Šta je novo?

Tramvaji

Ne ulazeći u potrošnju tzv."buržujaca"(klinci) ili u narodu poznatih "Španaca"(35+) moram da podsetim da je osobama u inv.kolicima ova vrsta tramvaja jedino pristupačna; takođe kada ste trudni a imate klinca koga gurate u kolicima (jer ga dabome brzo zabole nožice a vi niste u stanju da ga nosite) su ovi tramvaji "raj", ako ste stari i nosite štap a idete u nabavku ovaj vid prevoza vam je najbezbolniji a ruku na srce kad je 30+°C ovi tramvaji su jedino utočište i šansa da po iole podnošljivim uslovima stignete do željene tačke itd.za ko zna koliko još kategorija ljudi.
Ne znam kakvi su ti novi tramvaji koji treba da stignu ali ja kao majka Tereza lično ne mogu da ne vidim prednost niskopodnih tramvaja. Nadam se da iko u gradu ko odlučuje o tome, misli i na građane (znam da ne, ali imam pravo da živim u iluziji i maštam) .
Tramvaji koje su Švajcarci hteli da nam doniraju su imali niskopodne prikolice, tj polovina od 52 tramvaja. Donacija nije uzeta jer je bilo priče o potpunoj obnovi voznog parka i nabavci preko 100 tramvaja. Tender je trebao biti raspisan još prošle godine, ali od toga za sada nema ništa.
 
Ako ne važe, iz kojih je razloga osim (ne)pouzdanosti, viših troškova održavanja i univerzalne pristupačnosti Bazel po svaku cenu hteo da se reši strujoštednih starudija? 😁
Асинхрони мотори јесу штедљивији у режиму не-пуног оптерећења, али у режиму коришћења пуне снаге потрошња је слична. Већа укупна снага код КАФ је због уштеде фабрике, коришћење својих мотора из масовне производње/набавке. Перионица корумпираног имена Алстом по названију КАФ је пре свега радила трамваје за системе са карактеристикама ЛРТ, који редовно остварују брзине 70 па и више километара на сат, са већим међустаничним растојањима. За такве нове системе се од нуле праве јаче подстанице, као и могућност рекуперације. У Београду долази на подстанице изграђене у односу на Катице. Проблем КАФ је и клима, која додатно вуче струју.

Уштеда струје преко рекуперације је ефикасна ако и само ако имаш равномерно оптерећен систем. Дакле, стабилно постизање максималних брзина за неку деоницу, равномеран ред вожње на целој деоници. Идеалистички случај је, рецимо, једно железничко возило се спушта, друго се пење на истој равномерној падини. Сила теже возила које се спушта се предаје возилу које се пење, возило које се пење има малтене исту потрошњу као да иде по равници. Савршено или скоро савршено равномерно кретање возила на линији није потребно само због могућности рекуперације. Важно је и због равномерног оптерећења подстаница, миниалног средњег времена чекања за путника, гарантовања времена путовања, удобности путника (први трамвај препун, други празан).

Када нам је давао Диваге, Базел је имао огромну набавку Флексити, када се исплати организовати све поменуто, укључујући и евентуално појачање подстаница. Дивази су поред свега и тешкаши, за разлику од Катица са једном од најлакших трамвајских конструкција. Јако стари модел са проблемима за резервне делове. Нама је то било исплативо зато и само зато што смо возила у солидном стању узели бесплатно.
CAF je izuzetan slučaj neoptimalne specifikacije izazvane politizovanom nabavkom (kao što je to ovde mnogo češće slučaj sa autobusima), međutim kada je reč o tehnološkoj prevaziđenosti najvećeg broja vozila u izvornom stanju (DC vuča bez invertera, bez rekuperacije i parazitskog opterećenja u vidu klimatizacije, uz veći kapacitet po cenu komfora i pristupačnosti) ona kao takva nikako ne mogu biti uporediva ni sa opsežno modernizovanim, kamoli novim.
КАФ има читав систем грешака у техничким спецификацијама, @Cotra је у праву за некомпетентност. Једино што су у овој ситуацији испали победници у трци богаља: Купили билокакве нове трамваје, купили велику серију тролејбуса, БГ:ВОЗ држали по неким стандардима, довели у ред све мостове осим Старог железничког и Панчевачког, направили 2, направили бар два булеварска правца са већим обимом експропријације... Са одређеним манама, али у односу на "напредне" Свети Петар.
 
