Veliko ratno ostrvo - Lido Zemun

[spatiotecte]

Svidja mi se naziv "SFRJ travnjak sa par stabala", ja sam to nazvao livadom ali poenta je ista, prazan prostor bez ikakvog sadržaja i mislim da to i jeste jedan od problema. Šta će nama površine u takvom obliku ako nema ništa u njima i ako je pristup otežan/ograničen. Jasno je da to ne može nikako biti idealno stanje i da se moraju malo urediti te površine i učiniti atraktivnijim.

 

[Cotra]

Svaki SFRJ travnjak nudi humaniju viziju grada od kvazi liberalne opsesije nabreklim zgradama.

Iza vulgarnog ekonomizma i orice o idpkstivosti krije se perfidna seljacka fascinacija kvadraturom i zapreminama objekata.

Mislim da kriticari onoga sto @Zuma pise nisu dovoljno kompetrntni da razumeju njegove poruke.

 

[spatiotecte]

Jes vala Cotra.
Kako sam uopšte mogao da pomislim da sam dovoljno kompetentan za arhitekturu i urbanizam da bi razumeo Zumine poruke...?

 

[roger34]

Najčešći oblik korišćenja tog prostora je "šetnja - kafa - šetnja".
Problem koji vidim sa ovim projektom (osim onoga sa zgradama u osi ulica, ali da se ne vraćamo na to) je što mi se čini da se uprav sav sadržaj izgurava u potez do luna parka i uzvodno od njega. Baš to parče obale oko hotela je i ovako veoma puno ljudi, a dve kule treba da dovedu mnogo novih, te je logično ove što se sada tu motaju izmestiti.
Hotel će sigurno imati restoran i kafe, ali sumnjam da će ni cenovno ni po atmosferi biti za ljude koji danas šetaju i do juče su pili kafu na keju.

Nizvodno od hotela pa do Ušća je još gore. Možda bi neko voleo da smo u proseku ko Skandinavci, pa da volimo da ponseno ćebe i sendviče, ili ko Francuzi bocu vina i sir, pa sedimo na travi. Ali nismo, da jesmo, bilo više ljudi na toj travi, a nema ih.

Naravno, pored "šetnja - kafa - šetnja" ljudi ima i sportista, trčanje, bicikl, roleri, što opet ide po stazama. Otvorene teretane se fino koriste, a bilo bi lepo da ima još sadržaja, "avantura parkova", penjanje po drveću i tako dalje, ne vidim problem sa tim, ako se to ne pravi na način na koji će onemogući slobodnu šetnju. I kafiće bi trebalo čak dodati u taj deo nizvodno, samo to ne mora i ne sme da se radi tako što se pola fudbalskog terena asfalitira i tu rokne krmača na 3 sprata. Casina Del Lago u Vili Borgeze se iz vazduha praktično i ne vidi. Verovatno bi čak trebalo vratiti i po neki splav na poziciji gde su bila Monca ili Keops.

 

[Cotra]

Jes vala Cotra.
Kako sam uopšte mogao da pomislim da sam dovoljno kompetentan za arhitekturu i urbanizam da bi razumeo Zumine poruke...?

Bas tako.

Moderna arhitektura (ne pacija skola sa BU) vrednuje prazne prostore u prenaseljenim gradovima. Prazni prostori omogucavaju stanovnicima grada da ih ispune po zelji da ih mentalno dozive oslobodjeni od "sadrzaja", tj nametnutih konstrukcija koje ih dodatno guse.

 

[spatiotecte]

Interesantna teorija o modernoj arhitekturi…
Gde si to video/pročitao?

I otkud sad BU?
Misliš da ništa ne znam o arhitekturi?

 

[Zuma]

Рећи ћу опет али добро овај град и има зеленила какви га "еколошки активисти" бране



Зума није идеалиста већ немоћни диктатор који под паролом општег добра покушава константно да намеће свима свој укус и лични интерес. Градови могу да имају (као што и Београд има)

а) резервате где је људима приступ онемогућен или отежан јер је функција истог очување локалног екосистема (Ратно острво, разне шуме и природна станишта) и
б) паркове којима је циљ да људима пруже активности на отвореном и додир са природом.

