Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[spatiotecte]

Ali namena je ostala ista, nevezano za to sto je neko postao novi vlasnik i sto je hotel srušen. Po kom osnovu bi trebala namena da se promeni ako u urbanizmu stoji šta je dozvoljeno da se gradi?

Inače ne mogu se složiti nikako sa tvojom izjavom, ostvarenja na obalama ne mogu nikako da budu od sekundarne važnosti. One su te koje oblikuju grad. Zato i postoji izraz “rečni front”

Arhitektura i urbanizam su sve, bez njih bi bili dezorijentisani u prostoru.
Ne možeš tako da pričaš o arhitekruri jer je ona toliko jaka da će nadživeti sva živa bića koja postoje. I kad svi budu nestali arhitektura će biti dalje tu to moraš da shvatiš. Jednostavno je stvorena da bude dugotrajna u nekom obliku koji se vremenom menja i nadogradjuje a ljudi su prolazne pojave u tom okruženju.

 

[direktor]

Zuma informisi se malo ispod branković mosta je planiran muzej automobila u nekadašnjoj siv garaži
Skejt par jel to toliki problem pritom je to već tu preko deceniju
Ok pretjerano širenje restorana to se slazem
Kakv plato za trajno vezanje balona
I pola ostalog pobrojanog nece se izgraditi

 

[Zuma]

Zuma informisi se malo ispod branković mosta je planiran muzej automobila u nekadašnjoj siv garaži
Skejt par jel to toliki problem pritom je to već tu preko deceniju
Ok pretjerano širenje restorana to se slazem
Kakv plato za trajno vezanje balona
I pola ostalog pobrojanog nece se izgraditi

Ljudi žele da budu pored reke i u Beogradu su uvek to želeli. Zbog toga restorani na obali uvek dobro rade. Taj prostor je toliko profitabilan da ne verujem da će bilo koji deo Beogradskih obala biti pošteđen žestokog pritiska da tu neko otvori ugostiteljski biznis. Prostor ispod mosta je idealan za tu namenu. Pored vode, gleda na park (dok ga bude) i još ima čak pola kilometra nekorišćenog travnjaka sa nizvodne strane mosta za kafanske bašte. To će biti nova Beton hala i u to mogu da se kladim. Muzel automoboila je isuviše neprofitabilan za tako skup prostor. Ako uopšte bude tu, to će biti u samo malom delu tih prostorija i privremeno. I još će ih neko brzo otkupiti ili isterati. To je inače ovaj deo

Street View · Mapy Google

Prozkoumávejte mÃsta v Mapách Google poutavÄjÅ¡Ãm způsobem.

maps.app.goo.gl

Baloni su najavljeni za Ekspo, pa će zbog popularnosti i biznisa sigurno tu i ostati manje više trajno (plus betonske platforne u parku, ogromni ankeri, uslužni objekti, prodaja karata, struja voda i ostalo)

"U okviru parka Ušće planirana je i jedna privremena atrakcija, koja je u plan uvedena inicijativom preduzeća „EXPO 2027“. Radi se o postavljanju platforme za poletanje balona sa vrelim vazduhom za panoramsko razgledanje Beograda. Lokacija zone privremenog sadržaja nalazi se u središnjem delu parkovskog prostora, severno od Brankovog mosta i neposredno uz trasu gondole. Panoramski balon je predviđen kao stacionaran i privezan, a posetiocima će biti omogućen vertikalan let na visine do 150 metara."

https://beobuild.rs/prirodnja%C4%8Dki-muzej-deo-planova-za-expo-2027-p3213.html

 

[direktor]

Eto ti se kladi da će ispod biti kafic jer bas mesto po tebi za tako nešto
Znaci prizivas kafiće i splavove
A vamo se boris za reku odluci se

 

[Zuma]

Ali namena je ostala ista, nevezano za to sto je neko postao novi vlasnik i sto je hotel srušen. Po kom osnovu bi trebala namena da se promeni ako u urbanizmu stoji šta je dozvoljeno da se gradi?

Inače ne mogu se složiti nikako sa tvojom izjavom, ostvarenja na obalama ne mogu nikako da budu od sekundarne važnosti. One su te koje oblikuju grad. Zato i postoji izraz “rečni front”

Arhitektura i urbanizam su sve, bez njih bi bili dezorijentisani u prostoru.
Ne možeš tako da pričaš o arhitekruri jer je ona toliko jaka da će nadživeti sva živa bića koja postoje. I kad svi budu nestali arhitektura će biti dalje tu to moraš da shvatiš. Jednostavno je stvorena da bude dugotrajna u nekom obliku koji se vremenom menja i nadogradjuje a ljudi su prolazne pojave u tom okruženju.

Arhitektura nije sama sebi svrha, nego prvo nečemu korisnom služi, pa se onda gleda, ne samo koliko je funkcionalna i primerena svrsi svog vlasnika, nego i koliko dopinosi gradu kao celini. Pa po hijerarhiji važnosti tek onda dolazi da li to što nečemu korisnom služi, i što prvo ne smeta ostatku grada i kompletnom ostatku njegovih stanovnika, usput i lepo. Ja uopšte ne negiram važnost arhitekture i estetike, nego prosto kažem da su i mnoge druge stvari važne.

