Stari Sajam i naselje Staro sajmište
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.022
U Politikinom tesktu ima nekoliko gresaka, Sajmiste je stradalo u bombardovanjima u septembru 44 (opet, kao i u slučaju Sajmišta, o savezničkom bombardovanju najveći broj ljudi misli da je to bilo samo za Uskrs 44), a oslobodjeno je kada je oslobodjen i Beograd, kada su Rusi i partizani odmah presli danasnji tramvajski most...pri cemu se opet vracamo na zasluge Milana Zarica....
A ako će da zavisi od stranog novca, onda bolje da se ništa ne radi...to je naša obaveza i ničija više.
Uostalom, neke Izraelske kompanije su bile zainteresovane za gradnju poslovnog prostora na tom mestu, ljudi videli ruinu i poslednje što su mogli da pomisle je da je tu bio konc-logor....
Još malo nedostaje da se stvori "kritična masa" za rešavanje sudbine Sajmišta. Imovinski spor je mnogo jednostavniji nego što izgleda, gradske službe su prilikom prodaje radile protiv svojih propisa (ni desetohiljaditi ni poslednji put). Veći problem je obezbediti dovoljan broj stanova ljudima koji tamo žive, za njih stanovi do sada nisu ni bili predviđeni.
Po onome koliko sam ih ja upoznao to je samo još jedan pogrešan stereotip.praguc":1v2drb8d je napisao(la):
A ako će da zavisi od stranog novca, onda bolje da se ništa ne radi...to je naša obaveza i ničija više.
Uostalom, neke Izraelske kompanije su bile zainteresovane za gradnju poslovnog prostora na tom mestu, ljudi videli ruinu i poslednje što su mogli da pomisle je da je tu bio konc-logor....
Još malo nedostaje da se stvori "kritična masa" za rešavanje sudbine Sajmišta. Imovinski spor je mnogo jednostavniji nego što izgleda, gradske službe su prilikom prodaje radile protiv svojih propisa (ni desetohiljaditi ni poslednji put). Veći problem je obezbediti dovoljan broj stanova ljudima koji tamo žive, za njih stanovi do sada nisu ni bili predviđeni.
Ambassador
Advanced
Ne sviđa mi se kako je formulisano pitanje za anketu o Starom sajmištu. Mislim da je preuzak izbor, ja mislim da bi trebalo da bude spomen park sa muzejom i kulturnim centrom (odnosno, objasnio sam kakav bih "megalomanski" projekat želeo, a ovo mu dođe onda najbliže tome..). Veliki je prostor i sve može da stane.
... cini mi se ipak da bez obzira sto one predratne razglednice lepo izgledaju... da su to ipak bile mahom samo najobicnije hale, bez narocite vrednosti i kao takve u celosti obnovljene ne bih voleo da ih vidim.
Ono sto jeste bilo smekerica to je procelje tih hala. Zato mi se cini da bi bilo lepo obnoviti samo procelje svih hala i onaj spomenik a samo glavnu halu u celini. U sredini bi mogao da bude spomen park nesumskog smislsla, a vec okolo uzvodno uz Savu bi dozvolio gradnju kula. U svakom slucaju, mislim da su proceslja bitna, a da se ona mogu lepo uklopiti u neki kompleks mozda neke betonske grede koje bi "obilazile" celo sajmiste i slicno.
Nisam bas umeo da izrazim na sta mislim, ali jbga.
Ono sto jeste bilo smekerica to je procelje tih hala. Zato mi se cini da bi bilo lepo obnoviti samo procelje svih hala i onaj spomenik a samo glavnu halu u celini. U sredini bi mogao da bude spomen park nesumskog smislsla, a vec okolo uzvodno uz Savu bi dozvolio gradnju kula. U svakom slucaju, mislim da su proceslja bitna, a da se ona mogu lepo uklopiti u neki kompleks mozda neke betonske grede koje bi "obilazile" celo sajmiste i slicno.
Nisam bas umeo da izrazim na sta mislim, ali jbga.
dragan
Professional
Sele se stanovnici naselja Staro sajmište
Doneli su neke odluke, imaju i plan kako da ih sprovedu ..... još da sve to i realizuju.
24Sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=16771
Doneli su neke odluke, imaju i plan kako da ih sprovedu ..... još da sve to i realizuju.
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.022
S jedne strane super sto planiraju da vrate Sajmiste u stanje pre bombardovanja iz 1944.
Ali ne vidim viziju za onaj drugi deo izmedju Tramvajskog mosta i Gazele. To treba da bude "zapadna tribina" Savskog amfiteatra, celina sa onim delom na suprotnoj obali.
Pa pricali smo o onom mostu ili dva koji bi lepo legli na tom delu (deo Bulevara Z. Djindjica), kad se izmesti Zeleznicka stanica na drugoj obali...To cak postoji u nekom planu...cekajuci Prokopoa.
Ali ne vidim viziju za onaj drugi deo izmedju Tramvajskog mosta i Gazele. To treba da bude "zapadna tribina" Savskog amfiteatra, celina sa onim delom na suprotnoj obali.
Pa pricali smo o onom mostu ili dva koji bi lepo legli na tom delu (deo Bulevara Z. Djindjica), kad se izmesti Zeleznicka stanica na drugoj obali...To cak postoji u nekom planu...cekajuci Prokopoa.
Ja smatram da će jednog dana (ne tako skoro) biti dobro imati još jedan savski most. Od Slavije bi se spuštalo Nemanjinom, kružnim tokom bi se išlo oko stanice Beovoza (sadašnje železničke) koja bi bila centar jednog trga, a onda se preko mosta nastavljalo prema Novom Beogradu. Zato mislim da bi i o tome trebalo voditi računa kada se prave planovi za novobeogradski deo između Gazele i tramvajskog mosta.
U tom slučaju, tramvajski most bi mogao da postane i pešačko/biciklističko/roleraško/skejtborderski
.
U tom slučaju, tramvajski most bi mogao da postane i pešačko/biciklističko/roleraško/skejtborderski
.Po meni je logicnije da negde tik pre zeleznicke stanice nemanjina tone u tunel, kako ta velika saobracajnica ne bi sekla paralele sa rekom, i da onda izranja negde kod Milentija Popovca (podzemna odvajanja mogu i ranije) i da se uliva u Bulevar Avnoja.
Inace, po meni bi bilo lepo da ostavi originalni deo stanice (kad se gleda iz Nemanjine ono desno) i onaj centralni ulaz sa satom, ostalo da se srusi i da se napravi oko tog centralnog ulaza koji bi se pretvorio u neku kao kapiju kruzna saobracajnica oko koje bi se prikljucivalo na neki veliki bulevar koji bi isao paralelno sa Vojvode Misica trasom sadasnje pruge ali odvojeno - nesto kao brza saobracajnica- zatim negde pre ade preskocio bulevar vojvode Misica i nastavio paralelno (ali dalje od reke) sa Obrenovackim putem i bio glavna saobracajnica za deo grada koji ce tu razviti.
Inace, po meni bi bilo lepo da ostavi originalni deo stanice (kad se gleda iz Nemanjine ono desno) i onaj centralni ulaz sa satom, ostalo da se srusi i da se napravi oko tog centralnog ulaza koji bi se pretvorio u neku kao kapiju kruzna saobracajnica oko koje bi se prikljucivalo na neki veliki bulevar koji bi isao paralelno sa Vojvode Misica trasom sadasnje pruge ali odvojeno - nesto kao brza saobracajnica- zatim negde pre ade preskocio bulevar vojvode Misica i nastavio paralelno (ali dalje od reke) sa Obrenovackim putem i bio glavna saobracajnica za deo grada koji ce tu razviti.
jovanovm
Advanced
^^ Haha, Beogradski FDR. Ali, u pravu si, to je odlicno mesto za tunel.
Opste dobro, treba da se daju pare iz budzeta!
1. Fasizam je jedna od sto bi se reklo, najcrnjih strana svetske istorije, i opomenjivati ljude na opasnost od pomracenih ideologija ima toliko obavezujuci karakter da bi mogla dobiti status 11. Bozje zapovesti. Staro sajmiste je samo po sebi istorijski spomenik.
2. Staro sajmiste je arhitektonski jedno od najvrednijih dela koje je predratni Beograd imao, i samim tim vredi mu vratiti prvobitni izgled jer su ljudi koji su nam ga podarili tada ucinili svojim delom da Beograd izgleda, bar u tom segmentu, kao prava metropola. Misljena sam da je staro sajmiste vrhunsko umetnicko delo.
3. Staro sajmiste se nalazi na jednom od najvrednijih parceta Beograadske zemlje... Ne samo materijalno, vec i po samoj poziciji blizu reke sa odlicnim pogledom na Stari grad, a pri tom je i kapija Novog grada. To mesto ne zasluzuje da bude neuredjena mini-favela, vec nesto cime bi grad mogao da se ponosi.
Tri argumenta, mislim da je dovoljno
1. Fasizam je jedna od sto bi se reklo, najcrnjih strana svetske istorije, i opomenjivati ljude na opasnost od pomracenih ideologija ima toliko obavezujuci karakter da bi mogla dobiti status 11. Bozje zapovesti. Staro sajmiste je samo po sebi istorijski spomenik.
2. Staro sajmiste je arhitektonski jedno od najvrednijih dela koje je predratni Beograd imao, i samim tim vredi mu vratiti prvobitni izgled jer su ljudi koji su nam ga podarili tada ucinili svojim delom da Beograd izgleda, bar u tom segmentu, kao prava metropola. Misljena sam da je staro sajmiste vrhunsko umetnicko delo.
3. Staro sajmiste se nalazi na jednom od najvrednijih parceta Beograadske zemlje... Ne samo materijalno, vec i po samoj poziciji blizu reke sa odlicnim pogledom na Stari grad, a pri tom je i kapija Novog grada. To mesto ne zasluzuje da bude neuredjena mini-favela, vec nesto cime bi grad mogao da se ponosi.
Tri argumenta, mislim da je dovoljno
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.846
- Pohvaljen
- 19.022
Sasvim dovoljno, slazem se 100%.
I da dodam - za prostor Sajmišta je Muzej holokausta je mnogo primerenija ideja od Muzeja tolerancije - slažem se sa idejom da se u Beogradu otvori i takav muzej, o trošku države naravno, ali na nekoj drugoj lokaciji.
I da dodam - za prostor Sajmišta je Muzej holokausta je mnogo primerenija ideja od Muzeja tolerancije - slažem se sa idejom da se u Beogradu otvori i takav muzej, o trošku države naravno, ali na nekoj drugoj lokaciji.
A zasto bi to bio samo muzej holokausta, kada tu nisu stradali samo Jevreji... mislim da ako se vec ide na muzej onda onda on treba da ima dosta siru postavku u osnovi... da bude nesto kao muzej borbe protiv fasizma ili fasistickih zlocina ili cak uopsteno ljudskih stradanja.
Meni je i inace ta koncepcija pravljenja muzeja od svakog logora i uvek jedno te isto (muzej holokausta) cisto izivljavanje, pomodarstvo. Muzej holokausta u centru Berlina ima mnogo veci znacaj nego sto ce muzejcici "na licu mesta" zajedno ikada imati.
Meni je i inace ta koncepcija pravljenja muzeja od svakog logora i uvek jedno te isto (muzej holokausta) cisto izivljavanje, pomodarstvo. Muzej holokausta u centru Berlina ima mnogo veci znacaj nego sto ce muzejcici "na licu mesta" zajedno ikada imati.
jovanovm
Advanced
^^ Holokaust nije definisan iskljucivo kao stradanje Jevreja, vec po mnogim autorima oznacava i stradanje Roma, homoseksualaca, odredjenih Slovenskih naroda, itd itd...
Inace, ukoliko te zanima zbog cega je obracun sa prosloscu "na licu mesta" vazan, posebno u post-komunistickom kontekstu, mogao bi da pogledas neke clanke Anne Applebaum o tome. Muzeji koji pokazuju da se proslost ne moze i ne sme relativizovati u gradjanskom drustvu su veoma vazna stvar KOD NAS. Sta ostali rade i gde, mene se stvarno ne tice.
Inace, ukoliko te zanima zbog cega je obracun sa prosloscu "na licu mesta" vazan, posebno u post-komunistickom kontekstu, mogao bi da pogledas neke clanke Anne Applebaum o tome. Muzeji koji pokazuju da se proslost ne moze i ne sme relativizovati u gradjanskom drustvu su veoma vazna stvar KOD NAS. Sta ostali rade i gde, mene se stvarno ne tice.
Koje god autore da pominjes, prvo razmisli da li se to sto oni pisu uopste odnosi na ovaj slucaj. Slepo pracenje tudjih stavova u domacem NGO-duhu, ne vodi nikuda osim u gomilanje krilatica. Ja stojim iza toga sto sam rekao. Za Nemce je sigurno vazan obracun sa holokasutom jer je to njihova proslost (= deo proslosti sa kojom oni treba da se obracunaju). Ne vidim sta mi imamo da se obracunavamo sa nemackom prosloscu. Ono sto mozemo to je da se upoznamo i da ucimo iz nje, ali takve lekcije ne daje samo nemacka proslost vec istorija ljudskih masovnih stradanja u celini - zato sam i rekoa da podrzavam ideju muzeja ali da ne bude sveden na holokaust, vec da to bude muzej svih ljudskih stradanja na prigodnom mestu (u istorijskom i geografskom smislu) - uscu u Beogradu.
Mislim da je van nemacke skoncentisanje muzeja na "holokaust" totalno kontraproduktivno i zapravo samo jedan od izraza saveznickog (pobednickog) likovanja. Istorija ljudskih stradanja je mnogo sira u svim dimenzijama od holokausta i ako se zeli iz nje nesto nauciti nema nijednog razloga da se ogranici na holokaust i uopste nacisticke zlocine. Jedino sto jedno takvo skoncentriasanje moze da izazove je "mrznju prema bivsem okupatoru" i produbi ksenofobiju jer prikazivanjem samo jedne slicice istorije covecanstva skriva cinjenicu da se radi o univerzalnoj pojavi ljudskog (zlo)uma, koja se mora kao takva analizirati i predupredjivati.
Btw., izraz holokasut velika vecina autora upotrebljava za genocid nad Jevrejima, a tako ga dozivljavam i ja. U nemackom i nasem jeziku on iskljucivo ima to znacenje. Jedino u engleskom on retko poprima razna znacenja jer i inace u anglo-americkoj nauci se ne pazi previse na pojmovno-izrazajnu preciznost (npr. racial discrimination se u Americi odnosi i na deskriminaciju po veri, jeziku, naciji, poreklu).
Mislim da je van nemacke skoncentisanje muzeja na "holokaust" totalno kontraproduktivno i zapravo samo jedan od izraza saveznickog (pobednickog) likovanja. Istorija ljudskih stradanja je mnogo sira u svim dimenzijama od holokausta i ako se zeli iz nje nesto nauciti nema nijednog razloga da se ogranici na holokaust i uopste nacisticke zlocine. Jedino sto jedno takvo skoncentriasanje moze da izazove je "mrznju prema bivsem okupatoru" i produbi ksenofobiju jer prikazivanjem samo jedne slicice istorije covecanstva skriva cinjenicu da se radi o univerzalnoj pojavi ljudskog (zlo)uma, koja se mora kao takva analizirati i predupredjivati.
Btw., izraz holokasut velika vecina autora upotrebljava za genocid nad Jevrejima, a tako ga dozivljavam i ja. U nemackom i nasem jeziku on iskljucivo ima to znacenje. Jedino u engleskom on retko poprima razna znacenja jer i inace u anglo-americkoj nauci se ne pazi previse na pojmovno-izrazajnu preciznost (npr. racial discrimination se u Americi odnosi i na deskriminaciju po veri, jeziku, naciji, poreklu).