Ускоро луксузна градња на Дунаву
Компанија „Енгел марина Дорћол”, која је на јавном тендеру закупила 2,5 хектара земљишта за око две милијарде динара има обавезу да најпре изгради марину, обалоутврду, шеталиште и паркинг, а потом их преда граду на управљање
Уређење дорћолске марине за 150 чамаца, мањих бродова и јахти почеће овог лета. То ће означити и званични почетак изградње луксузног пословно-стамбеног кварта на престижној локацији, уз десну обалу Дунава. Неимари су већ оградили градилиште, а од пре неколико дана уклањају шут и равнају земљиште у приобалном појасу сконцентрисаном око пристаништа, где ће у наредних пет година нићи нова елитна четврт. Силазак Београда на реке, на велико изненађење многих, десиће се управо на овом месту, премда су деценијма све наде полагане у Савски амфитетар, који је означаван као пожељно место „сусрета” града са реком. Стога је реализација пројекта „Марина Дорћол”, вредног 160 милиона евра, од изузетног значаја за Београд, па се не треба чудити откуда толико интересовање јавности.
Инвеститор, компанија „Енгел марина Дорћол”, која је на јавном тендеру закупила 2,5 хектара земљишта за око две милијарде динара, планира да гради у фазама, како је уосталом и назначено у уговору са Дирекцијом за грађевинско земљиште. Ова компанија, заједништво фирми - израелске „Engel East Europe”, регистроване у Холандији (која тренутно гради у Мађарској, Чешкој, Бугарској и Пољској) и „Capital investment and consultancy”, регистоване у нашој земљи, има обавезу да најпре изгради марину, обалоутврду , шеталиште и паркинг, а потом их преда граду на коришћење.
Према речима Дејвида Ериксона, бизнис менаџера „Енгел марине Дорћол”, реализација прве фазе, односно изградња марине, требало би да буде завршена до следеће године.
Градска управа ће највероватније, како је најављено, расписати конкурс за оператера коме ће марина бити поверена на управљање. Места за везове би требало да буду додељивана на конкурсу. Сваки вез ће имати прикључак за воду, струју и телефон. Осим продавница, у којима ће власници пловила моћи да се снабдевају, биће саграђени сервис за ремонт, бензинска пумпа за чамце и јахте и наутички клуб.
Пројектом је предвиђена и изградња покретног пешачког моста, који ће бити постављен на улазу у марину.
У простор од око 140.000 метара квадратних, у залеђу пристаништа уклопиће се кафићи, ресторани, зелене површине, шеталишта, паркингизи, гараже и седам купола за шест стотина станова и канцеларије.
Већ је најављивано да ће станови по квалитету и квадратури бити изнад просека, а због локације на самој обали Дунава, вероватно ће добити на ексклузивности.
Станови, међутим, каже Дејвид Ериксон, још нису у продаји, али интересовање купаца постоји за најмање 25 одсто планираних стамбених јединица.
Када је реч о пословном простору, додаје он, „планирамо да саградимо једну кулу површине око 11.000 метара квадратних, вероватно за издавање, али коначну одлуку ћемо оставити нашем маркетиншком агенту”.
Пројектом израелског архитекте Рамија Вимере и домаћих консултаната Бранислава Митровића и Ратка Салатића, професора Архитектонског факултета, предвиђено је да у приземљима зграда буду отворене продавнице и пословни локали, намењени угоститељству и туризму.
На питање да ли ће бити саграђен и хотел, будући да је најављиван као могућност, Дејвид Ериксон, одговара потврдно.
–У овом тренутку смо окупирани изградњом прве фазе (преуређење марине прим.аут). Планирамо да изградимо хотел, али то долази на ред тек у трећој фази реализације пројекта. До тада ћемо имати довољно времена да одлучимо о појединостима – каже бизнис менаџер „Енгел марине Дорћол”.
Инвеститор ће обновити кран којим је некада транспортован угаљ до „старе централе” – термоелектране „Снага и светлост”, подигнуте 1932. године, као и црпну станицу која се тамо налази, као сведочанство прошлости овог места и репрезентативни примерак индустријске архитектуре 20. века. Тај простор, који је под заштитом државе, биће коришћен као уметничка галерија.
Простор око марине Дорћол, без сумње , значајан је потенцијал Београда будући да представља логичан наставак изградње на обали Дунава и спону центра града са реком.
Може се очекивати да ће, када буде завршен, овај модерни кварт на Дорћолу представљати праву туристичку атракцију, а живети и радити у њему биће сигурно ствар престижа.
На десној обали Дунава тек треба очекивати новине. Изградња марине Дорћол само је почетак уређења Дунавског амфитетара, који је бацио у сенку грандиозни пројекат надомак Саве, око садашње аутобуске и железничке станице. Будући да ослобођање 80 хектара тог драгоценог земљишта, заробљеног слепим колосецима не иде тако глатко, градска управа се „бацила” на комерцијализовање индустријске зоне, од дорћолске марине марине до шпица Аде Хује на Дунаву, где би требало наредних година да израсте нови градски центар.
Реч је о изузетно перспективном, али тренутно запуштеном, приобалном појасу, смештеном на раскршћу међународних коридора, чију ексклузивност одређује близина центра града. Имајући све то у виду урбанистима је била најближа идеја да простор од око 480 хектара, заузет магацинима, уџерицима, луком и пругом, претворе у место становања, пословања, спорта и туризма.
Низводно од марине Дорћол, на месту садашње„ Луке Београд”, која је од недавно у власништву компаније „Делта”, требало би да буде подигнут још један луксузни пословно стамбени комплекс. Услов је да лука и пруга буду измештене на леву обалу Дунава, покрај Панчевачког пута у зони Крњаче, што ће вероватно бити учињено јер су преговри градских челника и надлежних из „Железнице Србије” у поодмаклој фази.
Између Панчевачког моста и Аде Хује планиран је стамбени блок са доста зеленила, док би лево и десно од моста био формиран зелени појас, јер на том простору није дозвољено зидање. Ада Хуја ће налик Ади Циганлији, бити рекреативни и туристички центар, а иза залива би требало да буде направљена велика марина.
-----------------------------------------------------------
Власници чамаца ће бити намирени
Чамци су још укотвљени на дорћолском пристаништу, а њихова селидба ће, како кажу њихови власници почети оног момента када почне чишћење базена марине. Градска управа би требало, како је обећано, да им обезбеди привремени смештај у суседним маринама код Небојшине куле и у Вишњици. Чамџије се нерадо селе, јер неки од њих сумањају да неће испунити конкурсне услове за везове у новој марини. Осим тога они размишљају и о новцу који ће морати да издвоје за чување чамаца у луксузној марини, али то је питање договора са градском власти.
Градоначелник Ненад Богдановић је приликом прошлогодишњег давања у закуп грађевинског земљишта компанији „Енгел марина Дорћол” обећао власницима пловила да ће се град побринути за смештај њихових чамаца. Том приликом је рекао да ће надлежне градске службе наћи одговарајућу алтернативу за све оне који су до сада тамо држали своја пловила, без обзира на то да ли су имали то право или не. Град за њих мора наћи одговарајуће решење, казао је тада, јер се ни од кога не може захтевати да се одрекне свог пловила. Те речи су деловале умирујеће на дестине власника чамаца које је вест о пресељењу прилично узнемирила.
Из Дирекције за грађевинско земљиште су обећали да ће ова градска служба заједно са Наутичким клубом „Дорћол” организовати пресељење пловила и нико од власника неће претрпети никакву штету.
Politika