Preuređenje dunavske obale

[No1]

Super marina na Adi Huji

Novi izazov gradskim vlastima biće adaptacija Ade huje i stvarnje ekološki čistog izletišta koje bi krasila najveća marina u Beogradu. U ovaj dunavski rukavac sada se izliva kanalizacija, a dubok mulj sadrži nataložene štetne materije. Ljubitelji reke ipak tu čuvaju svoje brodove, u nadi da će se nešto u budućnosti promeniti.
Kako nas je podsetio gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović, Ada huja je nekada bila gradska deponija, koja je sada sanirana. Takođe, bila je i industrijski bitan deo, što otežava današnje ambicije da postane ekološki čist deo grada.
U toku je izrada Programa za sačinjavanje Urbanističkog plana koji će obuhvatati prostor od marine "Dorćol" do kraja rukavca Ade huje. Izrada ovog plana je uslov za bilo kakve aktivnosti u korišćenju ovog dela grada.

- Proces koji nas čeka stručno se zove remedijacija, ili "lečenje" - objašnjava Božović.- Napravićemo kanal kojim će se u marinu dovoditi sveža voda. U planu je presecanje ulaska gradske kanalizacije i Mirijevskog potoka i njihovo ucevljenje i odvođenje nizvodno, prema donjem toku Dunava. Tako će biti do izgradnje sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom selu koja je već počela izgradnjom tunela ispod Višnjice.
Posle ovog posla uslediće projekat takozvanog izmuljivanja, odnosno vađenja svih štetnih materija koje su se godinama taložile na dnu.
- Imali smo mnogo problema i sa nesavesnim korisnicima zemljišta pored same rečne obale - dodaje Božović.- Neki su išli čak dotle da su nasipali priobalje "kradući" zemljište na kojem će nezakonito podizati objekte. Sa druge strane, postoje ljubitelji grada i njegovih reka sa kojima ćemo sigurno sarađivati ubuduće. Marina je zajednička, pa i njihova. Svaka sugestija dobro će nam doći.
Božović posebno napominje da će svi projekti planirani za Adu huju, ali i za druge delove grada davati na javni uvid.
- Svi regulacioni i urbanistički planovi biće izlagani u Skupštini grada - dodaje Božović.- Građani i nevladine organizacije moći će čak i da angažuju stručnjake kako bi oborili takve planove ukoliko se ispostavi da su u pravu.

MARINA
Ada huja će u budućnosti biti marina za velika plovila koja saobraćaju celim tokom Dunava. Za sada su turističkim jahtama najbliže Dorćolska i Čukarička marina, ali su njihovi kapaciteti više nego skromni, i tamo mogu da se privežu samo mali brodovi.

PLANOVI
Direkcija za gradsko građevinsko zemljište preuzima kontrolu nad ovim prostorom. Za Adu huju pripremaju se projekti koji će biti sačinjeni tako da kompletan prostor sačinjavaju sportski tereni, adekvatne uslužne delatnosti i, naravno - urđena marina.

Vecernje Novosti

 

[dragan]

Ada Huja ponovo postaje ada ( rečno ostrvo )

"Kako nas je podsetio gradski sekretar za zaštitu životne sredine Branislav Božović, Ada huja je nekada bila gradska deponija, koja je sada sanirana. Takođe, bila je i industrijski bitan deo, što otežava današnje ambicije da postane ekološki čist deo grada.

U toku je izrada Programa za sačinjavanje Urbanističkog plana koji će obuhvatati prostor od marine "Dorćol" do kraja rukavca Ade huje.
Izrada ovog plana je uslov za bilo kakve aktivnosti u korišćenju ovog dela grada.

- Proces koji nas čeka stručno se zove remedijacija, ili "lečenje" - objašnjava Božović.- Napravićemo kanal kojim će se u marinu dovoditi sveža voda.
Posle ovog posla uslediće projekat takozvanog izmuljivanja, odnosno vađenja svih štetnih materija koje su se godinama taložile na dnu."...predhodni post


ЕУРОПОЛИС НА ДУНАВУ

Какво је стање сада?

Оно што се види, а још више оно што се не види, оно што је затрпано и оно што је заувек изгубљено, заједно представљају суморну стварност. Замислите Аду циганлију коју је неко затрпао комуналним отпадом, искрчио шуму, насуо преко свега грађевински шут и изградио фабрику.

Све ми то имамо овде, али још горе. Изливи градске канализације низводно од моста, пражњење камиона са отпадом из септичких јама, а све то плива уз нашу обалу, а около јато птица које пребира по отпаду. Зато нам и не дају да изађемо на обалу. Да утисак буде потпун ту су старе пропале бетоњерке, депоније песка и шљунка, стоваришта и фабрика папира којој ту никако није било место.
Као у Кустуричиним филмовима, имамо и ромско насеље у својој реалистичној форми, које је овде случајно заборављено. Еко систем простора Ада хуја потпуно је уништен.

