Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Ali ipak.
Kakva je to prica?
Kakva sebicnost?
"Mi u Beogradu imamo dobre lekare, ostali neka crknu"
To je ono tipicno "Srbija umire, Beograd se smeje".

Mala digresija:

1917. u doba Austrijske okupacije Beograda, beogradjani, a posebno Beogradjanke rado su se druzili sa austrougarskim oficirima. Bilo je tu zabava, proslava rodjendana visokih austrijskih plemica. Mnoge su urbane Beogrdjanke bile jako nesrecne, ako bi im se muz vratio ziv, na kraju rata.
Bora Stankovic opisuje ovo stanje, ovu sustinu Beogradskog duha u delu "Pod okupacijom". Dok su austrougarske vlast nase seljake cesto internirale u razne logore, sto je za njihovu porodicu znacilo smrt od gladi, Beogradjani su se zezali. Bora opisuje narocito jednu scenu nad kojom je proplakao, kada Beogardjani prolaze na nekoj crkvenoj proslavi i prave se d ane vide kolonu srpskih seljaka koju austrougari odvode u logore.
Šta 'ipak' i kakva 'sebičnost'? To je stanje stvari. Kakve veze Beograđani imaju s tim?

Narodu po manjim mestima ostaje, uz lokalne dr Sneže i sestre Bilje po domovima zdravlja, pokoja bolja privatna ordinacija u koju (vikendom) dolaze 'konsultanti' iz univerzitetskih centara, kao i jeftiniji 'narodski' privatni lekari (prepuni para usled opšte neukosti), koji masovno i jeftino rade nepotrebne ultrazvučne preglede, prepisuju egzotične dodatke ishrani i sl. (kao roba iz vojničke kantine naspram one u Maxiju, ili kao da neko toči Niško pivo za 500 dinara na Terazijama), ili da - putuju. Mnogo hvaljena - zbog navodne 'humanosti' - socijalistička Srbija nije želela kardiohirurgiju južno od Beograda, i dan danas se na 'Dedinju' hvale da obaraju evropske rekorde po broju zahvata - normalno da obarate, kad bi, da smo npr. Bugarska, po jedan institut 'Dedinje', samo dosta manji, postojao u još 5 gradova. Isto i za bolnicu za rak ('Knez Pavle').

I to ništa neće biti bolje, naprotiv. Dobro je da privatno zdravstvo, bar zasad, nije preskupo, i da postoji i za običan svet realno prihvatljiv vid korupcije, da se preko pregleda u privatnoj ustanovi kod dr koji radi u državnoj - obezbedi npr. smeštaj i operacija u državnoj. Sad bi nova ministarka Dana to da ukine - i to u sistemu gde se doktoru u primarnoj zaštiti u softveru često uopšte ni ne otvori mogućnost da pošalje nekoga kod specijaliste! To bi onda bio totalni slom državnog zdravstva, koje bi ostalo bez najboljeg kadra. Ili će im dr Dana dati po 10.000 € plate?
 
Pa sta ako mu porodica radi u Klinickom? Da li je to znak neceg posebnog?
Naravno da jeste, cak i u najrazvijenijim drustvima uvek postoje oni koji su malo vise jednaki od drugih, svakako porodica kolega lekara moze da racuna na jednu posetu dezurnog lekara na odeljenju vise ili snimanje van spiska cekanja, zbog toga sam naveo kao malu sansu da je doslo do greske lekara u mom slucaju. Za ovog nesrecnog decka ne znam samo kazem da se ostavi mogucnost da je mozda imao neki neprepoznat problem, urodjenu manu ili poremecaj koji je pomogao nesrecnom ishodu. Ovi problemi sa jednjakom i plucima govore da je doslo do panicne intubacije nedovoljno iskusnih ljudi, kada su nastali problemi sa kolonoskopijom. Ne reaguju svi hirurzi i anesteziolozi smireno u zivotno opasnim situacijama. Istraga je svakako neophodna.
 
Kao sto kaze Zec, u domacem zdravstvenom sistemu "pacijentovo" posedovanja miliona u odredjenim slucajevima ne pomaze iako se mnogi
lovatori tese da ce kao ex ministar zdravlja sve svoje probleme/operacije obavljati u inostranstvu.

U apartmanu na Zlatiboru ti pozli ili na putu do istog dozivis sudar, prebace te u obliznju Uzicku bolnicu i lokalna ekipa "strucnjaka" te oslobodi zivota.
 
