Stari Sajam i naselje Staro sajmište

[Delija]

Ја мислио на Старом Сајмишту страдали масовно и Срби али по Весићу то је била само спорадична појава.

Међутим:

Према историчару Милану Кољанину, 31.972 заточеника су прошла кроз логор између маја 1942. и јула 1944[6]. Велика већина су били Срби, из Хрватске и Босне, али је било и дугих, Хрвата, Бошњака, Грка, Албанаца и Јевреја. Најмање 10.636 је умрло у самом логору и сахрањено је у гробницама на Јеврејском гробљу у Земуну, на Бежанији, у Јајинцима и на неким другим локацијама у близини логора. То представља трећину укупног броја логораша за тај период, или просечно 13 жртава дневно[6].

 

[direktor]

sa fpz od vj

 

[vucko]

Bio sam na centralnom tornju poslom pre neki dan.

Iseljena je vecina umetnika, ostalo ih je samo dva ako sam dobro razumeo. Grad je ponudio lokale u bloku 65 u belim stepenastim zgradama.

 

[direktor]

Slike slike sto neiskoristi priliku

 

[direktor]

 

[relja]

Sudeći po daščari u pozadini, ovo je fotografisano ne na samom Sajmištu već u logoru koji se nalazio, uslovno rečeno, na današnjem Ušću, sa suprotne strane rampe tada već srušenog Mosta kralja Aleksandra.

Zatocenici logora Sajmište. Ove fotografije nacinjene su u obliznjem radnom logoru koji se nalazio na samom ušcu Save u Dunav, a u kome su radili logoraši sa Sajmišta.

http://www.open.ac.uk/socialsciences/se ... elager.php

Uoči rata tu je bilo izgrađeno naselje za privremeni boravak nemačkog stanovništva koje po dogovoru Nemačke i SSSRa preseljavano iz Rumunije (današnje Moldavije) u okupiranu Poljsku. Logor se može videti i na fotografijama američkog bombardovanja 1944 (zrakasto raspoređene građevine na onome što mi danas zovemo Ušće):

 

[direktor]

BEOGRADSKE PRIČE
Brankov most - kad se sretnu arhitektura i skulptura
Zoran Nikolić | 30. jul 2014. 10:22 | Komentara: 0
Prolaznici ne primećuju značaj vajarskog dela pored Brankovog mosta. Od kapija logora koje su besmisleno stajale gotovo sedam decenija, vajar Tomislav Todorović napravio izuzetno umetničko delo

GLEDAJUĆI kroz prozore autobusa dok prilaze Brankovom mostu, sugrađani najčešće i ne obrate pažnju da se pred njima, nalazi „krezavi“ toranj, koji samo što se ne sruši, a nekada je bio centralni deo Beogradskog sajma. Starim sajmištem smo ga nazvali posle rata, tokom kojeg su Nemci na ovom mestu napravili koncentracioni logor, u kojem je, prvo, stradalo 6.320 Jevreja, a zatim i više od 10.000 Srba, Roma i drugih, za Treći rajh nepoženjnih nacija.

Pored raskrsnice koja prethodi izlazu na most, jedan umetnik je, posle gotovo sedam decenija, odlučio da sačini skulpturu, upravo od kapija kroz koje se nekada ulazilo u ovaj sablasni prostor.

Temelji jači od stuba

- Ulaz u logor činili su stubovi čiji temeljni deo je bio ogroman, znanto veći nego što bi to bilo potrebno u uobičajenim uslovima - objašnjava vajar Tomislav Todorović. - To su bili temelji vojne fortifikacije, kolosalnih dimenzija da bi imalo tako neznatno opterećenje. Zbog vojne namene, imali su takav oblik, kako bi čak zaustavili tenkove ukoliko bi pokušali da uđu u ovaj prostor. Vojnici Vermahta i SS jedinica su ih napravili 1941. godine, a antifašisti su ih izvadili i tako je sve to stajalo, eto - punih 69 godina.