Да нас и ово зло не спречи да похрлимо на реке побринули су се планери развоја града, који су између стамбеног насеља и Ада хује подигли фабричке комплексе у низу, али тако да преграђују и улице и сваку помисао: пролеће је, идемо на наше шеталиште, или у лето да се поред реке освежимо. Највећи број наших комшија никада није изашао на обалу Дунава, а она је на километар од нас.

Шта желимо да постигнемо?

Све досадашње планере бацити на ђубре историје где и урбанисти имају своју алеју егзибициониста. Да би се амнестирали од депоније, која трајно загађује подземне воде и спречава бржу консолидацију земљишта, од канализационих испуста и истоваришта садржаја из септичких јама, решили су да изграде локотеретну станицу и натерали локалне политичаре да климну главом.
Основ за реализацију наших планова је да се локотеретна станица најури, а да се у догледно време и фабрика хартије доведе к познанију права нас грађана.
Да железници овде није место постарали су се и сами извођачи дела трасе будућег колосека када су уништили магистралне канализационе колекторе и изазвали потапање вунарског комбината.

Овако вредан простор на обали Дунава у урбанистичком смислу може да буде прави драгуљ. У економском смислу, ради се о градском грађевинском земљишту које «нема цену».
Потенцијал локације може се остварити кроз садржаје који имају комерцијалне ефекте, али такве да су на добробит становништва. Локација трба да има пословне, туристичке и спортско рекреативне програме.

Оно што је Еурополис на Сави то је Ада хуја на Дунаву. Оно што је Велико ратно острво за Београд , то је Ада хуја за Палилулу. Желимо да на овом простору освану: ексклузивни пословни објекти и хотелски комплекси, ресторани, зеленило, шеталишта и несметан прилаз Дунаву.
Идеално за међународну марину у Дунавском рукавцу са свим садржајима. Видимо спортске комплексе и терене на отвореном, садржаје за културне манифестације и бању у Вишњици око извора лековите воде.

Ceo čl. na http://www.palilula.org.yu/sr/europolis_na_dunavu.shtml

Proteći će još mnogo vode Dunavom dok se dunavska obala ne izgradi

 

[dedinje]

Secam se da je pedesetih godina ada huja bila stvarno ada tj. ostrvo. Neverovatno je da je neko dosao na ideju da je kasnije spoji sa kopnom nasipanjem. To je bio svojevrsni zlocin koji se srecom da ispraviti. Inace mislim da malo zurimo sa spustanjem Beograda na obalu Dunava. Zar nije logicno da se prvo zavrsi europolis. Dva koloseka pruge treba svakako ostaviti i to ne privremeno nego za stalno. Njima bi saobracao beovoz i mogli bi ici na pr. relacijom Resnik - Visnjica kroz Topcider, pored sajma, save, ispod Kalemegdana i pored Dunava. Odkud toliko cvrsto ubedjenje da dva ili jedan kolosek potpuno onemogucavaju spustanje grada na reke?

 

[dragan]

Secam se da je pedesetih godina ada huja bila stvarno ada tj. ostrvo.
Odkud toliko cvrsto ubedjenje da dva ili jedan kolosek potpuno onemogucavaju spustanje grada na reke?

Nijedan kolosek,vagon ili lokomotiva nema mesta u Beogradu na rekama, što je bolja varijanta nego Bgd na šinama i pragovima koje bi trebali preskakati da dođemo do reka.

Kakav Beovoz da tutnja Evropolisom,pa to ne ide jedno s'drugim....ko će da spava pored pruge u elitnim hotelima ili apartmanima,npr.

Dođi u Zemun na kej da vidiš kako grad treba da izlazi na reku,parkšetalište,restorani,marinice,čamci,....100-200 patki,gnjuraca,plovki,galebova koji su se odomaćili na keju,jer ih hranimo.

 

[dedinje]

prolazak voza pored reka za mene je nesto izvanredno zivopisno i zanimljivo. ovo posebno vazi kad su u pitanju teretni vozovi koje vuku parnjace. ako su na obali reke samo setalista, klupe i cvece onda mi to deluje sterilno a to je nesto sto vec decenijama postoji u celom svetu. zasto BG ne bi bio malo orginalan? Poznati su veliki uspesu voza ROMANTIKA i SARGANSKE OSMICE. Uostalom pruge u BG samo na kratkim deonicama (na pr. ispod Kalemegdana) idu direktno uz reku. U daleko najvecem delu koloseci su povuceni dalje od samo obale. Vozovi bi mogli biti i turisticki, leti sa otvorenim vagonima. Bili bi moderni, isli bi sporo (bezopasno) i necujno. Sigurno ne bi tutnjali europolisom vec bi ga cinili zivopisnijim i interesantnijim.

 

[Siniša]

Ja takođe mislim da bi trebalo ostaviti one pruge pored obale i pretvoriti ih za gradski prevoz. Dovoljno je da ostanu dve pruge, ne treba sve ostaviti.