Upravo tako. Momak je doživeo "savršenu oluju".
Kad izguglate ovog doktora, videćete da je iskusan, da radi kolonoskopije i u privatnoj klinici.
Naravno da je postoji mogućnost greške, kao i svuda.
Problem je što ostale službe nisu hendlovale grešku nego su napravili još gore. Koliko vidim na mapi, gastro odeljenje je neka 200m od hiruškog bloka, tako da je i to sigurno imalo uticaja.
Jednostavno, čovek nije imao sreće.
Znam za slučaj kad je na Dedinju žena umrla tokom operacije jer je hirurgu pozlilo.

O sujeti lekara, kako prestoničkih tako i seoskih, potpisujem sve što ste napisali.
Gledajući izjave lekara tokom korone često se zapitam šta oni uopšte uče na tom medfax-u?!
Inače bolnica u Ćupriji je nekada bila velika i cenjena ustanova, koja je uspešno lečila ljude.
Guglajući, vidim da im je stanje u porodilištu i ginekologiji vrlo loše, kao i da su imali epidemiju klostridije na ortopediji.
Za ostalo ne znam.
 
Ne bi se trebalo čuditi tome što se desilo prilikom intubacije. Po priznanjima naših lekara, tokom korone je u nekim bolnicama kod nas smrtnost na respiratoru bila 90-100%. Svetski prosek je bio između 50-70%. Na infektivnoj u Zagrebu su tvrdili da je kod njih 37%.

Ne umeju ljudi, i nisu za to sami krivi - sistem ih nije naučio, a dao im je zvanja.

(U Tiršovoj ode profesor u penziju, vrhunski stručnjak i još veća sujetna cepanica, ne ostavi znanje nikome, i onda njih 5 radi intervenciju uz video-link sa Amerikom, jer ne umeju. Uče se. Nisu oni krivi, on je, i ko mu to dozvoli. To smo, nažalost, mi. 'Standing on the shoulders of giants'.)
 
Poslednja izmena:
Генерално проблем јесте што се здравство из угла лекара свело више на папирологију а мање на праксу. Други проблем јесте централизација здравства, овде имамо пример да клинички центар у Крагујевцу није дорастао овом проблему па је несрећни човек морао у Београд. Шта нам то говори о квалитету медицинског факултета у Крагујевцу онда? Београђани свакако нису криви што Београд усиса најбоље студенте у своје болнице, али држава би морала да брине о квалитету кадрова и по осталим местима, поготову мањим.
 

Nije u Srbiji, ali kao da jeste...tragika današnjeg vremena, ljudi sve bezosećajniji, pokvareniji, sebičniji i bahatiji, s druge strane bolest zavisnosti od društvenih mreža..
 
Pre nekog vremena, kaze mi jedan doktor: "Majstori ce besplatno da mi naprave vikendicu".
"Zasto besplatno?", pitam.
"Zato sto sam doktor"

Jasno je da je za vecinu lekara izbor tog zvanja bio motivisan, ne toliko zeljom da pomognu ljudima, ne cak ni zeljom da zarade.
Za vecinu nasih lekara motiv je iskljucivo moc nad pacijentom, mogucstvo da vas se neko plasi, da se plasi da cete mu naneti bol ili ga povrediti.
U odredjenoj meri ovo vazi i za ostalo med. osoblje.

Setimo se da je sistematska i organizovana kradja beba postojala samo u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj. (Zapravo skoro isti nacionalni korpus, ista g. )
 
(U Tiršovoj ode profesor u penziju, vrhunski stručnjak i još veća sujetna cepanica, ne ostavi znanje nikome, i onda njih 5 radi intervenciju uz video-link sa Amerikom, jer ne umeju. Uče se. Nisu oni krivi, on je, i ko mu to dozvoli. To smo, nažalost, mi. 'Standing on the shoulders of giants'.)
To je sustina problema, moj stariji burazer je docent na faksu i zaista je tako, bolesna doza sujete i neke mrznje prema naslednicima, neverovatno. Moguce da je slicno i na drugim fakultetima ali Medicinski je poznat po tome i nepotizmu.
 
Nekada, pre intereneta, profesori na ETF-u krili su nove knjige od studenata.
Jednostavno bi ih uzeli iz biblioteke fakulteta i nisu ih vracali.
Ko je hteo da radi npr diplomski na nekoj novoj oblasti mogao je to samo preko profesora.
Tada sam naucio da su nasi profesori gamad.
 
To je sustina problema, moj stariji burazer je docent na faksu i zaista je tako, bolesna doza sujete i neke mrznje prema naslednicima, neverovatno. Moguce da je slicno i na drugim fakultetima ali Medicinski je poznat po tome i nepotizmu.
При томе то би требало да буде један од критеријума реизбора професура, а и један од критеријума вредновања ванакадемских позиција (клинички лекари) И то врло важан. Та врста “pier assessmenta” постоји у нашим институцијама али као и и толико других ствари остаје мртво слово на папиру. Влада атмосфера/култура “незамерања” шта год то значило ( а због личних интереса) док неко на неког не крене ђоном. Ta врста сујетног и пакосног аутизма од кога сви имају само штете. Болесна обрнута логика “ што ја да га учим, нек се сам мучи”. Од некадашње традиције “мој стари професор/ лекар ме је то научио” није остало ништа.
 
Nekada, pre intereneta, profesori na ETF-u krili su nove knjige od studenata.
Jednostavno bi ih uzeli iz biblioteke fakulteta i nisu ih vracali.
Ko je hteo da radi npr diplomski na nekoj novoj oblasti mogao je to samo preko profesora.
Tada sam naucio da su nasi profesori gamad.
E, pa, u takvom društvu postaneš vodeči vojni komentator tako što u knjižari u Londonu saznaš da postoji Jane's All the World's Aircraft, i počneš da prepisuješ tu publikaciju (ništa ne karikiram, pokojni Lazanski sam pričao da je tako bilo).

To se sveukupno može okarakterisati kao - drugorazrednost. Klasična provincijalna. Mogu ljudi da reaguju na ono 'iskustvo nam je palanačko' kao na autošovinizam, ali to je to.
 
Izgleda je anestezija dokrajčila čoveka.
A kako vidim, ta kolonoskopija jeste rutinska, jer se stalno radi, ali nije bez ozbiljnog rizika.
Kolega sa posla je išao skoro.
Kaže da su sami lekar i sestra.
Ne treba mnogo mašte da se zamisli situacija kad se nešto iskomplikuje.
Dok se oni organizuju ode čovek bogu na istinu.
 
Najveci je problem sto svaki doktor hoce da bude glavni baja, da samo njega traze, da samo on zna.
Vise puta sma ih slusao kako se hvale.
 
A šta je sa ovom BSG vakcinacijom beba u Narodnom frontu? 600 beba dobilo fiziološki rastvor umesto vakcine, jer je, kao, pogrešila apotekarka.. Je l' to realno? Samo jedna osoba u celoj bolnici obavlja posao prijema vakcina, otpakivanja, popisivanja, pregleda i pelcovanja? I ona eto pogrešila i tako par dana nije shvatila grešku dok 600 beba nije vakcinisano?

Pa ko u to može da poveruje, da sve zavisi od tamo neke leve apotekarke.. I to vakcine iz Bugarske, a do pre par meseci koristili Torlakove. Zašto se one više ne koriste?

Mnogo pitanja bez odgovora.. I, kao u slučaju pada visećeg mosta, ispašće da na kraju niko nije kriv, nego ti ljudi što su šetali po mostu, ili, u ovom slučaju, bebe što su se rodile kad ne treba.
 
Добро питање је шта је са Торлаковим вакцинама? Да се погрешило у болнчкој апотеци где су ампуле вакцина требоване није немогуће пошто се често у здравству ради као на траци, самим тим аутоматски без пуно времена за размишљање. Неко вероватно није прочитао упутство а остали у ланцу су веровали претходном.
 
A gde je vajna opozicija? Ovde se na dnevnoj bazi proizvodi toliko prilika da se vlast napada zbog njenih budalaština, propusta i nesposobnosti, da je prosto neverovatno da se o svemu ovome ovako glasno ćuti.

Šta, uvalili se u Skupštinu i gradske službe i boli ih uvo, još da Vlada izgura pun mandat pa da 4 godine greju bubrege u foteljama i skupštinskom restoranu-gde bi im bio kraj.

Još će da mole Vučića da ne pravi prevremene izbore.
 
Jednom prilikom je Siniša Kovačević rekao da ne treba davati prostora svakoj njihovoj izjavi, a ima ih milion, figurativno, na dnevnom nivou, nego se baviti bitnijim stvarima po nas.
 
Valjaju se valcine onog ko da vise.
Ako radikalska banda moze vise da uzme od Bugara onda idu bugarske vakcine.
U svetu kriminala pravila su vise nego jasna.
 
A gde je vajna opozicija? Ovde se na dnevnoj bazi proizvodi toliko prilika da se vlast napada zbog njenih budalaština, propusta i nesposobnosti, da je prosto neverovatno da se o svemu ovome ovako glasno ćuti.
Oni ispunjavaju zavet ljubljene Evropske Unije i hrabe se u skupstinskom retsoranu.
 
Jednom prilikom je Siniša Kovačević rekao da ne treba davati prostora svakoj njihovoj izjavi, a ima ih milion, figurativno, na dnevnom nivou, nego se baviti bitnijim stvarima po nas.
A šta je to bitnije za nas od, eto, ovih stvari koje se dešavaju u poslednje vreme? Guslanje o Kosovu i Rusiji dok se životnim pitanjima koja utiču na svakodnevicu većine građana ne treba baviti jer nisu bitna?

Meni je važnije da se utvrdi odgovornost za pad mosta u Ovčar Banji, kako se to više ne bi ponovilo.. a ne da razmišljamo kad vikendom odemo negde da se opustimo da li ćemo se vratiti kući živi i zdravi.

Važno mi je i da se digne frka oko ove vakcinacije beba, da se objavi zašto se ne kupuju više Torlakove vakcine i da li se neko ugrađuje u trgovinu sa braćata Bolgarcite.. Kako je uopšte moguće da u najvećem porodilištu u Srbiji kompletan proces vakcinacije zavisi navodno od jedne osobe.. Daj bože da su te bebe dobile samo fiziološki, sledeći put mogu slučajno da im ubrizgaju nešto opasnije.

Ja eto nisam zadovoljan s tim da ministarka izađe i kaže kriva je apotekarka, sprovešćemo istragu.. i nikom ništa, to će da se zabašuri i niko neće da pominje, dok se sledeći put ne desi nešto gore.

A ako opozicija misli da sve to nije važno, onda je još gora od vladajuće grupe.

Mislim ono, pokojna prof. Pravnog faxa, Olga Popović Obradović, je napisala knjigu "Kakva ili kolika država", odnosno to je više zbornik njenih radova objavljenih posthumno... Ona tu proučava naš razvoj od 19.veka, gde izdvaja dve struje koje su htele da diktiraju razvoj Srbije. Jednu, koja je htela da od Srbije napravi vojnički logor i da sve resurse baci na ratove za oslobođenje i ujedinjenje Srba, i drugu struju, koja je najpre htela da razvije državu toliku kolika je.

Mi se izgleda i dalje ponašamo kao da želimo da Srbija bude vojnički logor, u večnoj pripravnosti da osveti izgubljene bitke, dok se briga za unutrašnje uređenje i razvoj institucija i društva gura u drugi plan...
 
Kod Valjevske bolnice
IMG_20221101_162633_669.jpg
 

Nije u Srbiji, ali kao da jeste...tragika današnjeg vremena, ljudi sve bezosećajniji, pokvareniji, sebičniji i bahatiji, s druge strane bolest zavisnosti od društvenih mreža..
Da tragedija bude veća, dobre poslovne rezultate nije moguće postići bez dobrih odnosa među zaposlenima. Bez toga znanje, veštine, disciplina nisu od koristi. Sloga kuću gradi a nesloga ruši. Zato smo tako i nazadni. Koliko slučajeva ima maltretiranja na poslu. To sve ide od kuće, a preko škole. Nema tu jednog krivca, svi su pomalo doprineli samo što niko ne prihvata ni trunku odgovornosti. Nije taj nesrećni mladić ni prvi ni poslednji, nažalost.

Setite se železničke nezgode u Amagasakiju (Kobe, Japan) koja je izazvana strogoćom nadređenih prema "novajliji". Dečko se plašio disciplinskog postupka (nikkin kyoiku) posle kašnjenja usled prolaska pored perona (morao je da vrati prve vagone na početak perona što troši vreme) pa nije ni obratio pažnju na prekoračenje brzine. Čak i kad je konačno primetio nije koristio sigurnosnu kočnicu već servisnu koja nije mogla da zaustavi voz, iz prostog razloga što se plašio ispitivanja u vezi korišćenja sigurnosne kočnice čiju je upotrebu prema pravilima trebalo opravdati.

Direktor JR West oslobođen je optužbi za profesionalni nemar, a ovde niko nije kriv za izazivanje smrti. Sramota.
 
Vrh