Оно што Зума упорно гура као "једину еколошку опцију" није добро ни по људе ни по екосистеме већ представља ирационално траћење ограниченог простора у граду на његове фикс идеје. И онда покушава да одбрани исте као једину алтернативу уништавању зеленила. Функција парка јесте да људи у њима уживају и треба да има садржаје за све старосне групе а поред тог садржаја треба да буде богат и са што више дрвећа и генерално зеленила. Ти његови СФРЈ "травњаци" са пар стабала су одувек били суманути и не постоје ни у једном развијеном светском граду колико год његови грађани били еколошки освешћени

Ево како изгледа вероватно и најпознатнији и највољенији градски парк на свету:

Pogledajte prilog 232436

Сваки део је тачно испланиран и дефинисан да буде оптималан за људе, чак и када је шумовито парче или језеро направљено је тако да буде тачно тако да има хуману намену. Са друге стране, ево једне "зелене површине" у Београду, лишене омражених садржаја:

Pogledajte prilog 232437

Узео бих само Ушће које је овако изгледало али оно је сад "уништено" тиме што су поставили пар стазица и игралишта за људе па сам морао "зеленило" поред

Neverovatno, sad postadosmo i nacisti. Šta sad ja treba da kažem na to? Da ste svi kupljeni od strane investitora?

Pretpostavljam da su nacisti i svi naši dosadašnji urbanisti, počevši od Emilijana Joksimovića sa njegovim "Sadovima", pa preko maltene svih kasnijih. Čak i tamo gde su planirali stanove NA OBALI, dakle ne ulicu pa obalski park kao duž čitave leve obale Save, od bloka 45 do ušća (100-150m širine zelenila), nego baš stanove na samoj obali, i tu su ostavili 150 metara zelenila do vode. Ne nečeg drugog, tri drveta uz asvalt neke "zanimacije" kao simbolični ukras koja ne znači ništa i ne koristi ničemu, nego baš ozbiljnog zelenila. Pretpostavljm da se tada mislilo da ljudi koju tu stanuju ipak nekad moraju i da izađu iz stana, kao porodica, sa decom i starima, i da tu nekako mogu da svi stanu, i da za njih pored sopstvenog stana bar nečega ima. Za njih, ne za Američkog vlasnika zgrade ili lokalnog biznismena koji im ponovo svaki dan prodaje njihov prostor i jednu stolicu u kafani na jedan sat. Povraća mi se kad mislim o "urbanistima" kojima je to normalno. I to je bilo daleko pre 2 miliona stanovnika, ekološkog urbanizma i klimatskih promena.

 

[Zuma]

Još nešto. Oni urbanisti kojima je sasvim normalno da tik uz čitavu obalu postoji neprekidni zid zgrada, kao u BNV-u, ili bar kule od 150 metara VISINE, sa pratećim aneksima, propustili su čitav 21. vek i ono što se tada u urbanizmu dešavalo. Na Internetu se može naći ogroman broj projekata ozelenjavanja gradova i obala kao i detaljna razmatranja šta je postalo važno i zašto. Dakle čak i skupog ispravljanja nasleđenog stanja, da ne govorimo o novoj izgradnji tamo gde ne postoje ograničenja nasleđenog i vlasničkog stanja. Recimo tražite termine kao što su "sustainable cities", Greening itd. Stara arhitektura i shvatanja su postali jednostavno neodrživi u globalnim megalopolisima sa milionima stanovnika i urbanizovanim područijima gde se naselja raznih vrsta praktično već dodiruju, a ozbiljnijeg zelenila nema ni po selima, a kamoli u gradu. I dalje misliti o ionako retkom i nedovoljnom zelenilu kao o nečemu "neizgrađenom", kao o "rupi", praznini, praznom i nekorisnom prostoru koji nečim treba "popuniti", je postalo ne samo anahrono nego maltene apsurdno. Beograd ima bitno manje zelenila nego što mu treba. I loš raspored onoga što ima. Pogledajte rang liste, pa zatim preporuke UN, Uneska, Svetske zdravstvene organizacije. Uništavati zelenu oazu centru, i to baš kod najveće koncentracije ljudi u Novom Beogradu i starom delu grada, samo da bi se na postojećih 280.000 zgrada dodalo još nekoliko je suludo. Sasvim sigurno zbog toga nećemo "propasti". To je korupcija, ne znanje i struka. Mrzi me da po ko zna koji put ponovo tražim ono što bi već odavno trebalo znati, pa evo samo prvih par, koliko se za par minuta može naći. Ovoga ima još puno i uvek je ista tema: Reka koja se nalazi u sred zelenog pojasa, pa urbani deo oko toga. Nekad u zelenom pojasu ima više za taj ambijent prigodnih objekata, nekada manje, nekada je to čak i bukvalno samo vodeno stanište sa drvenim stazama, ali je opšti koncept uvek isti. Reka i okolno zelenilo kao samoodrživa "ekološka niša" koji podržavaju jedno drugo, a zajedno građanima pružaju neophodnu promenu ambijenta i zdravu sredinu.

