Moja porodica je isto imala te prisilne podstanare nekoliko godina ali nisu nikad dramili i drobili oko toga jer su kontali da je posle rata bilo more ljudi bez krova nad glavom i da je to moralo tako dok se dovoljno toga ne obnovi.
Verujem da bi neka druga garnitura posle rata to mnogo bolje rešila. Na primer siguran sam da bi kraljevska porodica, da je ostala na vlasti, posle rata sigurno otvorila vrata svojih palata i vila širom zemlje i udomila u njima jedno 10.000 ljudi.
Sad će naravno dežurni Džozefi Makartiji zbog ovih mojih pisanja da brže bolje kažu da smo ja i moji komunjare koje su dobile svakakva bogatstva i statuse posle rata. Iako su zapravo moji bili oštećeni, očerupani i ispaljeni više puta u drugoj polovini prošlog veka, plus pomenuto prisilno deljenje doma sa strancima. Ali oni to nisu vezivali za ideologiju nego pošto su neki od njih koje sam ja znao bili rođeni još pre skoro 120 godina (i živeli jako dugo), videli i doživeli sve i svašta, i uvideli su da su srpsku državu i vlast činile džukele i slepci još mnogo pre 1945. I da je prosečnom Srbinu najveći neprijatelj razbojnička srpska država, sa mentalitetom koji je još posle Prvog rata počela da prihvata i neguje. Njihov stav je bioi ostao da bi posle jednog takvog događaja kao što je DSR, u Srbiji/ Jugoslaviji razbojništva, pljačke i mmogo nepravde svakako bilo ko god da je vladao. Jer ovde uglavnom odavno vladaju g..na.
Zato kod nas nikad nije bilo tih opterećivanja i kompleksašenja ko je za koju ideologiju, kog vođu, koji pokret, koju stranku i slično. Već je bio i ostao generalni koncenzus da je u Srbiji državni aparat - ko god njima predsedavao - najveći vuk Srbinu. A sledeći najveći vuk svakom Srbinu jeste drugi Srbin, čast izuzecima. I da je baš zato bitno menjati političku gamad redovno, i ne zanositi se bajkama, budalaštinama i podelama koje svi oni obećavaju i nude.
Kako god, biće bolje sad u narednim decenijama kada ceo svet, milom ili silom, preuzme suprotan ekstrem - kapitalizam. Ovu aktuelnu varijantu sa primesama konzumerizma, globalizma, neofeudalizma i plutokratije. Evo pre mesec dana ja vodio jednu osobu kod doktora. 6 soma za 30 minuta doktorovog vremena. A sve nas to čeka za 10ak godina.
Ko ima, on plati pa se klati (naravno, bez garancija da više para znači i više stručnosti i garancija). Ko nema a može da nađe, on stavi bankarske lance sebi oko vrata. Ko ne može ništa od toga, on crkne ko ker na ulici ili se uspava monoksidom da ne bude teret porodici. Realno, super stvar. Bićemo ko Amerika.
