Изазов за архитекте
Потез од марине Дорћол до Аде Хује нови центар пословања, становања, спорта и туризма, а нова лука би требало да буде изграђена на левој обали Дунава
Потпуно уређење простора око десне обале Дунава, на потесу од марине Дорћол до шпица Аде Хује, могло би да почне већ почетком наредне године, а простор од око 480 хектара, судећи према предлозима струковних удружења, биће претворен у нови центар пословања, становања, спорта и туризма.
Урбанисти почињу да сачињавају такозвани програм плана, претходницу плана детаљне регулације, чија би коначна верзија могла да буде завршена до краја године. Комерцијализовање индустријске зоне велики је изазов за планере, јер се то код нас први пут ради.
Будући да је реч о изузетно перспективном, али тренутно запуштеном, приобалном појасу, смештеном на раскршћу међународних коридора, чију ексклузивност одређује близина центра града, на предлог градског архитекте, позвани су тимови Архитектонског факултета, Друштва архитеката, Друштва урбаниста, Академије архитектуре и Клуб архитеката да дају своју визију овог простора. Они су га ослободили од лучких, робнотранспортних и складишних функција и тако отворили могућност за силазак града на реку.
– Убудуће ћемо пред сачињавање великих планова радити анкету, односно просторну проверу локације, а струка ће имати прилику да понуди идеје за уређење простора, без ограничења. То није обавезујуће, али пуно помаже урбанистима који сачињавају планове детаљне регулације. Овога пута је резултат био сјајан и добили смо неколико добрих пројеката – објашњава Бобић.
Та новина у урбаном промишљању града искристалисала је идеју да индустријска зона буде измештена на леву обалу Дунава. Сви тимови су углавном око постојеће Луке „Београд” лоцирали градски пословни центар са одређеним процентом становања. Између Панчевачког моста и Аде Хује требало би да буде смештен стамбени блок са доста зеленила, док би лево и десно од моста био формиран зелени појас, јер на том простору није дозвољено зидање. Ада Хуја ће бити намењена за рекреацију, а иза залива би требало да буде направљена велика марина.
– Лука „Београд”, коју је купила „Делта”, требало би да остане у постојећој функцији док не буде изграђена нова лука на левој обали Дунава. Простор од 120 хектара који она заузима временом ће прерасти у пословно-стамбени центар. У међувремену би требало да буду измештена пруга и планирана локотеретна станица на леву обалу Дунава, о чему озбиљно преговарамо са „Железницама Србије”. Није добро да градски центар постоји без простора за становање, јер после радног времена такви квартови постају пусти и неприступачни – истиче градски архитекта.
Међутим, како је трансформација индустријске зоне у простор за пословање и становање релативна новина код нас, ангажован је један архитекта из Глазгова (града који је такве подухвате успешно остварио) као консултант .
– Он треба да осмисли начин припреме програма за план детаљне регулације и да нас научи како да на најбољи начин трансформишемо индустријско ткиво, с обзиром на то да има велико искуство у тој врсти посла. То је нека врста планирања која у првој фази пре него што се план конституише региструје све интересе и њихове аспирације на тај простор. Дакле, треба узети у обзир интересе града, приватника и грађана – објашњава Бобић и додаје да ће се програм наредних месеци наћи пред планском комисијом, после чега ће уследити велики међународни урбанистички конкурс чија ће најбоља решења бити подлога за коначну верзију плана детаљне регулације. У међувремену ће бити измењен генерални план који потес од марине Дорћол до Аде Хује третира као индустријску зону.
-----------------------------------------------------------
Идеје и предлози
За тим Архитектонског факултета приоритет је трансформација Луке „Београд” у нови трговачко-пословни, забавни и туристички центар регионалног нивоа. Источни крак Аде Хује, према њиховој идеји, развија се делом као нови, ексклузивни стамбено-пословни део Београда, а делом као рекреативно подручје.
Тим Друштва урбаниста Београда предлаже генерисање новог урбаног идентитета подручја – Вилинграда. Урбана регенерација се темељи на новим функцијама и технологијама, својственим еколошко-футуристичкој визији града.
Тим Друштва архитеката Београда има намеру да локацију промовише у урбани парк који ће Београд одвести на Дунав и тамо успоставити нови, релаксирани градски центар. Назнаке спортско-рекреативних садржаја, који су се већ спонтано развили на овом подручју, обогаћују се и постају доминантне.
Тим Клуба архитеката сагледава потес Калемегдан – Ада Хуја као „излог” Београда. Рад укључује и решење саобраћаја креативним приступом (искоришћавање реке у функцији градског превоза). Дуж средње зоне подручја смештене су пословно-стамбене функције, са концентрацијом комерцијалних садржаја око Панчевачког моста.
Академија архитектуре Србије конципира подручје Дунавски амфитеатар као својеврстан пандан Савском амфитеатру. Дунав третирају као „водени булевар” у централној зони Београда.
