Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Spomenik velik na obali su upravo platili jevreji izradu i postavljanje tacno se zna ko je platio spomenik kao i onaj u jajincima ,kad saznam tacno ime covjeka napisacu ,covjek koji je pretekao zlocincima A nasi su to docekali rasirenih ruku i realizovali da imaju gdje da polazu vijence i da se slikaju .
Sto se tice kamiona dusegupke , do sada svi izvori govre da su u istom stradali jevreji za koje je dovezen a zatim napustio srbiju kad su zavrsili sa jevrejima 1942 .Cijelu raspravu vodite da li je ili nije neki drugi narod stradao u kamionu bespotrebno po meni to govrim kao neko ciji su clanovi porodice ostavili kosti u jasenovcu a hrvati nisu nasli za shodno da na ploci sa imenima urezu prezime jos latinicom ,i cijie djed zajedno sa miom aleksicem pobjegao sa strijeljanja u sumaricama u kragujevcu.Procitaste li pojedini ono sto sam napisao sta je bilo tribini u njemackom paviljonu za oktobarski salon
Homer odlicno receno
 
SNS je osvojila aposlutnu većinu, sada Zoran mali, Zorana Mihajlović i ostali imaju odrešene ruke da ispune najave i konačno naprave Memorijal.
 
Хвата ме језа на помисао да ће се они петљати око тога а ови комуњарски споменици су ми одједном куд и камо прихватљивији. :)
 
Ajd, mani te se politike. Izbori su iza nas, sta je bilo, bilo je, idemo dalje...

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Хајде да се не свађамо. Мислим да ће се сви сложити око овога:

- Недостаје нам једна кровна, национална институција која би баштитнила сећање на жртве, спонзорисала истраживања и помагала на свим пољима која се тичу жртава Другиг светског рата (као и Првог светског рата - одвојено или како већ, нека одлуче мудрији и компетентнији)
- Све жртве морају бити третиране с једнаким поштовањем. На српском народом, као већинском, је посебна одговорност да гаји сећање на побијене из не само својих редова, већ и све остале, у духу толеранције - што подразумева поштовање човека у целини, а то укључује његову културу и вероисповест.
- Јасно је да је било прикривања чињеница по неким питањима, и то мора бити истражено, али не у духу поновног таласа обрачунавања с неистомишљеницима, већ у духу помирења и поштовања према жртвама - као и свести о нашој одговорности према њима.

Мислим да то покрива оно најосновније.
 
Evo jedan do sad nevidjena fotografija sajmista bar mislim da je tako posto sam danas dosao do iste Relja prenesi fotku drustvu na politikinom zabavniku uz pozdrave od direktora
dsc07120.jpg
 
Hvala. Mislim da je već bila (ko će se više snaći) ali svakako ću je preneti.
 
Takodje mozda bi zbog pucanja strana do kojih dolazi temu trebalo podjeliti nekako steta za jedan tako kvalitetan forum da ima takve probleme
 
Борчанац":1lgo9bh9 je napisao(la):
Сами смо криви!
Ја се залажем да се све заједнице питају око уређења овог бившег логора, у духу стварне ситуације, где су све заједнице и страдале. А зашто ми дижемо помен само једној, вероватно може да објасни господин Гајић из већа општине Савски венац. Који је ако се не варам, члан форума.
Верујем да постоји разлог зашто нисмо подигли споменик својим жртвама. Логично би било, или ипак не?

Mi ne dizemo spomenik jednoj zajednici vec zrtvama koje su ubijane na tom mestu. Deci. Njih preko 3.000, najpre. I njihovim majkama.

Citajuci prethodne strane, sa strahom se pitam da li neki od ucesnika uopste sebi mogu da predoce tu stravu...

Relja je vise nego upecatljivo sve objasnio, bilo bi bespotrebno da ponavljam njegove argumente pokusavajuci da ubedim neke od ucesnika u ovoj polemici da u opstini Savski venac znamo sta radimo.

U svakom slucaju, da se vratimo na sustinu, prosle nedelje je izabrano pobednicko resenje za spomenik i predstavljeno u KC Grad ispred koga ce i biti postavljeno. Prilozicu ilustraciju tog resenja. Ono sto je dobro jeste da je na opstinski konkurs pristiglo nekoliko izuzetnih predloga i da komisiji zaista nije bilo lako da se odluci.

Po mom licnom stavu, izabrali su ono koje na najupecatljiviji nacin izaziva secanje na zlocin i zrtve.

Osim secanja, ovaj spomenik ima jos jednu funkciju: upozorenje.

Jer, kad se zapocne ta podela na nas i njih, u mislima, najpre, onda nije ni previse daleko ideja o daljim koracima. Videli smo to i u nasem dobu. A, ustvari, rec je bila o majkama i deci... Samo to.
 
511_zpsea0ad22b.jpg


51_zps5f02e026.jpg


Spomenik ima dve identicne ploce paralelno postavljene jedna uz drugu na betonskoj podlozi. Na podlozi se nalazi otisak originalne Continental gume koja je bila ugradjivana u Saurer kamione.

Ploce se nalaze zbijene jedna uz drugu tako da se stvara osecaj klaustrofobije i gusenja cemu su bile izlozene zrtve.

Tri proreza su napravljena tako da se kroz jedan (vertikalni) vidi Sajmiste (mesto logora i poslednja veza zrtava sa svetom), gornji horizontalni koji simbolizuje nebo (poslednje sto su zrtve videle pre zatvaranja zadnjih vrata kamiona ubice) i donji horizontalni koji simbolizuje decu.
 
Ne znam kako izgledaju ostala predložena rešenja, ali mislim da je ovo sasvim primereno i da niste pogrešili sa rešenjm koje ste izabrali.

Da li će uz spomenik stajati ploča sa tekstom i da li će biti fizički izdvojen od okoline (zbog parkiranja, pentranja...)?
Da li možete da postavite skicu na kojoj bi videli kako je predviđeno da izgleda u eksterijeru?
 
Ако се узме у обзир сва та симболика, споменик је солидан, али не и засигурно адекватан. Потребно је створити неки вид програма, како би посетиоци имали увода у сву ту симболику, без које је сам споменик посве просечан. Наравно, ту се ризукује срозавање самог споменика на ниво једне интерактивне турустичке атракције, чиме не бисмо у довољној мери испоштовали саме пострадале.

Да ли ће овај споменик имати и неки натпис? Такође, када смо као друштво тек након многих деценија коначно испоштовали жртве (тачније, део њих, јер још немамо кровну организацију која би гајила сећање на пострадале, а ни сва места страдања нису обележена), ред је и да осигурамо да неће бити никаквог скрнављења овог споменика. Какве конкретне мере одговорни намеравају предузети, имавши у види бројне случајеве нарушавања споменика?
 
毋不敬,儼若思,安定辭":2w80uvh6 je napisao(la):
..... јер још немамо кровну организацију која би гајила сећање на пострадале....

http://muzejgenocida.rs/index.php/o-nama

Музеј жртава геноцида основан је Законом о оснивању Музеја жртава геноцида („Службени гласник Републике Србије“ бр. 49/92 од 16. јула 1992. године) „ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида... Музеј се може бавити и прикупљањем, обрадом и коришћењем података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина“. Институционално је почео да функционише у јануару 1995. године. Музеј жртава геноцида је регистрован, према Закону о оснивању, са седиштем у Крагујевцу, a целокупна делатност, сем рачуноводствених послова, одвија се у Београду, у којем се налазе и радни простори организационе јединице Музеја (Документациони центар).

Прикупљање, обрада и чување података о појединачним и групним жртвама злочина геноцида и другим чињеницама: принудно расељавање, узимање талаца, одвођење у логор, принудни рад, пљачка имовине, употреба недозвољених средстава у борби, уништавање и пљачка културно-историјских споменика и добара; прикупљање, обрада и чување грађе о злочинима геноцида, извршиоцима злочина геноцида, спасиоцима жртава геноцида; утврђивање и обележавање места страдања жртава; обезбеђивање коришћења културно-историјске грађе и сазнања у културне, образовне, васпитне и информативне сврхе; сарадња са сродним институцијама у земљи и иностранству; организација стручних и научних скупова посвећених сећању на злочине геноцида.

Пројекат „Жртве рата 1941-1945“ (Ревизија Пописа „Жртве рата 1941-1945“ из 1964. године). Циљ пројекта је поименично утврђивање жртава Другог светског рата са пуном идентификацијом, без обзира на националну, верску, етничку, идеолошку и војно-формацијску припадност.

Музеј је био организатор и саорганизатор научних скупова (Београд, Њујорк, Бања Лука, Јерусалим), а кустоси су учествовали на бројним научним скуповима у Србији и иностранству.

У реализацији пројеката сарађује се и размењују искуства са музејима, институцијама и појединцима како у земљи тако и у свету: Yad Vashem у Јерусалиму, Музеј холокауста у Вашингтону, Визенталов центар у Јерусалиму, SHOAH центар у Лос Анђелесу, Dokumentationsarchiv des Österreichischen Wiederstandes у Бечу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991-1995. у Бања Луци, Документациони центри „Веритаса“ у Београду и Бања Луци, Музеј Републике Српске у Бања Луци, Хрватски институт за повијест у Загребу и други.

..............
 
Та организација ми је позната, али уз сво дужно поштовање преосвештеном владици Јовану и осталим делатницима, мислим да је јасно да се не ради о установи која се може окарактерисати као једна државна, кровна институција. Она може прерасти у једну такву институцију, али то тренутно засигурно није. Потребна нам је институција која би у нашем друштву била у рангу Јад Вашема.
 
relja":2leyb9ic je napisao(la):
Ne znam kako izgledaju ostala predložena rešenja, ali mislim da je ovo sasvim primereno i da niste pogrešili sa rešenjm koje ste izabrali.

Da li će uz spomenik stajati ploča sa tekstom i da li će biti fizički izdvojen od okoline (zbog parkiranja, pentranja...)?
Da li možete da postavite skicu na kojoj bi videli kako je predviđeno da izgleda u eksterijeru?

Na samom spomeniku ce biti uklesane reci iz Starog Zaveta koje je predlozilo reprezent Saveza Jevrejskih opstina , profesor Nikola Suica, koji je bio i predsednik strucne komisije. Te reci bice na srpskom i hebrejskom, i mislim da glase "U zemlji zivih vise ne videh coveka". To je veoma simbolican natpis.

Pored spomenika nalazice se posebna tabla sa informacijom sta spomenik predstavlja i ona ce biti na srpskom i engleskom. Taj tekst napisao je Milan Koljanin, uz saglasnost komisije i opstine Savski venac.

Spomenik ce biti uvucen od trotoara ka unutrasnjosti dvorista KC Grad, na posebno odredjenoj parceli dimenzija 3x2 metra. Nece biti izlozen parkiranim automobilima i evetualnim ostecenjima od njih, ali ce biti lako uocljiv i dostupan.
 
B.Gajić":6m1duxa2 je napisao(la):
"U zemlji zivih vise ne videh coveka".
Прелепо. Кратко, а пуно симболике.
Pored spomenika nalazice se posebna tabla sa informacijom sta spomenik predstavlja i ona ce biti na srpskom i engleskom. Taj tekst napisao je Milan Koljanin, uz saglasnost komisije i opstine Savski venac.
Помало ме нервира уздизање енглеског натписа на ниво српског, као и свођење страног елемента на чисто енглески језик - као да нам је то једини вид комуникације са спољашњим светом. Подржавам приступ стављања српског, и литургијског језика мањине којој је споменик посвећен, у први план, а већег броја страних језика у други план, у служби што шире доступности информације. Значи, осим енглеског, и други језици требају бити представљени.
Spomenik ce biti uvucen od trotoara ka unutrasnjosti dvorista KC Grad, na posebno odredjenoj parceli dimenzija 3x2 metra. Nece biti izlozen parkiranim automobilima i evetualnim ostecenjima od njih, ali ce biti lako uocljiv i dostupan.
Нисам сасвим упознат са позицијом, али звучи ми као поприлично пристојно место.
 
Изузетна симболика у сваком детаљу споеника. Лично сам презадовољан. Свака част.
 
B.Gajić":kfkvz2ka je napisao(la):
Борчанац":kfkvz2ka je napisao(la):
Сами смо криви!
Ја се залажем да се све заједнице питају око уређења овог бившег логора, у духу стварне ситуације, где су све заједнице и страдале. А зашто ми дижемо помен само једној, вероватно може да објасни господин Гајић из већа општине Савски венац. Који је ако се не варам, члан форума.
Верујем да постоји разлог зашто нисмо подигли споменик својим жртвама. Логично би било, или ипак не?

Mi ne dizemo spomenik jednoj zajednici vec zrtvama koje su ubijane na tom mestu. Deci. Njih preko 3.000, najpre. I njihovim majkama.

Citajuci prethodne strane, sa strahom se pitam da li neki od ucesnika uopste sebi mogu da predoce tu stravu...

Relja je vise nego upecatljivo sve objasnio, bilo bi bespotrebno da ponavljam njegove argumente pokusavajuci da ubedim neke od ucesnika u ovoj polemici da u opstini Savski venac znamo sta radimo.

U svakom slucaju, da se vratimo na sustinu, prosle nedelje je izabrano pobednicko resenje za spomenik i predstavljeno u KC Grad ispred koga ce i biti postavljeno. Prilozicu ilustraciju tog resenja. Ono sto je dobro jeste da je na opstinski konkurs pristiglo nekoliko izuzetnih predloga i da komisiji zaista nije bilo lako da se odluci.

Po mom licnom stavu, izabrali su ono koje na najupecatljiviji nacin izaziva secanje na zlocin i zrtve.

Osim secanja, ovaj spomenik ima jos jednu funkciju: upozorenje.

Jer, kad se zapocne ta podela na nas i njih, u mislima, najpre, onda nije ni previse daleko ideja o daljim koracima. Videli smo to i u nasem dobu. A, ustvari, rec je bila o majkama i deci... Samo to.

Можда сам се мало залетео. Ви сте сигурно планирали да одате почаст целокупним жртвама логора. То наравно није тако једноставно јер је логор на другој општини па вам није у ингеренцији.
Као што и држава не може да се бави свим жртвама Старог Сајмишта зато што он није био на територији Србије.
Ето, све је покривено. Ништа није могло да се уради јер је технички немогуће одати укупну почаст, па сви углавном размишљамо да издвојимо делове који су могући за обраду.

Тако да се враћамо на почетак цитата где ја одговарам на Игоров текст и потврђујем да смо сами криви.
Мој је пропуст што нисам по аутоматизму прихватио да у општини знате шта радите. Дабоме да је тако! Као и у држави. Моја људска и морална ограничења треба оставити по страни, јер јасно је да због њих не видим јасно све квалитете и достигнућа наших управа.

Jer, kad se zapocne ta podela na nas i njih, u mislima, najpre, onda nije ni previse daleko ideja o daljim koracima. Videli smo to i u nasem dobu. A, ustvari, rec je bila o majkama i deci... Samo to.
Велика је ова реченица. Слажем се са њом! Зато сам ваљда међу реткима којима се не свиђа ово селективно цепкање. Бар док се не уради један потпуни пројекат већих размера, који ће све жртве ставити под исту капу, како су и завршавали своје животе. Од исте силе и околности. Овако свуда, у чланцима и поменима звучи другачије, као да само неко је страдао. Ето мало се спомиње да је и други народ страдао у још већем, далеко већем обиму. Али ја то не желим да мерим, само стичем утисак да до издвајања свакако долази.

Citajuci prethodne strane, sa strahom se pitam da li neki od ucesnika uopste sebi mogu da predoce tu stravu...
Изненађујуће, али можда се са Палилуле та слика чини још јаснијом, обзиром да је овде страдалника и скоријих и ранијих јако пуно и живо се сећају. Са посебним осећајем прате све што се ради. И сам имам чланове породице који су страдали на НДХ подручју, којем и логор Сајмиште припада, мало ко нема, док сам неким људским ужасима и непосредно присуствовао...

Ја сам рекао да изненађује, да не обележавамо и апострофирамо своје жртве, када већ издвајамо неке посебности. Како да не издвојимо посебне жртве Српског народа? То ми је чудно, а поставио сам питање само ако тако већ гледамо. Јер сматрам да је то целина, па би ми деловало чудно и да се из приче изостављају други народи.
Ето у новинским чланцима су наслови такви да просечан читалац може да стекне утисак да сем Јевреја других жртава и нема. http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ki.lt.html Бар се не помињу.
Е сад пошто сте се ви ограничили на жртве са тог само места, само на тај начин страдале, није потребно да разговарамо даље, јер је очигледно моја грешка што сам помислио да је требало размишљати шире. Што сам поставио питање како до тога долази у опште, да се не гледа у целини а у духу ваше реченице која је и посебно издвојена...када започне подела...
 
http://www.genocid.info/index.php/2013- ... 7-sajmiste
http://www.genocid.info/index.php/2013- ... n-petrovic

Vratimo se na dr Jovana Bajforda (na slici). Odavde saznajemo da je direktno Britanska akademija isključivi finansijer projekta Logor Staro sajmište i navedenog portala.

Međutim, obratite pažnju, finansira se i istražuje samo Jevrejski deo u okviru koncentracionog logora Staro sajmište, gde smo već konstatovali da je pogubljeno oko 6.000 Jevreja i još oko 600 Roma. Ali ne istražuje se logor u celini, gde je poginulo još najamanje 10.600 žrtava, kako i Bajford konstatuje, uglavnom Srba. Dakle, Britanska akademija je ceo projekat pokrenula sa akcentom na stvaranje memorijala jevrejskim žrtvama, a ne i logoru u celini, gde su, ako bi smo se bavili brojkama, najbrojnije žrtve zapravo etnički Srbi.

Ето има и оваквих виђења.
 
toranj11.jpg

jeli se ova maketa nalazi u muzeju banjiskog logora sajt sa sa nekim detaljnim informacijama kao na pr
Sudbina Sajmišta od rata do danas ~U posleratnom periodu, u vreme socijalizma, Sajmište je tretirano kao mesto na kome je „tragična borba progresivnog čovečanstva protiv fašizma (...) ostavila svoje tragove“.

Prva spomen ploča je podignuta 1974. godine. Identičan natpis nosi i ploča iz 1984, koja se nalazi i danas na travnatoj površini između Centralne kule i bivšeg Turskog paviljona. Aprila 1995, otkriven je i veliki spomenik stradalim u logoru Sajmište i žrtvama ustaškog logora Jasenovac.

Sajamski paviljoni oštećeni u bombardovanjima i borbama su porušeni. Uklonjeni su svih pet jugoslovenskih paviljona. Pošteđeni su čehoslovački, italijanski, rumunski, mađarski, nemački i Spasićev paviljon i Centralna kula. U paviljone su smeštene institucije koje su bile zadužene za izgradnju Novog Beograda, koja je počela 1. aprila 1948. Paviljonima je pretilo rušenje jer se nisu uklapali u viziju nove moderne metropole. Urbanistički planovi iz 1950. i 1987. godine, predviđaju ovaj prostor kao „zeleni pojas“ za „odmor i rekreaciju“.
Godine 1951, paviljoni su pretvoreni u stanove za socijalno ugrožene ili predate na korišćenje Udruženju likovnih umetnika Srbije. Jedno vreme se tu nalazilo i Romsko naselje, izmešteno 1961. pred samit Nesvrstanih. Početkom pedesetih, podignuta su i spomen-obeležja na Bežaniji i na Jevrejskom groblju u Zemunu (treba napomenuti da na Jevrejskom groblju nisu sahranjene jevrejske žrtve, već žrtve prolaznog logora, Anhaltelager-a). U isto vreme je otkrivena i spomen-ploča u Jajincima.

Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina, postojao je pokušaj, u okviru Sekcije bivših političkih zatvorenika, interniraca i deportiraca za NR Srbiju, koja je funkcionisala u okviru SUBNOR-a, da se prikupe podaci o logorima u Srbiji, pa i o Sajmištu, i da se oni adekvatno obeleže.
Decembra 1965, leva obala je proglašena za „Spomen obalu“ na osnovu odluke Skupštine grada Beograda. Godine 1968, došlo se na ideju da se u bloku 17, koji obuhvata i prostor Sajmišta, izgradi beogradska opera. Projekat propada 1972, kao i konkurs koji je zatim raspisan za uređenje „Spomen obale“. Konačno, na 20. oktobar 1974. godine, otkriveno je prvo spomen-obeležje.

Godine 1983, ponovo je pokrenuta ideja o uređenju Sajmišta. Naredne godine, na Dan ustanka 7. jula, otkrivena je druga spomen ploča, sa identičnim tekstom. Prethodna ploča je uklonjena.
Februara 1986, na inicijativu Koordinacionog odbora za očuvanje revolucionarnih tradicija, pokrenuta je još jedna inicijativa za uređenje Spomen-parka u Jajincima i spomen-obeležja logora Sajmište. Namera je bila da se postavi veći spomenik i da se izradi detaljni urbanistički plan prostora Starog sajmišta. Iste godine, odlukom opštine Novi Beograd, 9. maj je proglašen danom logora Sajmište.
Odlučeno je takođe da će na prostoru pored nekadašnjeg logora biti postavljen spomenik visine 22 metra, rad vajara Miodraga Popovića. Njegov rad je osvojio drugu nagradu na konkursu za spomen park u Jajincima, pa je odlučeno da se ovo rešenje iskoristi za Spomen-obeležje na Sajmištu. Spomenik je trebalo da bude otkriven 9. maja 1989. ali će biti postavljen i svečano otkriven sa šest godina zakašnjenja, 22. aprila 1995. godinem na godišnjicu proboja logoraša iz Jasenovca, dan koji se u Srbiji od 1992. obeležava kao Dan žrtava genocida.
Godine 1992, urađen je Detaljni urbanistički plan kompleksa „Staro sajmište“, koji ni do danas nije realizovan. Deset godina kasnije, direktor Muzeja žrtava genocida, Milan Bulajić, predaje Direkciji za građevinsko zemljište predlog uređenja Starog sajmišta, u skladu sa planom iz 1992. Godine 2006, u Narodnom muzeju je održana manifestacija pod imenom „Staro Beogradsko sajmište 3+1: sajmište, stratište, utočište“. Upućen je apel da se Sajmište obnovi, i da mu se vrati izgled iz 1941.

http://gzworld.foroactivos.net/t59204-b-e-o-g-r-a-d
 
Vrh