Šta je novo?
Od:
Filteri

Srbija - crna strana medalje

Ima 10 - ak konkurencija. ;)
Šalu na stranu, ne vidim šta se pokušava dobiti sa štancovanjem televizija u nedogled koje će da pričaju jedno te isto, a može da ih vidi samo korisnik MTS mreže.

P. S.
Una igra na oba fronta, a koliko vidim, jedino Telegraf od ovih tabloida nema svoju TV stanicu. Ako postoji još neki koji nema, slobodno me ispravite, ne pratim tu tematiku, nego šta mi zapadne za oko u prolazu. Politiku ne računam u tabloid, a i ona je imala devedesetih TV stanicu.​
 
Savremena skola, pod maskom borbe protiv nasilja je veoma striktna u zabranjivanju decacima da se grubo igraju. Te "tuce" do desete godine obicno nemaju nikakve lose posledice, ali su esencijalne z arazvoj jer omogucuju decacima da nauce da kanalisu prirodnu agresiju. Tako nauce koliko jako smeju nekog da udare, sta boli, a sta ne boli. (Liberalizam i Wokizam u stvari zabranjuju svaki telesni kontakt i postoje predlozi da cak i seksualni kontakti odraslih uskoro budu kodifikovani u smislu trazenja pismene saglasnosti za isti.)

Ali. vratimo se decacima. Oni koji ne prodju ovaj "kurs" nasilja do deset godine postaju izrazito nasilni kasnije samo sto se ovo nasilje kanalise video igrama i na druge nacine. Jos kasnije u raznim incidentnim situacijama, muskarci koji se bas niad nisu, rvali, tukli, odmeravali snagu skloni su da neproporcionalno upotrebe silu. Neke studije iz Holandije govorile su bas o ovome.

Skol, savrtemena skola, sa svojim kultom apstrakntnog znanja okrenuta je protiv zivota. To je kult smrti. Svako dete zna za ovo i svako od njih, ako bi imalo slobodu ne bi islo u skolu. To je fakat. To je sitina koja se ne priznaje jer su roditelji ispranog mozga i ne smeju ni da pomisle da je za 95% ucenika obrazovanje jedna odvratna priuda.

Vratimo se na Srbiju. I drugi ubic, iz Mladenovca, nije bio iz bilo kakve porodice. Dok je onaj ginekolog bio visoko obrazovani doktor, ali izgleda i covek blizak Familiji, otac onoga iz Mladenovca bio je pukovnik vojne Sluzbe. Dakle elita. Elita koja sanja svoj americki san na srpski nacin. Elita koja pripada sendvicarskom plemstvu klome je sve dozvoljeno.
 
Crna rupa skolstva je od 5 do 8 razreda.

Vecina dece do 4 razreda voli da ide u skolu i prijatno se osecaju u istoj. Ne vole svi da uce i da pisu, ali i njema je lepo. A onda dolazi period skolstva koji sluzi samo da se skupljaju bodovi za upis u srednju skolu, i taj period je lep samo streberima kojima ide bubanje gradiva napamet.

Evo konkretan primer, deca u petom razredu iz geografije uce sledece, Sastav zemljinog jezgra. a to jezgro se deli vise nekih delova i nekih omotaca, a dete od 10 godina treba da nauci kog hemijskog elemnta ima najvise u nekom delu jezgra, a deca u tom uzrastu ne znaju ni sta su hemijski elementi. E sad ko to nauci napamet kao pesmicu, e taj je kao neki pametan i dobija peticu, a blage veze nema kao i onaj koji isto blage veze nema, a dobio jedinicu.
 
Мислим да ћемо се сви сложити да је градиво у школама преоптерећено, форсира се бубачење а мање размишљање. Дефинитивно мора да буде допадљивији програм за саме ђаке.
Али баш да правимо вртић од школе, за то свакако нисам. Нисам ни зато да се избаци елемент селекције, и умерени такмичарски дух. Неко је кликераш и много добар са математиком, неко лепо пише саставе, неко се добро сналази у историји, неко у уметности а неко и у спорту. Школа треба да извуче оно најбоље из свакога, и на основу способности и жеља усмери на одговарајућу пословну каријеру или већ неку улогу у друштву. Некада школа мора да буде и напорна, јер и напор је саставни део сваке каријере, али не до те мере да дете замрзи школу.
Имам осећај да неки прижељкују да имају играоницу уместо школе, јер ће онда као мање деце да фијукне. Да не буде забуне, коментар се не односи на претходни пост са којим се у великој мери слажем.
 
