Tramvaji
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
RockerSVK
Higher intermediate
Јесте, 268 је први пут изашао у саобраћај кратко пре крај 2009 године, има и слика овде из тог периода.little lightning":1mighq5l je napisao(la):
CAF dobio tender i ponudio isti model kao za Beograd ,Mađarskom Debrecinu?
www.skyscrapercity.com/ /euorpean forums/hungary/project and construction[/b[
Reklo bi se da će to biti veoma uspešan model..svi ga hoće..
Овај "CAF" стварно добро изгледа и помало једва чекам да се појави на улицама. Али ме више зачудио онај податак о трамвају који смо купили 1998, а који је углавном све време био у депоу!? Да ли је то могуће и зашто се то десило, ако ико зна??
RockerSVK
Higher intermediate
Ја сам чуо да је 409 био оштећен услед пожара који је избио у депоу управо још 98ме и због проблема са деловима је стајао читав низ година тамо, али нисам успео да чујем потврду ове тврдње. Али шта стоји је то, да 409 је добио делове од 420 који је (бар још за сада, ако га не пошаљу на ремонт) у расходу. И захваљујући понеким деловима из њега је 409 сада комплетиран. Шта ће бити са самим 420, то ће се видети...
Александар
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.09.2010.
- Poruke
- 1.123
- Pohvaljen
- 173
Upravo tako, njima je odgovaralo da je jedan od tramvaja stoju u kvaru kako bi im služio za delove. Na takav način oni razmišljaju, bez obzira na to što su kola bila nova. Do skoro su radili nešto na 410 i 419 i oni će brzo u saobraćaj, ako već nisu, dok se govorilo da će 420 otići u Gošu. Nadam se da isti sistem neće primenjivati i sa novim tramvajima :/
RockerSVK
Higher intermediate
Моје лично мишљење је, да Централа мора оспособити све чоперце, и то под хитно. Не само што су модерни за своје године, већ је то последња произведена и испоручена серија модела КТ-4, прави раритет. И што се тиче нових КАФ-ова, тамо ће се показати у пуном сјају систем одржавања ГСП-а, али сумњам да ће дозволити овакве бизарне ситуације, јер то би била неописива срамота за цело предузеће. Баш ме интересује, какав ће бити однос надлежних према новим трамвајима.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.187
- Pohvaljen
- 12.803
GSP-u se relativno cesto dogadi po neka sramota,RockerSVK":34cw9ss9 je napisao(la):
Pocevsi od secenja starih tramvaja i trola, pretvaranja depoa u Bulevaru u buvljak umesto u muzej, struja koja drma putnike u trolama, tramvjska prikolica koja je ostala bez kocnica, izgoreli autobusi u saobracaju.......
Oni su uz Zelenilo najsramotnije javno preduzece, tako da ih jedino rigorozni uslovi CAF garantnog perioda mogu drzati trezne.
Александар
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.09.2010.
- Poruke
- 1.123
- Pohvaljen
- 173
Čoperci imaju čopere Šalu na stranu, kada su stigli 1998. godine odma se ostilo da to nisu ista vozila, iako su izgledom bila identična sa starim Katicama. Već pre pristizanja se u medijima govorilo da su nova vozila ekonomičnija, ali i udobnije za putnike, što i jeste bilo tačno, a rezlika je u samoj tehnici. Novi model Katica, ČKD-KT4M YU (za one koji ne znaju verovatno naziv Katica potiče od oznake KT4) je imao nova tehnička rešenja, iako je ipak bilo malo čudno da jedan grad kupuje tako stari model koji je nastao pre toliko godina, fabrika ČKD je odlučila da u njih ugradi savremenu tehniku kakva je bila obično ugrađivana u većinu tramvaja proizvedenih u Evrpoi u to vreme. Za razliku od starih vozila koja su opremljena otporničkim sistemom kontrole akceleratora, kod novih tramvaja su ugrađini bipolarni tranzistori sa izolovanim mostom tj. impulsni regulatori jednosmjernog napona - čoperi, zbog kojih i ove tramvaje tako zovu. To je osnovna komponenta zbog kojeg je ovo vozilo postalo dosta ekonomičnije, pošto nema gubljenja energine na zagrevanje otpornika . Takođe, vozila su trebala imati i rekuperetivno kočenje, tako da na primer tramvaj koji silazi niz Nemanjinu se ponaša kao generator i proizvodi struju koju vraća u mrežu, dok onaj koji se uspinje koristi Nažalost, za to je bila neophodna restauracija kontakne mreže, pa su inženjeri ČKD-a rekuperaciju isključili dodavši otpornike na krov vozila.
