Šta je novo?

Tramvaji

Још један + за одлично написан текст Александре :kk: Сазнао сам све што сам желео о систему скретница. А што се тиче чоперизације, ако се не варам и Т6А5ице у Братислави функционишу тим принципом и вожња јесте много удобнија него на старим Т3, јер оно карактеристично климање приликом убрзавања је сведено на минимум.
 
Vozio se juče u 409 na NBG kad je išao u garažu... Nije loše, glatko ide :) Upečatljiv je zbog narandžastog displeja. Dugme za otvaranje vrata je tu, i napolju i unutra i čak svetli :D
Zadnje staklo izgleda prostranije nego kod ostalih tramvaja, verovatno zato što nikakvu oznaku linije zakačenu pozadi (posao za c.s.i? :))
Postoji nešto blizu srednjih vrata što nisam primetio kod drugih tramvaja...samo što nisam uslikao, pa ne znam baš da objasnim :) Da kažemo kao neke šipke koje deluju da se mogu izvući. Sa spoljne desne strane tramvaja, uzdužno raspoređene su te koje sam ja video...ako neko zna šta bi to bilo nek objasni, možda je čak standardno na tramvajima samo ja nisam primetio.


 
Aleksandar + za objasnjenje za koje me je bilo blam da pitam.
 
Bravo aleksandre!

Vozih se danas u katici na liniji 7,u ocajnom stanju je,vide se daske na podu a smekerski momenat je sto stoji uputstvo za koriscenje pantljicare na plafonu.

P.S.U bulevaru je agonija na raskrsnici sa gospodara vucica,uvek se nagomila makar 2 tramvaja,pre nekih dan ih videm 7!i izgubi se makar 5 minuta,tamo bas treba kruzni tok a i izmestaj tranzita
 
Судећи по горенаведеним сликама ентеријера могу да кажем, да 409 стварно екстра изгледа. Ваљда ће га чувати како треба :)
 
Hvala,

Odlične slike @lukpot, taman sam hteo nešto da napišem o ovoj sigurnosnoj kočnici i uopšte o sigurnosti u KT4 vozilima.

Kako se slučajno ne bi dogodilo da tramvaj ostane bez kočnica, što bi moglo imati ogromne posledice u brdovitom Beogradu, Česi su tramvaje opremili sa 3 vrste kočnica: elektrodinamičkom, kardanskom i šinskom.

Elektrodinamička (često samo električna) je kočnica koja se prva aktivira pritiskom na papučicu (koja ima prioritet u odnosu na papučicu "gasa" ukoliko su obe u isto vreme pritisnute). Aktiviranjem elektrodinamičke kočnice motori prelaze u generatorsko stanje, a proizvedena energija se izbacuje u obliku topolote uz pomoć otpornika (u normalnom svetu bi se ta energija vratila u mrežu :) ). Ova vrsta kočnice nije u mogućnosti da zaustavi tramvaj potpuno, već ju je zadatak da ga uspori. Kada vozilo dostigne brzinu od 5km/h aktiviraju se takozvane višestepene kardanske kočnice. Iz sigurnosnih razloga ova kočnica je u zakočenom stanju ukoliko nije pod naponom od 24v i ona deluje posle elektrodinamičkih i zaustavlja vozilo.
Treća vrsta kočnica su šinske kočnice, a one se aktiviraju ukoliko se papučica kočnice pritisne do kraja! Ova kočnica se koristi samo u vanrednim okolnostima, jer gotovo trenutno zaustavlja vozilo! To je u stvari svojevrsan elektromagnet koji se nalazi ispod postolja okrenut ka šinama, kada se aktivira snažno elektromagnetno polje zalepi ploču kočnice za šinu i tako zaustavlja vozilo.

Kvar bar jednog od pogonskih motora kod KT4 tramvaja rezultuje otkazivanjem elektrodinamičkih kočnica, zbog toga je važno dobro održavanje kako ne bi došlo do toga, a dešava se i danas. Na svu sreću tramvaji imaju redudantne kočnice koji sprečavaju veće tragedije.