NedeljkovicOliver je napisao(la):
Crna rupa skolstva je od 5 do 8 razreda.

Vecina dece do 4 razreda voli da ide u skolu i prijatno se osecaju u istoj. Ne vole svi da uce i da pisu, ali i njema je lepo. A onda dolazi period skolstva koji sluzi samo da se skupljaju bodovi za upis u srednju skolu, i taj period je lep samo streberima kojima ide bubanje gradiva napamet.

Evo konkretan primer, deca u petom razredu iz geografije uce sledece, Sastav zemljinog jezgra. a to jezgro se deli vise nekih delova i nekih omotaca, a dete od 10 godina treba da nauci kog hemijskog elemnta ima najvise u nekom delu jezgra, a deca u tom uzrastu ne znaju ni sta su hemijski elementi. E sad ko to nauci napamet kao pesmicu, e taj je kao neki pametan i dobija peticu, a blage veze nema kao i onaj koji isto blage veze nema, a dobio jedinicu.
Kliknite za proširenje...
Da. Predmeti su ceto potpuno neusaglaseni. Nikog to ne zanima.
Pitanje je: Zasto nismo u stanju da napravimo normalne skolske programe.

Da ne govorimo o besmislici sedenja na veronauci ili gradjanskom.
 
paradox polje je napisao(la):
Мислим да ћемо се сви сложити да је градиво у школама преоптерећено, форсира се бубачење а мање размишљање. Дефинитивно мора да буде допадљивији програм за саме ђаке.
Али баш да правимо вртић од школе, за то свакако нисам. Нисам ни зато да се избаци елемент селекције, и умерени такмичарски дух. Неко је кликераш и много добар са математиком, неко лепо пише саставе, неко се добро сналази у историји, неко у уметности а неко и у спорту. Школа треба да извуче оно најбоље из свакога, и на основу способности и жеља усмери на одговарајућу пословну каријеру или већ неку улогу у друштву. Некада школа мора да буде и напорна, јер и напор је саставни део сваке каријере, али не до те мере да дете замрзи школу.
Имам осећај да неки прижељкују да имају играоницу уместо школе, јер ће онда као мање деце да фијукне. Да не буде забуне, коментар се не односи на претходни пост са којим се у великој мери слажем.
Kliknite za proširenje...

Skola do 4. razreda treba da bude vise igraonica nego bubaonica.
Tako je barem u drzavama kojima se obicno dive domaci obozavaoci skole i Uspeha.

Jer u nasim skolama se nudi samo bubanje.
To je sjajno za mentalitet koiji ne razmislja.
Deca u toku 2 godine koliko imaju Hemiju najcesce ne vide ni jedan jedini eksperiment.

Samo ukidanje idiotske veronauke i gradjanskog bi mnogo znacilo.
Ali roditelji, narocito robovi svojih karijera imaju poseban razlog za opterecivanje dece, to je zelja da sto vise budu opterecena skolom, da im ne bi smetala.
 
Poslednja izmena:
paradox polje je napisao(la):
Дефинитивно мора да буде допадљивији програм за саме ђаке.​
Kliknite za proširenje...
Sa ovime se i slažem i neslažem. Naprimer, ja sam devedesetih išao u osnovnu školu, a lektira je u 90% bila identična onoj koju su roditelji čitali. U srednjoj školi je bilo dosta slično stanje. Evo recimo, uvek se setim knjige "Starac i more", nikad kraća knjiga, oko 100 strana, a mesec dana sam je čitao. A bilo je i knjiga koje su bile daleko duže, a za daleko kraće vreme sam ih pročitao. Da tu treba promena, treba, i da su se one desile u određenoj meri, desile su se. Kao pozitivan primer mi je knjiga "Leto kada sam naučila da letim", ali recimo nisam za to da se čita "Hari Poter" kao lektira.

