Nina Кobiljski, majka tragično nastradale devojčice E. К. koju je 3. maja u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru ubio vršnjak К. К., objavila je na Fejsbuku potresnu poruku koju je uputila roditeljima dečaka koji je počinio masakr.
Ona je u dužoj objavi na Fejsbuku napisala nekoliko činjenica o učenicima Odeljenja VII2, koliko su đaci zajedno bili srećni i ispunjeni, ali je i upitala dečakove roditelje zašto su ga slali u streljanu umesto na sport ili umetnost, kao što su to radili drugi roditleji sa svojom decom.
Njanu objavu prenosimo u celosti.
„Roditeljima nelečenog dečaka:
….ako nas ikada budete tražili i poželeli da kažete: „Molim vas oprostite, nismo znali bolje i mnogo nam je žao…“. Znate, mi više u ovozemaljsku pravdu ne verujemo… ali se trudimo da nastavimo da verujemo u ljudskost i u istinu…
Verujem da vam je dobro poznata činjenica da je naše odeljenje VII2 bilo jedno izuzetno odeljenje, ne zato sto je bilo sastavljeno od odličnih đaka, vec zato sto su to bila dobra deca i dobri prijatelji jedni drugima. Oni su u školu odlazili nasmejani i vraćali se zadovoljni.
Sećate se da su nam deca išla zajedno na jezički kamp u Francusku… pa dobijali smo njihove video snimke kako pevaju pored kamina, igraju se na tematskim večerima i idu na izlete… znate i da su se svi zajedno kartali i smejali u sobama do kasno u noć.
Кako ne biste znali, kada ste puni zahvalnosti zvali razrednog starešinu i zahvaljivali se što vam je sin tako lepo prihvaćen od strane drugara u novom odeljenju u koje ste izabrali da ga prebacite.
Bilo im je prelepo, ali im je istovremeno bilo čudno zašto jedno dete svih 7 dana spava sklupčano na fotelji, umesto u krevetu, iako mu je na raspolaganju cela dvokrevetna soba?!
Da li znate da je tom detetu bila neophodna pomoć i vas roditelja i stručnih lica?
Tragedija koja nas je zadesila je toliko strašna, bolna i nepojmljiva, da se svakodnevno borimo za udah. Misli koje će nas doživotno moriti su: Zašto mu niste pomogli?! Zašto ste ga obučavali u streljani i kod njega razvijali i gajili tako jezive veštine pucanja i ubijanja, dok smo mi nasu decu vodili na časove umetnosti i sporta?!
Ako niste bili svesni svoje uloge u nezapamćenoj tragediji od 3. maja 2023. godine, onda biste se morali osvestiti i shvatiti da se nažalost ovde suočavamo sa tragedijom nakon tragedije koja poprima svetske razmere. Jasno nam je da javno mnjenje traži neki smisao – razlog sa ciljem da se ovakav zločin na neki način obrazloži i shvati kako je do njega došlo?
Da se razumemo, vršnjačko nasilje je krucijalna tema današnjeg doba kojoj se mora posvetiti najveća pažnja i briga kako bi se ono zaustavilo. Ali se u ovoj tragediji ono nije desilo niti biste smeli ponovo da se obmanjujete i krijete iza neistine.
Izvinjavam se, desilo se na najpogubniji mogući način, ali od strane vašeg deteta prema našoj deci.
Da li ste svesni činjenice da preživeli i ranjeni dobijaju životne pretnje iz celog sveta jer će „neko završiti ono što je započeto“, u bolesnom ubeđenju o zadovoljenju pravde za „maltretiranog“ dečaka.
Vi dobro znate da su ga deca VII2 naivno prihvatila, pružila mu ruku prijateljstva i to je sve što su njihova zlatna srca mogla da urade… sve drugo je bilo na vama koji ste za njega odgovorni i stručnim službama koje su morale da zadrže objektivnost onda kada nastupi roditeljska slabost.
Znate, 21. vek je nažalost vek bez srama… ne bi trebalo da je u ovom veku bila sramota potražiti svu stručnu raspoloživu pomoć današnjice. Кada vas opet budu pitali, razmislite hoćete li ponoviti: „Nisam kriv“ ili ćete makar reći: pogrešili smo nismo znali bolje…
Foto: Nova
Tada mozda niste znali, ali je sada bolna istina iza svih nas i trebalo bi da možete bolje… makar da kažete: „Oprostite, mnogo nam je žao, vaša deca ni za šta nisu kriva!“. Ovde nije u pitanju samo lična tragedija, već kolektivna tragedija jednog društva jer su stradala izuzetna deca koja su bila na pravom putu da postanu sjajni ljudi i koji su sa nesudjenim sopstvenim porodicama trebala da budu zalog ovom društvu.