Ne ulazeći u potrošnju tzv."buržujaca"(klinci) ili u narodu poznatih "Španaca"(35+) moram da podsetim da je osobama u inv.kolicima ova vrsta tramvaja jedino pristupačna; takođe kada ste trudni a imate klinca koga gurate u kolicima (jer ga dabome brzo zabole nožice a vi niste u stanju da ga nosite) su ovi tramvaji "raj", ako ste stari i nosite štap a idete u nabavku ovaj vid prevoza vam je najbezbolniji a ruku na srce kad je 30+°C ovi tramvaji su jedino utočište i šansa da po iole podnošljivim uslovima stignete do željene tačke itd.za ko zna koliko još kategorija ljudi.
Ne znam kakvi su ti novi tramvaji koji treba da stignu ali ja kao majka Tereza lično ne mogu da ne vidim prednost niskopodnih tramvaja. Nadam se da iko u gradu ko odlučuje o tome, misli i na građane (znam da ne, ali imam pravo da živim u iluziji i maštam) .
Мислим да данас ни нема производње нових трамваја која бар код неких врата немају низак под (са изузетком ЛРТ са високим платформама, где је од нуле грађено иста висина возила и перона). Али то не пориче недостатке да су вама као пунтику проредили ред вожње како не би преоптеретили подстанице, да је пролаз између врата мали, да је трамвај искакао из шина при брзини 9км/ч на релативно новим скретницама (непостојање система за регулисање заношења модула је реткост за било које трамваје старе или нове)(модул=крути део трамваја између две суседне хармонике, или између краја и прве хармонике, КАФ има 5). Ви као путник имате у најбољем случају 15/30 тих удобнијих трамваја у саобраћају, а купљени су нови.

Сада је много горе зато што ништа не знамо од овога "ђавола у детаљима". Теоријски можемо имати или јако добру или јако лошу набавку.
 
Када нам је давао Диваге, Базел је имао огромну набавку Флексити, када се исплати организовати све поменуто, укључујући и евентуално појачање подстаница. Дивази су поред свега и тешкаши, за разлику од Катица са једном од најлакших трамвајских конструкција. Јако стари модел са проблемима за резервне делове. Нама је то било исплативо зато и само зато што смо возила у солидном стању узели бесплатно.
Ljudi su jednostavno unapred planirali da preduzmu neophodne mere u cilju tehnološkog prilagođavanja sistema, za razliku od nas koji smo živeli od danas za sutra.

Tradicija se nastavlja, juče Španci, danas Turci, a infrastruktura u senci. Uradiće Beeching-načelnik i depo, nabaviti vozila, rekonstruisati neke trase bogzna kako i misliti da je uveo tramvaj u 21. vek (ironično po mnogo čemu u prošlom).
 
Navali narode.

Screenshot_20241123_234027_Chrome.jpg

Screenshot_20241123_234045_Chrome.jpg

Screenshot_20241123_234055_Chrome.jpg
 
Kupili smo ih i kraj, nema nazad.

Ja sam predlagao da se odradi modifikacija i ispravi što se ispraviti može, još je ovom velikom imobilizacijom olakšan potencijalan početak takve obimne revizije.
Teško da su sposobni da odrade ikakve modifikacije kad godinama za neke neće da nabave delove i poprave ih 1511,1512,1514 stoje od 2017 i 2018 što je 6/7 godina stvarno bizarno i sramotno a sada se i ostali sa manjim defektima ne popravljaju...opet napominjem od 30 radi najviše 9-10 jer na liniji 7 gde ih je letos bilo po 7 a zimi treba 8 sada šalju po 2-3 to sve govori o ostalim linijama da ne govorim...tolko su zapustili i katice da je veliki broj njih u kvaru pa se sa duwaga skidaju prikolice da budu solo i šalju ih umesto njih na 7,9,12,13 šta reći...
 