Da napomenem, kod KT4 tramvaja sve osovine (točkovi) su pogonski, što podrazumeva da i kada vozila rade kao tandem, prvi tramvaj praktično ne vuče drugi, već funkcionišu svi sinhrono. Ova činjenica omogućuje da se ova vozila odlično ponašaju u beogradskim uslovima, pošto je proklizavanje svedeno na minimum. Divagovi (popularno Švajcarci) nemaju sve pogonske osovine pa možemo videti da vozilo proklizava i struže prugu, čak i novi CAF-ovi neće imati sve pogonske osovine :(

Čoperizacija i u ovom segmentu ima svojih prednost. Naime, ugradnjom tranzistora moguće je sinhrone motore zameniti asinhronim (tesla) motorima, kod kojih je period između dva otkaza višestruko duži od perioda kod sinhronih, a i odražvanje je mnogo lakše (nema potrošnih delova, kod sinhronih četkice, kolektori...).

Sada nešto o tasteru sigurnosne kočnice
1z2gj91.jpg


Mene je kao dete uvek interesovalo šta će se dogoditi ukoliko pritisnem neki taster, a još više bi me kopkalo ukoliko je to zabranjeno kao na ovoj slici, pa sam odlučio da podelim s vama, jer možda nekog to interesuje ( samo da znate da još uvek ga nisam nijednom pritisnuo :p ).

Šalu na stranu pritiskom tastera aktiviraju se kardanske kočnice vozilo se zaustavlja, što je još interesantnije vozač gubi kontrolu nad vozilom (sistem ga isključuje) i uključuje se alarm (zvonce). Što se kazne tiče, to sve zavisi od raspoloženja vozača ukoliko je zloupotrebite, pošto sam prisustvovao jednom takvom činu, obradovala me činjenica da je sistem funkcionisao kako treba :cool:

Pored ovog tastera, na prvim vratima se nalazi i jedan preklopnik ispod koga piše "Nužno osvetljenje". On se koristi ukoliko u vozilu nije uključeno salonsko svetlo, na primer zbog kvara prekidača kod vozača ili kada vozilo vozi u tandemu pa iz nekog razloga svetlo se nije uplalilo u drugom vagonu. Eto, da znate ukoliko vozač nije upalio svetlo, uvek možete tu da ga upalite :lol:

Što se tastera za otvaranje vrata tiče, ja iskren da budem nikada nisam video da to funkcioniše kao u Divagovima. Vrlo je moguće da na upravljačkoj tabli postoji preklopnik koji uključuje sistem otvaranja putem tastera ili kontrolisan od strane vozača. Ovakav sistem postoji recimo u Beču, pa u špicevima na punim stalištima vozač obično prebacuje preklopnik i sam upravlja otvaranjem/zatvaranjem vrata. Takođe nije isključena mogućnost da je ovo odmah prevezeno i onemogućeno, znajući tada situaciju u Beogradu.

Kada smo već kod vrata, postojao je još jedan vid zaštite koji sam već napomenuo. Kada su vrata otvorena vozilo nije bilo moguće staviti u pogon, što je tada stvaralo velike probleme. Tramvaji su bili prepuni, tako da se vrata često nisu ni mogla zatvoriti, vozilo je dugo stajalo na stajalištu, a putnici su negodovali. Takođe je postojao zvuk upozorenja koji se oglašavao pre zatvaranja vrata propraćen svetlosnim signalom.
 
Александар":105xxlym je napisao(la):
Po svemu sudeći stari sistem promena skretnica će dočekati i CAF-ovi tramvaju.
Eto, taman prilika da ponovim svoje davno postavljeno pitanje, pošto se već dobro razumeš.
Ti novi tramvaji uglavnom imaju pantograf negde na sredini. Kako će onda uspeti da se koristi skretnica kad u vreme kad pantograf bude ispod sanki, prednji deo tramvaja će već preći preko skretnice?
 