Kada bi se u školi muzičko prilagodilo deci da bude dopadljivije, to bi bio "teror" turbo folka i "nazovi" pop muzike i rep muzike. Kako se uče deca da prepoznaju muzičke numere klasične muzike, tako bi trebalo i da se uvede i za druge vidove muzike, ali ne ove koji promovišu nasilje, drogu, skupocena kola, prostituciju (indirektno)...

Likovno je OK da se uči i teorijski deo, ali ne da se ono pretvori u suvopanu istoriju umetnosti, kao što je u nekim školama, već da se deca uče kako neke od tih stvari i tehnika praktično da primene, odnosno da rade praktične radove na neku slikarsku tehniku i sl.

Da se iz informatike ne izučavaju Basic, Dos i sl. kao da su sveto pismo, da se umesto Word i Excel '98 i 2003, izučavaju novije verzije, a da se sa pomenutima samo informativno upoznaju i sl. da se deca uče da koriste da uče internet i određene programe na način da ga koriste za korisne stvari, a ne da im služi za dobijanje što većeg broja lajkova na društvenim mrežama i što više pratilaca na youtube, da se uče deca kako da koriste štampač, skener i sl. , kako da se napravi PDF dokument koji neće tekst prikazivati kao fotografiju, već da isti može da se pretražuje... Mada, za tako nešto je potrebno i da profesori informatike znaju da prepoznaju da je dokument koji su otvorili u word-u, a prikazan je kao "hireoglifi" rađen i snimljen u novijoj verziji, kako se koristi štampač...

Iz biologije da kada se izučava ekologija i zaštita životne sredine, i kada se na primer, pravi herbarijum, da se deca i praktično upoznaju sa prirodom, a ne da roditelji moraju da sa decom obilaze biljke i drveće, te da sa svojim znanjem iz poznavanja biljaka pomažu deci da iste prepoznaju prilikom skupljanja, a da nastavnici biologije gledaju koje dete ima bolje ispresovanu biljku i da takve listove papira uzimaju. Kada kažem da se upoznaju sa prirodom, tu bi trebalo da se deca uče koje biljke su korisne i zašto, koje su lekovite a koje otrovne, zašto na određenim mestima treba saditi određene vrste stabala i biljaka i kako to pomaže u zaštiti životne sredine...

Moglo bi da se vrati domaćinstvo u nastavni program i da se tu izučavaju osnovni kućanski poslovi, kako se prišiva dugme i da se zakrpi rupica na garderobi, kako se drži šrafciger u ruci i šrafi šraf, kako se menja sijalica kada crkne... Neke od obih stvari bi mogle i iz tehničkog obrazovanja da se uče.

Kako Wikipedia može da se iskoristi i za nešto korisno, a ne jedino i isključivo da bi se varalo na pismenima, kontrolnima i maturskim radovima...

ITD...​
 
Poslednja izmena:
Ja i svako koga znam a da je mlađi od 40 godina kada nas neko pita da se setimo bilo čega iz bilo koje lektire:
0002.gif


Ja čak ne znam kako sam položio Srpski u srednjoj u sva 4 razreda, jer iako se ne sećam lektira, sećam se da nije bilo moguće položiti bez odgovaranja o lektirama. A ispitivanja su bila dosta temeljna, i nije bilo moguće samo izrecitovati rezime sa neta ili sa kraja one knjige. Kako smo mi sve to ispolagali, bog sveti zna. Ili možda zaista i jesmo bili naučili (dovoljno za 2), ali smo počeli sa procesom brisanja iz glave čim bismo to položili.