Vozila sa čoperima mnogo bolje ubrzavaju, vožnja u takvim tramvajima je osetno udobnija i to jedna od beneficija modernizacije i čoperizacije vozila, pored naravno uštede električne energije. Pored čopera, vozila su bila opremljena onim što danas zovemo "board komppjuterom", koji je očitavao i pokazivao stanje u tramvaju. Zbog bezbednosnih razloga vozila su bila potpuno blokirana dok su vrata otvorena, naravno takođe vrata nije bilo moguće dok je tramvaj u pokretu, a postojalo je i zvučno upozorenje pre zatvaranja vrata.
Takođe, novi čoperci imaju tiše ventilatore, pa kada akceleratori ne radi, npr. kada kola stoje na semaforu, tramvaj se uopšte ne čuje, ali nimalo (čini mi se da je jedan član pisao o tome ovde, da je zavladala neobična tišina kada se tramvaj zaustavio). Postoji još noviteta kod tih tramvaja. Pokušaću da nađem fotografiju kopita čoperca i tog board kompjutera
2002. godine 30 Katica je dobilo čopere u Goši i tada su dobili oznaku KT4 YU-M. Vagon 268 u Šinvozu nije modernizovan, već samo remontovan, pošto na njemu ništa nije dodatno novo i dalje ima otpornike, pa čak mu i displej nisu instalirali.
Takođe se govori da je 409 dobio nege drugačije IGBT tranzistore koji su nešto bučniji, pa zvuče kao BKM trolejbusi koji imaju čopere domaće firme "Informatika".
Šalu na stranu, kada su stigli 1998. godine odma se ostilo da to nisu ista vozila, iako su izgledom bila identična sa starim Katicama. Već pre pristizanja se u medijima govorilo da su nova vozila ekonomičnija, ali i udobnije za putnike, što i jeste bilo tačno, a rezlika je u samoj tehnici. Novi model Katica, ČKD-KT4M YU (za one koji ne znaju verovatno naziv Katica potiče od oznake KT4) je imao nova tehnička rešenja, iako je ipak bilo malo čudno da jedan grad kupuje tako stari model koji je nastao pre toliko godina, fabrika ČKD je odlučila da u njih ugradi savremenu tehniku kakva je bila obično ugrađivana u većinu tramvaja proizvedenih u Evrpoi u to vreme. Za razliku od starih vozila koja su opremljena otporničkim sistemom kontrole akceleratora, kod novih tramvaja su ugrađini bipolarni tranzistori sa izolovanim mostom tj. impulsni regulatori jednosmjernog napona - čoperi, zbog kojih i ove tramvaje tako zovu. To je osnovna komponenta zbog kojeg je ovo vozilo postalo dosta ekonomičnije, pošto nema gubljenja energine na zagrevanje otpornika . Takođe, vozila su trebala imati i rekuperetivno kočenje, tako da na primer tramvaj koji silazi niz Nemanjinu se ponaša kao generator i proizvodi struju koju vraća u mrežu, dok onaj koji se uspinje koristi Nažalost, za to je bila neophodna restauracija kontakne mreže, pa su inženjeri ČKD-a rekuperaciju isključili dodavši otpornike na krov vozila.Vozila sa čoperima mnogo bolje ubrzavaju, vožnja u takvim tramvajima je osetno udobnija i to jedna od beneficija modernizacije i čoperizacije vozila, pored naravno uštede električne energije. Pored čopera, vozila su bila opremljena onim što danas zovemo "board komppjuterom", koji je očitavao i pokazivao stanje u tramvaju. Zbog bezbednosnih razloga vozila su bila potpuno blokirana dok su vrata otvorena, naravno takođe vrata nije bilo moguće dok je tramvaj u pokretu, a postojalo je i zvučno upozorenje pre zatvaranja vrata.