Nature in cities. Renaturalization of riverbanks in urban areas

https://www.researchgate.net/publication/312181405_Nature_in_cities_Renaturalization_of_riverbanks_in_urban_areas

What architects must know about Water Urbanism

https://www.re-thinkingthefuture.com/rtf-fresh-perspectives/a1398-what-architects-must-know-about-water-urbanism/

Global Platform for Sustainable Cities

GPSC

Rapid urbanization poses a key question to us all: Will we rise above its challenges and instead seize the many opportunities? Will our cities – already hubs of economic activity and creativity – live up to their vast potential? How will cities better deliver services while also fulfilling their...

www.thegpsc.org

Hanoi to build six new residential areas on Red River banks

Hanoi to build six new residential areas on Red River banks

(VOVWORLD) - Hanoi People’s Committee has approved the Red River Zoning plan, which covers nearly 11,000 hectares in 13 districts.

vovworld.vn

East Side Coastal Resiliency

East Side Coastal Resiliency

Project Elements - ESCR

 

[Zuma]

Ne bi bilo loše potsetiti se jednog starog i zaista genijalnog urbanističkog koncepta razvoja Beograda, i to jednog najopštijeg, tj najvišeg nivoa u čisto hijerarhijskom smislu nivoa apstrakcije. To je bio odgovor na očigledno prvo razvojno pitanje: Šta je to posebno što Beograd ima što bi moglo da ga izdvoji u konkurenciji drugih gradova, nešto što je istovremeno i građanima korisno, i lepo, ali i svima ostalima upečatljivo, tako da se lako pamti, i kao "brand", logo ili zaštitni znak lako prenosi kroz medije. I da zatim doslednim razvojem postane zaista velika i posebna urbana vrednost koju od milionskih gradova ima samo Beograd. Odgovor se sam nameće samom postojanjem Velikog Ratnog ostrva kao oaze netaknute prirode u samom srcu grada. Naime kad se pogleda na mapu postaje jasno da je jedna uska zona oko njega takođe još uvek zelena i bez velikih objekata, a između ta dva zelena kruga je takođe Evropski značajna tačka (ovde zbog ostrva takođe krug), a to je ušće dve velike Evropske reke.

Zato je nekolicina arhitekata promovisala logičnu ideju o "Zelenom srcu grada". Imali su jednu lepu skicu i tekst o tome, mada to više ne mogu da nađem (verovatno u nekom izdanju Urbanističkog zavoda, ali više nisam siguran). Činjenica je da je u tom maltene savršenom krugu, u samom geometrijskom središutu buduće visoko urbanizovane zone oko ušća dve reke, zaštićena Tvrđava sa takođe zelenim Donjim gradom, sistem rečnih staništa i ostrva na levoj obali Dunava (Čaplja), i priobalje desnog rukavca Dunava sa delom Zemunskog keja. Takva neobična koncentracija vrhunskih urbano-ekoloških vrednosti 21. veka je zaista teško ponovljiva u samom gemetrijskom središtu gradova ove veličine. Već sada se od spoljne obilaznice na Savi (Ostružnički most) jasno ocrtava kružna zona buduće intenzivne urbanizacije sa prečikom od približno 25 do 30 kilometara. To će biti budući Beograd, a u tako gigantskom prostoru od skoro 600 kvadratnih kilometara uglavnom betona i čelika valjda nije previše očekivati da se čuvanjem par stotina metara zelenila svuda u krug oko Ratnog ostrva, ipak ništa previše "ružno" neće desiti? Da li će grad propasti ako se baš TU ne izgradi klasični investitorski objekat u formi "multifunkcionalne mašine za izvlačenje najviše para" (stanovi bez okolnog prostora za stanare + poslovni prostor + kafane + tržni centar + elitni apatrmani)? Pošto svi oni tako izgledaju. Reklo bi se da bar srce grada oko ušća SME, da izgleda drugačije od buduće uobičajene urbane džungle na 600 km2 koja u identičnom obliku postoji i u svim drugim gradovima u svetu. Tvrdnja kako je "neisplativo" za ovoliki grad da ostavi zeleni park na ušću je uvreda za inteligenciju i zdrav razum. Ili da nikome od investitora "nije bilo isplativo" da na ovako vrhunski profitabilnom mestu napravi manji objekat od novog kompleksa Hotela Jugoslavija. Pa šta vi smatrate da smo mi? Id-oti?