Sve tako zanemareni i nepotrebni, kako kaže vajar, stubovi su, na neki način dobili svoj status dugim trajanjem na ovom mestu. Todorović, inače profesor vajarstva, kaže da „i kada se napravi greška, posle tolikog protoka vremena ona dobije status“.

Tako je umetnik jedan istorijski fakt pretočio u artefakt vajarskom intervencijom. Posle Nemaca, pa antifašista, stigao je pesnik. Nisu se sretali, potpuno nezavisno su delali svako u svom vremenu.

Skulptura predstavlja dve glave u betonu. Poreklo i namena potpuno su sačuvani, nisam hteo da se bilo šta uništi.

Na ovom vajarskom delu vidi se disproporcija ogromnih temelja, a umetnik je toj grotesknoj sceni dodao svoju prejaku ekspresiju i potencirao je dramu sa tragedijom koja se tu dogodila.

Kosa na glavama je dignuta ka nebu, svi šiljci su veoma agresivni, a takvih nema u prirodi. Oni se obraćaju Nebu i Bogu, jer više nemaju kome drugom.

- Oni su veoma dramatični - kaže autor. - Od kose, koja je inače veoma mekana i fina, sada su tu oštri šiljci. Te dve glave su neka vrsta pečata. Svaka glava je centar sveta i svaka je neka vrsta suprotnosti. Ovde se vidi kakav je to sukob, a umetničko delo je uspostavljanje prave mere.

Posebno je neobično mesto na kojem skulptura nastaje i njen odnos sa okruženjem.

Obred i gest

- U beogradskim prostorima očigledan je nedostatak skulpture - objašnjava Todorović. - U odnosu na ostale evropske gradove, mi ih imamo najmanje. U njihovom nedostatku, evo primera kako se pojavljuju na paradoksalan način - život je taj koji je primoran da probija granice. To je paradoks kao umetnički čin - nešto postoji skoro sedam decenija sa velikom istorijskom težinom, i mnogi ne znaju šta je to, a zatim, ovim umetničkim činom, pojačava se opšte saznanje. Ovo je bio istovremeno i obred, i intervencija i gest.

Sada su Beograđani, u svom „sitiju“ dobili kontrast koji priča o neobičnosti ovog grada. Ovakva groteska, kako će je nazvati autor, okružena neuglednim, prizemnim udžericama, odjednom izvire okružena ekstremnim urbanim jezgrom, sazdanim od stakla i metala.

- Velike suprotnosti čine trajnu celinu. Sve je išlo na to da opstanu zajedno, u toj, tako snažnoj suprotnosti

TRI DECENIJE SAMOĆE
PRE 30 godina vajar Tomislav Todorović uselio se u atelje na Starom sajmištu, gde je bio okružen ondašnjom umetničkom elitom. Još tada mu se rodila ideja da napravi ovo delo, ali je to uvek bio veoma skup i odvažan pokušaj. Najzad je prošle godine počeo da radi, dabome o svom trošku, a planira da ovog leta potpuno okonča delo.
- Pomagali su mi komšije iz preduzeća sa Starog sajmišta koje se bave autoosiguranjem i delovima za automobile. Da bih došao do zdrave podloge, donosili su jake pumpe, da bih pod pritiskom mogao da očistim delove kapije do samog betona. Najzad, oni su mi omogućavali priključke za struju. Postali smo sjajni prijatelji.