+1 Александре, одличне и корисне информације у вези катица. Интересује ме исто питање, што је Голди већ поставио, али ја бих само још једно додам, и то се тиче тих дугмића за отварање врата. Када су дошли први Т6А5 у Братиславу 1992 године, имали су серијски уграђене те дугмиће. Овај систем се показао као врло ефикасан, тако да од средине деведесетих су се уградили дугмета и у све остале старије трамваје, К2 и Т3. Тако да питање гласи, каква је разлика између овог система на катицама и швајцарцима? Да ли се овај систем показао у условима Београда као ефикасан? Јер знам, да у огромној већини београдских катица се отварају сва врата одједном...
 
Александар":kfrqdywj je napisao(la):
Takođe je postojao zvuk upozorenja koji se oglašavao pre zatvaranja vrata propraćen svetlosnim signalom.
U 409 i dalje postoji :) Mislim da nije jedini, viđao sam ih par sa tim sistemom. Ako se dobro sećam neki su čak imali zvonce, a ne električni "biper" kao kod 409. Na remontovanim tramvajima su to isto ugradili, ali mislim da su vremenom sve isključili. Ta svetla (odnosno plastika preko njih, crvena i bela) u remontovanim su se u mnogim tramvajima deformisala kao da iz je neko palio upaljačem. Posle sam video da je veća šansa da se plastika otopila zbog sijalice (ne bi valjda tako masovno palili :) ), pošto ponekad nisu radile kako treba nego su ostajale upaljene sve vreme (mada svejedno - propust je staviti sijalicu koja može da otopi plastiku preko nje).
Što se tiče sigurnosnih kočnica, jednom su je na stanici kod piramide aktivirali neki klinci(ispunili tvoj san) i iznervirani vozač je zato isterao sve iz tramvaja i produžio ka okretnici :D
Nego znaš li možda nešto o misterioznim "šipkama" ili "drškama" koje sam pomenuo? :) Znači stoje levo od srednjih vrata koja su sa desne strane harmonike, poređani su uzdužno i ima ih valjda 3 od po nekih 30ak santimetara :) Ne znam što sam opsednut time kad i inače ne znam većinu delova tramvaja, ali mi se čini da ovo nikad pre nisam video :D

I da, +1 za sav info :kk:

RockerSVK":kfrqdywj je napisao(la):
+1 Александре, одличне и корисне информације у вези катица. Интересује ме исто питање, што је Голди већ поставио, али ја бих само још једно додам, и то се тиче тих дугмића за отварање врата. Када су дошли први Т6А5 у Братиславу 1992 године, имали су серијски уграђене те дугмиће. Овај систем се показао као врло ефикасан, тако да од средине деведесетих су се уградили дугмета и у све остале старије трамваје, К2 и Т3. Тако да питање гласи, каква је разлика између овог система на катицама и швајцарцима? Да ли се овај систем показао у условима Београда као ефикасан? Јер знам, да у огромној већини београдских катица се отварају сва врата одједном...
Nisu dugmići za naše ljude... Jure zbunjeni od vrata do vrata kad im dođe švajcarac i psuju vozača kad ne uspeju da uđu/izađu. Jednom sam tako zbunjenom čoveku koji nije znao da izađe viknuo "dugme" i onda je pritisnuo spomenutu sigurnosnu kočnicu :D
 
lukpot":2pi7pl2q je napisao(la):
Nisu dugmići za naše ljude... Jure zbunjeni od vrata do vrata kad im dođe švajcarac i psuju vozača kad ne uspeju da uđu/izađu. Jednom sam tako zbunjenom čoveku koji nije znao da izađe viknuo "dugme" i onda je pritisnuo spomenutu sigurnosnu kočnicu :D
Sigurnosna kočnica u švajcarcima je valjda na ručicu, a ne na dugme?
 