"Zeleno srce grada" i veličina zone budućeg urbanog razvoja Beograda (gde se upravo gradi stadion, Expo, stanovi, železnička pruga ili metro, tu je aerodrom, industrijska zona pored njega itd ? ... Naravno, to je već sada na samoj ivici plavog kruga, a ostatak će se brzo popuniti):

"Zeleno srce grada" :

 

[spatiotecte]

Kad ne znas sta da radis sa nekom povrsinom ti napravi "zeleni pojas".

I tako je donji Dorcol pored priobalnog zelenog pojasa sirine 150 metara iz 70ih kod 25og Maja cije si slike postavio sada dobija jos jedan novi zeleni pojas zvani "linijski park" na distanci od samo 120 metara od tog prvog zelenog pojasa
I tako sad ce postojati 2 paralelna zelena pojasa na tako malom rastojanju i da ne zaboravimo da linijski park vredi 50 miliona evra i odplatice se tamo negde 2345te godine.
50 miliona evra!!!! Da li je u redu da svi beogradjani plate 50 miliona evra da Dorcolci dobiju jos jedan zeleni pojas?

Ne znam cime je donji Dorcol zasluzio da bude ekoloski epicentar Beograda da ima cak 2 zelena pojasa tamo gde neki krajevi poput Zvezdare ili Vracara jedva imaju nekoliko parkica.
To se zove DEBILNO planiranje, kad trpas zelenilo svuda bez razmisljanja zato sto je zelenilo "kul" onda stvaras disbalans u gradu gde neka mesta imaju previse zelenila dok druga ga nemaju uopste.

I to pricam kao neko ko zivi na Dorcolu u neposrednoj blizini tih zelenih pojasa.

 

[1111]

Evo ja nisam arhitekta, ali sam protiv urbanizacije i Ušća i VRO i šta ćemo sad? Ne trebaju mi sadržaji, jer nisam debil. Odem tamo biciklom, sednem na klupu, odem u onu teretanu na otvorenom. Meni sasvim dovoljno. Da li treba tako ili ne, apsolutno me ne zanima i znaću da sa prijateljima i ostalim poštovaocima tog parka, isti branim od svakog uništavanja.

 

[spatiotecte]

Ja mislim da treba na Dorcolu da izgrade jedan treci zeleni pojas jer nikad dovoljno zelenila jel tako?

Moze da se pretvori recimo ulica Cara Dusana u novi linijski park ionako su je lose renovirali kocke se raspadaju i trotoari su minijaturni
I jos tramvaj nema svoju basticu da klizi po travnjaku, koja sramota!

Ajmo jos 50 miliona evra za treci zeleni pojas na Dorcolu da napravimo oazu zelenila u centru grada jer je to "greenfield sustainable future ecologic 21 vek bla bla truc...."

 

[Дошљак]

Београд има довољно садржаја. Само треба мало улагати у њих и одржавање. Ево тврђава је нпр.скроз неискоришћен потенцијал.

 

[Zuma]

Kad ne znas sta da radis sa nekom povrsinom ti napravi "zeleni pojas".

I tako je donji Dorcol pored priobalnog zelenog pojasa sirine 150 metara iz 70ih kod 25og Maja cije si slike postavio sada dobija jos jedan novi zeleni pojas zvani "linijski park" na distanci od samo 120 metara od tog prvog zelenog pojasa
I tako sad ce postojati 2 paralelna zelena pojasa na tako malom rastojanju i da ne zaboravimo da linijski park vredi 50 miliona evra i odplatice se tamo negde 2345te godine.
50 miliona evra!!!! Da li je u redu da svi beogradjani plate 50 miliona evra da Dorcolci dobiju jos jedan zeleni pojas?

Ne znam cime je donji Dorcol zasluzio da bude ekoloski epicentar Beograda da ima cak 2 zelena pojasa tamo gde neki krajevi poput Zvezdare ili Vracara jedva imaju nekoliko parkica.
To se zove DEBILNO planiranje, kad trpas zelenilo svuda bez razmisljanja zato sto je zelenilo "kul" onda stvaras disbalans u gradu gde neka mesta imaju previse zelenila dok druga ga nemaju uopste.