Sve u svemu, lektira se niko ne seća.
Što se tiče teme da li su i koliko one potrebne, svakako da dobro dođe da dete pročita neku knjigu koja će ga navesti da razmišlja pa i da razvija maštu, jer se nikad ne zna da li i kada će posle kasnije u životu imati tu priliku. Jer kada nešto moraš da uradiš, onda uradiš. A kada ne moraš, onda se teže nateraš sam od sebe. Tako da ono, da, ima lektira svoju vrednost i prednost. Problem je samo kada se i ona prenapumpa preko svake mere (beše 4 knjige po razredu ako se sećam) i kada se i ona stavlja u isti rang i prioritet kao i preostalih 14 ili koliko već predmeta. Svidelo se to njima ili ne, vreme je da gospoda iz Ministarstva utuvi u glavu da su ljudski mozgovi, a i vreme, ograničeni. Pogotovu kad si đak. I da ne može svaka dalabu da tretira i nameće svoj predmet kao najbitniji i jedini.
 
Bender Rodriguez je napisao(la):
Ja čak ne znam kako sam položio Srpski u srednjoj u sva 4 razreda, jer iako se ne sećam lektira, sećam se da nije bilo moguće položiti bez odgovaranja o lektirama. A ispitivanja su bila dosta temeljna, i nije bilo moguće samo izrecitovati rezime sa neta ili sa kraja one knjige. Kako smo mi sve to ispolagali, bog sveti zna. Ili možda zaista i jesmo bili naučili (dovoljno za 2), ali smo počeli sa procesom brisanja iz glave čim bismo to položili.

Sve u svemu, lektira se niko ne seća.​
Kliknite za proširenje...
Ja se bogami sećam nekih knjiga kao juče da je bilo, i znam vrlo dobro da sam iz nekih dobijao 5, a za neke jedva 2.

Bender Rodriguez je napisao(la):
Što se tiče teme da li su i koliko one potrebne, svakako da dobro dođe da dete pročita neku knjigu koja će ga navesti da razmišlja pa i da razvija maštu, jer se nikad ne zna da li i kada će posle kasnije u životu imati tu priliku. Jer kada nešto moraš da uradiš, onda uradiš. A kada ne moraš, onda se teže nateraš sam od sebe. Tako da ono, da, ima lektira svoju vrednost i prednost.​
Kliknite za proširenje...
Današnja deca, nažalost, u većoj meri nisu od onih koji će da urade nešto zato što moraju. Meni je bilo lakše da sebe nateram da pročitam neke knjige koje nisu bile obavezne, nego neke koje su bile obavezne. Naprimer, "20.000 milja pod morem" sam pročitao tokom leta, onako usput uz obaveznu lektiru.​

Bender Rodriguez je napisao(la):
Problem je samo kada se i ona prenapumpa preko svake mere (beše 4 knjige po razredu ako se sećam) i kada se i ona stavlja u isti rang i prioritet kao i preostalih 14 ili koliko već predmeta. Svidelo se to njima ili ne, vreme je da gospoda iz Ministarstva utuvi u glavu da su ljudski mozgovi, a i vreme, ograničeni. Pogotovu kad si đak. I da ne može svaka dalabu da tretira i nameće svoj predmet kao najbitniji i jedini​
Kliknite za proširenje...
Bogami u moje vreme je bilo sigurno jedno 8 knjiga. Sreća je bila što nismo radili ruske klasike u srednjoj školi gde sam bio, za razliku od gimnazije, jer ne znam kako bih pročitao po 700 - 1.000 strana i pritom znao koje boje su zavese u nekoj prostoriji, koje boje je bila haljina koju je nosila glavna junakinja u određenoj prilici, šta je u nekoj prilici rekao glavni junak devojci kojoj se udvarao i sl. jer nikada nisi znao koji detalj će nastavnik da izvuče kako bi proverio da li si zaista pročitao knjigu ili ti je neko prepričao ili si pak pročitao neko objašnje u nekoj knjizi. A bilo je i da smo radili neke duže priče / kraće romane, kao i određene drame, koje su se računale u lektiru.

A ovo drugo kao scena iz filma "Nije nego".​
 
Добре књиге, али их, обе, треба избацити из лектире. У завршним разредима, посебно гимназија, ваљало би ученике увести у савремену књижевност, где има једнако добрих писаца, или бољих, него у књижевном канону, а њихови мотиви су ближи данас живућим људима. Али ми смо, због малограђанског устројства друштва које укључује хистеричне реакције на сваку најаву промене - попут могућности да се песме Д. Максимовић не читају баш од првог до 12. разреда - себе осујетели у времену данашњем.
 
