Šta je novo?

Stari Sajam i naselje Staro sajmište

Ambassador":3ocvtjb7 je napisao(la):
... postoje slučajevi u kojima neki Jevreji nisu slati u koncentracione logore...
Kao Reinhardt Heidrich koji je bio predsednik Wannsee konferencije (smatra se za sastanak na kome je utanačeno "konačno rešenje"), a po Nirnberškim zakonima ga je trebalo poslati u logor koji je nekih 50-tak kilometara severno odatle, jer mu je baba sa majčine strane bila jevrejka.
 
Ambassador":16t2fdbq je napisao(la):
Lucifer":16t2fdbq je napisao(la):
Jevreji su jedini etnikum cije je brisanje i istrebljivanje bila fiks ideja 3. Rajha i jedini etnikum koji je zaista na prostoru 3. Rajha istrebljen. Samo po jevrejskim prodavnicama su crtane oznake (Davidove zvezde), samo Jevreji su nosili trake i samo Jevreji nisu ni mogli da budu "kolaboratori", vec su svi smatrani jedino vredni smrti.
:shok: Da li si ti čuo za ružičasti trougao? Da li su Romi mogli da budu "kolaboratori? (Uostalom, postoje slučajevi u kojima neki Jevreji nisu slati u koncentracione logore, bili su naučnici.)
Naravno da postoje Jevreji koji nisu zavrsili u koncentracionom logoru kao sto postoje lavovi u zoloskom vrtu koji ne napadaju ljude, kao sto je u komunizmu mogao da postoji jedan Mimara isl., ali to ne menja opstu politiku i desavanja koja su se u 99,99 posto slucajeva znamo kako zavrsavala. Jevreji vec krajem 30ih su cim bi ih neko video i "provalio" bili odnoseni u koncentracione logore, slicno je bilo sa Ciganima u NDH, ali ne u Srbiji koja je bila pod nemackom upravom, u Bugarskoj ili u Rumuniji koje su bile fasisticke drzave (kao NDH). U svakom slucaju, ti i JovanM treba da se dogovorite sami sa sobom za sta se zalazete. Sa jedne strane ovde optuzujete ljude da negerija stradanje Jevreja insistirajuci da muzej bude posvecen svim stradanjima fasizma, a sa druge strane upravo ti sada tvrdis da su i drugi stradali koliko i Jevreji.

Isto vazi i znacenje izraza "holokaust". Citav svet taj izraz upotrebljava za stradanje Jevreja. To sto se tu i tamo pojavi neko kome nije stalo mnogo do izrazajno-pojmovnih razgranicenja i time obuhvati sva stradanja u II svetskom ratu, bas kao sto u Americi misle da je racial crime i zlocin motivisan verom, nacijom, jezikom, ne znaci da je to eto stvar izbora da li ces time nazivati jedno ili drugo. Ako nista drugo, zna se sta je "muzej holokausta". Svugde gde postoji, odnosi se na jevrejska stradanja.
 
U svakom slucaju, ti i JovanM treba da se dogovorite sami sa sobom za sta se zalazete.
Ja sam jovanovm, a inace zovem se Milos, ako te zanima. Nemoj, molim te, da me stavljas u konstruisane koalicije, ja to tebi ne radim.

to ne menja opstu politiku i desavanja koja su se u 99,99 posto slucajeva znamo kako zavrsavala.
Citiraj podatak, ili nemoj da koristis postotak.

Jevreji vec krajem 30ih su cim bi ih neko video i "provalio" bili odnoseni u koncentracione logore
Emigracija je ukinuta Wansee konferencijom 1942. Sve do pocetka rata, nacisticka vlada je sponzorisala emigraciju. Primer imas recimo u Centranom birou za jevrejsku emigraciju koji je osnovan u Becu 1938. pod Ajhmanom.

Citav svet taj izraz upotrebljava za stradanje Jevreja.
Mislim da smo vec detaljno pokazali da veliki broj ljudi ne koristi taj izraz iskljucivo za jevrejsku populaciju. Ako ti nije bilo jasno, pogledaj ranije postove.

Sa jedne strane ovde optuzujete ljude da negerija stradanje Jevreja insistirajuci da muzej bude posvecen svim stradanjima fasizma, a sa druge strane upravo ti sada tvrdis da su i drugi stradali koliko i Jevreji.
Ja "optuzujem" ljude da negiraju odgovornost srpske intelektualne sredine i kolaboracione vlade (stoga i drustva) time sto relativizuju holokaust smatrajuci ga jednom normalnom pojavom. Za mene, i mnoge druge, holokaust nije isto sto i genocid. Nikad nisam rekao to sto ti sugerises. Inace, takodje nikada nisam rekao da su drugi stradali isto toliko koliko i Jevreji. Za mene to nije nesto sto se moze kolicinski ili procentualno izmeriti. Sto se Ambassadora tice, ako smem da primetim, mislim da je on komentarisao tvoju iskljucivost, i koriscenje reci jedini, a nije poredio zrtve i stradanja.
 
Lucifere, prvo bih te zamolio da ne koristiš reč "Cigani", već Romi. Makar na forumu.
Drugo, moj imenjak je u poslednjem pasusu 153. posta rekao više/manje ono što i ja mislim. Ja bih tu samo opet ponovio citat prof. Rajića:
Holokaust je naziv za genocid koji su nemački i drugi nacisti izveli tokom Drugog svetskog rata nad određenim etničkim grupama. Reč je o genocidu nad Jevrejima kao grupi koju su smatrali zlom rasom i Romima kao grupi koju su smatrali bezvrednom rasom, te započetim genocidom nad pojedinim slovenskim grupama koje su smatrali nižom rasom (Belorusi, Srbi, Poljaci), a po broju Rusa koje su ubili bilo bi ispravno govoriti o započetom genocidu i nad njima. Pod pojam genocida lako bi se mogli podvesti i japanski zločini u Kini i delovima jugoistočne Azije, ali oni nisu obuhvaćeni pojmom holokaust.
Međutim, u cionističkoj propagandi holokaust se pokušava svesti isključivo na uništavanje Jevreja, jer je status jedine žrtve politički veoma isplativ. Romi su time izbrisani iz pojma holokausta, a to nije časno. Za dalje informacije preporučujem knjigu Norman Finkelstein: The Holocaust Industry: Reflections on the Explotation of Jewish Suffering (Verso, 2000).
Na žalost prof. Rajić je u svom nabrajanju zaboravio da spomene osobe sa invaliditetom kao i homoseksualce.
 
Ok, mislim da smo rascistili neke stvari koliko se to moglo u ovako ostrascenoj atmosferi.

A sto se tice izraza "Ciganin", ja stvarno nemam vremena da se bavim tim glupostima... govorim onako kako sam naucio odrastajacu u Beogradu... ako se Romi/Cigani negde drugde ili u nekom drugom jeziku drugacije nazivaju, nek ih tamo ljudi tako i nazivaju. Pre bih ja tebe mogao da zamolim da prestanes da prilazis mojim postovima sa predrasudama da sam ja tim izrazom hteo nesto vise da kazem nego sto jesam.
 
Milsim da ste malo preterali i da ste otisli u krajnost. Cinjenica je da je bilo interesantnih komentara iz kojih po nesto moze i da se nauci ali poslednji komentari nemaju bas nikakve veze sa starim sajmistem
 
^^^
upravo zato su potrebne takve kulturno-obrazovne institucije (Muzej na Starom Sajmistu) ne bi li resile gubljenje kompasa i konfuzne vrednosne orijentacije prema najgorem periodu XX veka ;)
 
Lucifer":2zzb13ib je napisao(la):
Ambassador":2zzb13ib je napisao(la):
Lucifer":2zzb13ib je napisao(la):
Siriti taj pojam ("holokaust") i na druga stradanja znaci potcenjivati stradanja Jevreja, jer im se time uzima svaka posebnost a ona su po svom obimu i ideji koja ih je izrodila, te rezultatu jedinstvena.
Upravo obratno, sužavanje pojma znači brisanje drugih koji su stradali u holokaust. Jer osnovna ideja nacizma nije bila - zbrišimo Jevreje, već mi smo superiorni, hajde da uništimo sve inferiorne rase, a tu su naravno spadali i Romi i mnogi drugi.
Time si nikako ne umanjuju jevrejske žrtve.
Jevreji su jedini etnikum cije je brisanje i istrebljivanje bila fiks ideja 3. Rajha i jedini etnikum koji je zaista na prostoru 3. Rajha istrebljen. Samo po jevrejskim prodavnicama su crtane oznake (Davidove zvezde), samo Jevreji su nosili trake i samo Jevreji nisu ni mogli da budu "kolaboratori", vec su svi smatrani jedino vredni smrti.

Ne mozes da kazes da umanjujem stradanje dva coveka koja si ubio ako kazem da nad njima nisi izvrsio genocid. Isto tako ne mozes da kazes da umanjujem stradanje Srba na primer u drugom svetskom ratu ako otvoreno kazem da njihovo stradanje nije holokaust. Ja bas mislim da je onako kako sam i rekao. Sirenjem termina holokaust na razne slucajeve koji su cist soft core u odnosu na ono sto se desilo Jevrejima, gubimo mogucnost da adekvatno jednim terminom oznacimo stradanja kroz kakva su prosli Jevreji i, koliko je meni poznato, jedino jos Jermeni.

A sto se tice kolaboratora, oni su pobedjeni 1945. godine, bas kao i okupator. Ko to ne uvidi, brka babe (kolaboratore nacistickog rezima koji su pojedinci) i zabe (u narodu legitimne fasisticke rezime - Norveska, Spanija, NDH...).
U NDH su Srbi isto bili trakama obelezeni, plave trake sa slovom P takodje su im i prodavnice i kuce su im bile obelezavane sa P. Ali vidim da to ne racunas u 3. rajh.
Medju Srbima je bilo saradnika nacista samo se mora voditi racuna o kojim geografskim oblastima se prica. Tako npr. Srbi u Slavoniji, Sremu i Bosanskoj Krajini nemaju apsolutno nikakve veze sa time i oni su bili jednako zrtve kao i Jevreji jer su za njih vladali rasni zakoni isto kao i za Jevreje cak sta vise mogoa si na pozicijama nekog cinovnika u NDh naci nekog kome je neko u porodici Jevrejin ali ako bi se uspotavilo da ima veze sa Srbima odmah bi bio skinut sa polozaja i ako bi imao srecu deportovan za Nedicevu Srbiju ili Banat a ako nisi zna se gde bi bio. Npr. u Dalmaciji je bilo saradnje Srba i Italijana takodje zna se i uloga Ljotica pre svih u Srbiji i Pecanaca i Nedica i tu nema sta da se krije.
Ne znam sta se ovde raspravlja? U Starom Sajmistu je stardao veliki broj Srba uglavnom iz Srema i Sumadije jedan deo iz Slavonije i Bosanske Krajine jer Jasenovac i sistem logora Jasenovac nije u nekim trenucima mogao sve da primi koliko god to uzasno zvucalo ali je bilo tako. Spomen mora biti posvecen svim zrtvama i treba da se zove memorijalni centar zrtava konc logora "Staro Sajmiste" i iz toga se dovoljno sve vidi.
Inace treba da nas je sve sramota smo dozvolili da 50 godina to stoji u zaboravu.
 
Pa nije tacno da stoji u zaboravu, podignut je Spomenik na Savi, delegacije su redovno obilazile taj lokalitet. Sve grozote su bile zasenjene donekle od strane Jasenovca dok je bio u istoj drzavi. Ja mislim da je cak dobro sto je malo vreme proteklo. Da je ranije nesto uradjeno bilo bi to spomenik partizanskim podvizima a ne zrtvama... jos jedna bezdusna postavka bez trunke inventivnosti, a muzej jos jedan od sivih insitucija u Beogradu koje poseti 10ak ljudi dnevno ili cak niko.

Sad je pravo vreme da se napravi prava stvar od toga.
 
Homer Jay":1ter5xg3 je napisao(la):
^^^
upravo zato su potrebne takve kulturno-obrazovne institucije (Muzej na Starom Sajmistu) ne bi li resile gubljenje kompasa i konfuzne vrednosne orijentacije prema najgorem periodu XX veka ;)
:) super, sad sam ja koji sam predlagao muzej zrtava fasizma na kraju ispao konfuzan glede vrednosti pretpostavljam, a oni koji nisu u stanju sami da odluce sta hoce i koji slepo prenose cesko-madjarsko-ukrajinske probleme i modele u nase drustvo su heroji klase. Sa jedne strane propagiraju da svako treba da se suoci sa istorijom (slazem se), ali ne shvataju zasto nije na mestu da to bude muzej samo Jevrejskih stradanja (zato sto je istorija sa kojom se teba suociti mnogo sira u svim dimenzijama, a samo u Nemackoj ima smisla toliko intenzivno izdvajati jevrejska stradanja). Ja sam ispao "disorijentisana" bu**** sto zamisljam muzej u kome bi se u jednoj setnji kroz tematizirane "hale" proslo kroz vise slojeva ljudskog stradanja u cijem centru bi bile grozote II svetskog rata ukljucujuci bombardovanje Beograda, ali i stvaranje i krvavi kraj Jugoslavije, a sa druge strane ljubitelji americke zurnalisticke pamflet kulture - look at me mamma, I'm in the jungle, and here are the savages - su ispali imaoci istancenog osecaja za dimenzije ljudskosti i cuvavi pravih vrednosti. Ja sam kr**** sto zelim da koristim rec holokaust u znacenju u kojoj je ceo svet koristi kada se ne naznaci da se koristi u slobodnom i sirem smislu, a likovi su oni sto relativizuju svaki izraz, pobijaju svaku pravilnost u odnosu prema invalidima, Jevrejima, Srbima naglasavajuci da ipak ima izuzetaka (sto nije sporno - rec je o pravilnostima, ne o nuznostima). :grand:

U ovoj zemlji je sve naopacke. Ja se povlacim.
 
^^ Lucifere, nemoj da se povlacis nego citaj sta drugi pisu. Ako ne mi, onda moderator :D

Hajmo o necemu plodnijem za diskusiju, molim vas...
 
^^ pa nisam ja ni mislio da se povucem iz zivota :) , vec samo da okoncam zbrajanje zrtava nacistickog rezima i preganjanje oko politicke korektnosti.

Ok, ajde ja sam dao svoj predlog muzeja, nek sad neko drugi kaze kako vidi sve to, pa da prodiskutujemo.
 
Pa ja bih radije video opsti muzej holokausta (ili stradanja drugih zrtava, svejedan je naziv za ovu diskusiju ;)) u Drugom svetskom ratu. Bilo bi interesantno videti hale sa izlozbom Beograda 30-tih godina i predratnog stanja, sa posebnim naglaskom ucesca jevrejske i drugih zajednica u ekonomskom i drustvenom napretku grada. Sajam kao opipljivi predstavnik tog vremena odlicno krunise taj period. Onda bih presao na turbulentno vreme, rast anti-semitizma i netolerancije, spomenuo bih "Zbor", i druge pokrete, te bih to upario sa demonstracijama 27. marta, politickim ubistvima, itd itd... Invaziju Nemacke (koja je bila brza), bih upropratio onda sudbinom jevrejske i drugih zajednica u Beogradu (mozda, Srbiji? Nisam siguran koliko bi to trebalo siriti), pokazao bih kako je kobna bila kolaboracija interesa Nediceve vlade i okupacionih snaga, posebno dajuci akcenat na tu, ljudsku, dimenziju.

Sa jedne strane, mislim da bi bilo glupo ignorisati jednu lepu stranu istorije Sajma, i mislim da je ovo jedini nacin na koji bi se to moglo dobro uklopiti sa tim kobnim periodom prve polovine 40-tih godina.

Kao sto vidis, nase ideje se ne razlikuju mnogo, vec samo pristup :)

Naci cu par primera po svetu, ako budem mogao, pa cu ih postaviti...
 
jovanovm":f1q836kc je napisao(la):
Naci cu par primera po svetu, ako budem mogao, pa cu ih postaviti...
U Nemackoj postoji u Bonu jedan super muzej... vec sam mu zaboravio ime (Novije nemacke istorije ili tako nekako) i iako je manji od onoga sto ja i ti zamisljamo na Starom sajmistu, super je odrajen period pred rat, zahuktavanje, rat, posleratna beda, vracanje u svetske tokove posle rata...
 
Lucifer":2k9d83e8 je napisao(la):
jovanovm":2k9d83e8 je napisao(la):
Naci cu par primera po svetu, ako budem mogao, pa cu ih postaviti...
U Nemackoj postoji u Bonu jedan super muzej... vec sam mu zaboravio ime (Novije nemacke istorije ili tako nekako) i iako je manji od onoga sto ja i ti zamisljamo na Starom sajmistu, super je odrajen period pred rat, zahuktavanje, rat, posleratna beda, vracanje u svetske tokove posle rata...
Misliš na "Haus der Geschichte der Bundesrepublik Deutschland" (Kuća istorije Nemačke), čuo sam isto da je dobar. Hteo da idem ali nikako da skoknem, treba da se sramim pošto mi je Bonn na pola metra od mene :nono: :/
 
Muzej holokausta na Starom sajmištu
Prvo obnova pa izgradnja
Autor: S. Tasić | 29.01.2008 - 09:38

Inicijativa Opštine Novi Beograd da se na Starom sajmištu napravi Muzej holokausta je urodila plodom. Njegovo sređivanje će početi od centralne kule, a biće formirana i komisija koja će definisati kulturni sadržaj na prostoru centralnog balkanskog gubilišta tokom Drugog svetskog rata. Ako sve bude po planu, radovi bi mogli da počnu na jesen.

O tome šta treba da bude na prostoru nekadašnjeg fašističkog logora se do sada raspravljalo mnogo puta. Kad je vest o nastupu britanske grupe „Košin“obišla svet i šokirala svet, Staro sajmište je, krajem prošle godine, još jednom vraćeno u centar pažnje javnosti. Da to ne bi bilo kratkog daha povodom rešavanja svih problema vezanih za mesto na kome je nestalo oko 50.000 ljudi, sastali su se početkom godine v.d. gradonačelnik Zoran Alimpić, njegov pomoćnik Gorica Mojović, glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić predsednik Opštine Novi Beograd Željko Ožegović.
- Dogovorili smo se da Staro sajmište sređujemo deo po deo. Prvo ćemo rekonstruisati i restaurirati centralnu kulu i prostor oko nje. Uskoro ćemo početi sa prikupljanjem ponuda i, pošto u tome nema velike filozofije, projekat bi mogao da bude gotov u naredna dva meseca. Ako sve bude po planu, radovi će na jesen moći da počnu - kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Kad centralna kula bude završena, gradski čelnici planiraju da obnove i druge paviljone koji nisu privatizovani. Međutim, na Starom sajmištu je najlakše obnoviti propale, pa čak i srušene, paviljone. Iako je važećim detaljnim urbanističkim planom ovaj prostor definisan kao zaštićeni spomenik kulture, put do memorijalnog kompleksa, koji bi na ovom mestu trebalo da se nalazi, je mnogo teži jer su mnogi paviljoni prešli u privatne ruke.

Mesto i za druge muzeje
Gradski čelnici smatraju da na Starom sajmištu ima dovoljno mesta da može da se izgradi još nekoliko muzeja. Tako, postoji mogućnost da se uz Muzej holokausta, koji bi bio prvi, nađu i Muzej sajmišta, tolerancije, sećanja ...
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=28504
 
Nenad":1169iwxw je napisao(la):
Muzej holokausta na Starom sajmištu
Prvo obnova pa izgradnja
Autor: S. Tasić | 29.01.2008 - 09:38

Inicijativa Opštine Novi Beograd da se na Starom sajmištu napravi Muzej holokausta je urodila plodom. Njegovo sređivanje će početi od centralne kule, a biće formirana i komisija koja će definisati kulturni sadržaj na prostoru centralnog balkanskog gubilišta tokom Drugog svetskog rata. Ako sve bude po planu, radovi bi mogli da počnu na jesen.

O tome šta treba da bude na prostoru nekadašnjeg fašističkog logora se do sada raspravljalo mnogo puta. Kad je vest o nastupu britanske grupe „Košin“obišla svet i šokirala svet, Staro sajmište je, krajem prošle godine, još jednom vraćeno u centar pažnje javnosti. Da to ne bi bilo kratkog daha povodom rešavanja svih problema vezanih za mesto na kome je nestalo oko 50.000 ljudi, sastali su se početkom godine v.d. gradonačelnik Zoran Alimpić, njegov pomoćnik Gorica Mojović, glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić predsednik Opštine Novi Beograd Željko Ožegović.
- Dogovorili smo se da Staro sajmište sređujemo deo po deo. Prvo ćemo rekonstruisati i restaurirati centralnu kulu i prostor oko nje. Uskoro ćemo početi sa prikupljanjem ponuda i, pošto u tome nema velike filozofije, projekat bi mogao da bude gotov u naredna dva meseca. Ako sve bude po planu, radovi će na jesen moći da počnu - kaže Đorđe Bobić, glavni gradski arhitekta.
Kad centralna kula bude završena, gradski čelnici planiraju da obnove i druge paviljone koji nisu privatizovani. Međutim, na Starom sajmištu je najlakše obnoviti propale, pa čak i srušene, paviljone. Iako je važećim detaljnim urbanističkim planom ovaj prostor definisan kao zaštićeni spomenik kulture, put do memorijalnog kompleksa, koji bi na ovom mestu trebalo da se nalazi, je mnogo teži jer su mnogi paviljoni prešli u privatne ruke.

Mesto i za druge muzeje
Gradski čelnici smatraju da na Starom sajmištu ima dovoljno mesta da može da se izgradi još nekoliko muzeja. Tako, postoji mogućnost da se uz Muzej holokausta, koji bi bio prvi, nađu i Muzej sajmišta, tolerancije, sećanja ...
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=28504
Kakvo licemerje, valjda isto treba da vazi za sve paviljone, a ne u ova dva ce biti memorijalni kompleks, a u ova dva nek bude magacin Eurosalona ili sl. Nek izvrse prvo adekvatnu kampanju pa onda eksproprijaciju.

Vidim ja da ince od nasih lepih zelja nece biti nista. Zasto? Klasican uzrok u ovom gradu - elementaran nedostatak maste. Ako neko misli da do jeseni moze da isplanira i osposobi memorijalni kompleks u tu svrhu, onda stvarno no comment.
 
^^ Cist neprofesionalizam i bahato ophodjenje prema vaznoj istorijskoj temi. Trebalo bi da otkupe sve paviljone, inace Muzej nece imati efekta.
 
Polako, verujem da ce se vremenom sve resiti, jer ovo prosto ne moze da se resi polovicno.

Ono sto je meni neverovatno, to je da niko od "odgovornih" ne spominje jednu vrlo prakticnu stranu rekonstrukcije Sajmista - ukljanjanjem tehnickih pregleda, autosalona i sl, ce se stvoriti mogucnost da se konacno spoje ulica Vladimira Popovica i Bulevar Nikole Tesle.
Produzetak Vladimira Popovica do ukrstanja sa Bul. Mihajla Pupina bi prolazio pored rekonstuisanog Sajmista - ako se rekontruise, onda ne bi moglo da kroz njega prolazi saobracaj kao sada - prakticno - saobracaj bi "prodisao".
 
Mesto i za druge muzeje
Gradski čelnici smatraju da na Starom sajmištu ima dovoljno mesta da može da se izgradi još nekoliko muzeja. Tako, postoji mogućnost da se uz Muzej holokausta, koji bi bio prvi, nađu i Muzej sajmišta, tolerancije, sećanja ...
:lool::lool::lool::lool::lool:
Meni se čini da je S. Tasić nešto mnogo čitao ove naše priče na beobuildu oko toga kakav muzej treba napraviti... :laugh:
Pa je sve stavio zajedno u dve rečenice... :bash:
 
Iako se ne slažem sa njegovim definisanjem pojma holokaust, jedan izuzetno koristan i zanimljiv tekst, ondnosno transkript razgovora, Jovana Byforda, socijalnog psihologa sa univerziteta u Notingemu. Nije usko njegova struka, ali je vrlo informativno i poučno.

Svetlana Lukić: Mnogo puta ste u ovoj emisiji slušali o politici zaborava koja vlada u Srbiji. Nedavno sam pročitala da se odlivak Titovog spomenika u Kumrovcu, rad vajara Antuna Augustinčiča, danas nalazi na jednom užičkom otpadu. Na tom istom užičkom otpadu nalazi se i spomen ploča iz 1961. sa izlivenim likovima svih učesnika prve konferencije nesvrstanih, koja je 5. oktobra skinuta sa zgrade Skupštine SFRJ.

U današnjoj emisiji čućete Jovana Byforda koji govori o politici iskvarenog sećanja. Jovan će govoriti i o Topovskim šupama, to je ono mesto u Beogradu na kome je pre neki dan predsednik položio venac na Dan sećanja na žrtve holokausta. Jovan živi u Engleskoj i radi na univerzitetu u Notingemu.

Jovan Byford: Često se zaboravlja da je Beograd većim delom svoje istorije bio grad koji se nalazio na granici. Do 1918. Beograd je predstavljao granicu između Srbije, pre toga turskog carstva, i Austrougarske monarhije. Prema tome, Beograd se nije razvijao preko reke i upravo zbog toga su svi urbanistički planovi posle stvaranja Jugoslavije počeli da planiraju proširenje Beograda. Čekalo se prvo da se izgradi most 1934. Ideja je bila da prva izgradnja sa leve obale Save bude nešto simbolično. Opština Beograda je odlučila da tamo izgradi sajam. Početak gradnje Sajma je bio 1937. i to je bio veliki uspeh. Postoje fotografije koje prikazuju za to vreme velelepne građevine. Volovi su vukli kola sa građevinskim materijalom, to su gradili ljudi u šajkačama i opancima. Sa kalemegdanske tvrđave se vrlo dobro videlo to sajmište, koje se sastojalo od jednog trga, u čijem centru je bila kula, a okolo su bili sajamski paviljoni. Sajam je otvoren u septembru 1937. Tamo se odigrala prva televizijska projekcija na Balkanu, u Filipsovom paviljonu gde su ljudi čak mogli sebe da vide na televiziji. Škoda je podigla veliku kulu sa koje su mladi Beograđani impresionirali svoje devojke izvođenjem onoga što je ekvivalent današnjem bandži-jumpingu i bacali se sa te kule sa padobranom. Automobilski i razni drugi sajmovi su se smenjivali do 1941. Tada se funkcija Sajma drastično menja.

Počela je nemačka okupacija i nemačka vlast je imala potrebu da u Beogradu formira jedan logor namenjen Jevrejima. Odlučili su da to urade na Sajmištu. I onda su slali Jevreje muškarce, koji su bili stacionirani u Topovskim šupama, da izgrade krevete i ležaje na tri sprata. Upotreba logora na Sajmištu je bila potpuno u kontekstu uništenja Jevreja u Srbiji. Kada se danas govori o merama odmazde koje su nacisti vršili u Srbiji, govori se da je ona podrazumevala ubijanje sto Srba za jednog nemačkog vojnika. Međutim, postoje dokumenti koji ukazuju da su kategoriji zatvorenika za streljanje pripadali svi Jevreji i oni Srbi za koje se sumnjalo da su simpatizeri komunističkog pokreta. To je naročito bio slučaj u Beogradu. Žrtve koje su ubijane u znak odmazde su uglavnom bili Jevreji i do novembra meseca 1941. svi su bili streljani. Ono za šta je trebao da posluži logor na Sajmištu je bilo da se tamo interniraju jevrejske žene i deca.

Jedan od razloga zbog kojih žene i deca nisu prosto streljani je taj što su nemačke vlasti imale problema sa svojim vojnicima koji je trebalo da vrše ta streljanja. Drugo, ono što su nacisti smatrali konačnim rešenjem jevrejskog problema, često je zavisilo od njihovih birokratskih komunikacija. Ovi u Beogradu su želeli samo da ih se oslobode, ovi u Nemačkoj nisu baš želeli da ih prime i na kraju je iz Berlina poslat jedan gasni kamion, koji je ovde prozvan dušegupka, kojim su oni u roku od nekoliko meseci, od marta do maja 1942. ugušili sve žene i decu, koji su bili smešteni na Sajmištu. Jednom dnevno, a ponekad i dva puta, oko sto žena i dece stavljali su u taj kamion dušegupku. Vozači tog kamiona bi onda izašli, povezali auspuh kamiona sa prikolicom u kojoj su bili Jevreji. Onda su ih vozili, praktično kroz centar Beograda, za Jajince, gde su oni stizali već mrtvi, i tu su ih sahranjivali. Oko 6.500 jevrejskih žena i dece bilo je na taj način ubijeno za ta dva meseca.

U tom logoru se u to vreme nalazila i grupa od oko 600 Roma. Oni nisu bili ugušeni u dušegupci, koja je isključivo korišćena za ono što se zvalo rešenjem jevrejskog pitanja. Većina tih Roma sa Sajmišta, oni koji su preživeli zimu 1941/42. koja je bila užasno hladna, Sava je bila potpuno zaleđena - njih oko 500 su bili pušteni, nakon što su uspeli da izdejstvuju dozvolu da imaju stalno prebivalište. Kada je logor u potpunosti ispražnjen, njegova svrha je promenjena i on je postao prihvatni logor za partizane. Tada je već bio ugušen ustanak u Srbiji i on se pomerio na Bosnu, Kozaru i delove NDH, tako da su zatvorenici uglavnom dolazili odatle i veliki broj njih je umirao od bolesti, trovanja, tukli su ih i mučili i tako dalje. Neki su odvedeni u Jasenovac, gde su bili ubijeni, ali najveći broj je bio prosleđen u Nemačku i Norvešku na prinudan rad. Kroz jevrejski logor je u periodu od decembra 1941. do maja 1942. prošlo oko 6.500 jevrejskih žena i dece, od kojih je možda nekih 50 ili 60 bilo pušteno, jer je utvrđeno da su im muževi Srbi. Ostali su svi bili ubijeni ili su prethodne zime umrli u logoru. Broj ljudi koji su tamo poslati posle ovog perioda iznosi oko 30.000, od čega je 10.000 umrlo.

Jevreji su jedina etnička grupa u Srbiji koja je bila sistematski uništena, i muškarci i žene i deca. To je ono što stradanje Jevreja u Srbiji čini jedinstvenim u odnosu na stradanje bilo koje druge etničke grupe. Zbog toga postoji pojam holokausta, kao nečega što je drugačije od drugih vrsta stradanja. U tom kontekstu treba posmatrati način na koji se konstruisalo sećanje na taj logor posle Drugog svetskog rata. On je postojao do savezničkog bombardovanja 1944. u aprilu, kada je nekoliko bombi palo na logor i on je ubrzo zatvoren i napušten. Tada počinje posleratna istorija tog mesta.

Ruševine su raskrčene i počele su da se grade barake u kojima su bili smešteni radnici iz omladinskih brigada, koje su krenule u izgradnju Novog Beograda. Ima jedna zanimljiva fotografija, na kojoj se vide omladinci sa zastavama i parolama posvećenim Titu, koja datira iz 1949. Oni stoje na stepeništu češkog paviljona, koji je samo deset godina pre toga imao potpuno drugačiju namenu. Čak i kada je državna komisija za istraživanje ratnih zločina izdala svoje saopštenje o stradanju na Sajmištu, ono je označeno kao mučilište naroda Jugoslavije. Svi planovi vezani za uređenje tog prostora neposredno posle rata su podrazumevali potpuno rušenje svega što je ostalo. Trebalo je da to bude travnata površina, a bilo je i raznih ideja o tome šta tamo izgraditi, od zgrade parlamenta do zgrade opere 70-ih godina.

Mnogi logori u istočnoj Evropi posle rata su prezervirani da bi se videlo kako je to izgledalo kada je tamo bio logor. U Jugoslaviji je to vrlo retko činjeno. Jedini koji su se zalagali za to da se ovo mesto adekvatno obeleži su bili članovi SUBNOR-a, koji su formirali Udruženje bivših logoraša. To su uglavnom bili ljudi iz druge etape logora, koji možda nisu ni znali da su pre njih tamo bili Jevreji, a od samih Jevreja gotovo niko nije bio preživeo. I od kraja 50-ih postoji inicijativa da se to mesto adekvatnije obeleži, ali nije se znalo kako to učiniti. Jedan od razloga je to što se to mesto nalazi gotovo u centru, između Novog Beograda i starog Beograda. Smatralo se da bi trebalo da ovo mesto ima funkcionalniju ulogu u urbanističkom razvoju Beograda, nego da se tamo napravi neki spomenik koji bi ličio na onaj iz Kragujevca ili sa Sutjeske. Logor u Banjici i Jajinci su već bili zauzeli centralno mesto stradanja u Beogradu. Takođe, kultura sećanja u komunističko vreme nije negovala kult žrtve, već kult otpora. Sećanja logoraša iz svih logora su, na primer, bila objavljena pod nazivom - Otpor u žicama.

Prvo obeležavanje Sajmišta odigralo se 70-ih godina, kada je podignuta jedna mala ploča na jedva vidljivom mestu na ulazu u Sajmište. Tekst na njoj kaže da su tu stradali pripadnici svih naroda i narodnosti od strane okupatora i domaćih izdajnika. Ta spomen ploča je nestala i tvrdi se da se nalazi na nekom depou opštine Novi Beograd. Novi spomenik je podignut 80-ih godina, sa identičnim tekstom, ali je stavljen na travnatu površinu neposredno pored kule. U Socijalističkom savezu radnog naroda se u to vreme pojavila bojazan da mlade generacije nakon smrti druga Tita gube kontakt sa revolucionarnom prošlošću Beograda i od tada se svake godine 9. maja održava školski čas na Starom sajmištu. Pronašao sam podatak da je 1989. tamo izveden i jedan kratak pozorišni komad na temu Starog sajmišta, koji je napisala, niko drugo do Isidora Bjelica.

To je vreme kada je pažnja počela da se pomera sa stradanja ljudi u rukama nemačkog okupatora ka stradanju srpskog življa u NDH. Sajmište postaje predmet sporenja između srpskih i hrvatskih istoričara. Srpski istoričari i kvaziistoričari počeli su da potenciraju Jasenovac, a njihovi pandani u Hrvatskoj su počeli da govore o tome kako je i Beograd imao svoj logor, koji uopšte nije obeležen. Jedan od odgovora iz Srbije bio je da je taj logor bio na teritoriji NDH. Donesena je odluka da se tamo napravi spomenik, koji je radio akademski vajar Miša Popović i trebalo je da se taj spomenik podigne 9. maja 1989. Onda je to odloženo iz raznih razloga, ali kada je spomenik konačno podignut 1995, to više nije bilo 9. maja, nego 22. aprila.

Čitav kalendar sećanja u Srbiji se potpuno promenio. On je premešten na događaje vezane za NDH i stradanje srpskog življa tamo. 1992. skupština Srbije je uspostavila 22. april, dan kada je bio proboj logoraša u Jasenovcu, kao Dan sećanja na žrtve genocida uopšte. Sajmište je reinterpretirano i to više nije bilo mesto stradanja svih naroda Jugoslavije, nego je to sada postalo simboličko mesto na kojem se u Beogradu obeležava stradanje srpskih žrtava u NDH. To se jasno moglo videti i po tekstu na tom spomeniku, koji je kasnije takođe nestao. U tom tekstu su se spominjale srpske žrtve u NDH i žrtve mađarskog terora u Novom Sadu. To je objašnjeno time što je taj spomenik blizu ušća Save, koja je dolazila iz NDH, i Dunava, koji teče od Novog Sada, a tela žrtava iz Jasenovca i novosadske racije tim rekama su plivala do Beograda. Važno je da se ovo dešavalo 1995, kada je postalo jasno da Jasenovac neće ostati u rukama srpskih snaga. Sajmište je pretvoreno u ekspozituru Jasenovca u Beogradu.

Sama ceremonija komemoracije je kasnih 90-ih bila ista svake godine: dolazilo se ujutru, postavljali su se venci na spomenik, zatim se prelazio Brankov most, odlazilo se u Sabornu crkvu i tamo je držano opelo. To je bio još jedan način na koji su pravoslavne, srpske, žrtve terora stavljane u centar pažnje. Spomen na jevrejske žrtve i spomen na Sajmište kao mesto holokausta, stradanja Jevreja koje je bilo kvalitativno i kvantitativno drugačije od svih drugih stradanja, ni na koji način nije bilo obeleženo.

U vreme NATO bombardovanja vraćena su u centar pažnje sećanja na period od 1941. do 1944, naročito na činjenicu da je logor bio bombardovan od strane saveznika. Kao da je najstrašnija stvar koja se dogodila na Sajmištu bila pogibija sto logoraša od savezničkog bombardovanja 1944, a ne da su desetine hiljada ljudi pobijeni od strane Nemaca pre toga.

Sve to vreme u tim zgradama su živeli ljudi. Jedno vreme tamo je bila i velika kolonija Roma. 60-ih godina, kada je trebalo da bude prvi sajmit nesvrstanih u Beogradu, a autoput prolazi pored Sajmišta, tadašnje vlasti su smatrale da državnici koji dolaze u Beograd ne bi trebalo da vide te slamove i onda su sve Rome iz tog kartonskog naselja preselili u Ledine. Tu je napravljena kožarska škola, koja još uvek postoji, tu je bilo i fudbalsko igralište. To je vrlo važno spomenuti u kontekstu sadašnje polemike o Starom sajmištu. Kada je klub Posejdon tamo organizovao koncert ili boks meč, u javnosti je to ocenjeno kao nešto što je posebno problematično. A tamo se već 50 godina dešavaju stvari koje nisu adekvatne tom mestu. Pitanje je šta uraditi sa tim prostorom. Obnavljanje svih paviljona neće to obeležiti kao mesto stradanja, nego će obeležiti mesto gde je bio Sajam pre Drugog svetskog rata. Paviljoni ne bi izgledali kao u doba kada je tamo bio logor, oni neće biti sivi, bez prozora, sa tim ležajevima na tri sprata. Neko bi ih gledao sa Kalemegdana i mogao bi da kaže - pa nije taj logor izgledao loše. Znači, to nije podizanje spomenika logoru, to je podizanje spomenika Sajmu od pre Drugog svetskog rata. Ako treba da se adekvatno obeleži to mesto, neka se izgradi novi muzej, savremena zgrada, ali podignuta kao muzej žrtvama, na način na koji je podignut Muzej holokausta u Berlinu.

Sa Topovskim šupama, odakle su na streljanje vođeni jevrejski muškarci, situacija je još dramatičnija. Topovske šupe posle rata nijednom nisu bile obeležene, čak se i u nekim listama logora koje je radio SUBNOR ponekad ni ne spominju kao logor. Razlog je jednostavan: tamo su bili samo Jevreji i Romi, od kojih najveći deo nije preživeo i broj ljudi koji su mogli da napišu sećanja na taj logor je bio minimalan. Topovske šupe su odmah pretvorene u neke hangare i ničim nisu bile obeležene do 2006, kada je tamo podignuta mala spomen ploča. Novinari koji su izveštavali o tome nisu dobro izgovorili i napisali ime tog logora, pa se on u izveštajima naziva topovske šume. Još bizarnije je to što je 1994. spomen ploča podignuta na potpuno pogrešnom mestu, na Bulevaru revolucije kod tramvajskih šupa zato što je neko pomislio - tramvajske, topovske, to je manje-više isto. I još uvek na tom zidu stoji ploča na kojoj se kaže - sa ovog mesta su Jevreji odvođeni na streljanje, iako to nije to mesto.

Topovske šupe su sada predviđene za rušenje i, po svemu sudeći, tamo će biti izgrađen veliki šoping centar, u kojem će biti i kuglana, bioskop i velika samoposluga. Pitali su Acu Singera šta misli o tome i on je rekao kako je neko isto tako poželeo da izgradi samoposlugu u blizini Aušvica, ali da to nije prošlo. A u Beogradu će na mestu sa kojeg je 5.000 ljudi, skoro svi Jevreji muškarci iz Srbije, odvedeno na streljanje, zaista biti samoposluga i kuglana i bioskop.

Svetlana Vuković: A gde je lokacija Topovskih šupa?

Jovan Byford: Topovske šupe su na Autokomandi, kada se izađe sa avalskog druma na veliku raskrsnicu, između nekadašnjeg Bulevara JNA i Tabanovačke ulice. To je veliki prostor na kojem se vidi jedan hangar koji je izgrađen posle rata, a sa leve strane, znači tamo gde se vidi da je nekad bio ulaz, stoje dve zgrade od cigle i logorska uprava je bila u tim zgradama. Te zgrade su predviđene za rušenje i samo je pitanje vremena kada će sve to biti sravnjeno sa zemljom.

Ako pogledate istoriografiju holokausta na Zapadu, apsolutno je dominantna ideja da se ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, ne može govoriti o holokaustu van konteksta kolaboracije. Nije bitan samo onaj ko je izvršio akt ubistva, nego ko je sve to pripremio, ko je u specijalnoj policiji bio u odseku za Jevreje, ko je skupljao spiskove, ko je potkazivao Jevreje koji su se krili i ko je zapravo desenzitizovao ljude da imaju manje simpatija i manje saosećanja za Jevreje. Kada su u taj logor dovedeni prvi Srbi, Nedić je uputio pismo nemačkim vlastima, u kojima je izrazio bojazan da će i oni biti ubijani dušegupkom. On je bio spreman da interveniše, ali ne kada su u pitanju Jevreji. To je i bila logika po kojoj su Nemci streljali Jevreje, a ne Srbe. Postoji dokument u kojem jedan od nemačkih oficira shvata da Jevreji možda nemaju mnogo veze sa ustankom, ali da, ako ubijaju Srbe, imaju problema sa kolaboracionističkom vlašću. Kada su ubijali Jevreje ili Rome, Nemci te probleme nisu imali. U tom smislu postoji veza između same ideje kolaboracije i holokausta, čak i ako kolaboracionističke vlasti nisu bile te koje su te zločine izvršavale, na način na koji to jesu činile u Rumuniji ili Hrvatskoj.
Emitovano u emisiji Peščanik, 1.02.2008, na radiju B92.
Izvor: peščanik.net
Link: http://www.pescanik.net/index.php?&p=240&ni=1325&nd=1
 
Čovek je sasvim ok analizirao posleratni period, iz ovoga je jasno zašto je važno da se istorijom bave istoričari a ne političari.
Nije baš istina da se baš toliko ne pamti, moja pokojna baka je bila neobrazovana ali se dobro sećala Jevrejki koje su posećivale svoje muževe i rođake zatvorene kod Autokomande, i spominjala je kako su se držali dostojanstveno, ali i nekako pomireni sa sudbinom. Uprkos zvaničnom ispiranju mozga o herojskom otporu naroda i narodnosti Jugoslavije u NOR i Revoluciji (ključna reč u tumačenju istorije posle rata), cela njena priča o okupaciji je bila tako tipična: muž u zarobljeništvu, glad (naročito u zimu 1941), beda, smrt, život u stalnom strahu od svega i od svakog, bombardovanja, mrtvi na ulicama, racije, odmazde, izbeglice...
Zaborav Sajmišta počinje 1944, baš zato što se nalazi tu gde se nalazi - na glavnom pravcu širenja grada. Zašto su Nemci izabrali baš Sajmište za logor-nalazilo se na „idealnom“ mestu-fizički izlolovano, a praktično deo Beograda - unutrašnjost je suviše bila isuviše nestabilna i nesigurna da se tamo gradi poseban logor, a i nisu mislili da će ga dugo “koristiti”. Neki izvori spominju I psihološki efekat na ljude na drugoj obali, ali mislim da je aprilsko bombardovnje, mrtvi na ulicama, vešanja, odmazde i racije bilo dovoljno Beogradjanima da ne čačkaju mečku kao Prle i Tihi na TV.
Ovo za Nedićevu „bezdušnost“ mi je malo čudno – sigurno nije prihvatio od Nemaca da bude predsednik vlade da bi se zamerao Nemcima. Pa taj čovek je celog života bio oportunista, njegovu vladu (ili „vladu“) su Nemci postavili kada je bilo jasno da Jevrejima u Srbiji nema spasa,da su otpisani, od prvog dana okupacije su počeli da ih pretvaraju u robove čiji život ništa ne vredi. A kolaboracija je ovde nastajala u sitnim koracima po liniji manjeg otpora – bolje njegova glava nego moja, gledam svoja posla I kako ću da preživim. Dovedi ljude u bedu I neki će sve da učine da prežive. Ne treba zaboraviti i ulogu folksdojčera. Nemci su znali gro adresa na kojima su živeli Jevreji i pre nego što su ušli u Beograd. Isto tako, „problem“ kod okupacionih vlasti ih nije više mnogo brinuo u jesen 41 u Kraljevu i Kragujevcu, kada im je ponestalo Jevrejskih muškaraca. Čak su i povećali kvotu kada su videli da ima i onih Srba koji baš i nisu spremni da ćute i trpe. Treba malo znati i hronologiju dogadjaja.



A ovo za Šupe i šume - u istom danu sam na tri različita medija čuo da kažu - šume. Ali bitno je da smo učili o 7 nepriajteljskih ofanziva i 20 neprijateljskih divizija (šta li Nemci misle o tome?)
Uostalom, i mošti Svetog Save su spaljene na jednom drugom Vračaru, ne ovom današnjem, ali koga briga za detalje?
 
Još nešto.
Neka i Bajford da svoj predlog za uredjenje Sajmišta. Nešto mora da se učini, već 64 godine to stoji tako i propada.
Ako se kompleks valjano pretvori u Memorijal i ako se privuku ljudi u muzej, ne verujem da će iko to posmatrati samo kao prijatan pogled sa Kalemegana.
 
Није Сајам али је повезано

Иницијатива за уређење Музеја бањичког логора
1310319_Muzej_banjickog_logora_s.jpg

У жељи да врати Музеју бањичког логора углед и значај који заслужује, Томислав Ђорђевић, председник општине Савски венац, најавио је да ће покренути акцију за уређење прилаза и платоа испред улаза у овај музеј.

–Поред општине Савски венац и Војне академије, као иницијатора, у ову акцију укључиће се и Град Београд, суседна општина Вождовац, грађани улице у којој се музеј налази и Архитектонски факултет, чији ће студенти радити идејна решења за овај пројекат. Музеј бањичког логора, у улици Вељка Лукића Курјака на савсковеначком делу Бањице, један је од оних културно-историјских и сакралних споменика и објеката о којима се мало зна и ретко се посећују, а итекако су битни за историју Београда и Србије – каже Томислав Ђорђевић.

У овом логору су, да подсетимо, за време Другог светског рата, страдале хиљаде Срба, Јевреја, Рома и антифашиста свих нација, многе угледне породице, међу којима и бројне личности, које су писале нашу историју, сопштавају из Службе за информисање општине Савски венац.
извор Беоинфо
линк http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1310316
 
Vrh