Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Mislim te jaganjce je svakako čekala ista sudbina...


Da se mene pita momentalno bih ukinuo kako ugovor o doživotnom izdržavanju tako i usmeni testament.

Tj. ugovor o doživotnom bih u najmanju ruku izmenio u delu da nužno nasledstvo ostaje, a usmeni testament bih svakako ukinuo.

Kod usmenog testamenta treba da imaš 3 svedoka i izuzetne okolnosti koje su takve da se bilo koji drugi testament nije mogao napraviti.

Olografski (svojeručni) je prvi sledeći najjednostavniji po formi koji mozeš napisati i na parčetu salvete ako nemaš papir.

"Ja Noki Nokić, celokupnu svoju imovinu ostavljam Nokiju junioru. Noki Nokić"

To je forma u kojoj se radi. Predstaviš se punim imenom i prezimenom. Napišeš kome i šta ostavljaš, potpišeš se.

Ovakav testament bi trebalo da može (nisam ispratio sudsku praksu) da bude punovažan i uz manje zahteve forme ako su okolnosti slučaja takve da to opravdavaju.

Recimo nožem po stolu si urezao "Sve sinu." može biti punovažan testament uz veliki rizik dokazivosti... ali ako je recimo taj ostavilac bio zatočen, talac i nije imao snage da urezuje puno ime i prezime a još manje da se nekim oštrim improvizovanim predmetom i potpiše... Takvi testamenti su se uvažavali, da li u uporednom pravu ili kod nas, zaboravio sam a nije mi ni važno.

Više puta sam ovde istakao da mi je iznalaženje suštine onoga što zakonom štitimo važnije od konkretno upotrebljenog teksta zakona pa bi u skladu s tim "Sve sinu" uz izuzetnost situacije trebalo biti uvaženo kao poslednja volja ostavioca, ma šta zakon predviđao o svojeručnom testamentu.

Usmene testament. Troje se dogovori da tvrde isto... Puno je tu prostora za zloupotrebe, da neko ostane bez nasledstva... Prosto bih to ukinuo, a ljudi nek misle na vreme dok su u punoj snazi, ako im se zakonski sled ne dopada i žele nešto da menjaju...
 
И ако је исход исти, велика је разлика између клања животиња као технолошког процеса у производње меса и насумично безумног убијања само ради убијања. Ту се крије тешка психопатологија. Сетимо се монструма из околине Младеновца, пре покоља младих имао је историју злостављања луталица.
 
Мада је нпр. био несразмерно велики удео месара међу усташким кољачима.
(Само кажем, једем месо иначе...)
 
Реко ми неко од ових млађих историчара, не знам више ни ко.
 
Za mene je takođe bolesno zaklati životinju. Ne bih mogao zaklati svinju, jagnje, tele itd... Nema šanse.
 
Za mene je takođe bolesno zaklati životinju. Ne bih mogao zaklati svinju, jagnje, tele itd... Nema šanse.
Sta da radis, narod voli to da jede... Ne zaboravi da su nasi roditelji ili najdalje deke i bake to radili u svakodnevnom zivotu na selu

jbg filozofija... Nije drustveno prihvatljivo da zakoljes zivotinju bez ikakve svrhe - dok je prihvatljivo uraditi to isto u svrhu prehrane
 
Филозофија, и то основана (постоји ту још и лов и риболов).

У исламу нпр. има још ограничења да би све било "халал", мора да се усмрти у име Алаха, итд.
 
Ja nemam problem da odsecem ribi glavu (ronilac sam). Kokoskama bih odsekao glavu (ako su za uzgoj, ne za nosenje jaja). Sve ostalo... nema sanse. Ako si gladan onda moras to da uradis. Tesko je iskljuciti emocije i biti hladnokrvan.
 
Једном ми је причао касапин у пензији, најтеже му је било телад да коље због погледа. Мислим да доста зависи до тога да ли су у детињству научени да је клање животиња нормална радња спрам потребе.
 
Да цитирам опет јехову Пантића, данашњи здравствени систем је:
“Бездушни здравствени комбинат равнодушан према плачу”

 

Jako dobar clanak. @Bender Rodriguez procitaj da vidis kako je tesko naci normalan posao u Srbiji. Suprugu sam pre 6-7 godina pokusao zaposliti tamo, bezuspesno, sad vidim da je to bila sreca. Doduse radila je kod drugog izdavaca (mala plata) ali nije bilo mobinga. Nit snimanja kamerom i brojanja minuta.
 
Baš kad si pomenuo Laguna, htedoh da napišem kako maltretiraju ljude da noj stop stoje (jer su menadžeri tako pročitali da treba iz milijarderskih knjiga). I onda vidim u postu da lik isto priča. Znam da i u mnogim buticima isto tako jedu g..na i maltretiraju zaposlene sa tim stajanjem i glumatanjem kraljevske garde.

Sad idem da nastavim dalje.
 
Ženina sestra radila u Masimu, nema telefona, nema sedenja, što bi rek'o Bender gardisti ali, 5 do 6 radnih dana i 4 sata smena, a pazari milionski, pa sad ko kako voli. Meni je ok kada udjem u butik da je prodavac tu, da mi ne dosadjuje ali da bude prisutan ako imam pitanja, a ne da sedi i čačka telefon i da me maltene ne vidi da sam ušao.
 
Glupo je terati ljude da stoje, ali nije dobro ni kada nema nikog da ti pomogne, znači istina je kao i uvek negde na sredini, treba naći balans. Ja sam loš kupac, ne volim da kupujem i milion uta se dogodilo da kupim nešto na impuls prodavca. I obratno, akda me niko ne "tera" ja izađem iz radnje. MOžda treba gazde da ponude i neki bonus na osnovnu platu koji je vezan sa učinkom, procenat od prodaje i sl. Naravno gde je moguće, ne može se to u Maxiju.
 
Pa pazi glupo je terati ljude da stoje ili kleče ceo dan (gradjevina) pa opet ljudi rade po 10h dnevno i onda ljudi viču "skupo". Što se prodaje tiče neki i imaju politiku uvećanja zarade na osnovu učinka ili prodaje upravo zbog toga da bi se prodavac potrudio i prodao umesto da sedi i čačka telefon.
 
Да цитирам опет јехову Пантића, данашњи здравствени систем је:
“Бездушни здравствени комбинат равнодушан према плачу”

Zaista, zdravstvena zaštita u Srbiji je duboki mrak. Jedino je gora socijalna zaštita, to čak ni do novina ne dolazi. Evo još jednog priloga na temu:
Jedne noći sam bila toliko ošamućena da nisam osetila impuls za mokrenjem, pa sam se upiškila u krevet. Dovukla sam se do sobe za medicinske sestre, i dežurnu zamolila da mi da presvlaku. Ona je to odbila, rekavši da je orman zaključan i da se javim ujutru. Nikad se u životu nisam osećala tako poniženom, niti ću to osećanje ikad zaboraviti.
Ceo tekst: Ispovest pacijentkinje iz „Laze“
 
Vrh