I to pricam kao neko ko zivi na Dorcolu u neposrednoj blizini tih zelenih pojasa.

Kakve ja veze imam sa odlukom o Linijskom parku? Važniji je javni prostor pored vode. A na mestu bivših šina je mogao da ide i tramvaj sa jednom uskom pešačkom stazom pored, pa bi bilo više koristi nego što sada imamo štete što se (tobože zbog linjskog parka) nove zgrade OPET prave tik pored reke, kao u BNV-u. Opravdanje je u fazonu "Ko hoće da šeta ili vozi bicikl neka ide tamo, u linijski park, dalje od reke, a obalu ostavite biznisu i našim ortacima". Taj linijski tobože "park" od 4 metra širine (sem tamo gde je bila stanica) i nije tu postavljen zato što je neko iz vlasti sledio ideje ekološkog urbanizma, nego kao medijsko pokriće da se za gradnju otvore veliki placevi pored njega (pod 1), i da bi se moglo reći da pošto već postoji linijski park, sada zgrade mogu biti još bliže vodi (pod 2). Tačno ovo što si ti sada rekao. Po medijima, tobože prave "park" a ne zgrade. To je kasična šema. Potreban je neki društveno prihvatljiv povod da se to predstavi kao jedini cilj, a onda se usput odrađuje sve ono o čemu se ne priča. Kakve pobogu veze ima zona gde su bile šine - nekih 4 metra - sa ogromnim placevima sa strane koji nekom magijom takođe upadoše u projekat "parka" i vode se pod firmom "parka". Kako je to buduća zgrada na tom placu pored, takođe "park"? Pogledajte oblik granice projekta "linjskog parka" na donjoj slici. Kakve veze sa bivšim šinama ima sadašnji zeleni park pored Nebojšine kule (tu su stolovi za ping pong, klupe, travnjaci, ukrasno grmlje...) ? Da bi stvar bila gora, to sada jeste park, a projektom "parka" je predviđeno da više ne bude park nego zgrada. Baš na ušću i pored tvrđave!? Teatar apsurda. I sad ti to koristiš kao argument da ionako ima previše parkova sa kojima ne znamo šta ćemo pa gubimo pare i placeve (tj. imate linijski park pa vam ne treba i šira zona pored obale)? Usput, slao sam na šta liči ta predviđena "uža zona" kod projekta Dorćolska marina koja je nekim čudom zvanično takođe linijski park, pošto je u granicama projekta koji se tako zove.

Velikodušna širina prolaza za pešake uz obalu ("zato što imamo linijski park" pa "idite tamo"). Opet prolaz od 1-2 metra??

 

[1111]

Ja mislim da treba na Dorcolu da izgrade jedan treci zeleni pojas jer nikad dovoljno zelenila jel tako?

Moze da se pretvori recimo ulica Cara Dusana u novi linijski park ionako su je lose renovirali kocke se raspadaju i trotoari su minijaturni
I jos tramvaj nema svoju basticu da klizi po travnjaku, koja sramota!

Ajmo jos 50 miliona evra za treci zeleni pojas na Dorcolu da napravimo oazu zelenila u centru grada jer je to "greenfield sustainable future ecologic 21 vek bla bla truc...."

Ne. Ne mislim da treba preterivati, ali mislim da postojeće oaze treba ostaviti kakve jesu. Meni na NBG i Zemunu ne treba sadržaj. Imam ga dovoljno. I ništa lepše za mene ne postoji nego kad predveče odem na Ušće. Ni komarci mi ne smetaju. Ako stvarno budu natrpali sve one muzeje i je*******eni točak, to će biti kraj.

 

[spatiotecte]

@Zuma
Jedini apsurd ove ekološke šizofrenije je trošenje stotine miliona evra na te zelene površine a Krnjača nema kanalizaciju, trolejbusi se raspadaju, u centru grada se neki ljudi lože na drva, tramvaji su iz doba Tita, fasade se raspadaju, metro ne postoji.

Ali ne, bitno je da ti imaš 150 metara širine sustanaible greenfield fency parka sa svojim spravicama za vežbanje, da možeš da teraš biciklu po uredjenim stazicama a ostatak grada neka crkne i nek se podavi u fekalijama bez trotoara asfalta prevoza.

