Izvor: B92Beograd -- Kako saznaje B92, Vlada Srbije razrešila je dužnosti generalnog direktora Železnica Srbije Milanka Šarančića.
Preduzeće Železnice Srbije dobila je Demokratska stranka, a novi generalni direktor biće Milovan Marković. Marković je trenutno poslanik demokrata u Skupštini Srbije, a šef je Opštinskog odbora DS-a u Valjevu. Šarančić, inače kadar Nove Srbije, široj javnosti postao je poznat 2005, kada je bez tendera kupio polovne vozove i lokomotive iz Švedske, za tri i po miliona evra, i to od firme koja prodaje robu buticima.
Takođe, pre nekog vremena , kupio je službene automobile vrednosti 2,2 miliona evra i ušao u proceduru otkupa službenog stana u centru Beograda.
Izvor: eKapija
Izvor: eKapija
Milanko Šarančić, bivši direktor „Železnica Srbije” primiće, kako „Blic nedelje” pouzdano saznaje, 640.000 dinara na blagajni ovog javnog preduzeća za oktobar, poslednji mesecu u kojem je bio direktor.
Ovakav astronomski skok zarade smenjenog direktora rezultat je uračunatih razlika i stimulacije koju je, kako nezvanično saznajemo, Šarančiću obračunata na osnovu „dobiti preduzeća”. Nalog za isplatu već je upućen obračunskoj službi s ostalim spiskovima za plate. Ne zna se jedino da li je Šarančić samo sebi dodelio stimulaciju ili je imao razumevanja i za najbliže saradnike i njihov doprinos u „dobiti preduzeća”.
Kolika je stimulacija, može se izračunati ako se odbije plata koja je oko 120.000, zatim apanaža za prisustvo sednicama Upravnog odbora ŽS, koja je 93.000 dinara, i dodatak za minuli rad.
Šarančić je po funkciji morao da prisustvuje sednicama Upravnog odbora ŽS i za to je primao naknadu. Ta naknada se ne umanjuje ako se izostane ili se sednica održi telefonski, kako je to bilo u poslednje vreme.
S obzirom na to da Šarančić odbija da komunicira s „Blicom”, obratili smo se finansijskom sektoru ŽS, gde su takođe odbili da potvrde ili negiraju saznanje o Šarančićevoj oktobarskoj zaradi i stimulacijama.
Inače, kako je „Blic” već pisao, Milanko Šarančić je već započeo otkup službenog stana od 106 kvadrata na Vračaru koji je dobio na korišćenje kada je kao kadar Ilićeve Nove Srbije postavljen za direktora železnice. Šarančić je potvrdio beogradskim medijima da je ušao u ovu proceduru, ali nije otkrio cenu po kojoj otkupljuje stan. Šarančiću je stan dat na osnovu Uredbe Vlade Srbije, prema kojoj je državni činovnik dužan da ga napusti u roku od 30 dana po odlasku sa funkcije. Državni javni pravobranilac Milan Marković kaže da nije započeo postupak poništenja ovog otkupa, jer mu je za to neophodna odluka Vlade Srbije. – Ukoliko Vlada Srbije donese odluku, pokrenuću postupak – kaže Marković.
Šarančić je takođe u poslednjim mesecima svog mandata raspisao nabavku 70 vozila za 2,2 miliona evra, među njima i dva superluksuzna automobila pojedinačne vrednosti od 106.000 evra.
Mnogo je poslova koji izazivaju sumnju ostalo iza Šarančića.
Jedan od većih je nezakonita nabavka vozova iz Švedske bez raspisivanja tendera i uz prekoračenu sumu od prvobitno odobrene.
U Smederevu je proletos uhapšen Dragomir Čohadžić, bivši direktor „Želvoza”, zbog sumnji da je oštetio „Železnice Srbije” za više miliona dinara. Na teret su mu stavljane fakture kojima je plaćeno preko 70 miliona dinara za odmor radnika u hotelu na Goču čiji je vlasnik Obrad Šarančić, brat doskorašnjeg direktora Železnice. To su samo neki poslovi čiju valjanost treba ispitati.
Inače Železnice Srbije su jedan od najvećih korisnika sredstava iz budžeta Srbije. Hronično su u besparici, pa tako nedostaju pare za elementarne stvari, za pružne prelaze gde ginu ljudi, u pojedinim stanicama nema elementarnih uslova za rad, nema klozeta i sl. Ali para ima za one koji upravljaju ovim sistemom, a sve na račun poreskih obveznika, odnosno svih građana Srbije.
Šarančić je trenutno na godišnjem odmoru i šta će raditi kada se vrati, za sada se ne zna.
Dvomesečne razlike
Nakon usvajanja Rebalansa budžeta Republike Srbije i odgovarajućih odluka Vlade, stekli su se uslovi za primenu Aneksa Kolektivnog ugovora za „Železnice Srbije”.