UMETNIČKO VIĐENjE

Prizorom koji gledamo dominira staklo sa solitera, koje oslikava nebo, i beton kolosalnih dimenzija. Sa druge strane, tu su neugledna zdanja - ostaci logorskih zgrada, a ispred njih - skulptura nastala od zaboravljene kapije.
- To je sklad, kako veli profesor Todorović, na koji čovek nije računao, idealni spoj suprotnosti koje nije svesno gradio.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... -skulptura

 

[relja]

Potpuno blesava priča

 

[direktor]

Dogodine u memorijalnom centru Staro sajmište


Spomenik žrtvama genocida
Na sednici Skupštine grada, 2. jula 1987. odlučeno je da se Staro sajmište proglasi za kulturno dobro.
Dugoročni plan za Sajmište obuhvatao je očuvanje preostalih paviljona, rušenje zgrada izgrađenih posle rata i transformaciju kompleksa u memorijalno mesto koje bi sadržalo parkove i veliki muzej posvećen istoriji logora.
Skupština grada odlučila je i da podigne reprezentativni spomenik u znak sećanja na žrtve logora: bronzana skulptura, visoka 10 metara i teška 20 tona, rad beogradskog vajara Miodraga Popovića. Popović je skulpturu prijavio na konkurs za spomenik u Jajincima i osvojio drugo mesto.
Odlučeno je da obeležje bude između kule i Save, linijom duž koje je oko logora bila bodljikava žica.
Planirano je da spomenik bude otkriven 9. maja 1989. Zbog nedostatka sredstava, skulptura je otkrivena tek 1995.

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... -Staro-s...

 

[direktor]

 

[GOJE]

Jutros je sama obala pored sajmišta bila fino podšišana a vodostaj visok:

 

[direktor]

BEOGRADSKE PRIČE
Beogradski sajam pre rata
Z. Nikolić | 02. oktobar 2014. 11:45 | Komentara: 0
Sačuvani kadrovi predratnog sajmišta vraćaju nas u tridesete godine prošlog veka

KRAJ tridesetih godina prošlog veka predstavljao je snažnu ekspanziju Beograda i ondašnje Jugoslavije, tako da je 1937. godine otvoren Sajam koji je bio centar ekonomskih zbivanja predratne prestonice.

Nekoliko fotografija čuva sećanje na to vreme, i puštamo čitaocima da zajedno sa ovim kadrovima „otputuju“ u prošlost.

Tokom sajamskih manifestacija proizvođači su nudili „sm lampe“, sa porukom kako „čas teče ali lampa ostaje“, a to je bio ekskluzivni uvozni artikal iz Danske, smederevski vinari su se ponosili svojim proizvodima, a ratari su bili beskrajno zainteresovani za alatke koje su mogli da pronađu upravo na ovom mestu.

Sajam je imao svoje paviljone, a u centralnom delu bio je „Filipsov“ štand, mesto gde je 1938. godine emitovan prvi eksperimentalni televizijski program u Beogradu.

Sećanja na predratni grad vraćaju nas u doba kada je trajao snažan ekonomski procvat, sve dok nije stigao Drugi svetski rat i sasekao mnoge procese u korenu.

http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... m-pre-rata

 

[direktor]

sa fpz

 

[Homer Jay]

Понедељак, 20. октобар 2014.

Весић: Град намерава да обнови простор Старог сајмишта и изгради меморијални центар

Град намерава да обнови простор Старог сајмишта и изгради меморијални центар какав то место и заслужује, а то је од велике важности јер историја не сме да се заборави, најавио је данас градски менаџер Горан Весић гостујући на РТВ Студио Б и додао да је зато већ формирана комисија са владиком Јованом Ћулибрком на челу, како би се на прави начин завршио тај важан посао.

Градски менаџер је нагласио да је Град Београд на достојанствен начин обележио 70 година од ослобођења Београда великим бројем манифестација и изложби, а синоћни спектакл у „Сава центру” оставио је без даха све који су га гледали.

– У име Града Београда свима захваљујем и мислим да је ово била сјајна завршница прославе 70 година од ослобођења Београда. Град је организовао и велики број различитих манифестација и изложби и сви су дали свој допринос да се обележи овај значајни јубилеј. Грађани су у великом броју посетили те изложбе интересујући се за њихов садржај. Показали смо да поштујемо своју прошлост, а када поштујемо прошлост онда можемо мирно да градимо своју будућност – рекао је Весић и додао да му је част што је од СУБНОР-а добио посебно признање за свој допринос.

Он је рекао да ово време треба да искористимо да градимо и развијамо свој град и зато је било важно да се на овакав начин обележи овај велики јубилеј. Весић је подсетио да су две улице понеле имена Коче Поповића и Пека Дапчевића и да је на тај начин исправљена историјска неправда.

– Град ће наставити са именовањем улица по знаменитим личностима које су на било који начин задужиле наш град и Србију – рекао је Весић и додао да ће то бити људи који су сликари, научници или људи који су се бавили другим послом без обзира на политичко опредељење.

Он је нагласио да и у школама Дан ослобођења Београда – 20. октобар треба посебно да се обележава како би ученици више научили о бици за слободу нашег града.

– Зато ова представа у „Сава центру” треба да настави да се приказује као едукативни садржај и ђаци би требало организовано да је виде. До сада је овај део наше историје био занемариван, а то треба итекако да се нагласи јер је антифашизам темељ модерне Европе. Не треба се тога стидети већ се поносити тиме да смо били на правој страни – рекао је Весић и поновио да се данас, полагањем венаца, одаје пошта онима који су дали живот за слободу нашег града.

Izvor: Grad Beograd

 

[relja]

Najave, samo najave...

 

[Drakche]

sa fpz

1945ta.
jel' ovo znaci da je sajmiste bilo iole u svom prvobitnom obliku nakon rata/bombardovanja, pa su onda komunisti iz nekog razloga porusili vecinu objekata?

 

[relja]

Imaš na jednoj od ranijih strana fotografije iz marta 1945 koje sam postavio.

Treba imati u vidu da je u izgradnji većih paviljona korištena i drvena građa i da nisu bili bezbedni posle američkog bombardovanja.
Verujem da su posle rata uradili procenu štete i stanja i zadržali ono što je ostalo u dobrom stanju ("Spasićev", "Mađarski", "Italijanski", "Čehoslovački" paviljon, kulu i sl.).

 

[Delija]

sa fpz

1945ta.
jel' ovo znaci da je sajmiste bilo iole u svom prvobitnom obliku nakon rata/bombardovanja, pa su onda komunisti iz nekog razloga porusili vecinu objekata?

Тај неки разлог је прилично очигледан и неоспоран и састоји из две компоненте:

1. Идеолошки

Тек последњих година се раскринкава комуњарски фалсификат о отимању земље од мочвара и градњи Новог Београда, те највећој радној победи наших народа и народности...бла бла. Старо Сајмиште је био најочигледнији доказ комуњарског фалсификата о почетцима градње Новог Београда. А колико год ја волео и поштовао урбанизам и архитектуру "социјалистичког" НБГ-а тамо се на прсте једне руке могу избројати здања чија арх. вредност је уопште и упоредива са културном и архитектонском вредношћу изложбених павиљона и целог комплекса.

2. Усташко - комуњарски/братствено-јединствени

Иако је био под контролом СС-а логор се званично налазио на територији НДХ. То је било мало неугодно за врх партије који се у највећем делу састојио од хрватске браће а богами и од читавог низа НДХ политичара, генерала, официра и осталих прерушених усташа. Многи ће овде рећи да претерујем али то је њихов проблем јер су докази очигледни. Почев од тога да су били способни да трпају своју погану идеологију чак и на споменике жртвама Сајмишта преко тога да је током пола века дивља градња и запуштеност на НБГ-у обитавала па и бујала само на Старом Сајмишту. А и данас имамо неонацистички антисрпски НВО сектор на челу са Кандићком и осталим олошима који сматрају да је Сајмиште супер овакво какво јесте.

Постоји и још један разлог а који се може сврстати у обе горе наведене категорије. Кроз Сајмиште је прошло мноштво ројалиста, официра војске Краљевине, припадника ЈВуО (Четника)... А те жртве Сајмишта су на једном од комуњарских фалисификаторских споменика класификоване као колаборатори.

 

[relja]

 

[Drakche]

@delija Da, mislim da preterujes, ali da si delom u pravu sto se proslosti tice.
Staro sajmiste je bilo obelezeno kao mesto genocida, ali i 'zataskavano' zbog bratstva i jedinstva, posto je, za razliku od drugih logora u ex-yu, ovaj ipak svakog dana ispred ociju gradjana prestonice. Verovatno su zbog toga pustili da 'zaraste' u sumu i propada. Tako barem ja vidim.

Ipak, vidim smisla i u tome da sajmiste treba ostaviti "ovakvo kakvo jeste", odnosno ne kakvo jeste, uraditi ga, ali ne ciniti dodatna nehumana dela proterivanjem sadasnjih stanovnika koji na sajmistu pronalaze svoj mir i ne ogoljevati ga secom stabala da bi dobili nesto na-oko reprezentativno.

 

[direktor]

Prelistaj temu malo u nazad sve je objasnjeno imas i slike kandicke kako preti i neda ljudima da kgovre ciji su roditelji stradali u logoru
Nevidm zasto bi ljnudi zivjeli danas na tom prostoru to im je dato kao nuzini smjestaj i treba im dati odgovorajuce stanove , negdje drugo A sajmiste treba osistiti od nelegalne gradnje dogradnje krimosa ,kvazi bisnismena itd i urediti kao muzejski prostor Samo da napomenem da su izrelic dva puta nudili pare da se to sredi da su ih nasi iskulirali zbog pilicarskih interesa

 

[direktor]

Covjek koji je platio podizanje velikog spomenika na sjamistu uz rijeku , i htjeo u dva navrata da plati sredivanje sajmista , je JOSEF ŽAMBOKI evo biografije Obratite detalje kao je pomogao za vreme sankcija

Ing Josef Žamboki, rođen je 22. februara 1932. godine u Beogradu.
Mesto i država današnjeg boravka: Natanija, Izrael

U Beogradu, pre Drugog svetskog rata, na Dorćolu je bila nastanjena većina sefardskih Jevreja. U ulici Jevrejskoj broj 13 živela je porodica BenAvrama - Saul, njegova supruga Ester i njihovo troje dece: Hajm najstariji, Rosa, koja je tada imala 12 godina i Josef rođen 22. februara 1932. godine. Otac Saul i brat Hajm odvedeni su u Topovske šupe, odakle se nisu vratili, a majka Ester i njena majka odvedene su u logor na starom Sajmištu, verovatno su ubijene u kamionu gasnoj komori „dušegupki“. Zahvaljujući Palu Žambokiju Holokaust su preživeli Rosa i Josef. Naime, Pal Žamboki je Josefa i Rosu spasao od odvođenja u logor i smestio ih kod svoje familije, gde su dočekali kraj rata. Posle rata Josef je u znak zahvalnosti prema Palu Žambokiju prihvatio prezime svoga spasioca.
Posle Drugog svetskog rata, kao srednjoškolac, Josef je bio stipendista opštine Kanjiža, odmah se zaposlio u tamošnjoj industriji nameštaja „Petar Drapšin“.
1966. godine završio je studije za industrijski dizajn, finalni smer drvne industrije na Šumarskom fakultetu u Zagrebu. Po završetku studija zaposlio se u firmi „Fafa“ u Subotici, koja je proizvodila nameštaj po porudžbini i uređivala enterijere na međunarodnim sajmovima.
1968. godine postao je član Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti Vojvodine – bio je tada najmlađi član Udruženja.
Godine 1969. primljen je za člana međunarodnog udruženja dizajnera ICSID – Inernational Council of Societies of Industrial Design. Iste godine, na sajmu u Teheranu sreo se sa prijateljima iz Izraela. Kada ih je posetio u Izraelu, odlučio je da se preseli u Izrael.
Pre odlaska u Izrael radio je enterijere na teritoriji cele Jugoslavije, među kojima se ističu nova zgrada Jugobanke, Skupština Srbije, lanac apoteka u Beogradu, nova zgrada Skupštine opštine Subotice i druge.
Kada se 1969. godine iselio u Izrael odmah je počeo da radi kao glavni projektant u najvećoj industriji nameštaja „RIM“ u Jerusalimu. Tu je 10 godina direktno sarađivao sa sadašnjim predsednikom vlade Izraela Benjaminom Natanjahuom.
Istovremeno je sklopio poznanstva sa mnogim visokim državnicima Izraela, što mu je pomoglo kada se devedesetih godina raspala Jugoslavija, a Srbija se našla pod udarom međunarodnih sankcija. Naime, kao osvedočeni prijatelj Srbije pronašao je način kako da se pomogne Srbiji u teškoj situaciji u kojoj se našla. Prvo je ubedio visoke zvaničnike u Ministarstvu za industriju i trgovinu da se rezolucija UN o uvođenju sankcija odnosi na Jugoslaviju, a ne na Srbiju i dobio prećutnu saglasnost za trgovinske odnose sa Srbijom. Dalje je već bilo lakše, jer je dozvole za rad sa Srbijom izdavalo nadležno odeljenje koje je davalo dozvole za rad sa Srbijom. Tada je sa delegacijom izraelskih privrednika primljen kod tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Srbija je za vreme sankcija bila u teškoj situaciji sa lekovima, iako je trebalo da oni budu izuzeti sa spiska, jer su se smatrali humanitarnom delatnošću, ali u praksi to nije bilo lako. Josef Žamboki je zatvorio konstrukciju za plaćanje sirovina za fabriku lekova „Galenika“ preko „Jugodrva“, firme koja je izvozila drvenu građu iz Srbije za Izrael. „Galenika“ je duži period, svakog meseca, imala u Jerusalimu na raspolaganju između 300 i 350 hiljada dolara za plaćanje potrebnih sirovina za proizvodnju lekova.

