upravo zbog toga da bi se prodavac potrudio i prodao umesto da sedi i čačka telefon.
Ali ima i onih koji čačkaju i stojeći.
Nema ničeg lošeg u tome da se prodavcu omogući da može da sedne kada nema kupaca. Isto tako nema ničeg lošeg u tome da se prodavcu omogući da može da gleda u telefon kada nema kupaca. Šta treba prodavac da radi kad je radnja prazna, pogotovu radnici butika u nekim šoping centrima prepodne radnim danima? Da stoje u mestu i da gledaju u kvaku prodavnice?
Ako menadžeri radnje sumnjaju da se neki prodavac ne trudi kada su kupci tu, uvek mogu da pitaju kolege, pregledaju snimke, pošalju kolegu prerušenog kao kupac (McDonalds ovo radi, zovu ga Mystery shopper) ili da prosto anketiraju kupce.
Imbecilno je, i maliciozno, u startu polaziti od ideje da radniku treba sve da se oduzme jer će se uvek naći neki zabušant. Isto važi i za imbecilne prakse i uverenja menadžera da će prodavnica u kojoj svi stoje privlačiti više kupaca. Neće. Učio sam marketing, i radio u toj branši. I 90% svih marketing papazjanija su čist bulšit, "ako prođe, prođe" nabadanje i izmišljena topla voda da bi marketing "stručnjaci" i agencije opravdali svoja postojanja i budžete. A nažalost, s druge strane su menadžeri, najčešće ljudi koji u životu nisu radili normalan, sirotinjski posao (mislim na menadžere velikih kompanija a la H&M, Fashion & friends, itd... sve te entitete gde je radnik bezimeni rob-ot) koji se pecaju na te idiotluke i onda sve svaljuju na običnog radnika dok sebi non stop dižu plate. Kao što se i u drugim sferama i poslovima osuđujuće gleda na radnika koji kad nema posla upali igricu ili klip na kompu, a gluperda od menadžera i šefa ignoriše: 1) šta je sve radnik uradio tog dana, koliko je efikasan bio i 2) da u tom momentu radnik bukvalno nema šta da radi.
Uostalom, postoji prosto i očigledno rešenje za ovo sa buticima: postavljanje visokih stolica (barskih ili kao onih voditeljskih sa TV) iza pultova i kasa. Tako da radnik može da sedne a da opet deluje reprezentativnije nego da je seo na "klasičnu" nisku stolicu. I taman daje toliko potpore da radnik odmori malo telo, a da se radnik ne raspištolji. Ljudskom telu treba da naizmenično: sedi, hoda, stoji. Nije normalno da se u kontinuitetu 8-10 sati sedi, ni da se stoji, ni da se hoda. Prosto fiziološki nismo napravljeni za to.
Mada da se ja pitam, išao bih i korak dalje i svaki radnik bi imao maksimalno mogućeg (ostvarivog) prostora i vremena da odmori telo i um onda kada mogućnosti to dozvoljavaju. I takvi radnici su uvek srećni radnici i još bitnije - produktivni. Takvih preduzetništva već ima, puni su YT prilozi i novinski članci o menadžerima i vlasnicima koji su probali takve eksperimentalne metode i doživeli poboljšanje radne atmosfere i produktivnosti. Kao što se iznova potvrđuje da 4-dnevna radna nedelja ili radna vremena sa po 6 sati daju bolje rezultate nego autističnih 40 sati nedeljno. Problem su bolesne autistične korporacije i old-school kapitaljarske škole koje tvrdoglavo veruju da samo štap, sebičluk, zakidanje i hohštapleraj mogu da donesu profit. Zato ja i govorim da su korporacije često gluplje i iracionalnije nego što se spolja čini. Jer ne vide i ne priznaju čak ni kad se eksperimentalno dokaže da greše.
P.S.
Vezano za Lagunu, da nastavim - znam čoveka koji je završio osnovne i master studije na jednom solidnom državnom fakultetu, i radio je u Laguni kao prodavac, jer je Srbija zemlja prepuna mogućnosti jelte... Imao je sličan tretman kao onaj lik u reddit postu što je opisao. A radi se o normalnom, radnom i odgovornom čoveku. Posle te usrane Lagune, prešao je u jednu kompaniju gde radi takoreći većinski u struci, i danas je jedan od najvrednijih i najbolje plaćenih u svom sektoru tamo. A kad bismo iza zatvorenih vrata pitali menadžeriju Lagune i slične, oni bi sa apsolutnom sigurnošću rekli kako svi koji dođu da rade kod njih su lenčuge, lopovi i propaliteti sa osnovno školom. Što naravno nema veze s istinom. Ali eto, vlasnici buržuji i menadžeri bez dana normalnog radnog staža sa diplomom psihologije na Megatrendu znaju bolje...
E zato društvo i ekonomija i jesu u takvom stanju, što na nivou Srbije, što na nivou sveta. Jer se prečesto pitaju ljudi bez dana poštenog rada, i previše je menadžera, Ljudskih resursa (odvratan termin) i sličnih sviračkih pozicija koje ne rade ništa. I više se gledaju neke forme, fasade i brojke nego realni opipljivi učinak i zdrav razum radnika i firme.
Čak mislim da možda i vode neke spiskove, dugo se nisu ni pojavljivali. Znaju ko ih oduva, ko hoće da ih bije, koga mogu da lome, koga da podmite...
www.blic.rs