 

[Nenad]

Mislim da ne mogu jednostavno da "ostave" dva koloseka, jer je ta pruga toliko propala da bi sve to moralo novo da se gradi! Sa druge strane, mi nemamo u celoj zemlji ni jedan moderan voz, a ako bi se pustio Beovoz kroz tako moderan deo grada, kao sto bi trebao da bude Savski Amfiteatar, onda bi to bila atrakcija, ali verovatno u negativnom smislu, tipa, kome li pade na pamet da pusti ovaj krs kroz grad!

Ako bi se kroz taj deo grada pustio besumni tramvaj cije bi sine izgledale kao u Savskoj ulici, onda ok, ali su za to isto potrebna nova vozila, koje necemo imati...

Na kraju krajeva, mi ovde raspravljamo o saobracaju u Savskom Amfiteatru, a jos uvek se ne zna kada ce poceti da se gradi Prokom, tj. kada ce se taj prostor osloboditi za gradnju! Verovatno ce to biti interesantan projekat za jedno 10 godina!

 

[Siniša]

Ako bi se kroz taj deo grada pustio besumni tramvaj cije bi sine izgledale kao u Savskoj ulici, onda ok, ali su za to isto potrebna nova vozila, koje necemo imati...

Ja upravio mislim da je takav plan moguć, samo treba dobre volje. Uostalom, uzalud uređenje obale ako ne ponudiš dobar javni gradski saobraćaj.

 

[Влада]

Ја живим поред тих пруга и једва чекам дан када ће да их склоне.
Само се надам да ћу га дочекати.

 

[Goran]

Predlog od DRUSTVO ARHITEKATA BEOGRADA mi se najviše dopada.
Ostali su mi dosadni. :|

 

[Steva]

Predlog od DRUSTVO ARHITEKATA BEOGRADA mi se najviše dopada.
Ostali su mi dosadni. :|

I meni... DAB je super, mada ni Arhitektonski Faks nije loš sa kanalom koji povezuje rukavac Ade Huje i luku beograd


p.s. cipiripi?

 

[Goran]

p.s. cipiripi?

true-true

 

[vrachar]

I meni se DABova varijanta najvise svidja. Mozda zbog toga sto je njihov predlog najurbaniji.

A i 3D projekcija im je super

 

[No1]

Jel` moze neko da napise nesto vise o kanalu o kome je napisano u tekstu na uvodnoj stranici,kanal koji bi povezao danasnju Luku i Adu Huju.

 

[Steva]

Zdravo No1, čestitam ti na 100om postu

Pogledaj predlog arhitektonskog faksa,

Videćeš kako se od rukavca pa sve do luke beograd vijuga rečni kanal, o tome se mislilo.

 

[No1]

Hvala,mada ne vodim o tome toliko racuna.
Vidim kanal,mada ne znam bas da je to toliko potrebno ali to je samo predlog.

 

[Steva]

Pa svi su koncepti manje više predlozi. Ono da li je zaista potreban - ne nije, ali mislim da doprinosi atraktivnošću lokacije, može da se napravi lepo šetalište tu pored kanala.

 

[dragan]

Vidim kanal,mada ne znam bas da je to toliko potrebno ali to je samo predlog.

Kanal je neophodan radi pročišćavanja vode prirodnim putem.

Svako rešenje koje nema kanal je promašaj.

 

[CVRKI]

^^ Kanal je svakako dobrodosao (vidi Pariske kanale ) samo ovaj raspored niskih kutija i drugih hala je... razocarajuci da ostanem pristojan.
London, ugledajte se gospodo na London.

 

[No1]

Pa sada,rukavci jesu problem ali bi mogao biti i kanal narocito ako se ne bude odrzavao.

 

[Steva]

^^ Kanal je svakako dobrodosao (vidi Pariske kanale ) samo ovaj raspored niskih kutija i drugih hala je... razocarajuci da ostanem pristojan.
London, ugledajte se gospodo na London.

Pa i u predlog DAB.a izgleda ima kanala, kada pogledaš ovu sliku

videćeš da je rukavac ade huje "neobično" duguljast na kraju - kanalisan.

 

[dragan]

Pa sada,rukavci jesu problem ali bi mogao biti i kanal narocito ako se ne bude odrzavao.

Dunav će da održava kanal-rukavac, a Ada Huja bi opet bila ada ( rečno ostrvo ).

 

[No1]

Tesko da bi Dunav tu imao ulogu koju ocekujes,narocito zbog oblika rukavaca,imao bi samo donekle ulogu i morao bi da se cisti kanal.

 

[dragan]

Očigledno ne poznaješ reku.
Ako bi kanal bio širok samo 10m i dubok 3m, zamisli koliko kubika vode bi Dunav kroz takav kanal "proterao" za 1 dan.

 

[No1]

Sami rukavci su veoma uvuceni tako da bi struja Dunava bila suvise slaba za potrebnu cirkulaciju vode ali neka bude kako ti kazes.