Takođe, novi čoperci imaju tiše ventilatore, pa kada akceleratori ne radi, npr. kada kola stoje na semaforu, tramvaj se uopšte ne čuje, ali nimalo (čini mi se da je jedan član pisao o tome ovde, da je zavladala neobična tišina kada se tramvaj zaustavio). Postoji još noviteta kod tih tramvaja. Pokušaću da nađem fotografiju kopita čoperca i tog board kompjutera
2002. godine 30 Katica je dobilo čopere u Goši i tada su dobili oznaku KT4 YU-M. Vagon 268 u Šinvozu nije modernizovan, već samo remontovan, pošto na njemu ništa nije dodatno novo i dalje ima otpornike, pa čak mu i displej nisu instalirali.
Takođe se govori da je 409 dobio nege drugačije IGBT tranzistore koji su nešto bučniji, pa zvuče kao BKM trolejbusi koji imaju čopere domaće firme "Informatika".
RockerSVK
Higher intermediate
Александар +1 за стручно објашњење разлике између нормалних катица и чопераца. Само тај "Информатикин" транзистор у 409, ако је то тачно, онда :bash: Али шта је ту је... Најважније је да опет ради. Све је лепо написано, само да додам, да борд компјутер ради у чешком језику, ако ми памет добро служи И све лепо уредно исписује, али ипак некада се мајстори мало играју са њима, да их малчице ућуте И што се тиче 268, тамо је било доста замерки по нету, сећам се. Мислим да га је ремонтовао "Желвоз".
И све лепо уредно исписује, али ипак некада се мајстори мало играју са њима, да их малчице ућуте И што се тиче 268, тамо је било доста замерки по нету, сећам се. Мислим да га је ремонтовао "Желвоз".Александар
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.09.2010.
- Poruke
- 1.123
- Pohvaljen
- 173
Hvala,
evo obećanih slika, nažalost nisu moje, pošto nisam imao priliku da ih uslikam
Ovo je upravljačka kabina "Čoperca", sa board kompjuterom
Blokada vrata (na češkom)
Kabina modernizovanog u Čoši 2002.
I evo fotografije ovih sa otpornicima, na kojima ništa nije dirano. Namerno sam stavio ovu fotografiju remontovanog u Želvozu (268), jer me je sramota da postavim slike neremontovanih zbog stanja u kakvom jesu.
Tragajući za slikom kabine naletoh na ovo, uslikano u depou u oktobru prošle godine, dok je 409 još bio van saobraćaja.
420 o kome smo govorili da će možda otići u Gošu
Eto to bi bile fotografije tih vozila, a sada i mističnog 294 koji se još tada vratio iz Goše :/
Fotografije su preuzete sa Railserbia, autor ispisan na slici.
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=27&t=3908&st=0&sk=t&sd=a&start=100
evo obećanih slika, nažalost nisu moje, pošto nisam imao priliku da ih uslikam
Ovo je upravljačka kabina "Čoperca", sa board kompjuterom
Blokada vrata (na češkom)
Kabina modernizovanog u Čoši 2002.
I evo fotografije ovih sa otpornicima, na kojima ništa nije dirano. Namerno sam stavio ovu fotografiju remontovanog u Želvozu (268), jer me je sramota da postavim slike neremontovanih zbog stanja u kakvom jesu.