Prethodnih nekoliko postova su bukvalno dokaz koliko nam škole ne valjaju i koliko je to crna strana medalje. Vaša iskustva svedoče o tome, a i moje.

4 knjige godišnje u lektiri su bukvalno ništa. Jeste da sam zavšrio smer sa najvećim raspoloživim fondom časova srpskog jezika i književnosti, kod nas je prosek bio 1 knjiga nedeljno. A ponekad i dve. Tako je u programu. To je, naravno, previše, i za normalnog učenika nesavladiva količina. 8 godišnje bi stvarno morao biti minimum za bilo koji smer, to je knjiga mesečno.

U završnom razredu gimnazije se i obrađuje književnost XX veka, nažalost staje se previše rano. Problem je, međutim, što kod nas na fakultetima rade mahom jezivi ljudi za koje je samo mrtav pisac dobar pisac, osim ako se ne radi o nekom njima ideološki milom npr. Dobrici Ćosiću, te je dotični bio ubačen u program još dok su mu najveću pretnju po junačko zdravlje predstavljale klizave pločice u kupatilu. Crni humor na stranu, naši nastavnici književnosti se baš i ne osećaju kompetentno da u školi obrađuju savremene, žive pisce, jer o njima nisu ništa nabubačili na faksu. (Mala napomena: savremena književnost ne znači da je i pisac savremenik, tj ne mora biti živ.)

Opet, treba dodati da nastavnici imaju, ili su makar imali, slobodu da 30% lektira koriguju po svojim željama. Morao bih da proverim da li je i dalje tako. Ruska književnost disproporcionalno je zastupljena u odnosu na svoj značaj u evropskim okvirima, i to znate i sami koji deo nje, ne daj bože neki Danil Harms da se spomene. S nacionalnom stvari stoje drugačije, za nju je normalno da bude najzastupljenija, gde će, ako ne ovde. Međutim, kao što je Pantograf zapazio, nema smisla 7 puta obrađivati neku osrednju pesnikinju tipa Desanke Maksimović, a sa druge strane Hajnrih Hajne ili Šandor Petefi vise na rezervonoj klupi, ako se baš stigne.

Na kraju, koliko je sve to promašeno, svedoči činjenica da 99% đaka posle 12 godina nastave književnosti, ostane bez nekog osnovnog kompasa u sebi, koji bi im pomogao da sami biraju ono što će čitati, ili makar da prepoznaju neke najbazičnije odlike žanra, naracije, forme, pa da npr. prepoznaju bajku u formi novinskog članka ili intervjua od stvarne vesti i slično. Verujem da za bar 70% ljudi predstavlja strašan mentalni napor da pročitaju i jednu jedinu stranu bilo kog teksta. Toliko o svemu.

Edit: Šta treba izbaciti, a šta ubaciti u lektiru, i šta postaviti u književni kanon, verujte tu krivu Drinu neće niko živ ispraviti, na tu temu znalo je i da se zakrvi po kojekakvim sednicama. :)
 
Izvrištah od smeha. Kakva glava jbt, ovo preventivno treba zatvoriti.
 
Sa mnom niko nije hteo da se kladi...

Ja sam imao suprotno mišljenje Voxu91 i rekao da nema šanse da će trajno/zauvek ostati zatvoren ili "da neće videti svetlost dana" kako im je obojici Masnokosi presudio na konferenciji za štampu.

A koliko će biti zatvoren, na evaluaciji i postavljanju dijagnoze i kao posledica toga da je opasnost po druge, podvrgnut obaveznom lečenju i bez pristanka roditelja, mogu biti i godine u pitanju i tu isto mislim što i u prvim danima...

Svakako će menjati lično ime jednom kad bude izašao, ako iole želi budućnost za sebe. Dotle će se i fizički izmeniti ali je bitno da informacije o njemu ne cure u javnost, pa ni sam trenutak kad bude pušten, jer su to zaštićeni i osetljivi podaci o ličnosti, koji se tiču njegovog zdravstvenog stanja.