Kada je u pitanju izvoz drvene građe iz Srbije Josef Žamboki je pomogao da se za vreme sankcija održi proizvodnja u skoro svim većim drvno-industrijskim kombinatima, a i manjim pilanama Srbije: Jasen, Kraljevo; Bor Čajetina, Čajetina; Kopaonik, Kuršumlija; 27. novembar, Raška; Poreč, Donji Milanovac; ŠPIK Ivanjica, pilane Šumarskog fakulteta, Goč; „Petar Drapšin“, Kanjiža (kompletna proizvodnja) i mnoge druge. Ta saradnja je nastavljena do današnjeg dana i beleži stalni rast - u pitanju su desetine miliona dolara.
Josef Žamboki ne otkriva kojim putevima je išao uvoz i izvoz Srbije, ali ne propušta da kaže da je u vreme sankcija snabdevao Srbiju sa sirovinama za sokove, posao se odvijao preko Udruženja pivara i sokova Srbije. Pored toga snabdevao je štamparije „Politike“ i „Borbe“ sa opremom i papirom. Samo jedan posao je vredeo 3,2 miliona dolara. Pored toga je u najvećoj nestašici snabdevao tržište Srbije sa ENCER (kopir) papirom.
Za vreme sankcija sve vrste robe i sirovina bile su problem da stignu u Srbiju. Na molbu zvaničnika Pravoslavne crkve obezbedio je vosak za sveće. Kada je primio da donese u Srbiju 4 medalje Pravednika, koje dodeljuje Yad Vashem iz Jerusalima, nejevrejima koji su spašavali Jevreje za vreme Drugog svetskog rata, svečanosti je prisustvovao i Patrijarh Pavle. To je bilo prvi put u XX veku da je Patrijarh SPC prekoračio prag jevrejske zajednice u Srbiji.
Josef Žamboki je bio i predsednik Udruženja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu.
Ing Josef Žamboki bio je donator značajnih manifestacija u Srbiji (Izložbe iz vremena Holokausta), koncerata u Izraelu i Srbiji na kojima su nastupali najpoznatiji operski pevači Srbije - Rut Žamboki, operetska pevačica, Jelena Vlahović, meco sopran, primadona Beogradske opere, Jasmina Trumbetaš, sopran, primadona Beogradske opere, Tijana Grujić, meco sopran, Nikola David, tenor, Ljubica Grujić, pijanista i drugi.
Danas je ing Josef Žamboki uspešan biznismen, koji održava tesne prijateljske i poslovne veze sa Srbijom.

