Ne, nisam išao u gimnaziju u Diznilendu, nego u Pančevu. I ne da stanje nije bilo kao u vašim školama, nego 180° suprotno... Koje drogiranje, alkoholisanje itd, to nam nije bilo ni na kraj pameti, a i da smo hteli, ne bismo imali love za te "sportove".. Profesori su nam bili kul, i sa mnogima smo i bili ortaci, ali smo ih i uvažavali, jer su bili dobri i pametni ljudi.. Sa nekima i dan danas idemo na piće..
Na maturskoj u Pragu, smestili su nas u hotel u kojem su bili maturanti iz vukovarske gimnazije. Sećam se, naš autobus ulazi na parking, a prof. fizičkog, inače izbegao iz Osijeka, videvši parkirane njihove buseve kaže-au, biće gužve.. I ode da "kao" smiri svoje odeljenje.. Moja razredna je samo rekla-ja mojima nemam šta da objašnjavam i savetujem ih kako da se ponašaju, to su zreli i pametni ljudi.. Što smo i bili.. I ne da nije bilo nikakve frke sa Vukovarcima, nego smo se zezali i zajedno izlazili, kao da se znamo 100 godina.
Kad poredim prošlo i današnje stanje, uopšte ne govorim o vršnjačkom nasilju, debila je uvek bilo i biće, nego o generalnom stavu prema obrazovanju, poštovanju prema profesorima, odnosu između đaka i njih.
I ne, nije uvek bilo ovako, i da- mnogo je lošije stanje sad nego pre... I da, danas je mnogo više privatnih fakulteta, do diplome možeš da dođeš za male pare i njena vrednost je obesmišljena, pa su deca izgubila motiv da ozbiljno uče i trude se.
Iz mog razreda su skoro svi upisali državne fakultete, većina ih je i završila, dok je nekoliko prešlo na privatne.. Sad, pričam s nekim klincima u gym-u, ne da ne razmišljaju o upisivanju privatnog faxa, nego nikakvog.. To je bleja na maximumu, nezainteresovanost za bilo šta.. a pričam o gimnazijalcima, na stranu ono što čujem od drugarice.
Otac moje koleginice predaje u srednjoj stručnoj školi.. Lik ne daje kečeve, svima piše min. dvojke, neće uopšte da se bakće s njima.. Na časovima neće da rade ništa, pogotovu posle korone.
Ne, tako nije bilo pre, i nemoj ovde da mi se prodaju priče... Naravno, ponavljam, ne govorim o disciplini i problematičnim pojedincima, nego o opštem stanju u obrazovanju, potpunoj degradaciji svega, potpunom gubitku motiva i kod nastavnika i đaka za ozbiljnim radom, opštim padom, što nivoa opšte kulture kod dece, što nivoa znanja sa kojim izlaze iz škola.
Kakvi će nam tek za 10 godina biti lekari, nastavnici, sudije, advokati itd.. mogu da zamislim.