Šta je novo?
Od:
Filteri

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

relja":2fpu1113 je napisao(la):
To je tvoje viđenje - spomenika.
Kliknite za proširenje...
Споменик је виђење жртава из угла једне идеологије и као такав тешко и да је споменик,камоли достојан.
 
Ako ti toliko smeta i vređa te onda idi pa ga ruši, šta da ti kažem.
 
Ни један споменик не треба рушити колико год био непримерен или неодрастао ономе чему је посвећен.То је у овом региону био манир само највећих примитиваца као што су комунисти/титоисти,нацисти или нове/старе усташе. Зато данас ми немамо ни један достојан споменик још већих српских жртава првог светског рата.
 
Гадим ти се!?
Баш ме не чуди!
Ја и вероватно сви слични мени. Јасна је мени била твоја мржња још када си без пардона и обзира почео да ми делиш етикете.
Зато и сада настављаш овим личним опаскама. Ја тако нећу да се обраћам, ни теби, ни другима. Јер не мрзим! Ни тебе ни друге.
Са друге стране, ништа не подмећем, то свако може да се увери читајући у назад. Цео спор је настао тако што се ти залажеш за помен једне групе, а ја за општи помен. Ти свој став градиш на причи да су само Јевреји страдали, ја у то суњам и то нећу прећутати, никад. Са друге стране ниси понудио ни један цитат, а камо ли референцу која изричито тврди што и ти. Као што се и је позивам на википедију, што значи да немам ништа, у суштини. Али ћу сигурно прихватити аргумент, ако га буде икада. Што не значи да ћу икада бити за одвајање жртава по националној линији, осим једино Српској (звог места догађаја и обима страдања)
То је став који браним. А количина агресивности зависиће од безобзирности људи попут тебе. Само због безобзирности сам груб. Твоје убеђење да имаш неприкосновено знање на темама које одабереш, није нешто чему бих придавао пажњу. Сваком свој лични утисак, па нека и теби твој.
 
Ne, gadiš mi se sami ti, ne uvlači druge u ovo. Nema mržnje, samo gađenje.
Ne delim ti etikete (gde, kada?). Ti podmećeš.

Ja se ne zalažem za pomen samo jedne grupe. Ja se zalažem za otvaranje memorijala na Sajmištu. Ja podržavam ovo spomen obeležje zato što smatram da stratište treba obeležiti (a to su ulice Beograda na kojima su gušeni logoraši). Obeleženi su Sajmište, Banjica, Jajinci, zgrade Gestapoa i Specijalne policije.
Tebi smeta to obeležje u Braće Krsmanovića, ne spominju se Srbi. Alal ti vera!

Nema tu stava o Sajmištu, postoje samo naučno dokazane i objavljene činjenice. Logor je formiran za Jevreje, Jevreji su ubijani gušenjem do marta 42, dušegupka je tada odvežena iz Beograda, 1942 u logor su počeli da pristižu ne-Jevreji. Logor je promenio ime. To su činjenice.

Bila bi logička greška kada bih ja tražio citat koji bi demantovao tvoj citat. Jer nigde, ama nigde osim u tom članku koji si ti iskopao ne piše to što se u njemu tvrdi. A u njemu nema ni reference koja bi to podržala, odakle ta tvrdnja potiče.
Do sada ni jednog istroričara nisam čuo da tvrdi tako nešto. Članak sadrži i druge greške. Završena priča.

Agresivnost i bezobzirnost dolaze samo od tebe, zbog nedostaka argumenata.
 
Борчинац, јасно је да поједини мисле да су открили Америку, и да имају монопол на истину, али ипак се овде ради о споменику повезаним са једним трагичним догађајем, па није примерено стварати свађу. С властима какве имамо, очигледно је да се не можемо надати бољем третману непопуларних жртава - а јасно је да су Срби међу тим жртвама, раме уз раме са Ромима, за које је још мање заинтересована. Јевреји се злоупотребљавају од стране запада, као и наших титоистичких фосила, у корист прикривања чињеница о њиховој стварној нетолеранцији и мржњи - мржњи коју савршено показају на примеру третмана Срба (подле Другог светског рата, као и данас), Рома (погледајте како третирају те људе у ЕУ, и какве су стварно те 'европске вредности') и свих осталих 'непожељних' елемената. Доста говори и пример подругљиве употребе назива 'Кинез', од стране разноразних патолошких еврофила на овом форуму, чија 'толерантност' је крајње селективне природе.
 
relja":15fen69e je napisao(la):
Tebi smeta to obeležje u Braće Krsmanovića, ne spominju se Srbi. Alal ti vera!

Nema tu stava o Sajmištu, postoje samo naučno dokazane i objavljene činjenice. Logor je formiran za Jevreje, Jevreji su ubijani gušenjem do marta 42, dušegupka je tada odvežena iz Beograda, 1942 u logor su počeli da pristižu ne-Jevreji. Logor je promenio ime. To su činjenice.
Kliknite za proširenje...

Да. Смета му, и смета нам, јер се ради споменику који промовише лаж. Да се ради о музеју за помен свих јеврејских жртава, ја - а верујем и Борчинац - бих рекао, 'свака част, коначно, а сада молимо и музеј за остале'. Али то није случај овде. Овде се ради о покушају негирања страдања српских, ромских и осталих жртава. То не само да је увреда за њих, већ и за јеврејске жртве, које су, сигуран сам, били далеко већи људи од ваше скупине истомишљеника, па сумњам да би одобрили овакав приступ

Кажете 'то су чињенице', а ми вам кажемо са ду то селективне чињенице и полу лажи, настале у време активног заташкавања истине о српским жртвама, као и кривици усташа и сличних. У корист истине, нека се покрене једно ново, идеолошки непристрасно истраживање у страдања на Сајмишту и свим у свим другим логорима смрти (смрти, а не збирним логорима, како то неки желе представити). До тада, престаните да се правите као да поседујете све чињенице, јер то није случај.
 
Dakle, još jednom

Grad, opština, Istoričari

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ki.sr.html

Београд
Споменик Јеврејима угушеним у душегупки

Општина Савски венац покренула иницијативу да се у Улици браће Крсмановић подигне споменик у знак сећања на хиљаде јеврејских жена и деце, заточеника логора Старо сајмиште, које су нацисти 1942. године усмртили у камону – гасној комори. – Обележје ће бити откривено 24. априла, на Дан сећања на жртве холокауста и геноцида у Другом светском рату


У знак сећања на више од 6.000 јеврејске деце и жена, заточеника логора Старо сајмиште, које су нацисти 1942. године усмртили у камону – гасној комори, општина Савски венац подићи ће до пролећа споменик у Улици браће Крсмановић, испред садашње баште Културног центра „Град”.

Конкурс за израду обележја биће расписан средином јануара, а споменик би према речима Душана Динчића, председника општине Савски венац, требало да буде постављен 24. априла, на Дан сећања на жртве холокауста и геноцида у Другом светском рату.

Из општинског буџета за цео пројекат биће издвојена два милиона динара, а у току је формирање комисије која ће одредити услове израде знамења и изабрати најбољи рад.

Једини општински услов је да споменик буде од трајног материјала, истиче Бранимир Гајић, члан општинског већа, који је са Динчићем и Јасмином Ђокић-Павков, помоћницом председника општине, покренуо ову идеју. Пожељно би било да то буде тродимензионална плоча или скулптура.

– Захтеваћемо и да натпис на обележју буде на хебрејском, српском и енглеском језику. Површина на којој ће споменик бити постављен је три пута два метра. На уметницима је да осмисле како ће изгледати. За чланове стручне комисије већ смо одредили вајара Николу Пешића и историчара Милана Кољанина, сарадника Института за савремену историју. Добили смо велику моралну подршку од Јосефа Левија, амбасадора Израела, и он ће надгледати пројекат, као и од др Рубена Фукса, председника Савеза јеврејских општина Србије, кога ћемо позвати да буде члан комисије – објаснио је Гајић.


Председник општине Душан Динчић истакао је да је подизање овог обележја наставак општинске политике очувања историје и културе сећања кроз споменике. То су ове године, како каже, исказали придруживањем „Политикиној” акцији постављања бисте др Милутина Ивковића Милутинца, обновом споменика војводи Путнику, као и финансирањем споменика Исидори Секулић на Топчидерској звезди, чија је израда при крају.

Станица смрти у Савамали

Двориште између бројева 2 и 4 у Улици браће Крсмановић одређено је за постављање споменика јер је од краја марта до маја 1942. то била „станица смрти” за хиљаде јеврејских жена и деце.

Ту, у Савамали, на путу од логора Старо сајмиште до масовне гробнице у Јајинцима, заустављао се камион марке „Зауер” у чији је херметички затворени спремишни део било угурано педесетак, а понекад и двоструко више логораша.

Један од двојице есесоваца који су управљали камионом убицом легао би испод возила и одвод цеви за издувне гасове спајао са отвором на дну кабине у којој су били заточеници. Камион би се тако претварао у покретну гасну комору.

Возило се кретало централним градским улицама, па друмом ка Нишу до подно Авале, где је скретао ка Јајинцима и већ ископаним масовним гробницама.

Ту је чекао и други камион са затвореницима чији је задатак био да покопају тела угушених. Према исказима сведока прикупљеним после рата, било је осамдесетак таквих ровова масовних гробница, а у сваком од њих је, процењује се, покопано по стотинак страдалника.

У великој акцији уклањања трагова масовних злочина у Србији коју су нацисти спровели између децембра 1943. и априла 1944, тела покопана у Јајинцима су ексхумирана и спаљена, а пепео је просут у Саву.

Злочинци нису нађени после рата

Камион назван душегупка (Gaswagen на немачком) нацисти су за масовно убијање заточених Јевреја први пут употребили у пољском логору Хелмно. Одлуку да се возило смрти пошаље у Београд донео је , шеф Службе безбедности Трећег рајха.

Из Берлина су камион довезла два есесовца, Гец и Мејер, а они су и непосредно руководили гушењем. Возилом су долазили до улаза у Старо сајмиште, а заточеници су уверавани да ће их тим камионом пребацити у други логор, где су услови много бољи.

Сведоци тврде да су есесовски џелати, док су чекали да се камион напуни, волели да око себе окупљају децу и деле им бомбоне... Гец и Мејер нису нађени после рата, и њихова злодела остала су некажњена.

Лекари и болесници прве жртве

Јеврејска болница у Београду основана је у току лета 1941. године, јер је Јеврејима било забрањено да се лече у било којој градској болници.

Средином марта 1942, Гестапо доноси одлуку о расформирању здравствене станице, као и да се хоспитализовани пацијенти (њих око 800) усмрте у покретној гасној комори. У ноћи између 18. и 19. марта 1942. Гестапо је похапсио све чланове породица лекара и особља и заточио их у болници.

Сви они су у наредна четири дана у групама укрцавани у душегупку и угушени на путу до Јајинаца. Била је то прва мисија смрти овог камиона, у којем ће у наредним месецима страдати хиљаде заточеника логора Старо сајмиште.

Обележја пута страдања

Историчар Милан Кољанин истиче да је са задовољством прихватио чланство у комисији која ће бити задужена за избор уметничког решења будућег споменика.

– Осим самог логора Старо сајмиште, постоји још неколико тачака страдања Јевреја које би требало обележити у Београду. На пример, ваљало би поставити спомен-плочу на зграду Дефектолошког факултета у Улици високог Стевана 2, где се пре рата налазило Јеврејско женско друштво, а од 1941. јеврејска болница – каже Кољанин.

Према његовим речима, на исти начин треба обележити место у Улици Џорџа Вашингтона 21. Тамо је било седиште специјалне полиције у које су по наређењу окупационих власти од децембра 1941. Јевреји морали да дођу и предају кључеве својих станова и кућа.

– Код Топовских шупа постоји обележје, али би то место требало означити на достојнији начин, а здања сачувати, а не како је планирано претворити у тржни центар – истиче Милан Кољанин, који је и члан Академске радне групе у Међународној асоцијацији за истраживање холокауста. Објавио је три монографије: Немачки логор на Београдском сајмишту 1941–1944, Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији 1918–1941, и Праведници међу народима – Србија (коауторство са Миланом Фогелом и Миланом Ристовићем).
Д. Јокић-Стаменковић
објављено: 15/12/2013
Kliknite za proširenje...


Država i Grad, deklarativno

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/446477 ... o-sajmiste


Imenovana komisija za Memorijalni kompleks "Staro sajmište"
Tanjug | 01. 03. 2014. - 13:37h | Komentara: 10

Privremeni organ Beograda obrazovao je Komisiju za utvrđivanje koncepcije programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja Memorijalnim kompleksom na Starom sajmištu, saopšteno je danas iz Gradske uprave.

Zadatak komisije biće utvrđivanje koncepcije programskih sadržaja i davanje predloga modela upravljanja budućim memorijalnim centrom, a u sklopu predviđene dinamike rekonstrukcije celokupnog prostora Memorijala na Starom sajmištu.



Predsednik komisije biće episkop vikar Jovan Ćulibrk, a njeni članovi nekadašnji predsednik Zajednice jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak, saradnik Instituta za savremenu istoriju Milan Koljanin, savetnik za kulturu u Kabinetu predsednika Srbije Bratislav Petković, Veljko Đurić iz Muzeja žrtava genocida, član Privremenog organa Nikola Nikodijević i sekretar tog tela Goran Vesić.

Logor smrti

Vesić je istakao da je nacistički logor Staro sajmište osnovan kao logor za Jevreje iz Srbije, da bi se kasnije proširio i na druge političke osuđenike antifašiste.


Članovi Komisije biće i generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Marko Blagojević, Aleksandra Fulgosi iz Zavoda za zaštitu spomenenika kulture Beograda i pomoćnik sekretara Sekretarijata za kulturu Gorica Škipina.


"Mi smo veoma odlučni u nameri da se Staro sajmište uredi i pretvori u Memorijalni kompleks. To je naš dug prema žrtvama, dokaz da imamo odgovoran odnos prema holokaustu i podsećanje budućih generacija na to kakvo je zlo za čovečanstvo bio fašizam", rekao je Vesić.


On je izrazio nadu da će Komisija veoma brzo moći da izađe pred javnost sa planom izgradnje Memorijalnog kompleksa Staro sajmište.
Kliknite za proširenje...

Moj problem je što Država samo priča, a ne trudi se dovoljno da se taj memorijal i realizuje.
U čemu je bre vaš problem?
 
Наш, 'бре', проблем је у факсификацији истине, и систематском негирању исте кад је реч о страдању било кога ко није био подобан комунистичким властима. И рад наших историчара и 'историчара' на овом пољу треба довести под знак питања, јер се ради о људима који су директно учествовали у лажирању истине и прекројавању исте, по налогу власти.

Ваш, 'бре', проблем, је у томе што сте убеђени да све знате, и што свакога ко се с вама не слаже облепљујете епитетима антисемите, или сличног - ако не експлицитно, онда имплицитно. Ваш (једнина) проблем је и то што, насупрот мојим покушајима помирљивости, на више наврата, инсистирате на даљој свађи. Доказ да вам је набацивање своје 'истине' битније од поштовања жртава.

Пријатно
 
Šta je falsifikovano? Istraživanja Milana Koljanina? Na osonvu čega to tvrdiš?
Zato što ti se ne dopada, ne uklapa se u stav u ovoj diskusiji? Nije podobno?
Sve što ze danas zna o Sajmištu zna se na osnovu podataka koje je on pripkupio i obradio.
Ko će da preispituje njegova istraživanja? Ti? Da li si kompetentan? Usput, čovek je imao probleme sa "komunističkim" vlastima upravo zbog objavljivanja proverenih podataka do kojih je dolazio u istraživanjima.

Ja znam dovoljno da umem da razlikujem verdostojne podatke od kafanskih i forumskih naglabanja.
Epitete nisam "lepio". Ako se neko prepoznaje u šablonima, nije sposoban da razmišlja slobodno, to nije moj problem.
 
Molim jedan dokaz, jednu referencu, jedan izvor (a da to nije Wikipedia) koji bi dokazao da Relja nije u pravu, pa da završimo ovu diskusiju.

Ali to nije ni poenta, zar ne?
 
relja":30zm1zht je napisao(la):
Šta je falsifikovano? Istraživanja Milana Koljanina? Na osonvu čega to tvrdiš?
Zato što ti se ne dopada, ne uklapa se u stav u ovoj diskusiji? Nije podobno?
Sve što ze danas zna o Sajmištu zna se na osnovu podataka koje je on pripkupio i obradio.
Ko će da preispituje njegova istraživanja? Ti? Da li si kompetentan? Usput, čovek je imao probleme sa "komunističkim" vlastima upravo zbog objavljivanja proverenih podataka do kojih je dolazio u istraživanjima.

Ja znam dovoljno da umem da razlikujem verdostojne podatke od kafanskih i forumskih naglabanja.
Epitete nisam "lepio". Ako se neko prepoznaje u šablonima, nije sposoban da razmišlja slobodno, to nije moj problem.
Kliknite za proširenje...

Вероватно се и ви препознајете у шаблонима, што објашњава вашу разјареност и нетрпељивост.

Не 'ја', већ историчари који више нису под надзором идеолошких батинаша. Податке који оспоравају вашу селективну интерпретацију чињеница можете наћи и у самим изворима који константо помињете. Колико је укупно људи усмрћено, а колико је усмрћених Јевреја? Зашто инсистирате на игнорисању осталих жртава? Ко сте ви да одлучујете о томе да је један начин убијања бољи од другог, и да то оне усмрћене на одређен начин сврстава у ранг достојних посебног споменика?

И, да мало проширимо дискусију: зашто се не залажете за неки помен осталим жетвама - ја разумем да поједини Београђани не маре за свет ван граница свог града, али то не мења чињеницу да је Београд престоница Србије, бивша престоница Југославије и највећи српски град, па самим тим и место у коме треба бити неког помена свим жртвама са наших простора.
 
毋不敬，儼若思，安定辭":26q45wex je napisao(la):
Вероватно се и ви препознајете у шаблонима, што објашњава вашу разјареност и нетрпељивост.

Не 'ја', већ историчари који више нису под надзором идеолошких батинаша. Податке који оспоравају вашу селективну интерпретацију чињеница можете наћи и у самим изворима који константо помињете. Колико је укупно људи усмрћено, а колико је усмрћених Јевреја? Зашто инсистирате на игнорисању осталих жртава? Ко сте ви да одлучујете о томе да је један начин убијања бољи од другог, и да то оне усмрћене на један начин сврстава у ранг оних достојних посебног споменика?

И, да мало проширимо дискусију: зашто се не залажете за неки помен осталим жетвама - ја разумем да поједини Београђани не маре за свет ван граница свог града, али то не мења чињеницу да је Београд престоница Србије, бивша престоница Југославије и највећи српски град, па самим тим и место у коме треба бити неког помена свим жртвама са наших простора.
Kliknite za proširenje...

Dragi, novopridošli člane foruma, pa zar ti samo ime teme ne govori suprotno??? Cela ova tema je i pokrenuta kako bi se Staro sajmište pretvorilo u dostojni memorijalni centar, posvećen svim žrtvama nacističkog i ustaškog terora tokom Drugog svetskog rata.

I zaista nije korektno prema ovom forumu, koji je jedan od najglasnijih zagovornika očuvanja sećanja na žrtve logora Staro sajmište, da nas optužuješ za nekakvo "petokolonaštvo".

I verovatno ćemo milion puta ponoviti (i milion puta biti ignorisani) da se spomen obeležje u Ulici braće Krsmanovića odnosi isključivo na svirep način ubijanja Jevreja u dušegupkama tokom 1942. godine.
 
Ovo je apsurdno.
Ako se neko godinama zalaže (i pripomaže, privatno) akciji podizanja Memorijala na Sajmištu, i stalno propagira tu ideju na forumu i šire, to sam ovde - ja.

Šta treba da bude istina?
Koju verziju istorije "毋不敬，儼若思，安定辭" ti prihvataš?
Misliš da te je neko slagao, da neko namerno nešto "krije tačnu istoriju" od tebe?

Igrorisanje prethodnih postova je fascinantno.
Jutros sam postavio fotografije spomenika žrtvama Sajmišta i SVIM žrtvama sa naših prostora, sa tablom i natpisom.
"毋不敬，儼若思，安定辭" - ti troluješ.
 
Homer Jay":b823z3h1 je napisao(la):
Molim jedan dokaz, jednu referencu, jedan izvor (a da to nije Wikipedia) koji bi dokazao da Relja nije u pravu, pa da završimo ovu diskusiju.

Ali to nije ni poenta, zar ne?
Kliknite za proširenje...


Хомере,, хоћемо ли полако?
Зар хоћеш и ти ђоном. Хајде кажи некоме ти ми се гадиш, оном другом ти тролујеш или откриј који је наш мрачни план, погана поента, па да коначно завршимо причу.
Ниси читао а у посту сам лепо објаснио хронологију. Чак сам и сам рекао да цитат са википедије није ништа. Али ми је фасцинантно гурање тврдње да ни један припадник друге нације није завршио у душегубки. Ето докажите ви да јесте у праву. Када се већ на њу само осврћемо. Ја не желим да доказујем да ли је он у праву или не. Само је мени јасно да то не постоји нигде, било на вики или у било каквим другим референцама. Или бар нико није објавио овде до сада. Није важно ко колико има страдалих, по мени је важно да жртве не треба одвајати. Па чак ни оног народа који је највише страдао. Зашто мислиш да није из Јеврејске болнице могао и неки Србин бити покупљен, на пример или успут и неки Ром угуран у камион. Можда и није, али нигде не пише и не тврди се изричито да су само и искључиво побијени ти и ти. Разумеш.
Не оспоравам да су у једном тренутку Јевреји били приоритет злочинцима, али после тога је неко други био у фокусу, па трећи...
Жао ми је да у опште меримо на кило.
 
Мени је само непримерено да у онаквом стању целог сајмишта засебан споменик добије само верска заједница чији потомци су имали средстава,одговорности,свести и воље да одају почаст својим жртвама. 8.000 људи ће добити одговарајући споменик а на месту где је страдало или где је започет процес смакнућа других 32.000 људи имамо аутоперионице,аутоплацеве,дивље станаре и ко зна шта све још.

Да је цео комплекс упристојен,да је подигнут један пристојан споменик свим жртвама или да је ово макар почетак већег пројекта намењеног свим жртвама Сајмишта здушно бих подржао и засебно обележавање тог места страдања људи на један посебно монструозан начин.
 
Pa zar nismo sami krivi sto dostojno nismo obelezili mesto stradanja? Vec dolazimo u situaciju da odmeravamo istorijske podatke brojimo zrtve zbog sopstvene nesposobnosti.
 
Сами смо криви!
Ја се залажем да се све заједнице питају око уређења овог бившег логора, у духу стварне ситуације, где су све заједнице и страдале. А зашто ми дижемо помен само једној, вероватно може да објасни господин Гајић из већа општине Савски венац. Који је ако се не варам, члан форума.
Верујем да постоји разлог зашто нисмо подигли споменик својим жртвама. Логично би било, или ипак не?
 
@Borčanac

Mislim da moj ton nije bio agresivan, nikome nisam rekao da mi se "gadi", niti sam ikoga optužio za "trolovanje". Mislim samo da je reakcija na postavljanje spomenika u Ulici braće Krsmanovića preterana, i da joj se neopravdano pripisuju nekakav "antisrbizam" i zadnje namere.

Ne možemo se baš u svakom slučaju držati politički korektne fraze da "žrtve ne treba razdvajati". Po toj logici obelisk obešenim rodoljubima na Terazijama bi takođe trebalo da se odnosi na "sve žrtve", a ne na konkretne ljude koje su nacisti 17. avgusta 1941. poslali na improvizovana vešala.

Slažem se - razmere zločina nad Srbima u Drugom svetskom ratu ne treba minimalizovati, ali ne treba ignorisati ni činjenicu da se holokaust, nažalost, dogodio i u Srbiji. Možda nismo imali snage i mogućnosti da sprečimo ono što se dogodilo našim komšijama Jevrejima, ali možemo bar da kažemo da ih se sećamo, i da nam danas itekako nedostaju.

Jevreji, dragi moji ljudi, nisu imali izbora. Nacisti su imali samo jedan jedini plan za njih - da ih istrebe. Jevreji nisu bili zatvarani zato što su bili prkosni, neposlušni, niti zato što su pružali otpor, niti zato što su bili komunisti, partizani ili pripadnici četničkog pokreta, Jevreji nisu streljani kao odmazda za nemačke vojnike, Jevreji nisu mogli da se spasu kolaboracijom, mitom i sl. Nacisti su za Jevreje imali samo jedan jedini plan - pobiti ih sve, bez izuzetka, bez obzira na pol, starost, imovinsko stanje i političko opredeljenje. Taj plan je, nažalost, u Beogradu sproveden skoro u potpunosti. I ne vidim zašto je problematično postaviti jedno diskretno spomen-obeležje koje bi nas podsećalo da se tako nešto i u našem gradu dogodilo.

E sad, negativne emocije koje proizvode netoleranciju, pa u krajnjem i mržnju, često se rađaju iz osećaja ugroženosti. Nekada je taj osećaj stvaran, a nekada je taj osećaj umišljen, pa čak i nametnut (jedno od najefikasnijih oruđa vladavine u diktatorskim režimima npr. jeste hiperprodukcija neprijatelja - spoljnih i unutrašnjih - kako bi se vođa učvrstio kao neprikosnoveni zaštitnik plebsa od opasnosti koja vreba na svakom koraku). I mislim da se ovde o tome radi - tj.osećam određeni negativni sentiment kod protivnika postavljanja ovog spomen obeležja, koji, čini mi se proizilazi iz "osećaja nacionalne ugroženosti".

Zato sam na kraju posta rekao da "nije ni poenta" u argumentima. Jer ovde imamo tu zloupotrebu argumenta - šta god da se navede kao referenca, kontraargument je - ja znam da nije to tako, jer postoje istoričari (koje ne imenujemo) i knjige (čije naslove ne navodimo) koje tvrde suprotno. To me jednostavno navodi na utisak da je problem zapravo ideološki, tj da oni članovi foruma koji žive u uverenju da su "nacionalno osvešćeniji" od drugih jednostavno spomen obeležje stradalim pripadnicima neke druge nacije doživljavaju kao prvokaciju.

No, na kraju, ipak, nađemo pomirljiviji ton - da se naša država u prethodnim decenijama adekvatno bavila Starim sajmištem i razmerama genocida tokom Drugog svetskog rata (na prvom mestu srpskog naroda koji čini najveći broj građana naše države i koji je podneo najveće žrtve), mi danas ni ne bismo vodili ovakve diskusije - jer bi jedna ogromna praznina i ćutanje koje danas postoje u vezi sa događajima 40-ih godina bila adekvatno popunjena i ne bi stvarala frustraciju koja danas proizvodi negativne reakcije na druge i drugačije inicijative u vezi sa Drugim svetskim ratom.

Zaključak - nama nedostaje krovna institucija koja bi baštinila sećanje na žrtve genocida, kakva bi upravo trebalo da bude Memorijalni centar Staro sajmište.
 
Хомере, диван став и пост.
Нисам рекао да си агресиван, нити да некоме говориш да тролује и да ти се гади. Опет нисам успео у ироничном тону, да наговестим да ми смета врста обраћања за коју сам се уплашио да ће са твоје стране бити настављена. Погрешио сам у процени. Али јеси наговестио да постоји скривена поента. Сада си је се можда и дотакао, само није скривена. Мене интригира чињеница да Српске институције дижу национално издвојене споменике, било чије, било би ми чудно и својем народу да приреде издвајање. Сада ми је још чудније и мислим да је неопходан одговор!

Ne možemo se baš u svakom slučaju držati politički korektne fraze da "žrtve ne treba razdvajati". Po toj logici obelisk obešenim rodoljubima na Terazijama bi takođe trebalo da se odnosi na "sve žrtve", a ne na konkretne ljude koje su nacisti 17. avgusta 1941. poslali na improvizovana vešala.
Kliknite za proširenje...

Мислим да није примерено поређење. Ови догађаји су по карактеру слични, агресор убија људе. Опет са друге стране издвојени су догађаји. Теразије и Старо сајмиште.
Потпуно би било у реду да се у случају логора испишу имена страдалих, па чак издвојено и имена страдалих у камиону убици. Али овако има резерви...

Потпуно се слажем и са твојим описом Јеврејског статуса. Тако нешто треба нагласити. Ма цео пост је помирљив и омогућава нормалну дискусију. Досадашње узавреле страсти, долазе са једног места, једним начином обраћања и постављања теза. Код мене и код других, страсти се подижу ултимативним захтевом да не постоји другачији став. То није прихватљиво. Са друге стране мислим да си ти сада свима нама, на обе стране објаснио правац. Па стога ћу и ја покушати да га пратим.
Хвала, заиста хвала на оваквом труду да се врати дискусија. Претходно стање било је мучно, надам се да се неће наставити, а ја ћу покушати да допринесем и прећутим колико могу у циљу исказивања поштовања.
 
