Građanima se isplati da autobusom odu do aerodroma u susednim zemljama, Budimpešte ili Temišvara, i odatle lete lou-kost kompanijama. Kakve ste instrukcije po tom pitanju dobili od Vlade i resornog ministarstva?
– Lou-kost kompanija je ona koja prodaje karte samo preko Interneta, veoma jeftino, ali zatim, kod ulaska u avion posebno naplaćuje svaki gram prtljaga, masno naplati svaki ketering, a bilo je i onih koji posebno naplaćuju korišćenje toaleta u avionu. Njihovi letovi su bez unapred utvrđenog reda letenja. U Srbiji je postojala najmanje jedna kompanija koja je pokušala da posluje kao lou-kost avio prevoznik, ali im taj poslovni podvig nije uspeo.
Za razliku od takvih kompanija, „Jat“ je ozbiljan, bezbedan i pouzdan avioprevoznik. Što se stava Vlade tiče – on je poznat. Vlada se zalaže za zdravu tržišnu utakmicu. Tržište, tržište i tržište.
...
Nakon posla zastupnika Agencije za privatizaciju u stečajnoj upravi Robnih kuća „Beograd“, u čemu je vaš profesionalni izazov da preuzmete jednu ovako nezahvalnu funkciju? Moglo bi se zaključiti da samo obavljate partijski zadatak.
– Profesionalni izazov je upravo u tom teškom stanju u kom se nalazi „Jat ervejz“. Uveren sam da to mogu da promenim i poboljšam našu poziciju. Ne mislim da direktor železare treba da bude kovač, ni direktor železnice kondukter. U javna preduzeća moramo da počnemo da uvodimo savremene menadžerske principe, način poslovanja i upravljanja kao što je u privatnim korporacijama, da shvatimo da smo i mi na tržištu, ali i da je to tržište čak dodatno komplikovano zbog strukture vlasništva. Da shvatimo da mi odgovaramo i ekonomski, i politički i, što je možda najznačajnije, društveno. Tačno je da u državnom preduzeću partije određuju upravljačku strukturu – one su dobile poverenje građana da vode državu, pa i njena preduzeća. Ali, interesi partija jesu da ta preduzeća budu što uspešnija, jer će račun položiti najkasnije za četiri godine. Moj i partijski, i profesionalni, i ljudski zadatak je da „Jat“ bude što uspešnija firma.