 

[Zuma]

Eto ti se kladi da će ispod biti kafic jer bas mesto po tebi za tako nešto
Znaci prizivas kafiće i splavove
A vamo se boris za reku odluci se

Nisam rekao da ja želim da to bude nego sam se ovde rodio i znam kako stvari idu. Kažem šta će biti, a ne šta ja mislim da bi trebalo biti. Vidim da ispod mosta postoji ogromna površina i zapremina praznih prostorija, a znam da se baš tu može ostvariti dobar profit. Što znači da će to tako i biti bez obzira da li je to poželjno ili nije gledajući i na druge kriterijume.

 

[spatiotecte]

Arhitektura nije sama sebi svrha, nego prvo nečemu korisnom služi, pa se onda gleda, ne samo koliko je funkcionalna i primerena svrsi svog vlasnika, nego i koliko dopinosi gradu kao celini. Pa po hijerarhiji važnosti tek onda dolazi da li to što nečemu korisnom služi, i što prvo ne smeta ostatku grada i kompletnom ostatku njegovih stanovnika, usput i lepo. Ja uopšte ne negiram važnost arhitekture i estetike, nego prosto kažem da su i mnoge druge stvari važne.

Pa sluzi svrsi, ako je bio hotel koji nije mogao da se renovira jer nije ispunjavao standarde, onda se taj hotel rusi i pravi se novi koji ce sluziti svrsi.
Ti pricas kao da na tom mestu nije nista postojalo pre pa se neko setio sada da tu nakalemi hotel iz cista mira.
Sta tebi konkretno smeta jer nisi jasan?

 

[Zuma]

Zar stvarno moramo po ko zna koji put da se vraćamo na osnovne stvari? Zašto se u urbanizmu PRVO bira optimalna namena gradskog prostora, onda urbanistički parametri prema nameni i okolini, a tek onda projekat koji sve to zadovoljava. Pogrešne namena pravi ogromnu štetu koji posle ne može ispraviti ni lepa zgrada koja služi pogrešnoj svrsi. Hotel Jugoslavija nije ni trebao da se gradi na tom mestu. Ali kada se gradio oni to nisu mogli znati, a i ceo Novi Beograd je bio tek močvara sa patkama i žabama. Ali SADA znamo šta će nam očajnički trebati i čega ćemo imati malo za potrebe. Zelenila, rekreativnih površina i obale koja nije privatna. Pa zato SADA Hotel Jugoslaviju ili nije ni trebalo rušiti, jer je ipak bio neka istorijska vrednost, ili, ako se već nešto radikalno menjalo, onda je novu svrhu i objekat trebalo izbrati u skladu sa sadašnjim urbanističkim saznanjima i potrebama, o to čitavog grada, a ne nekoliko investitora i političara. Pogrešno je što se u deficitaran prostor za kojim će u budućim decenijema vladati ogromna potražnja, na obalu reke, ubacuje ogromno mnoštvo NOVIH i sa prirodnim predispozicijama nepovezanih sadržaja: biznisa, ljudi i objekata koji su lako mogli biti i drugde, što onda oduzima prostor onim namenama koje NE MOGU biti drugde. Čemu služe kule od 150 metara i tržni centri na obali reke? Šta će tu da kupuju? Rečnu vodu? Da li gledaju u reku dok kupuju? Da li se reka uopšte vidi? Ili kockarnica? To je ona crna zamračena kutija bez prozora da neko slučajno ne bi pogledao napolje, shvatio šta ustvari radi, i prekinuo kockanje. Da li je crna kutija primeren objekat tamo gde su lepota ambijenta, zdravstvene, socijalne i porodične vrednosti najvažnije? Gde će deca da odrastaju? U hotelu? U kockarnici? U stanu ispred televizora? Da li je obala reke pravo mesto da ljudi baš tu masovno spavaju, tj za stanogradnju? Vrlo dobro znaš da je sve to interes investitora i korumpiranih političara, a ne grada.

