Sa mnom niko nije hteo da se kladi...
Ja sam imao suprotno mišljenje Voxu91 i rekao da nema šanse da će trajno/zauvek ostati zatvoren ili "da neće videti svetlost dana" kako im je obojici Masnokosi presudio na konferenciji za štampu.
A koliko će biti zatvoren, na evaluaciji i postavljanju dijagnoze i kao posledica toga da je opasnost po druge, podvrgnut obaveznom lečenju i bez pristanka roditelja, mogu biti i godine u pitanju i tu isto mislim što i u prvim danima...
Svakako će menjati lično ime jednom kad bude izašao, ako iole želi budućnost za sebe. Dotle će se i fizički izmeniti ali je bitno da informacije o njemu ne cure u javnost, pa ni sam trenutak kad bude pušten, jer su to zaštićeni i osetljivi podaci o ličnosti, koji se tiču njegovog zdravstvenog stanja.
Jednostavno, uporišta u zakonu za nešto drugo nema. Naravno da možeš na svakih 6 meseci produžavati meru prinudnog lečenja u nedogled, ali to je teorijska mogućnost. U ovom slučaju bi to značilo kršenje zakona sem ukoliko momak ne poludi u međuvremenu da se tako kolokvijalno izrazim. Znači mora da postane ludak u pravom smislu te reči, da ne vlada svojim postupcima.
On je trenutno pretnja po druge, i zadržavanje je akutna mera, radi se evaluacija, imamo čak i pristanak majke da bude zadržan i lečen... Ali to što neke ovde strasti toliko daleko vode da zaključe ~ videćete, nema njemu izlaska nikad, to su strasti, a daleko je realnije da će izaći...
Zamislite u nekoj 27. godini kad se po ko zna koji put bude radila procena njegovog zdravstvenog stanja, i lekari utvrde da je on emocionalno sazreo, uvideo da je pogrešio, nije pravio nikakve probleme za svih prethodnih 13 godina, svestan je i razuman, vlada svojim postupcima, socijalno adaptibilan, usvojio vrednosti, principe i mehanizme... koječega sve, nisam psihijatar da nabrajam šta će sve tu afirmativno o njemu stajati, tada će društvo tj. sud morati biti uverenja da ga se pusti, tj. na neki način da mu se da druga šansa... Sve drugo će biti kršenje zakona... On će i sam znati da ako bi nastavio po ranijem spisku da ga čeka doživotni zatvor pa ako iole vrednuje novouspostavljenu slobodu, na pištolj (ili neko drugo dostupnije, hladno oružje) neće ni pomišljati...
Jer mi ne odlučujemo o produženju mere na osnovu zločina koje je napravio pre recimo 13 godina nego na osnovu njegovog zdravstvenog stanja u tom trenutku... Prosto on nije kažnjen i mera nije kazna, a i on iako krivično neodgovoran svakako nije isključiv krivac za ono što se dogodilo.
Dete čak ne može ni biti psihopata. Ne može mu se postaviti bila koja od dijagnoza iz tog spektra antisocijalnih poremećaja dok ne postane punoletan... Može da pokazuje tendencije...
Eto ja da sam mu advokat to bi bili neki argumenti sa kojim bih ga zastupao pred sudom...
Svakako ne bih tražio da ga se pusti odmah iako bi sigurno bilo onih ovlašćenih i obučenih kolega da zastupaju maloletna lica pred sudom koji bi to momentalno tražili. Budite uvereni da ima i takvih kao što ima i onih kojima su jedino žrtve u fokusu a ne i da je učinilac dete. Ja sam izabrao neki izbalansirani pristup, a to je da mu uz maksimalno ekstenzivno tumačenje odredbi zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama - nema lakog izlaza, ali ne i da bude lišen slobode zauvek.
E sad mogu se staviti i u suprotnu ulogu i tražiti argumente zašto da mali zločinac zauvek ostane al onda bih morao da zanemarim racio i stavim fokus na ostrašćenost, što ne kažem da nije legitimno, popularnije je svakako, više
i
linija je manjeg otpora, još da me neko plaća i da mi da prostora da gostujem negde, recimo na Happy-ju u emisji posle ručka, činilo bi se kao izbor gde nemam šta da izgubim... Ali ovako bez plaćanja i principijelno, nije stav iza koga bih drage volje stao...