Tako je obračunom zarada i drugih ličnih primanja u „Železnicama Srbije”, koji je ovih dana urađen, predviđena isplata razlike septembarskih zarada, kao i isplata oktobarske zarade, u skladu sa potpisanim Aneksom Kolektivnog ugovora.
Obračun za Milanka Šarančića, donedavno generalnog direktora „Železnica Srbije”, odnosi se na mesece septembar i oktobar.
Obračun njegovih primanja obuhvatio je razliku u isplati zarade za septembar i zaradu sa dodacima za oktobar, u skladu sa Aneksom Kolektivnog ugovora i drugim odgovarajućim odlukama u preduzeću, kao i nadoknadu za angažovanje u međunarodnoj železničkoj finansijskoj instituciji „Eurofimi” za septembar i oktobar, u skladu sa ranijom odlukom IO direktora „Železnica Srbije”, a uz obrazloženje da se odluka donosi zbog dobiti i dividendi koju su srpske železnice ostvarile u ovoj organizaciji, navodi se u saopštenju Medijskog cetra „Železnica Srbije”.
извор Блиц
Izvor: PolitikaБивши директор „Путева Србије” сумњичи се да је фалсификовао документацију о потрошеним средствима као и да је, из године у годину, прекорачивао дозвољени лимит овог предузећа
Бранко Јоцић, бивши генерални директор Јавног предузећа „Путеви Србије”, могао би да се нађе иза решетака. Потпредседнику Нове Србије, наиме, прети казна до пет година затвора уколико се утврди да су тачни наводи кривичне пријаве буџетске инспекције да је фалсификовао документацију о укупно потрошеним средствима, али и да је незаконито прекорачио буџет предузећа за готово 100 милиона евра.
– По захтеву тужилаштва, a на основу пријаве коју је поднела буџетска инспекција, спроведене су одређене истражне радње. Саслушани су сви предвиђени сведоци, а списи предмета су, пре извесног времена, прослеђени на финансијско вештачење. Када то буде завршено, предмет ће бити прослеђен тужилаштву које ће одлучити о даљем поступању – објашњава Драган Милошевић, судија и портпарол Трећег општинског суда у Београд.
У пријави буџетске инспекције на основу које је тужилаштво затражило спровођење истражних радњи, како „Политика” сазнаје, наводи се да је Јоцић фалсификовањем лажно умањио укупан износ потрошених средстава у 2004. години за око 12,5 милиона евра, у 2005. години за око 86 милиона евра, а да је у 2006. години буџет ЈП „Путева Србије” пробио за готово 100 милиона евра.
Тако се, на пример, у програму радова за 2006. годину, како стоји у пријави, неистинито наводи да је укупан износ неисплаћених обавеза за 2005. годину пет милијарди динара. Из књиговодствене евиденције се, међутим, види да Дирекција за путеве дугује 11.506.446.470 динара добављачима и 397.064.758 извођачима радова. Разлика између стварног дуговања и приказаног је 6.903.511.228 или око 86 милиона евра.
– Јоцић је прекорачивао буџет, практично, из године у годину. Тако је програмом рада и финансијским планом за 2006. годину било предвиђено да „Путеви Србије” потроше 40 милијарди динара, што је Влада Србије и одобрила. Међутим, предузеће је тај износ прекорачило за 7.887.982.832 динара или скоро 100 милиона евра – наводи „Политикин” саговорник који је имао увид у кривичну пријаву, а који је желео да остане анониман.
Иако је пробио буџет за близу 100 милиона евра, Јоцићу би за ово кривично дело, према речима нашег саговорника, могла да буде изречена новчана или казна затвора до годину дана. Строжа казна, до пет година затвора, Јоцићу би могла да буде изречена за фалсификовање исправа, за шта се такође терети пријавом буџетске инспекције.
Како „Политика” сазнаје, разлог што истражне радње трају готово годину дана, јесте и то што Јоцић, 24. јануара ове године, није саслушан на све околности. Према незваничним информацијама, тога дана, Јоцић је саслушаван само на основу предлога тужилаштва за спровођење истражних радњи.
– После извесног времена утврђено је да Јоцић није саслушан на све околности релевантне за доношење одлуке, па је заказано ново, додатно саслушање – наводи „Политикин” саговорник који је инсистирао на анонимности.
Јоцићево саслушање је, према речима нашег саговорника, одлагано три пута. „Допуњену” изјаву, некадашњи директор „Путева Србије” дао је тек 16. јуна ове године. С обзиром на то да су по саслушању уследили годишњи одмори, саслушање првих сведока било је заказано за 1. септембар. Последњи сведоци саслушани су 13. октобра, а списи предмета су после тога прослеђени на финансијско вештачење.
На питање зашто је предмет у надлежности, практично, најниже судске инстанце, када је Јоцић, како се сумња, буџет прекорачио за чак близу 100 милиона евра, наш саговорник објашњава да некадашњи директор „Путева Србије” одговара за дело из „буџетског закона” које је у надлежности општинског суда.
Гордана Чолић, трећи општински тужилац у Београду наводи да „истражне радње трају безмало годину дана и да очекује да ће предмет у најкраћем могућем року бити достављен тужилаштву на одлуку”.
– Претпостављам да би, да је било воље, истражни органи открили и неке друге незаконите радње. Они који су обављали контролу нису могли а да не напишу пријаву против Јоцића с обзиром на то да су неке ствари биле више него очигледне – закључује наш саговорник.
Мирослава Дерикоњић
[објављено: 19/11/2008]
Izvor: Blic
Poreska uprava Ministarstva finansija, kako saznaje „Blic“, naložila je pre tri meseca predsedniku Pokrajinskog odbora DSS i bivšem ministru prosvete Zoranu Lončaru da isplati 25,7 miliona dinara poreza na kapitalni dobitak ostvaren prodajom 25 odsto udela „JU biznis“ d.o.o. iz Novog Sada.
Filijala Poreske uprave u Inđiji počela je utvrđivanje poreza na kapitalni dobitak Zorana Lončara u aprilu ove godine, nakon što je naš list objavio da su protiv njega podnete dve krivične prijave koje ga terete da je kao suvlasnik pomenute firme utajio porez od oko 7,5 miliona dinara, tako što je prikrio stvarnu tržišnu vrednost svog udela u ovoj firmi.
Okružno javno tužilaštvo u Novom Sadu tada je pokrenulo pretkrivični postupak, a Poreska uprava je pre tri meseca utvrdila da je vrednost Lončarevog udela u vreme prodaje bila čak 131,1 milion dinara ili 25,01 odsto od 524,4 miliona dinara, na koliko je procenjena vrednost firme „JU biznis“.
Opširnije u izdanju za četvrtak, 20. novembar 2008.
извор Блиц
Radoslav Sretenović, državni revizor zadužen za kontrolu budžetskih korisnika, kaže da za tri godine, otkako je donet Zakon o formiranju državne revizorske institucije, nijedno državno javno preduzeće nije kontrolisano.
Zašto niste kontrolisali javna preduzeća, bar ona o kojima pišu mediji navodeći njihove sumnjive poslove?
- Do iduće godine jednostavno nemam ljude za reviziju javnih preduzeća.
Do tada ćete samo posmatrati natpise o sumnjivim poslovima direktora javnih preduzeća?
- A šta da radim kada nemam revizore. Ne mogu ništa da kažem da li je nešto sumnjivo ili ne dok ne pogledam papire.
Kada ćete biti spremni za reviziju javnih preduzeća?
- Imamo svoj plan. Naš prioritet su četiri tačke - budžet Srbije, fondovi socijalnog, penzionog, zdravstvenog osiguranja, nacionalna centralna banka u pogledu korišćenja javnih sredstava iz budžeta. Javna preduzeća nisu naš prioritet.
Kada će javna preduzeća doći na red po tom vašem redosledu?
- Kada će doći na red…, kada se stvore mogućnosti.
Zašto za ove tri godine niste alarmirali javnost da zapravo samo formalno postojite?
- Kako sada to „formalno postojite“? Za formiranje jedne ovako ozbiljne institucije potrebno je najmanje tri godine. Tako je i u svetu. Što ne pitate zašto naš poslovnik nije usvojen.
Zašto nije?
- Pitajte to u Skupštini. Ima opstrukcije u parlamentu da donese naš poslovnik, koji je podnet 27. decembra prošle godine.
Ko tačno preko parlamenta vrši opstrukciju i zašto? Političari? Tajkuni?
- Otkud znam ko. Oni samo kažu da nemaju kvorum i tačka.
Zašto niste upozorili Vladu na opstrukciju?
- Mi smo se 15 puta obraćali Vladi i konačno sada dobili rešenje i saglasnost da koristimo 15 kancelarija u Palati federacije.
Kontrolisanje finansiranja političkih stranaka vaš je zadatak takođe. Da li je to razlog za opstrukciju, tada bi znali koji tajkuni i sa koliko para učestvuju u vlasti?
- Finansiranje stranaka jeste jedan od zadataka, ali to što ne možemo da ga ispunimo je opet posledica toga što nemamo kadrove.
Zašto niste ponudili ostavku, umesto da izigravate pokriće za državu koja samo formalno poštuje zakon?
- Rekao sam. Ovakve institucije formiraju se najmanje tri godine. Ne možemo da uposlimo kadrove koji ne znaju ništa.
Izvor: B92
Izvor: Ekonomist magazin
Izvor: Vlada republike Srbije