Hmmm, ne sećam se, ali znam da je bio na vratima kod vozača i iznad njih je povukao/pritisnuo nešto zbog čega se upalilo zvonce, tramvaj je stao i vrata su se otvorila :)
 
Goldstein":2lyokipd je napisao(la):
Eto, taman prilika da ponovim svoje davno postavljeno pitanje, pošto se već dobro razumeš.
Ti novi tramvaji uglavnom imaju pantograf negde na sredini. Kako će onda uspeti da se koristi skretnica kad u vreme kad pantograf bude ispod sanki, prednji deo tramvaja će već preći preko skretnice?
Model za Beograd bi morao da ima pantograf napred, što u suštini ne menja stvari. Danas već možda postoje drugi problemi koji ljudima koji rade na prototipu za Beograd zadaju glavobolje. Već je ovde pisano da je ČKD-T4 zakačio jednu banderu prilikom skretenja i da samo može raditi na jednoj liniji - šestici. Činjenica je međutim da su nekada ovi tramvaji bez problema krstarili Beogradom, što se može videti ovde i ovde. Danas se govori o dva razloga zašto ovaj tramvaj više ne može svuda da vozi, prvi se odnosi na položaj postolja, pošto se radi o nemačkoj "D" varijanti tramvaja, a drugi razlog su naše stručne rekonstrukcije tramvajske infrastrukture prilagođene samo KT4 i Divag tramvajima! Naravno, nije na odmet napomenuti da su krajem sedamdesetih u Beograd pre kupovine T4 pristigla 2 "D" tramvaja na probu i verovatno su bez problema vozili, što može da ukazuje da je drugi razlog ipak onaj pravi, ali je iz nekog razloga Beograd ipak naručio SU (Soviet Union) verziju, za razliku od Zagreba koji je kupio "D" verziju debeljka (ČKD-T4) i koji još uvek tamo voze. Takođe je zanimljivo da je tramvaj koji je bio na probi u Beogradu otišao u nemački grad Halle, odakle nam je i došao ovaj naš T4 (gar. broj 1004) :)

Zašto sve ovo pišem, T4 je iste širine kao i KT4, 2200mm, prema tenderskoj dokumentaciji CAF za Beograd će biti širok 2300mm, uz to vozilo je niskopodno pa pomeranje postolja nije tako jednostavno, a i treba biti dobro uklopljeno kako ne bi zauzimalo puno mesta u putničkom salonu. Videćemo šta će na kraju biti i da li ćemo morati da pomeramo skoropostavljene bandere na krivinama.

Goldstein":2lyokipd je napisao(la):
I još nešto, šta izaziva luk kad pantograf pređe preko tih sanki?
Ukoliko bi se postupalo po uputstvu toga ne bi bilo, bar ne u tolikoj meri. Otpornik bi jednostavno premostio strujno kolo i skretnica bi prebacila. Problem je u tome što su pogonski elektromotri snažni iduktori struje, pa dok se vozilo kreće po inerciji prirodno se ponašaju kao generatori, odjednom nailaze na segment kontaktne mreže koji ima drugačiji smer i dolazi do svetlećih efekata.

RockerSVK":2lyokipd je napisao(la):
Тако да питање гласи, каква је разлика између овог система на катицама и швајцарцима? Да ли се овај систем показао у условима Београда као ефикасан? Јер знам, да у огромној већини београдских катица се отварају сва врата одједном...
U švajcarcima postoji sistem da putnici otvaraju sami vrata. Međutim, ne rade oni to potpuno sami, kada vozač zaustavi vozilo, aktivira kočnicu i ispusti vazduh okreće prekidač i omogućujue putnicima da otvore vrata. Ono što mnogi ne znaju je činjenica da vi možete pritisnuti taster i dok je vozilo u pokretu, a da će se vrata tek otvoriti kada vozač prebaci prekidač, tj. kada se vozilo zaustavi (dakle, zahtev će ostati upamćen). Putnici u Beogradu obično stiskaju tastere tek kada se vozilo zaustavi, čime se i malo smanjuje njihova efikasnost, a to je da ukoliko na stajalištu nema putnika koji bi ušli u tramvaj, te u isto vreme niko nije pritisnuo tastar za izlaz tramvaj može nastaviti bez zaustavljanja (pritiskanjem tastera na kontrolnom pultu se pali signalna lampica). Prednost ovakvog sistema jeste što se tramvaj ne hladi u zimskom periodu bez razloga (otvaranje vrata), a u slučaju kada bi se iskoristio sav potencial tastera dosta bi se uštedelo na potrošnoj opremi, kočnicama i habanju vozila i nešto bi se dobilo na brzini i udobnosti prevoza. Negativna strana ovakvog sistema se ugleda u tome što se možda vozila nekad malo duže zadržavaju na stajalištu, jer vozač tramvaja može da zaključa vrata tek kada su sva zatvorena. Pokušaću da ilustrujem situaciju, vozač dolazi na stajališe i oključava vrata, posle ulaska/izlaska putnika čeka da se sva vrata zatvore i baš kad je hteo da pomeri prekidač dotrčava neki putnik i stiska spoljni taster i otvara jedna vrata, vozač sada mora da čeka vremenski period da se vrata sama zatvore i taman što se zatvorila dotrči sledeći putnik koji opet otvori vrata i tako dalje. Ovaj sistem se može malo poboljšati tako što bi se omogućilo da šofer može zaključati vrata i dok su otvorena, tako da ih po zatvaranju više ne mogu otvarati ili kombinovanim sistemom, gde vozač po potrebi bira da li će ih sam otvoriti ili to prepustiti putnicima. Drugi problem jeste taj o kome @lukpot govorio, putnici su često neobavešteni i ne znaju da treba pritisnuti taster, jer je natpisi i nisu baš adekvatni, pa smatram da bi na odgovarajućem mestu trebao stojati natpis sa obaveštenjem, a ne samo "taster za otvaranje vrata". Čak postoji anegdota u vezi sa tim, koja govori o tome da su na stajalištu stojale jedna baka i mlada devojka, pošto se tramvaj zaustavio devojka je prišla i prisla taster za otvaranje vrata i ušla u tramvaj, dok je baba čekala na drugim vratima da joj vozač otvori, pošto se vrata nisu otvorila baka je namrgođeno povikala: "Vidi bezobraznika, njoj mladoj otvara vrata, a meni neće!". Prisustvovao sam situacijama gde putnici jadni ne znaju šta da urade, pa sve do onih gde vozaču pominju familiju jer im nije otvorio vrata :(

Na beogradskim Katicama sistem tastera nikada nije imao tu funkciju, možda i jeste ali neko kratko vreme. Trenutno se sva vrata otvaraju i zatvaraju komandom vozača. Drugi scenario funkcionisanja tih tastera je da oni samo služe za obaveštenje vozača da ima putnika za izlaz (sistem kakav se obično koristi u autobusima), te ukoliko ih nema i nema putnika na stajalištu tramvaj nastavlja bez zaustavljanja. To su tzv. "Stop" tasteri i prisutni su u mnogim autobusima, a i na tenderu za nove trolejbuse su isto stojali kao uslov. Od njih trenutno nema koristi, jer se sva vozila zaustavljaju na svim stajalištima, ali zahtev za njihovo postavljanje možda ukazuje da će ih pustiti u upotrebu (jednog lepog dana).

lukpot":2lyokipd je napisao(la):
Nego znaš li možda nešto o misterioznim "šipkama" ili "drškama" koje sam pomenuo? :)
Stvarno ne znam o kojim šipkama se radi :/
 
Хвала на одговору, + је већ уобичајен :) Сада могу да закључим, да код нас систем функционише доста добро, јер су људи навикли, тако да унутар у чекадејцима притисну дугмић још пре заустављења, док трамвај улази у станицу. Људи у станици исто притисну дугме када се трамвај заустави, да би ушли у возило, али то је сасвим логично. Штета што се у Београду није инсистирало да сваки трамвај функционише по овом принципу.
 
luk POT jeli ti govoris o sipkama sa spoljne strane vozila kod drugih vrata koje imaju samo pojedini tramvaji to su skale za penjanje na krov ako moze slika posto imam kuci knjigu o trtamvajima :vops:
 
Ја мислим, да је оно управо то што је Директор рекао, само још нека слика и све ће се разјаснити :kk: :vops:
 
A lukpot je rekao sledece
lukpot":34nxawzz je napisao(la):
Mislim da kabinu estetski najviše kvare ove šipke, baš su mogli drške od nekog drugog materijala da stave (npr. ona guma/tvrdi sunđer od kog su napravljeni nasloni za ruke u putničkim autobusima), ili da ih barem redovno farbaju umesto da obmotavaju lepljivim trakama.
Tako da ipak mislim da su ovi rukodrzaci :)
 
@ Aleksandar. + I pitanje. Odakle ti informacije, da li ti je struka sinska vozila, ili si zavrsio elektrotehnicki, ili si radio u CKD?
Ako je sve hobi, svaka cast na posvecenosti.
 
Игоре, ја мислим, судећи по овоме,

lukpot":3c2i3dyd je napisao(la):
Nego znaš li možda nešto o misterioznim "šipkama" ili "drškama" koje sam pomenuo? :) Znači stoje levo od srednjih vrata koja su sa desne strane harmonike, poređani su uzdužno i ima ih valjda 3 od po nekih 30ak santimetara :) Ne znam što sam opsednut time kad i inače ne znam većinu delova tramvaja, ali mi se čini da ovo nikad pre nisam video :D
да је Директор ипак погодио циљ :) Али видећемо :kk:
 
Hahaha vidim da se povela diskusija o tome šta sam hteo da kažem :D
Drške u kabinama sam pomenuo u nekom starijem postu, sad sam mislio na ovo što je rekao direktor. Nemam sliku, zato mi je i bilo teško da objasnim. :)
Hvala na objašnjenju, +1 :)
 
Александар":hgimr0qm je napisao(la):
Model za Beograd bi morao da ima pantograf napred, što u suštini ne menja stvari.
Samo da napomenemo da su tramvaji koji imaju pantograf na sredini skoro uvek dvosmerni (imaju upravljačnice na obe strane jer gradska mreža nema okretnice). Razlozi za to su jasni, kako bi od prekidača skretnice uvek bili podjednako udaljeni, bez obzira na smer vožnje. U gradovima gde tramvaji smer menjaju na okretnicama pantografi su po pravilu uvek napred. Izuzetci postoje ali su retki. Ima dvosmernih tramvaja koji imaju i po dva pantografa, po jedan na svakoj strani.

Александар":hgimr0qm je napisao(la):
Čak postoji anegdota u vezi sa tim, koja govori o tome da su na stajalištu stojale jedna baka i mlada devojka, pošto se tramvaj zaustavio devojka je prišla i prisla taster za otvaranje vrata i ušla u tramvaj, dok je baba čekala na drugim vratima da joj vozač otvori, pošto se vrata nisu otvorila baka je namrgođeno povikala: "Vidi bezobraznika, njoj mladoj otvara vrata, a meni neće!". Prisustvovao sam situacijama gde putnici jadni ne znaju šta da urade, pa sve do onih gde vozaču pominju familiju jer im nije otvorio vrata :(
Desio se i jedan istinit događaj, neposredno pošto su Divazi došli u Beograd. Naime, kontrola saobraćaja je uporno pisala prijave vozačima koji nisu otvarali vrata na stanicama!! Svi u GSPu su posle umirali od smeha kada bi videli garažni broj na prijavi! :lol: Trebalo je vremena da se na nove stvari naviknu ne samo građani već i gradske službe... :lol:
 