Tragajući za slikom kabine naletoh na ovo, uslikano u depou u oktobru prošle godine, dok je 409 još bio van saobraćaja.
420 o kome smo govorili da će možda otići u Gošu
Eto to bi bile fotografije tih vozila, a sada i mističnog 294 koji se još tada vratio iz Goše :/
Fotografije su preuzete sa Railserbia, autor ispisan na slici.
http://www.railserbia.net/forum/viewtopic.php?f=27&t=3908&st=0&sk=t&sd=a&start=100
lukpot
Intermediate
Mislim da kabinu estetski najviše kvare ove šipke, baš su mogli drške od nekog drugog materijala da stave (npr. ona guma/tvrdi sunđer od kog su napravljeni nasloni za ruke u putničkim autobusima), ili da ih barem redovno farbaju umesto da obmotavaju lepljivim trakama.
Wile E. Coyote
Advanced
Александар +1 за објашњење.
Никад се не зна са њима. Не би ме чудило да чим стигну сви КАФ-ови паркирају један, да се нађе за делове. :rant:stf":1puv834m je napisao(la):
RockerSVK
Higher intermediate
Браво за слике, уредно се види команд екран и на српском и чешком у чоперцима. Знао сам да тамо пише и на чешком И то што је Којот рекао, ако се заиста деси, да ће им један КАФ служити за делове, онда сви подносимо пријаве надлежним институцијама... Али ја се ипак надам, да ће нови трамваји бити испоручени са деловима, иако не знам прецизно услове набавке... И баш ме интересује, да ли ће се 294 наћи у саобраћају. Ваљда ће га оспособити, само да дају округле фарове и биће као нов 
И то што је Којот рекао, ако се заиста деси, да ће им један КАФ служити за делове, онда сви подносимо пријаве надлежним институцијама... Али ја се ипак надам, да ће нови трамваји бити испоручени са деловима, иако не знам прецизно услове набавке... И баш ме интересује, да ли ће се 294 наћи у саобраћају. Ваљда ће га оспособити, само да дају округле фарове и биће као нов RockerSVK
Higher intermediate
Или мало једноставније: стручан и способан менаџмент без политичке позадине :kk:
Felipe
Intermediate
I ja bih to bas voleo da vidim na beogradskim ulicama!Wile E. Coyote":1li1e0kl je napisao(la):
na šta liče ovi tramvaji koji voze bulevarom, kao da ih je neko iznutra šarao za sve vreme rekonstrukcije i to čime je stigao, od markera preko korektora do spreja. gsp se naravno i ne trudi da to skine, a tramvaji rekonstruisani 2002. izgledaju otužno, ko da su izašli iz filma the warriors npr.
RockerSVK
Higher intermediate
Ех, да ГСП одржава возни парк како треба, де би нам крај био... Сада се може само 
Александар
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 10.09.2010.
- Poruke
- 1.123
- Pohvaljen
- 173
Evo još malo o tramvajima. Kada sam govorio o udobnosti i prednosti čoperizacije mislio sam na ubrzanje tramvaja. Kod starih Katica ubrzanje je poluautomatsko, što znači da koliko god je papučica "gasa" pritisnuta, naravno ukoliko je dovoljno pritisnuta, tramvaj ubrzava linearno i ujednom trenutku dostiže maksimum, te se vožnja sastoji od toga da se papučica pritisne, tramvaj ubrza do određene brzine i onda se otpusti, a ne onako kako smo mi navikli na našim automobilima.
Ono što bih takođe želeo da podelim s vama jesu skretnice. Još uvek nije jasno zašto se u Beogradu još uvek koristi sistem kakav se koristio na samim počecima električnog tramvaja, jedina suštinska razlika je u tome što sada postoje pantografi kao oduzimači struje, a nekad su se koristile lire ili trole. Danas postoje mnogo elegantnija rešnja, koja su prilično jeftina, a i učinila bi vožnju tramvajem udobnijom.
