I šta je rešenje? Da im se skrati gradivo još više? Da bi radili šta? Visili na TikToku i Instragamu još više? Igrali igrice još više? Slušali IDJ još više?
Geografiju može da ih nauči nastavnik, da budu ljudi mora porodica da ih nauči. Nijedan nastavnik ni predmet ne može da zameni kućno vaspitanje.
Jel pitaš mene ili si sam sebi dao odgovor?
Ne mislim da treba da se skrati gradivo, ali mislim da nekim stvarima treba da se da manje pažnje, da bude sažetije, ako je baš nužno zarad neceg boljeg i korisnijeg, a da se na konto toga vrate predmeti domaćinstvo, da se tehničko obrazovanje proširi, da se uvede neki novi opšteživotni predmet...Ali ne da bude opisno ocenjivan, nego kao i drugi predmeti, ocenama. Svi ste imali, a i ja sam, u odeljenu u Osnovnoj, a i u Srednjoj skoli, jednog, do dvojicu, koje je maltretiralo celo odeljenje i bili su lutke za udaranje svima. I ne može niko da me ubedi da razredni starešina ili neko od nastavnika to ne primecuje. Naravno da primecuje, nego nece time da se bavi iz nekog razloga, nije to njegov problem, to jednostavno tako mora. I neko od takve dece pokusa da privuce paznju nekim glupstima, pa bude jos vise ismejavano obicno, dok se pakao škole za njega ne zavrsi. A desi se i ovakav izolovan slučaj, kakav se desio sada u nasem gradu. Ne mora da bude da je maltretiran, mozda je i neki drugi socioloski problem uzrok.
Nemam ništa protiv da moje dete igra igrice. Ali imam, ako samo to radi i da se zatvori u kucu ceo dan, nema potrebu da se sa nekim druzi, prošeta, bavi sportom,...A mnoga deca to rade, roditelji od jurnjave za novcem ne obracaju paznju. I onda posle: ,,Kako je asocijalno? Zašto se zatvara? Zašto ne priča?...." Normalno je da ti neko odgovara, neko me. Ali ako ti niko ne odgovara i povlacis se u sebe, praveci u igricama svoj svet i gledajuci u telefonu izvor zadovoljstva i zanimacije, to je veliki problem. Pritom mnoga danasnja deca imaju potrebu da se dopadaju svima i kada se nekome ne dopadnu, to je problem. Bio sam i ja dete, ali ni tada nisam imao potrebu da se svima dopadnem...Kome sam bio dobar i on meni, druzio sam se, ko nije, nisam i bilo me je baš briga sto nisam.
Psihološki problemi se ne dešavaju danas, a njihove posledice se vide sutra. To je višednevni, višemesečni, a često i višegodišnji proces. I niko ne može da me ubedi, da neka osoba bliska osobi koja ima taj problem, nije mogla to da primeti i reaguje ili bar proba da reaguje.
A slažem se svakako da nijedna škola, redovna, vanredna, dodatna, neka osma, ne može da zameni roditeljsko vaspitanje i ono čemu roditelj može da te nauči. Kao i koji problem u životu možeš da imaš, ako te roditelj neke stvari ne nauči. Tačnije, koje sve probleme možeš da imaš.