Асинхрони мотори јесу штедљивији у режиму не-пуног оптерећења, али у режиму коришћења пуне снаге потрошња је слична. Већа укупна снага код КАФ је због уштеде фабрике, коришћење својих мотора из масовне производње/набавке. Перионица корумпираног имена Алстом по названију КАФ је пре свега радила трамваје за системе са карактеристикама ЛРТ, који редовно остварују брзине 70 па и више километара на сат, са већим међустаничним растојањима. За такве нове системе се од нуле праве јаче подстанице, као и могућност рекуперације. У Београду долази на подстанице изграђене у односу на Катице. Проблем КАФ је и клима, која додатно вуче струју.

Уштеда струје преко рекуперације је ефикасна ако и само ако имаш равномерно оптерећен систем. Дакле, стабилно постизање максималних брзина за неку деоницу, равномеран ред вожње на целој деоници. Идеалистички случај је, рецимо, једно железничко возило се спушта, друго се пење на истој равномерној падини. Сила теже возила које се спушта се предаје возилу које се пење, возило које се пење има малтене исту потрошњу као да иде по равници. Савршено или скоро савршено равномерно кретање возила на линији није потребно само због могућности рекуперације. Важно је и због равномерног оптерећења подстаница, миниалног средњег времена чекања за путника, гарантовања времена путовања, удобности путника (први трамвај препун, други празан).

Када нам је давао Диваге, Базел је имао огромну набавку Флексити, када се исплати организовати све поменуто, укључујући и евентуално појачање подстаница. Дивази су поред свега и тешкаши, за разлику од Катица са једном од најлакших трамвајских конструкција. Јако стари модел са проблемима за резервне делове. Нама је то било исплативо зато и само зато што смо возила у солидном стању узели бесплатно.

КАФ има читав систем грешака у техничким спецификацијама, @Cotra је у праву за некомпетентност. Једино што су у овој ситуацији испали победници у трци богаља: Купили билокакве нове трамваје, купили велику серију тролејбуса, БГ:ВОЗ држали по неким стандардима, довели у ред све мостове осим Старог железничког и Панчевачког, направили 2, направили бар два булеварска правца са већим обимом експропријације... Са одређеним манама, али у односу на "напредне" Свети Петар.
Ako se sve ovo uzme u obzir, zasto su onda kupljeni CAF-ovi? Ugradnja? Politicki/kolonijalni pritisak iz EU?
Ko su bili glavni promoteri kupovine CAFa-? Djilas?
 
Poslednja izmena:
Pa da, haos je.

Biće još veći.
Ове године на лето сам био у Копенхагену, подаци које си изнео о употреби аутомобила нису реалне. Људи тамо масовно возе бицикле, имају метро и развијену градску железницу а уз то следеће године и отварају прву трамвајску пругу. Гужве у саобраћају нема у граду, све иде глатко. Људи са бициклима улазе у градску железницу и настављају пут даље бициклом, није ни слично као овде. Београд пре пет година и сада нису исто што се тиче аутомобилског саобраћаја. У задњих пет година број аутомобила је масивно порастао, и биће све горе и горе из године у годину. За три четри године биће још већи хаос а ништа се реално и паметно не ради да се реше проблеми, само се прави још већи свињац. За само годину дана број аутомобила драстично порасте. У Паризу исто, бициклистичке стазе свуда по граду уз аутомобилске, људи масовно возе бицикле а уз то имају врхунски метро и трамваје. Ми смо болиди тотални, и нисмо за упоређивање. Дај Србима да имају за кола, једном годишње на море и да седе у кафићу и то ти је то. Шапић шта ради човек је дегенерик и болесник, јако је болно све то шта се дешава. Надам се да ће се народ организовати и неће дозволити спровођење оваквих и сличних изопаћених идеја. За сваку сам акцију и сарадњу.
 