Desi se užasna tragedija, nezapamćena u svetu. Svi upiru prstom u 13 godišnjeg počinioca i ,, rođenog monstruma i psihopatu" koga treba baciti u tamnicu. Za prethodnih 13 godina svog života nije ispunjavao ni jednu jedinu osobinu psihopatskih ličnosti. Svi ga opisuju kao nekoga ko je bio u igri Ok i korektan, inače pristojan, kulturan i povučen. Psihopate su nešto suprotno.
Odnekud navodno pronalaze da mu je ,,pradeda" bio jezivi zločinac (ispostavilo se da je taj nikakve veze nema sa njim i da nisu u srodstvu).
-Svi upiru prstom u roditelje kao preambiciozne bolesne karijeriste koji nisu adekvatno pratili razvoj deteta, već su na njemu lečili svoje komplekse (ne znamo, možda i jesu).
Onda saznajemo da u školu Ribnikar idu ,,zlatne duše" prepune ljubavi i da tu nikada nije bilo vršnjačkog nasilja. Nasuprot tome, i deca i roditelji ove škole odmah nakon tragedije u video snimcima izveštavaju o tome da je Kosta bio predmet ismevanja i ponižavanja godinama, zbog toga što je mucao kada govori i bio jako uspešan učenik (neki nisu sigurni zbog čega je maltretiran, ali svedoče da se to događalo veoma često). Naravno, postoji mogućnost da su svi oni zapravo poludeli (a da su u pravu oni koji zastupaju teoriju o zlatnom dušama), ali retko se događaju situacije kolektivnog ludila, u smislu da svi falsifikuju realnost na sličan način.
Značajan procenat ljudi, ako ne i većina, u tragediji koja se desila vidi kao krivca ludilo jednog dečaka ili jedne porodice, a ne kompletno ludilo cele škole i celog društva, na više nivoa:
- u elitnoj školi cveta vršnjačko nasilje, direktorka ne preduzima ništa, jer nema vremena, mora da posećuje sina koji je u zatvoru zbog ubistva (!)
- dečak na ekskurziji svih sedam noći spava sklupčan na fotelji, umesto u sobi sa drugovima. Gde su bile te ,,zlatne duše" iz Ribnikara da kažu drugu iz razreda
,,Ljubi te brat, hajde sa nama da spavaš u sobi". Ta bi rečenica bila više lekovita od svega što bi rekli svi psiholozi psihijatri ovoga sveta ! Slika koju o sebi i o svetu ima jedan adolescent 99% zavisi od toga kako se vršnjaci odnose prema njemu.
Gde je bila razredna da pokrene nešto pozitivno i lepo u razredu, da najbolju i najiskreniju decu u razredu angažuje da prihvate novog drugara integrišu ga u zajednicu? Spavanje u fetalnom položaju u fotelji (pored dostupnih kreveta) je sve samo ne normalno.
Najlepša sećanja su vezana za letovanja, zimovanja, ekskurzije... Da li je ovoj razrednoj bilo normalno da nečija sećanja sa ekskurzije budu ,,Spavao sam u fotelji jer nisam smeo da spavam sa drugovima u sobi".
- nakon tragedije Ministarstvo je poslalo neku muljatorku lovatorku psihoterapeuta da leči preživelu decu. Pošto ju je mrzelo da se išta ozbiljno angažuje i htela je da što pre pokupi lovu, pokupila je decu i nastavnike sa hodnika, strpala ih u učionicu i puštala im hitove folk muzike, putem kojih su deca trebala da se povežu sa duhovima preminulih drugova. Deca su otišla kući plačući.
- uskoro se po televizijama pojavljuju sendvičarke psiholozi koje savetuju da se deca što pre vrate u školu (nema veze što neka od njih nisu u stanju ni da govore, niti izlaze iz kuće), renoviranje ruinirana škole nakon masakra nije potrebno (!), a spomen sobu u znak sećanja i preminulima ne treba praviti (!)
Druga sendvičarka psiholog daje savete o tome kako da u slučaju novog masakra konfrontiramo ubicu i objašnjavamo mu da ne treba to da radi (!) (Neki su možda to i pokušali. ali nisu više među živima). Cilj je da se sve što pre zataška, ne dao Bog da te neko malo zamisli kako je moguće da se tolika količina ludila desi u svega nekoliko dana.
- i naravno kabinet premijerke i predsednika se nalazi na 150 m od mesta masakra. Nisu našli vremena ni da dođu da da zapale sveću, ali su zato imali vremena da pred kamerama prikazuju raskomadana tela žrtava neke bande ubica. Ti ljudi jesu spadali u kriminalni milje, ali su imali svoje porodice i roditelje koji nisu zaslužili da to gledaju.
Retko ko vidi svo ovo kompletno ludilo na više nivoa, većina vidi samo dečaka ,,psihopatu" i bolesnu ambiciozne roditelje.
pubmed.ncbi.nlm.nih.gov
n1info.rs