Jednostavno, uporišta u zakonu za nešto drugo nema. Naravno da možeš na svakih 6 meseci produžavati meru prinudnog lečenja u nedogled, ali to je teorijska mogućnost. U ovom slučaju bi to značilo kršenje zakona sem ukoliko momak ne poludi u međuvremenu da se tako kolokvijalno izrazim. Znači mora da postane ludak u pravom smislu te reči, da ne vlada svojim postupcima.

On je trenutno pretnja po druge, i zadržavanje je akutna mera, radi se evaluacija, imamo čak i pristanak majke da bude zadržan i lečen... Ali to što neke ovde strasti toliko daleko vode da zaključe ~ videćete, nema njemu izlaska nikad, to su strasti, a daleko je realnije da će izaći...

Zamislite u nekoj 27. godini kad se po ko zna koji put bude radila procena njegovog zdravstvenog stanja, i lekari utvrde da je on emocionalno sazreo, uvideo da je pogrešio, nije pravio nikakve probleme za svih prethodnih 13 godina, svestan je i razuman, vlada svojim postupcima, socijalno adaptibilan, usvojio vrednosti, principe i mehanizme... koječega sve, nisam psihijatar da nabrajam šta će sve tu afirmativno o njemu stajati, tada će društvo tj. sud morati biti uverenja da ga se pusti, tj. na neki način da mu se da druga šansa... Sve drugo će biti kršenje zakona... On će i sam znati da ako bi nastavio po ranijem spisku da ga čeka doživotni zatvor pa ako iole vrednuje novouspostavljenu slobodu, na pištolj (ili neko drugo dostupnije, hladno oružje) neće ni pomišljati...

Jer mi ne odlučujemo o produženju mere na osnovu zločina koje je napravio pre recimo 13 godina nego na osnovu njegovog zdravstvenog stanja u tom trenutku... Prosto on nije kažnjen i mera nije kazna, a i on iako krivično neodgovoran svakako nije isključiv krivac za ono što se dogodilo.

Dete čak ne može ni biti psihopata. Ne može mu se postaviti bila koja od dijagnoza iz tog spektra antisocijalnih poremećaja dok ne postane punoletan... Može da pokazuje tendencije...

Eto ja da sam mu advokat to bi bili neki argumenti sa kojim bih ga zastupao pred sudom...

Svakako ne bih tražio da ga se pusti odmah iako bi sigurno bilo onih ovlašćenih i obučenih kolega da zastupaju maloletna lica pred sudom koji bi to momentalno tražili. Budite uvereni da ima i takvih kao što ima i onih kojima su jedino žrtve u fokusu a ne i da je učinilac dete. Ja sam izabrao neki izbalansirani pristup, a to je da mu uz maksimalno ekstenzivno tumačenje odredbi zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama - nema lakog izlaza, ali ne i da bude lišen slobode zauvek.

E sad mogu se staviti i u suprotnu ulogu i tražiti argumente zašto da mali zločinac zauvek ostane al onda bih morao da zanemarim racio i stavim fokus na ostrašćenost, što ne kažem da nije legitimno, popularnije je svakako, više 👏 i 👍 linija je manjeg otpora, još da me neko plaća i da mi da prostora da gostujem negde, recimo na Happy-ju u emisji posle ručka, činilo bi se kao izbor gde nemam šta da izgubim... Ali ovako bez plaćanja i principijelno, nije stav iza koga bih drage volje stao...
 
Pa ja sam hteo sa Voxom, jer je on zastupao tezu da nikad neće biti pušten 🙂 ali ako izdržimo dovoljno dugo na forumu a i u životu ja mislim da će on od 27. nadalje biti slobodan...

Možda i ranije, a možda i kasnije, al moram negde granicu da stavim, da bude aleatorno, tj. neki maleni rizik i za mene, tako je uzbudljivije... Možemo u 50€, al načekaćemo se 😊 To je tek za 14 godina.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh