Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

direktor":2o09yi80 je napisao(la):
toranj11.jpg

jeli se ova maketa nalazi u muzeju banjiskog logora

Maketa se mogla videti na izložbi u Narodnom muzeju 2006:

direktor":2o09yi80 je napisao(la):
Godine 2006, u Narodnom muzeju je održana manifestacija pod imenom „Staro Beogradsko sajmište 3+1: sajmište, stratište, utočište“. Upućen je apel da se Sajmište obnovi, i da mu se vrati izgled iz 1941.

Bio sam na toj izložbi i tada sam pomislio "konačno se nešto pokrenulo, sad će da srede Sajmište..."
To je bilo pre 8 godina. I tada kao i danas, svi koji odlučuju su deklarativno za uređenje i otvaranje Muzeja i Memorijalnog centra, ali se u praksi dešavaju sasvim suprotne stvari: otvaraju se kafići, "Brodarac" je potpuno renovirao igralište...
 
Mislio sam da znas gdje je maketa danas ,steta sto nije izlozena negdje
 
direktor":10dlnkr8 je napisao(la):
Mislio sam da znas gdje je maketa danas ,steta sto nije izlozena negdje

Ne znam gde se nalazi. Fotografija je sa izložbe u Narodnom muzeju 2006 godine.
 
spatiotecte":1e49t7r9 je napisao(la):
Zanimljiva je ova porta sa kapijom i kolonadom u vidu 2 luka.

Lako može da bude da je to neka konstrukcija od drveta, a ne od nekog trajnijeg materijala.

Meni su od sajamskih paviljona najinteresantniji italijanski, čehoslovački i nemački - danas pretvoren u najobičniju radioničku halu i nadam se da će ga srušiti zbog povezivanja sa Bul. Nikole Tesle.
 
Mislim da ce ga saobracajnica 13/13 preskociti ,steta sto neangazuju par ljudi koji bi se bavili samo sajmistem i naravno odredjenu kolicinu sredstava ,kako bi svake godine mogli da rijesavaju dio po dio problema
 
Комеморација поводом Дана сећања на жртве холокауста


БЕОГРАД – Председник техничке Владе Србије Ивица Дачић предводиће данас централну комеморативну свечаност посвећену Дану сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Комеморација ће бити одржана у 11 сати церемонијом полагања венаца и одавања почасти, као и пригодним уметничким програмом код споменика Жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег нацистичког логора смрти Старо сајмиште на Новом Београду.

Државној церемонији ће присуствовати преживели заточеници логора смрти, чланови породица пострадалих, представници Владе Србије, велики број дипломатских представника у Републици Србији, представници Савеза Јеврејских општина Србије, представници Савета Ромске националне мањине, Града Београда и други, наводи се у саопштењу.

Законом о државним празницима у Републици Србији, 22. април је установљен као Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.

Тај дан посвећен је сећању на Србе, Јевреје и Роме страдале у масовним и нечовечним усмрћивањима током Другог светског рата.

Дан сећања на жртве геноцида обележава се у спомен на 22. април 1945. године кад је дошло до пробоја групе заточеника усташког логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина у тзв. Независној Држави Хрватској.

Систем концентрационих логора „Јасеновац” представља једно од највећих стратишта у Другом светском рату. Од 1941. до 1945. године у том логору убијено је стотине хиљада цивила, највећим делом Срба, као и Јевреја и Рома укључујући и десетине хиљада деце (логор у Јастребарском). Осим логора смрти у Јасеновцу-Доња Градина, систем концентрационих логора обухватао је више локалитета на територији данашње Републике Хрватске и Босне и Херцеговине.

Најзлогласнији нацистички логор на територији окупиране Србије био је концентрациони логор на Старом Сајмишту у Београду, чији су заточеници, углавном Срби, Јевреји и Роми, масовно убијани од 1941. до 1944. године.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/ ... a2.sr.html
 
Memorijalnog centra nema iz nemara
Izvor: B92

Beograd -- Danas se obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta. Grupa zatvorenika je 22. aprila 1945. godine izvela proboj iz ustaškog logora smrti Jasenovac u NDH.

159069189953568110574ee765722041_orig.jpg

Foto: B92

Ovaj dan posvećen je sećanju na Jevreje, Srbe i Rome stradale u masovnim pogubljenjima tokom Drugog svetskog rata.

Milutin Čekić danas je ponovo pred spomenikom žrtvama genocida. Predsednik Udruženja dece logoraša Jasenovca u Beogradu imao je samo pet godina kada je završio pet godina kada je završio u ovom logoru.

"Što se tiče moje uže porodice, od 19 članova preživela je samo moja majka, jedan stric i ja. Dva člana još u bici na Kozari ostali u Jasenovcu i sajmištu", kaže Čekić.

Udruženja logoraša žale što ni posle toliko mnogo vremena inicijativa da na Starom Sajmištu, mestu nekadašnjeg koncentracionog logora
bude podignut memorijalni centar još nije realizovana.

"Naše zalaganje za formiranje jednog memorijalnog centra na Sajmištu ide za tim, da to bude drugo srpsko svetilište, da bude srpski Jad Vašem, na ovom terenu. Nažalost, nešto zbog nemarnosti, nešto zbog nemanja sredstava, a pre bih rekao nemarnosti, to ni do danas nije rešeno", kaže Čekić.

Među okupljenima pred spomenikom žrtvama genocida u Drugom svetskom ratu bila je i Jelena Radojčić koja je rat preživela iz logora Stara Gradiška. Sedam decenija kasnije njena borba još traje.

"Od mojih članova porodice samo troje preživelo još tražim brata koji je dosšao sa mnom do zagreba, rođenom 40 te još uvek ga tražim, nema ga, da li ću ga naći ili ne da li ću ga naći ili ne to ću da vidim", kaže Jelena Radojčić.

U ime države venac je položio premijer Ivica Dačić, a poštu žrtvama odale su brojne diplomate među njima i nemački ambasador. Poruka Srbije je da zajednička, nekada i turbulentna prošlost naroda Zapadnog Balkana ne sme da predstavlja prepreku jačanju dobrosusedskih odnosa i saradnje.

Logor na Starom Sajmištu bio je najveći koncentracioni logor u okupiranoj Srbiji. Kroz njega je prošlo više od od 32 hiljade logoraša, a skoro 10 600 zarobljenika ubijeno je ili umrlo od gladi

Ali ovaj boldovana izjava, WTF!?!?!
Ko te pita za susedske odnose je8o te, odaj počast žrtvama, obeleži mesto stradanja, pa posle drvi do sutra
 
Није да нисам упозорио на овакве појаве и изливе непоштовања жртава од стране, наводно толерантних и образованих грађана а заправо класичних србофоба, прикривених фашиста,квислинга и малограђана.
 
Već je postavljeno na temi o spomenicima, a evo i snimka Studija B

http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=100994

Memorijalna tabla na zgradi Kulturnog centra "Grad" »
28. April. 2014 | 18:52, Izvor : Studio B,

Memorijalna tabla je postavljena u znak sećanja na ubijene žene i decu u gasnoj komori, proleća 1942 godine.

Na zgradi Kulturnog centra „Grad" u ulici Braće Krsmanovića postavljena je memorijalna tabla.

Na ovaj način obeleženo je mesto gde su, od marta do maja 1942., nemački nacisti, u kamionu u gasnoj komori, ubili više od šest hiljada žena i dece iz logora Sajmište.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=7a1bYvWQh9U[/youtube]
 
ja se izvinjavam sto upadam ovako sa pitanjem i nemam vremena da pogledam da li se odgovor vec nalazi u temi, ako neko moze da mi rasvetli samo lokaciju table: navodi se da je izabran KC Grad jer je sa tog mesta u periodu od marta do maja 1942. odvodjeno 6000 ljudi dusegupkom. Koliko znam, dusegupka je ljude skupljala iz sabirnog logora - Starog Sajmista, i odvodila preko mosta dalje. Dakle, nije mi jasno kako je mesto KC Grada sabirno mesto, odnosno u kom trenutku se tu, i zasto, zaustavljao kamion, ili je odatle (i ako da, odakle?) primio 6000 ljudi? Hvala.
 
Logoraši su uvođeni u kamion u logoru, dakle na zemunskoj (današnjoj novobeogradskoj) strani.
Most kralja Aleksandra je bio srušen, a pored njega nemci su postavili pontonki most.
Kada bi kamion prešao most i skrenuo desno u Braće Krsmanovića, dakle zamakao iza prvih kuća na starobeogradskoj strani i kada ga više nije bilo moguće videti iz logora, vozač bi se zaustavio, izašao i spojio izduv motora sa prostorom u kojem su se nalazili logoraši. Potom bi nastavljao put kroz Beograd do Jajinaca, a za to vreme lograši bi bili usmrćeni izduvnim gasovima.

Kamion bi se zaustavio baš tu negde. Da li je baš ispred kuće u kojoj je danas smešten KC Grad ili koji metar pre ili kasnije, to nije važno. Ta kuća je u funkciji kulture, nije ruina kao zgrada SRB-a odmah do mosta (pogrešno nazvana "Španska kuća"). Logično je tablu postaviti na kuću koja je u funkciji, nego na ruinu i gradilište.
Dakle, to je od prilike mesto na kojem je počinjao zadnji čin procesa ubijanja, a ne sabirno mesto.
 
Ja ocekivao spomenik sa tablom a dobismo samo tablu , nije mi jasno zasto
 
Pa u repotaži su i najavili da će vrlo brzo postaviti i obeležje.

Tabla sa tekstom je verovatno prva bila završena... a već smo ovde i spominjali kako je tabla sa objašnjenjem neophodna.
 
Naravno tabla je neophodna moglo je sve upaketu ,dobro je da se mrda
 
Pozdrav kolegama sa foruma, najpre.

Po obicaju Relja je vec sve objasnio, najpreciznije moguce. Dakle, da ponovim ukratko: tabla je stavljena kao planirani prvi deo citave celine upravo da bi posmatraci znali sta spomenik predstavlja. Sam spomenik je u fazi izrade, pobednici na konkursu imaju rok od 60 dana da naprave i postave spomenik. Kako je citav postupak javne nabavke sa svim svojim zakonskim (slozenim) procedurama okoncan tek sredinom aprila, onda je i krajnji termin sredina juna.

Licno, sudeci prema onome sto su nam rekli pobednici konkursa, nadam se da ce to biti i ranije.

Spomenik mora da prati ovakva memorijalna tabla zbog specificnosti mesta i razloga za njegovo obelezavanje. Za Philipa: zbunjenost Vam je dosla sa razlogom, zaposleni u opstinskoj informativnoj sluzbi nisu dobro napisali saopstenje koje je poslato medijima, odnosno, nisu shvatili sta im se odvija pred ocima, pa su "uspeli" da zbune deo gradjana. Pritom su i istoricara Koljanina pogresno potpisali kao Nikolu... No, dobro, sve ce to popraviti novi Zakon o radu kada bude (ubrzo) donet, nadam se. Vama izvinjenje u ime opstine zbog toga sto ste tako bili dovedeni u zabludu.
 
Za Direktora: mozda je bolje da nije islo sve "u paketu" jer bi smo onda i na tablu cekali jos dva meseca. Na ovaj nacin smo pokazali da nismo odustali od namere da obelezimo mesto masovnog zlocina, i odrzali smo interes javnosti za lokaciju jedne strasne a relativno nepoznate istorijske drame... Reakcija prisutnih predstavnika jevrejske zajednice, a pored ambasadora Izraela i rabina Isaka bilo je jos dvoje ljudi ciji su najblizi srodnici stradali na tom mestu u kamionu gasnoj komori, bile su takve da licno nisam imao bilo kakvu dilemu da li je trebalo plocu staviti pre spomenika... Pri tom, opstina je inicijalno i rekla da nam je prvi datum za obelezavanje upravo Dan secanja na Holokaust koji se obelezava u Izraelu, ove godine 27. aprila.
 
Hvala na pojasnjenju ,veliki put pocinje se malim koracima ,valjda ce i sajmiste docekati bolje dane
 
Pa eto, mi smo kao mala beogradska opstina dali primer, i sad je na visim institucijama da urade svoj deo posla. To znaci - Topovske supe, Sajmiste, Jajinci. Te tri lokacije su neraskidivi deo strasnog zlocina u kome su, kako rece ambasador Levi juce, nemacki nacisti ubijali Srbe, Jevreje i Rome. Ako to zaboravimo, a nismo daleko od toga, bojim se, onda smo se olako prepustili svemu losem sto iz zaborava dolazi.
 
Pohvale za kolegu Gajića i Opštinu.

Naravno, sve pomenuta mesta treba adekvatno obeležiti, a ja se iskreno nadam da je 'sazrelo' da Sajmište konačno postane ozbiljan memorijal.
 
Ovaj spomenik mi je totalno prmakao u obliku menore
dsc08391.jpg

dsc08392.jpg
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=846632

Beograd da se seća svojih Jevreja
Izvor: Tanjug

Beograd -- Svečanom akademijom obeležen novoustanovljeni Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu. Poslat apel da Beograd ustanovi dan sećanja na stradale Jevreje.

Veće Jevrejske opštine Beograd odlučilo je, naime, na inicijativu Bnei-Brit lože Srbije, da se 10. maj od ove godine obeležava svečanom akademijom kao Dan sećanja na žrtve Holokausta u Beogradu, jer tog dana 1942. godine je nacističkoj vrhovnoj komandi javljeno da u Beogradu više nema Jevreja.

Gradski menadžer Goran Vesić je, na svečanoj akademiji održanoj u jednom od paviljona Starog sajmišta, pozvao da se pokrene inicijativa da i grad Beograd ustanovi zvaničan dan sećanja na Jevreje stradale u Drugom svetskom ratu.

Vesić je najavio da će gradska vlast ubrzo izaći pred javnost sa planom preuredjenja nekadašnjeg kompleksa Starog sajmišta u memorijalni centar, koji će služiti kao dostojan podsetnik na strašne dogadjaje iz prošlosti i upozorenje da tako nešto više nikada ne sme da se ponovi.

"Nikada mi nije bilo jasno zašto Staro sajmište nije bilo obeleženo kao stratište i logor, iako su neka druga mesta obeležena. Naša čvrsta namera je da u narednih nekoliko godina učinimo prve korake kako bi ovo mesto bilo obeleženo kao mesto sećanja na naše sugradjane koji su stradali samo zato što su Jevreji, kao i na sve druge koje su ovde stradali", rekao je Vesić.

Prema njegovim rečima, treba na dostojan način obeležiti i druga stratišta, poput Topovskih šupa, koja su, kako je podsetio, u prošlosti nemarom prodavana kao gradjevinsko zemljište.

Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Ruben Fuks ocenio je da se istorijskim poukama može naoružati i sperečiti da se zlo ponavlja, jer mehanizmi zla koji su doveli do masovnih zločina u Drugom svetskom ratu ponavljali su se žirom sveta i po njegovom završetku.

Jevreksa zajednica, prema njegovim rečima, želi da područje celog logora Staro sajmište bude zaštićeno i da se u njemu ustanove memorijal genocida nad Srbima, memorijal Holokausta, genocida nad Romima i genocida nad antifašistima.

"U poslednjih nekoliko godina sve česće čujemo glasove svesti da ovo treba raditi. Nažalost, u ovom trenutku ne možemo da kažemo da smo imali velike napretke, ali se nadamo", rekao je Fuks.

Predsednik Bnei Brit lože Srbija Branko Šnap je toj inicijativi pridodao i apel da se konačno utvrdi tačan broj stradalih Jevreja u stratištima Beograda.

Potpredsednik Jevrejske opštine Beograd Jezef Baruhović izrazio je očekivanje da će Staro sajmište biti proglašeno memorijalnim kompleksom od posebnog nacionalnog značaja, jer, kako je upozorio, mrzitelji Jevreja ponovo dižu glavu, što nailazi na blagu osudu u medjunarodnoj zajednici.

"Želja mrzitelja Jevreja i neonacista je da se Holokaust ponovi, ali im se ta želja verovatno neće ispuniti, jer Jevreji su naučili da se brane. Talas antisemitizma širi se Evropom i došao je do severnih granica Srbije, ali se neće preliti u Srbiju, jer garant za to je dug suživot srpskog i jevrejskog naroda", rekao je Baruhović.

Procenjuje se da je u Beogradu pre Drugog svetskog rata živelo oko 12.000 Jevreja, a rat su preživeli samo oni koji su blagovremeno pobegli i oni koje su skrivali njihovi sugradjani.

Svečanoj akademiji je prisustvovao i ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm i zamenik ambasadora Izraela Itai Milner.
 
Vrh