Ове године на лето сам био у Копенхагену, подаци које си изнео о употреби аутомобила нису реалне. Људи тамо масовно возе бицикле, имају метро и развијену градску железницу а уз то следеће године и отварају прву трамвајску пругу. Гужве у саобраћају нема у граду, све иде глатко.

Pa i u Amsterdamu mi se uvek činilo da niko ne vozi automobile, pa je taj procenat u realnosti bio 20% (danas 2024. je i manji verovatno), teško je da bilo koji Grad obori upotrebu automobila ispod 20%, jednostavno ti mali procenti koji ostanu i jesu nužda / potreba.
Šteta je to što je Beograd bio uz grupu tih Gradova (i to do skora) i sada je počeo rapidno da pada, sa time se slažem.

Pritom moramo uzetu u obzir da Beogradu fale Prstenovi / veliki uređeni P&R kompleksi itd..
 
Poslednja izmena:
. За три четри године биће још већи хаос а ништа се реално и паметно не ради да се реше проблеми, само се прави још већи свињац. За само годину дана број аутомобила драстично порасте. У Паризу исто, бициклистичке стазе свуда по граду уз аутомобилске, људи масовно возе бицикле а уз то имају врхунски метро и трамваје. Ми смо болиди тотални, и нисмо за упоређивање. Дај Србима да имају за кола, једном годишње на море и да седе у кафићу и то ти је то. Шапић шта ради човек је дегенерик и болесник, јако је болно све то шта се дешава. Надам се да ће се народ организовати и неће дозволити спровођење оваквих и сличних изопаћених идеја. За сваку сам акцију и сарадњу.
genijalno ste opisali sitiuaciju.
Bas zbog karaktera naroda, isti se nikad nece organizovati protiv vlasti. Vlast radi bas kako oni vole.
Oni vole da voze kola, da svaki clan porodice ima kola, da se uporedjuju, da se statusno takmice.
I letovanje i kafic. I to je sve.
Sapic menja Beograd u tom smeru.
 
Ове године на лето сам био у Копенхагену, подаци које си изнео о употреби аутомобила нису реалне. Људи тамо масовно возе бицикле, имају метро и развијену градску железницу а уз то следеће године и отварају прву трамвајску пругу. Гужве у саобраћају нема у граду, све иде глатко. Људи са бициклима улазе у градску железницу и настављају пут даље бициклом, није ни слично као овде. Београд пре пет година и сада нису исто што се тиче аутомобилског саобраћаја. У задњих пет година број аутомобила је масивно порастао, и биће све горе и горе из године у годину. За три четри године биће још већи хаос а ништа се реално и паметно не ради да се реше проблеми, само се прави још већи свињац. За само годину дана број аутомобила драстично порасте. У Паризу исто, бициклистичке стазе свуда по граду уз аутомобилске, људи масовно возе бицикле а уз то имају врхунски метро и трамваје. Ми смо болиди тотални, и нисмо за упоређивање. Дај Србима да имају за кола, једном годишње на море и да седе у кафићу и то ти је то. Шапић шта ради човек је дегенерик и болесник, јако је болно све то шта се дешава. Надам се да ће се народ организовати и неће дозволити спровођење оваквих и сличних изопаћених идеја. За сваку сам акцију и сарадњу.
Ti si u Koprnhagenu verovatno video centar. A taj grad ima tri kružna prstena oko centra. Da Beograd ima jedan kružni prsten, da li bi imao ikakvu gužvu u centru? Ne bi. I to je osnovna razlika, od koje sve počinje: oni su svoju mrežu puteva napravili odavno, mi nismo. Kao i svi ostali. Kopenhagen je, takođe, razvijao gradsku železnicu - mi smo šine u centru počupali. Ostalo je nadgradnja. Metro donedavno nisu ni imali, lepo su funkcionisali i bez njega.

Stvari su do zla Boga jednostavne.

A naše predstave o dalekim rajevima su najčešće pogrešne. Jer Danci drukčije pišu:

Copenhagen does quite poorly at encouraging people to travel by public transport such as bus, train and Metro.

Not so strange, you might think; Copenhageners cycle instead. Not quite. A new mobility statement from Copenhagen Municipality reveals the number of cars on the capital’s roads is expected to grow by 18 percent towards 2035.
More car trouble in Copenhagen

Dakle, njima je automobilizacija u porastu, i to ozbiljnom.

A nama je potreban povratak u realnost, ostvarivi i inteligentni planovi, ne ideologija, mitologija i tupost. To smo već doktorirali.

Dakle, tramvaj, prigradska železnica, autobuske trake i kružni prstenovi (i naravno, osnovne stvari, poput sprečavanja parkiranja na trotoarima, što mi je mrsko i da pišem, jer spada u 'No shit, Sherlock').

Metro, dok se sve ovo drugo ne napravi - ne.
 
Poslednja izmena:
Dakle, tramvaj, prigradska železnica, autobuske trake i kružni prstenovi (i naravno, osnovne stvari, poput sprečavanja parkiranja na trotoarima, što mi je mrsko i da pišem, jer spada u 'No shit, Sherlock').

Metro, dok se sve ovo drugo ne napravi - ne.
Sve smo ovo već napravili, tramvaj još u 19. veku, prigradsku železnicu osamdesetih i devedesetih, autobuske trake i kružne prstenove takođe imamo već odavno. Parkiranje na trotoarima može biti zabranjeno koliko sutra, ako se ima volje.

Dakle, metro mora, i to pod stavkom hitno, kad krene treba da se gradi u 3 smene 24/7. Skoro 30 godina je prošlo od zadnjeg većeg sukoba na ovim prostorima, kada on počne teško da ćemo moći da gradimo bilo šta od infrastrukture u uslovima ratne ekonomije.
 
Poslednja izmena:
Danas sam se vozio dvojkom, tramvajem KT.

Hiljaditi put u zivotu penjao se uz Kalemegdan tramvajem.
I svaki put, kao da je prvi out.
Fenomenalno iskustvo.

Sustinski osecaj Beograda.
Jer Beograd je grad sa dve strane te specificne hridi.
To je taj pogled.

Oni koji mrze sinska vozila i hoce da ukinu tramvaje mrze i nas.
 
Sve smo ovo već napravili, tramvaj još u 19. veku, prigradsku železnicu osamdesetih i devedesetih, autobuske trake i kružne prstenove takođe imamo već odavno. Parkiranje na trotoarima može biti zabranjeno koliko sutra, ako se ima volje.

Dakle, metro mora, i to pod stavkom hitno, kad krene treba da se gradi u 3 smene 24/7. Skoro 30 godina je prošlo od zadnjeg većeg sukoba na ovim prostorima, kada on počne teško da ćemo moći da gradimo bilo šta od infrastrukture u uslovima ratne ekonomije.
Где су нам кружни прстенови?
Метро није оправдана инвестиција.
Боље раширити мрежу трамваја по свим насељима.
 
Ti si u Koprnhagenu verovatno video centar. A taj grad ima tri kružna prstena oko centra. Da Beograd ima jedan kružni prsten, da li bi imao ikakvu gužvu u centru? Ne bi. I to je osnovna razlika, od koje sve počinje: oni su svoju mrežu puteva napravili odavno, mi nismo. Kao i svi ostali. Kopenhagen je, takođe, razvijao gradsku železnicu - mi smo šine u centru počupali. Ostalo je nadgradnja. Metro donedavno nisu ni imali, lepo su funkcionisali i bez njega.

Stvari su do zla Boga jednostavne.

A naše predstave o dalekim rajevima su najčešće pogrešne. Jer Danci drukčije pišu:


More car trouble in Copenhagen

Dakle, njima je automobilizacija u porastu, i to ozbiljnom.

A nama je potreban povratak u realnost, ostvarivi i inteligentni planovi, ne ideologija, mitologija i tupost. To smo već doktorirali.

Dakle, tramvaj, prigradska železnica, autobuske trake i kružni prstenovi (i naravno, osnovne stvari, poput sprečavanja parkiranja na trotoarima, što mi je mrsko i da pišem, jer spada u 'No shit, Sherlock').

Metro, dok se sve ovo drugo ne napravi - ne.
Нема ту далеких рајева већ људи раде ствари нормално, како би требало, да има неког смисла,. Овде се ништа не ради како треба и шта год да се ради ради се из погрешних разлога, зло. Како и очекивати да се нешто ради кад погледаш какви људи нам воде цеолокупну државу. Стручнију владу би направио од људи који живе у мојој улици. За почетак довољно је само да је неко нормалан и да има осећај за морал или било шта нормално и већ тад би радио боље посао од ових душмана који су нам на челу. Похлепа и грехови овде владају. Проблем је у народу који нема свест и који дозвољава да нам се ово дешава. Кажем ми нисмо за поређење јер ово што се овде дешава је болесно и преседан у Европи. Дуго се овде ништа не ради како треба ал ово сада је подигнуто на још већи ниво дебилизма и биће све горе и горе. Овде кад видиш да је нешто заиста одрађано како треба то је чудо, уствари није се дуго тако нешто ни десило. Нпр. више неможемо ни да дишемо колико је ваздух је загађен. Ми Срби смо често у проблему кроз историју, ал овако јадни никада нисмо били, а свашта нам се дешавало. Нек нам је Бог у помоћи.
 
Где су нам кружни прстенови?
Метро није оправдана инвестиција.
Боље раширити мрежу трамваја по свим насељима.
Imamo završenu obilaznicu u najopterećenijem rejonu, Pančevo nije toliki problem što se tiče drumskog saobraćaja. Imamo delić UMP-a završen.

Kako je metro opravdana investicija za sve gradove te veličine na Balkanu, jedino za Beograd nije? Šta smo mi, preistorijsko društvo? Solun nema tramvaj uopšte, pa što onda nije sagradio jedno petnaestak linija po celom gradu umesto metroa na glavnom saobraćajnom koridoru? Ako tramvaj može po svim naseljima u Beogradu, onda može i u Solunu.

Kako širiti tramvajske šine po svim naseljima u Beogradu, pogotovo na desnoj obali Save gde je većina saobraćajnica tesna čak i za kola? Nisam tramofob Gangula, neka me niko ne trpa u isti koš sa tim bolesnikom, oduvek sam bio za očuvanje svakog pedlja postojeće tramvajske mreže kao i za njeno širenje od Sava Centra do Tošinog Bunara i Bežanijske Kose, možda čak i duž Bulevara Nikole Tesle do Zemuna. U istočnom delu grada može komotno da se dvanaestica produži od Omladinskog Stadiona Višnjičkom do Rospi Ćuprije. Šestica može da se produži od Tašmajdana do Trga Nikole Pašića. Ali nema puno smisla ni razmatrati mogućnost da tramvaj ikada prođe kroz Mali i Veliki Mokri Lug, Kumodraž, Mirijevo, Žarkovo, Cerak, Čuburu, Braće Jerković, i da tako trom i nepouzdan bude zamena za metro. A bolji u tim naseljima ne bi mogao biti, jer sokaci iz 19. veka i brdovit teren to naprosto ne dozvoljavaju.

Jeftinije rešenje nije po pravilu uvek i održivo.
 
Imamo završenu obilaznicu u najopterećenijem rejonu, Pančevo nije toliki problem što se tiče drumskog saobraćaja. Imamo delić UMP-a završen.

Kako je metro opravdana investicija za sve gradove te veličine na Balkanu, jedino za Beograd nije? Šta smo mi, preistorijsko društvo? Solun nema tramvaj uopšte, pa što onda nije sagradio jedno petnaestak linija po celom gradu umesto metroa na glavnom saobraćajnom koridoru? Ako tramvaj može po svim naseljima u Beogradu, onda može i u Solunu.

Kako širiti tramvajske šine po svim naseljima u Beogradu, pogotovo na desnoj obali Save gde je većina saobraćajnica tesna čak i za kola? Nisam tramofob Gangula, neka me niko ne trpa u isti koš sa tim bolesnikom, oduvek sam bio za očuvanje svakog pedlja postojeće tramvajske mreže kao i za njeno širenje od Sava Centra do Tošinog Bunara i Bežanijske Kose, možda čak i duž Bulevara Nikole Tesle do Zemuna. U istočnom delu grada može komotno da se dvanaestica produži od Omladinskog Stadiona Višnjičkom do Rospi Ćuprije. Šestica može da se produži od Tašmajdana do Trga Nikole Pašića. Ali nema puno smisla ni razmatrati mogućnost da tramvaj ikada prođe kroz Mali i Veliki Mokri Lug, Kumodraž, Mirijevo, Žarkovo, Cerak, Čuburu, Braće Jerković, i da tako trom i nepouzdan bude zamena za metro. A bolji u tim naseljima ne bi mogao biti, jer sokaci iz 19. veka i brdovit teren to naprosto ne dozvoljavaju.

Jeftinije rešenje nije po pravilu uvek i održivo.
Обилазница није пун прстен. Панчево је изузетно битан генератор кретања, цео Банат има само два моста преко Дунава, укупно 3 траке по смеру.
За Београд није оправдана инвестиција пошто како год да га провучемо, само са 3 линије нећемо покрити све оптерећене правце у граду којих има само на Сремској страни 3 - ка Земуну, ка Бежанији и ка Сурчину.
 
Motorring 3

Motorring_3_Nybrovej.jpg

Је л` имамо ми неки овакав пут, као што га има "неаутомобилски" Копенхаген? Да је близу овог стандарда? 130.000 аутомобила на дан, и то 2019, после короне је сигурно више, ко и свуда.

Пораст саобраћаја:
199047.600
199556.500
200071.800
200575.400
201076.600
2014107.825
2019129.200





И то им је трећи кружни престен; најновији пројекат је Motorring 5.

Ето зашто тамо "улице у центру нису закрчене". То је основа. По овим бројкама, иначе, можете лако да запазите још већи пораст аутомобилизације него у Београду, а занимљиво, све пошто су направили метро - и што га више шире, више возе кола. Ми немамо оволики скок од 2010. Ал` зато немамо ни путеве.
 
Poslednja izmena:
Nije se imalo para i vremena za obilaznice i prstenove.

Garniture SFRJ su bile prezauzete građenjem podzemnih aerodroma, bunkera, najkompleksnije i najskuplje varijante BG čvora i sličnih drugih stupidarija koje jesu vredne poštovanja sa inženjerskog aspekta, ali beskorisne i nerazumne, a pogubne po budžete.
Sloba i njegovi su bili prezauzeti pelješenjem zemlje, izdajom svih svojih ljudi izvan i vođenjem inatskog rata sa najjačim vojnim savezom sveta (izvini Delija unapred što ti opet kritikujem predsednika)
Demokrate su bile zauzete prvo saniranjem svih Slobinih svinjarija, a onda su shvatile da tu usput može lepo i da se krade, pa su se posvetili i tom zanatu.
A ovi sad nemaju pojma ni šta da rade i kako da rade, sve i kad bi imali sve pare i radnike ovog sveta. Likovi prosto ne umeju ništa, igraju se s maketicama, govore o viršlama, jajima, obrezivanju, Nemanjićkoj plavoj i sličnim nebulozama.

I tako prođoše decenije, Brlograd nabrekao kao nikada pre, popunio se svaki mogući kvadat precenjenim stanovima, a saobraćaj u većem delu grada ostade isti kao u 19. veku. Samo uz 700.000 vozila dnevno.

I nema više šta tu da se učini. Jedino da se odnekud nađe 30 milijardi, poruši fazon 1000 zgrada, preseli XY ljudi i onda sve duž trasa planiranih prstena iz korena menja. Naravno, to se neće desiti a saobraćaj će ostati u kanalu sve dok jednog dana Beogradu ne počne da opada populacija, pa sa njom i broj automobila. Inače mimo toga ne očekujte nikakve promene na bolje. Ovo je izgubljen grad. Nema mu spasa.
 
Vrh