TO je smisao činjenice da se PRVO bira namena gradskih prostora, a POGOTOVO izrazito vrednih i deficitarnih. Činjenica da je tu već bio Hotel ništa ne znači, ako se već išlo na to da se bilo šta menja u nasleđenom stanju. Pa zatim, ako je ovde i bio hotel, on nije bio toliko veliki objekat, i nije bilo ni gigantskog broja drugih sadržaja, poslovnih, stambenih i svih drugih. Kako postojanje starog Hotela u deficitarnom prostoru opravdava dodavanje svega drugog? A pogotovo njihov obim i broj. Iako znamo da ne mogu dve stvari da budu na istom mestu, da će jedni, jači, istisnuti druge. Itd, ovako se o investitorskom urbanizmu i tragedijama koju on kasnije prozvodi mogu pisati čitavi eseji. Zato više nemam ni volje ni vremena da ponavljam stvari koje su davno postale očigledne svima koji sebi dopuštaju da ih vide. Šta se u Beogradu pravi i zašto. Zašto baš taj tip i struktura, zato baš tamo gde se to radi, i sve ostalo. Posle odluke o uništenju zelenog parka Ušće i nikakvih reakcija na to, više nemam iluzija. Odluka o mostu do Ratnog ostrva je samo njena logična posledica. Kad je prošlo ovo, misle da će proći i to. Žele da "prošire" obalu, ali ne tako da od reke odmaknu zgrade. Nego da viškove mušterija pošalju na Ratno ostrvo, dok se ovamo ne napravi malo mesta da se vrate. Ovde svi vrlo dobro znaju da stotine hiljada ljudi koji će se mostom direktno iz gigantskog komercijalno-zabavnog vašara sprovoditi na "oazu netaknute prirode", jeste jasna i svesna odluka da isto tako uništi i Ratno Ostrvo. Na desnoj obali rukavca će tobože biti "Kultura", a ne levoj tobože "Priroda". Naravno da će vremenom i jedno drugo postati samo ime, "firma" i ukras. Kao što je Skadarlija i dalje "boemska četvrt". Ili prvi deo Ade Ciganlije i dalje "plaža u zelenilu".

 

[spatiotecte]

Napisao si ceo pasus da objasbiš da treba maksimalno povući zgrade od obale. No na taj stav smo navikli, da odredjen broj ljudi vidi zgrade kao ultimativnu opasnost po ljude.

Evo postoji google i savetujem ti da pogledas sta se radi u gradovima u evropi, imaš primere u celoj zapadnoj evropi gde se grade zgrade pored reke i gde ima zelenila oko njih i to apsolutno ne pravi problem nikome pa ne znam zasto se izmislja topla voda ovde u Srbiji da sve mora da bude livada pored reke.

Jasno je zašto Beograd NE MOZE da se spusti na reke kad se pročitaju stavovi kao što su tvoji, ti doživljavaš zgrade kao nešto krajnje negativno a one zapravo čine da neko mesto liči na grad a ne na varošicu ili selo.

Pritom ovde čak ni ne pričamo o nekom rečnom frontu zgrada ka Dunavu već o izolovanom hotelu na obali okružen zelenilom.

Jedini urbanizam koji ti poznajes pored reke su pojasevi livada od 500 metara širine celom dužinom pa tek onda početak civilizacije.
Takav pristup svakako nije urbicid ali je krajnje nemaštovit i pokazuje svu nesposobnost da se uredi neki prostor, pošto mu je logika da se ne uredi ništa.
Takvi stavovi su već ekološki fanatizam koji je isto toliko poguban koliko i ovi što bi nabili što više kvadrata.

Ja navijam za zlatnu sredinu kad su obale u pitanju, mešavina zgrada i parkova.

 

[Zuma]

Ja ne polazim od nekih proizvoljnih ličnih izbora koji se svode na "lični ukus" i "šta ko voli". Pa recimo jedno navijaju za Partizan a drugi za Zvezdu, oboje bez ikakvih drugih razloga sem što su prosto odlučili da će bez razloga da izabru jedno ili drugo. Ili jedni "vole" zgrade uz obalu, a drugi "ne vole". Ekološki urbanizam je krajnji rezultat čitavog dosadašnjeg urbanog iskustva, gde su ljudi najzad shvatili šta uspeva na druže staze, šta je u modernom svetu održivo a šta nije, i pre svega šta nosi budućnost. Kad se popišu stvarne potrebe raznih generacija i raznih grupa, i dobro razume kakve su socijalne i psihološke posledice života u raznium okruženjima. A to posle ima vrlo opipljive posledice po cenu kvadrata i poželjost gradova, i za život, i za stanovanje, i za biznis.

 

[spatiotecte]

Ti donosiš svoje lično mišljenje kao sveopšti definitivni zaključak viševekovne arhitekture i urbanizma.
Nije valjda da ljudi koji su podigli Amsterdam Veneciju ili Sankt Petersburg bili kompletni idijoti sto su napravili zgrade do reke odmah tj pravili grad u direktnom kontaktu sa vodom?

A ti gradovi su objektivno naučna fantastika i pojam lepote i uredjenja za Zemunski kej i njegove livade hteo ti to da priznaš ili ne.

I još jedna stvar, taj ekološki urbanizam se nije pokazao uspešan svuda i postavlja ogromne problematike jer je jako skup za izgradnju i nosi veliki problem održavanja sa sobom i svedoci smo da su odredjeni projekti osmišljeni tako propali posle par godina u smislu da se nisu održavali kako treba da su postali degradirane celine.

To je više neki eksperiment u ovom trenuku nego zaključak o idealnoj arhitekturi isto kao što je električni auto lepa ideja na papiru a u praksi je upitno koliko je benefitno.