stf":3m0ncd8f je napisao(la):
@ Aleksandar. + I pitanje. Odakle ti informacije, da li ti je struka sinska vozila, ili si zavrsio elektrotehnicki, ili si radio u CKD?
Ako je sve hobi, svaka cast na posvecenosti.
Nije struka, zapravo sam još student elektrotehnike, tačnije telekomunikacija. Neke informacije sam dobio u razgovoru sa vozačima, čitajući neke forume, dokumenta i slično, pa se može svrstati više kao hobi. Za rad skretnica sam se interesovao zbog same implementacije nekog od boljih i savremenih teledirigovanih sistema koji bi unapredili gradski prevoz u Beogradu. Sa takvim sistemom, koji je danas prilično jeftino implementirati bi se dosta dobilo na pouzdanosti samog sistema. Posmatrajući kako to danas funkcioniše, shvatio sam da je takav sistem prilično loš (bar u Beogradu), pošto je skoro svaki treći vozač tramvaja morao skretnicu da pomera ručno.

Što se tastera za otvaranje vrata i "stop" tastera tiče, na tom planu sam imao ideju da iz predmeta koji se bavi simulacijom i modelovanjem sistema u realnom vremenu napišem rad, zapravo kreiram više simulacionih modela pomoću kojih bi se imao tačan uvid u benificije postojanja takavog sistema na pojedinim linijama. Za početak bilo je neophodno izabrati liniju i pratiti promet putnika. Podatak koji bi išao u korist ovakvom sistemu jeste učestalost zaustavljanja vozila na stajalištima na kojima nije bilo putnika koji ulaze/izlaze. Pored ovih podataka je bilo neophodno prikupiti podatke o delovima koji najviše stradaju na samim autobusima prilikom bezrazloznih zaustavljanja. Time bi se imao jasan uvid koliko GSP koštaju takva zaustavljanja, uz naravno sve ostale dobrobiti ovog sistema između kojih su i sprečavanje bespotrebnog hlađena(tokom zime) i zagrejavanja (tokom leta) u klimat. vozilima i dodatni troškovi, zatim, koliko vozilo zaustavljajući se ometa saobraćaj na toj deonici, te koliko sistem dobrinosi skraćenju vremna prilikom prelaska određene deonice.

Moja ideja je bila da kreiram više simulacionih modela, prvi model bi podrazumevao da se vozilo ne mora zaustaviti ni na jednom od stajališta, te da putnici unutar autobusa pritiskom na taster obaveštavaju vozača o neophodnosti izlaska, a ujedno i putnici koji čekaju na stajalištu zaustavljaju odgovarajuće vozilo na neki način, drugi podrazumeva da se vozilo uvek zaustavlja ukoliko se neko od putnika nalazi u okolini stajališta ili postoje putnici koji na tom stajalištu napuštaju vozilo. Sledeći model bi bio kombinovan, gde bi se primenio sistem kakav se koristi u Londonu (bar mi se tako čini), gde postoje označene stanice na kojima se vozilo uvek zaustavlja i one koju funkcioništu po zahtevu, itd. Simulaciom bi se utvrdilo koji od ovih modela je najefikasniji, što naravno varira na različitim linijama.

Odmah je jasno da se radi o većem projektu, pošto je potrebno dosta vremena i truda za prikupljanje takvih podataka, pa sam se,u nedostatku vremena, odlučio za nešto manjeg obima.

Da se vratimo na temu, evo prekidača salonskog osvetljenja o kome sam pričao
14se73r.jpg

Autor fotografije:ČKD-KT4 sa
http://gspbeograd.iz.rs/forum/viewtopic.php?f=12&t=31&start=270

I jedna moja iz Tašmajdanskog parka
25669ol.jpg
 
Vrh