SEBIČNO!

 

[roger34]

kad trpas zelenilo svuda bez razmisljanja zato sto je zelenilo "kul" onda stvaras disbalans u gradu gde neka mesta imaju previse zelenila dok druga ga nemaju uopste.

Ni jedan deo grada nema previše zelenila.
Ali imamo problem da ne umemo da u to zelenilo dodamo (ekonomske) sadržaje, a da ga ne uništimo.

 

[roger34]

@Zuma
Jedini apsurd ove ekološke šizofrenije je trošenje stotine miliona evra na te zelene površine a Krnjača nema kanalizaciju, trolejbusi se raspadaju, u centru grada se neki ljudi lože na drva, tramvaji su iz doba Tita.

Ali ne, bitno je da ti imaš 150 metara širine sustanaible greenfield fency parka sa svojim spravicama za vežbanje ostatak grada neka crkne i nek se podavi u fekalijama bez trotoara asfalta prevoza.

Eh, sad, i baš te pare od parka su krive za te probleme? I ne mislim da iko insistira na fancy spravama za vežbanje i sadnicama japanske trešnje (koje se osuše), i sličnim šemama koje služe za izvlačenje para. Samo da ne guramo beton i zgrade gde za njih nema mesta.

 

[spatiotecte]

Naravno da su krive te pare.

50 miliona evra iz gradskog budžeta rešava problem kanalizacije za 100000 stanovnika leve obale dunava.

Oni nemaju kanalizaciju a mi ćemo imati 2 linijska parka na Dorćolu, jedan Titov a drugi Šapićev.

Kakav je to održiiji razvoj u ime ekologije i fer raspored novca i ulaganja medju beogradskim opštinama? Jedni dobijaju sve a drugi mrvice.

 

[1111]

Jeste, Krnjača nema kanalizaciju zbog gradskih zelenih površina. Nemaju veze korupcija i organizovani kriminal, nego eto zelenilo.

 

[roger34]

Nigde drugo pare nisu ne-nameski potrošene, nema štetnih ugovora koji koštaju mnogo više od 50 miliona, baš je park kriv?
I opet, trošiti 50 miliona na park jeste suludo, ali je tvrditi da park ne može da se napravi za mali procenat toga takođe suludo.
Ali preko svega toga imamo i logički skok od "nećemo da trošimo na pravljenje parka" do "hajde da neko tu načička zgrade".

 

[spatiotecte]

Organizovani kriminal je pod izgovorom ekoloskog projekta resila da potroši 50 miliona evra u najbogatiju opstinu i da se ugradi fino. Nije bilo potrebe da se napravi linijski park jednostavno
Isto tako će i da urade sa projektom parka kod ušća.
A Krnjača i ostala naselja koja su bez elementarne infrastrukture su kolateralne štete takve politike.

Inače nije problem zgrada pored reke jer zgrada kao zgrada nije toksična. Zgrada može samo biti lepa ili ružna malih ili velikih gabarita, usamljena ili u nizu sa drugim zgradama.

 

[spatiotecte]

Ja mogu da razumem da nekome smetaju kule hotela ali ne mogu da shvatim zasto onda tim istim ljudima ne smetaju ove SFRJ kule koje su isto pored reke i koje su same po sebi odvratne i potpuno se ne uklapaju sa ostatkom grada.
Niko se ne buni za njih? One imaju diplomatski imunitet? Mogu da budu pored reke?

 

[Belgrade-south]

Organizovani kriminal je pod izgovorom ekoloskog projekta resila da potroši 50 miliona evra u najbogatiju opstinu i da se ugradi fino. Nije bilo potrebe da se napravi linijski park jednostavno
Isto tako će i da urade sa projektom parka kod ušća.
A Krnjača i ostala naselja koja su bez elementarne infrastrukture su kolateralne štete takve politike.

Inače nije problem zgrada pored reke jer zgrada kao zgrada nije toksična. Zgrada može samo biti lepa ili ružna malih ili velikih gabarita, usamljena ili u nizu sa drugim zgradama.

Podseti me, za koju gradsku i opstinsku vlast ono bese glasa ta Krnjaca vec 35 godina?

 

[spatiotecte]

Nemam pojima ne bavim se politikom niti me to zanima. Hoćeš da kažeš da je opština kažnjena?
Ako je tako ne znam po čemu je onda opština Stari grad nagradjena onda?