Homer Jay wrote:.........Jevreji, dragi moji ljudi, nisu imali izbora.....
Kliknite za proširenje...
Vrlo lepo i jasno, ceo post od A do Š :kk:
vrlo rado bih ga potpisao da si napisao .... Jevreji i Cigani, dragi moji ljudi, nisu imali izbora.....

ovo je konstatacija i meni ne treba odgovor,
drago mi je sto ste se sporazumeli :) jer podizanje tenzije još i na ovoj temi je ne potrebno :)
 
Igor":1yo1mahz je napisao(la):
Pa zar nismo sami krivi sto dostojno nismo obelezili mesto stradanja? Vec dolazimo u situaciju da odmeravamo istorijske podatke brojimo zrtve zbog sopstvene nesposobnosti.
Kliknite za proširenje...
Па нисмо "ми" криви.Но то је већ виша политика јер сам ја става да српски народ нема своју државу,слободу нити основне полуге власти још од 1941. године али ајде да не улазимо сад у то.
 
Delija":2syqpayb je napisao(la):
Нађи ми један логор за Југпсловене у другом светском рату. Нема их наравно,сви су били "уско специјализирани" за Јевреје,Србе,Роме па и децу.
Kliknite za proširenje...

Тачно, нема га, Срби су једини имали ту несрећу да је постојао логор специјално за српску децу. Сматрам да као опомена човечанству никакво заташкавање не треба да се прави кад су у питању жртве али и када су у питању злочинци. Споменик на коме пише нешто типа "жртвама фашистичког терора" је сраман јер нити је јасно ко су жртве ни ко су џелати. Овакви споменици су у служби анестезирања наследника жртава и историјског заборава који може довсти до тога да се злочини понове, што се на жалост и десило. Такође, амнестирање злочинаца доводи то тога да наследници злочинаца вребају прилику да злочине понове а потом направе апсурд у коме ће да замене улоге жртава и злочинаца што управо гледамо ових дана у Хагу.

Несрећни Јевреју који су завршили у душегупкама заслужују помен. Те душегупке су и симбилички доказ једног суровог, готово индустријског затирања једног народа, несрећни Јевреју који су завршавали у душегупкама нису знали шта их чека, породице са којима су се растајали били су у убеђењу да само мењају локацију, а несрећне жртве су скончавале вероватно не знајући шта их сналази.

Несрећни Срби који су били жртве ритуалног садистичког убијања прво су морали да гледају како њихови најмилији умиру у најстрашнијим мукама а потом долазили на ред на те страшне муке. Нажалост указивање на српско страдање је непожељно што је једно болесно наслеђе деценија једне одвратне индоктринације



Delija":2syqpayb je napisao(la):
У 20. веку је страдало преко два милиона Срба а немамо ни један једини промерен споменик посвећен жртвама.
Kliknite za proširenje...

Срећом овде ипак ниси у праву.Постоји бар једно место које је достојанствено обележено, Дракулићи код Бања Луке. Мучно ми је да пишем о томе на који је начин српски народ страдао овде, али ако постоји нека сатисфакција свака жтрва има своје име и споменик није никакв апстракција чији је циљ заташкавање, ево слике
3.jpg


Delija":2syqpayb je napisao(la):
зато тврдим да је негирање геноцида над Србима управо најјаче у Србији.
Kliknite za proširenje...

Овде си делимично у праву али чињеница да постоји заташкавање и равнодучност у матичној држави српског народа је један позив за преиспитивање. Ипак, највећа заташкавања су тамо где је српски народ страдао а у последњем грађанском рату и физички протеран са својих огњишта и није само довољно да Срба више нема већ је потребно и уништити и доказ о њиховом постојању а ако ни то не помаже онда морбидно фалсификовати историју.
Ево један пример, као последица прикривања истине о страдању Срба мало људи зна за Шушњар, стратиште у једном малом градићу на западу босне, само ту је убијено 5500 Срба и 50 Јевреја. Ево са чим се суочавају људи који желе да сачувају сећање на те жртва
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=9PT0E6qUoz0[/youtube]
приметићете да су овде као и на свим стратиштима где су Срби и Јевреји страдали заједно искрени поштоваоци страдалих на истој страни.

Питаће се неко зашто писати о страдању Срба из Босне на овој теми ево одговора, иако су у самом месту Срби страдали и тој мери да се никад нису опоравили ипак је претекло довољно Срба да заврше у Јасеновцу, Сајмишту или неком другом месту где су масовно убијани.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh