Staro sajmište će obasjati nova svetlost
Autor: S. TASIĆ | 22.04.2008 - 10:09
O tome šta bi moglo i trebalo da se nađe na prostoru Starog sajmišta, centralnog balkanskog stratišta tokom Drugog svetskog rata, polemiše se već decenijama. Samo u poslednjih nekoliko meseci govorilo se o Muzeju holokausta, genocida, stradanja, tolerancije... Ovih dana oglasili su se i studenti arhitekture. Njihove ideje vezane za ovaj prostor predstavljene su u okviru poslednjeg Salona arhitekture.
Ispod slojeva nebrige i ravnodušnosti koji pokrivaju Staro beogradsko sajmište postdiplomci arhitekture su uočili „Zlatnu prašinu vremena“ i pokušali da kroz prizmu vremena novom svetlošću obasjaju i oboje ovaj prostor. Cilj izložbe pod naslovom „Staro sajmište prošlost/sadašnjost/budućnost“ koja je ovih dana postavljena u Muzeju primenjene umetnosti je da Staro sajmište obasja novom svetlošću koja će ga učiniti pristupačnim, sačuvati ga i uključiti u savremeni život.
- Period kad je nastalo Staro sajmište je najnapredniji od svih istorijskih slojeva koji su vezani za taj prostor. Hteli smo da napravimo nešto što je isto tako napredno, ali u ovom vremenu i kompleksu. Sećanje na one koji su tamo izgubili život treba da postoji, ali ne i da dominira - objašnjava Ela Nešić, mentor studenata arhitekture.
Ispunjavajući zadatak svojih mentora studenti su napravili šest potpuno različitih rešenja. Njihova rešenja idu od srušiti sve i zidati iz početka, do obnavljanja srušenih paviljona. Sva rešenja su različita, zanimljiva i u svakom od njih je uključeni i neki novi sadržaj. Bilo da ruše ili da obnavljaju paviljone, istoriju i žrtve logora nisu zaboravili, ali nisu ni odbacili mogućnost da na prostoru Starog sajma mogu da budu i kafei, restorančići, pa čak i koncertne dvorane.
Projekat Jelene Jovanović je nazvan „Vremeplov“. Njen objekat je dinamična „zglavkasta“ struktura koja svojom izvijenošću simulira krivudav istorijski tok: Sajmište pre, za vreme i posle Drugog svetskog rata. Komercijalna zona je liftovima i pokretnim stepeništem povezana sa Muzejom sajmišta. Iz njega se na isti način stiže do Muzeja logora na Sajmu, a odatle u Zonu savremene i digitalne umetnosti. Lidija Kljaković je napravila slojevit projekat. U prvom svaka zemlja ima svojih 50 kvadrata da sa njima radi šta joj je volja, a u drugom, iz njih izrasta „informacioni mol“ po ugledu na savremene šoping molove u kojima se, umesto materijalnih, „prodaju“ unutrašnja zadovoljstva. Nebojša Stanošević uz reku vidi Institut za film, Miloš Bjelobrk Muzej arhiekture i Medijateku koje razdvaja Memorijalni kompleks, a Nataša Vukosavljević tri scene, glavna za prezentaciju ideje, i dve manje, muzička i prosotr za alternativno pozorišta. Sve je napravljeno kao lavirint visećih vrtova koji bi dodatno dezorjentisali posetioce.
- Moji objekti su svi novi. Nijedan paviljon nism zadržala. Svi su okrenuti leđima, i zatvoreni prema spoljašnjem svetu. Sve je napravljeno kao mali kompjuter pa su i objekti oblika nula i jedinica - kaže Dajana Elez, koja je jedina sve srušila i zidala nanovo.
Njeno Sajmište je zamišljeno kao Fabrika umetnosti sa komercijalim sadržajima i koncertnom dvoranom u Kući muzike.
Sećanje na premijeru iz 1952. godine
Studentima arhitekture su se pridružili vršnjaci sa fotografije, scenografije i dramskih umetnosti. Studenti scenografije su napravili instalaciju koja treba da pokaže kako Staro sajmište izgelda sada. To je drvo sačinjeno od plastičnog đubreta koje je reka izbacila, a koje su pokupili na Sta-rom sajmištu. To drvo je deo scenografije za predstavu „Čekajući Godoa“, koja je će u četvrtak biti izvedena u Muzeju primenjene umetnosti, a premijeru je imala 1952. godine u ateljeu Miće Popovića na na Starom sajmištu.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=39006
, da niie da se zbog toga uredjuje?