Za početak kako funkcioniše (za one koji ne znaju). Verovatno ste se nekada pitali kako tramvaj (šofer) bira da li će skrenuti ili nastaviti da vozi istim šinama, u suštini stvar je vrlo prosta: Skretnica je na šinama opremljena elektromagnetima koji se nalaze u visini samih šina, tu je i grejač koji bi trebalo da spreči smrzavanje i lepljenje jezička skretnice sa šinama. Elektromagnete aktivira tramvaj, tako što zatvara strujno prolazeći ispod dela kontaktne mreže koji je izolovan od ostatka. Pa tako, ukoliko vozilo nastavlja pravo, vozač okreće prekidač kojim isključuje napajanje iz KM i pantograf klizi preko dela mreže predviđenog za skretnice, bez oduzimanja struje, i tako nastavlja bez promene smera kretanja. Sa druge strane kako aktivirati skretnicu. Česi su na to mislili tako što su u KT4 ugradili posebne otpornike, pa tako je neophodno usporiti vožnju, okrenuti prekidač kojim se uključuju samo otpornici, a i manji potrošači kao što su venitlatori (koji imaju motor od 1.2kW) i motorgeneratori (uređaj za dobijanje niskog napona, gde električni motor koji se napaja sa 600v okreće generator koji proizvodi 12V ili 24V, već kako je potrebno i projektovano, kod čoperaca se za ovu primenu koriste buck konverteri, svakako ekonomičnije rešenje). Aktiviranjem otpornika i manjih potrošača tramvaj vuče određenu jačinu struje i aktivira elektromagnete koji menjaju smer. Ovakvo trivialno tehničko rešenje se danas koristi u mnogim gradovima, ali ne možda kao u Beogradu. Kod nas se praktikuje staro rešenje, iako su inženjeri ČKD-a osmislili već opisani način, da li zbog neispravnosti Katica ili zbog navika vozača ne znam, a možda i iz razloga što kalemovi skretnica nisu prilagođeni opremi iz KT4 tramvaja...
Kada u Beogradu tramvajdžija želi da promeni položaj kretanje obično ne praktikuju ovo rešenje, već prolazeći ispod skretničkog dela pritiskaju papučicu gasa maksimalno, jednosmerna struje kontaktne mreže na delu predviđenom za skretnicu ima suprotan smer od one u ostatku kontaktne mreže, a snažni motori ne dozvoljavaju da se smer promeni tako lako, što dovodi do trzanja tramvaja i varnica između pantografa i KM, što jako utiče na udobnost vožnje. Često se dešava da tako elektromagneti pregore i da sve kasnije kolege moraju ručno da menjaju smer.
Danas postoje mnogo elegantnija naprednija rešenje, počevši od telekomandovanih skretnica, gde vozač pritiskom na tastere menja smer skretnice kao vi kanale daljinskim na tv-u, do onih naprednijih gde se nadolazeće vozilo prati GSP sistemom i unapred određuje smer kretanja. Naravno takvi sistemi moraju imati dobre zaštite, kako bi se izbelgra tragedija kao u Poljskoj, gde je jedan dečak uz pomoć samonapravljene naprave pomerao skretnice i to u trenutku kad bi prenja deo tramvaja prešao, a drugi pokušao da ode na drugu stranu pa su iskakli iz šina (slična nezgoda zbog neispravnosti skretnica se dogodila u Beogradu pre par dana). Po svemu sudeći stari sistem promena skretnica će dočekati i CAF-ovi tramvaju.
Promena skretnice u Beogradu
[video]http://www.youtube.com/watch?v=beY1R8VpXuU[/video]
Nadam se da vas nisam smorio ovim tekstom
Ono što bih takođe želeo da podelim s vama jesu skretnice. Još uvek nije jasno zašto se u Beogradu još uvek koristi sistem kakav se koristio na samim počecima električnog tramvaja, jedina suštinska razlika je u tome što sada postoje pantografi kao oduzimači struje, a nekad su se koristile lire ili trole. Danas postoje mnogo elegantnija rešnja, koja su prilično jeftina, a i učinila bi vožnju tramvajem udobnijom.