http://joz.rs/sponzori/Zamboki.html

Stradanje jevreja samiste i ostali logori detaljno

http://joz.rs/Sajmiste/Catalog_Sajmiste_WEB.pdf

 

[CASTELBIANCO]

99 posto ove teme je posveceno Starom Sajmu i tako i treba da bude! Sve zrtve tog uzasnog kompleksa zasluzuju mnogo vise od toga da im se konacno podigne mem centar na tom mestu stradanja. Nije mi samo jasno onda kad vec postoji otvorena tema Blok 18 i pola naslova ove teme "naselje Staro Sajmiste" zasto se samo ne objedine u jednu temu, a tema o buducem memorijalnom kompleksu o konc logoru Stari Sajam ne ostavi kao posebna tema. Eto moj jedan mali predlog, jer konceptualno odudaraju iako su nekako i imenom i prostorom skopcani u jednu celinu. Do dana danasnjeg ne videh ni jedan render, nacrt, sta bi i kako se moglo uraditi sa tim prostorom...

 

[relja]

99 posto ove teme je posveceno Starom Sajmu i tako i treba da bude! Sve zrtve tog uzasnog kompleksa zasluzuju mnogo vise od toga da im se konacno podigne mem centar na tom mestu stradanja. Nije mi samo jasno onda kad vec postoji otvorena tema Blok 18 i pola naslova ove teme "naselje Staro Sajmiste" zasto se samo ne objedine u jednu temu, a tema o buducem memorijalnom kompleksu o konc logoru Stari Sajam ne ostavi kao posebna tema. Eto moj jedan mali predlog, jer konceptualno odudaraju iako su nekako i imenom i prostorom skopcani u jednu celinu. Do dana danasnjeg ne videh ni jedan render, nacrt, sta bi i kako se moglo uraditi sa tim prostorom...

U vreme kada je tema otvorena svi smo tek počinjali da saznajemo činjenice o Sajmištu.
Dosta kasnije se razjasnilo šta obuhvata "Staro sajmište", a šta je "Naselje Staro sajmište". Sada imamo pristup i digitalnim mapama, Vikimapiji, katastru...
Da se već jednom razjasni:
- "Staro sajmište" obuhvata nekadašnji Sajam, kasnije pretvoren u nemački logor. To je prostor između Brankovog i Zarićevog mosta, a danas potpada pod novobeogradski blok 17.
- "Naselje Staro sajmište" se nalazi na prostoru između Zarićevog mosta i Gazele, i to je današnji blok 18.
Zbrka nastaje kada se upotrebi naziv "naselje", pošto, kao što svi znamo, i na prostoru bivšeg sajma i logora danas stanuju ljudi...
http://wikimapia.org/#lang=en&lat=44.81 ... mi%C5%A1te
Ne bi bilo loše da se u naslov teme doda i "Blok 17".


A na temi jesu postavljeni idejni projekti i renderi....

 

[CASTELBIANCO]

@ Relja
Upravo to htedoh reci i lepo si razgranicio. Ova tema je posvecena bloku 17 (ko izmisli te blokove i nije bio toliko lud), a ja sam mislio upravo na blok 18 i temu posvecenu tom prostoru, za koji cisto sumnjam da ce se resavati u nekoj doglednoj buducnosti, ali valja i o tome diskutovati. Mislim da ljudi zaobilaze tu temu u sirokom luku, jer mnogi i ne znaju na sta se odnosi. Precesljacu jos jednom forum da vidim da nisam nesto preskocio, ali ideje za 18icu ne videh.