Za početak kako funkcioniše (za one koji ne znaju). Verovatno ste se nekada pitali kako tramvaj (šofer) bira da li će skrenuti ili nastaviti da vozi istim šinama, u suštini stvar je vrlo prosta: Skretnica je na šinama opremljena elektromagnetima koji se nalaze u visini samih šina, tu je i grejač koji bi trebalo da spreči smrzavanje i lepljenje jezička skretnice sa šinama. Elektromagnete aktivira tramvaj, tako što zatvara strujno prolazeći ispod dela kontaktne mreže koji je izolovan od ostatka. Pa tako, ukoliko vozilo nastavlja pravo, vozač okreće prekidač kojim isključuje napajanje iz KM i pantograf klizi preko dela mreže predviđenog za skretnice, bez oduzimanja struje, i tako nastavlja bez promene smera kretanja. Sa druge strane kako aktivirati skretnicu. Česi su na to mislili tako što su u KT4 ugradili posebne otpornike, pa tako je neophodno usporiti vožnju, okrenuti prekidač kojim se uključuju samo otpornici, a i manji potrošači kao što su venitlatori (koji imaju motor od 1.2kW) i motorgeneratori (uređaj za dobijanje niskog napona, gde električni motor koji se napaja sa 600v okreće generator koji proizvodi 12V ili 24V, već kako je potrebno i projektovano, kod čoperaca se za ovu primenu koriste buck konverteri, svakako ekonomičnije rešenje). Aktiviranjem otpornika i manjih potrošača tramvaj vuče određenu jačinu struje i aktivira elektromagnete koji menjaju smer. Ovakvo trivialno tehničko rešenje se danas koristi u mnogim gradovima, ali ne možda kao u Beogradu. Kod nas se praktikuje staro rešenje, iako su inženjeri ČKD-a osmislili već opisani način, da li zbog neispravnosti Katica ili zbog navika vozača ne znam, a možda i iz razloga što kalemovi skretnica nisu prilagođeni opremi iz KT4 tramvaja...
Kada u Beogradu tramvajdžija želi da promeni položaj kretanje obično ne praktikuju ovo rešenje, već prolazeći ispod skretničkog dela pritiskaju papučicu gasa maksimalno, jednosmerna struje kontaktne mreže na delu predviđenom za skretnicu ima suprotan smer od one u ostatku kontaktne mreže, a snažni motori ne dozvoljavaju da se smer promeni tako lako, što dovodi do trzanja tramvaja i varnica između pantografa i KM, što jako utiče na udobnost vožnje. Često se dešava da tako elektromagneti pregore i da sve kasnije kolege moraju ručno da menjaju smer.
Danas postoje mnogo elegantnija naprednija rešenje, počevši od telekomandovanih skretnica, gde vozač pritiskom na tastere menja smer skretnice kao vi kanale daljinskim na tv-u, do onih naprednijih gde se nadolazeće vozilo prati GSP sistemom i unapred određuje smer kretanja. Naravno takvi sistemi moraju imati dobre zaštite, kako bi se izbelgra tragedija kao u Poljskoj, gde je jedan dečak uz pomoć samonapravljene naprave pomerao skretnice i to u trenutku kad bi prenja deo tramvaja prešao, a drugi pokušao da ode na drugu stranu pa su iskakli iz šina (slična nezgoda zbog neispravnosti skretnica se dogodila u Beogradu pre par dana). Po svemu sudeći stari sistem promena skretnica će dočekati i CAF-ovi tramvaju.
Promena skretnice u Beogradu
[video]http://www.youtube.com/watch?v=beY1R8VpXuU[/video]
Nadam se da vas nisam smorio ovim tekstom