Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
Ambassador
Advanced
A sitničariš. Uostalom, ja mislim da je politika neodvojivi deo urbanizma i arhitekture - najpopularniji primer toga je arhitektura totalitarističkih režima, međutim to se vrlo lako primeti i u neoliberalnom gradu, npr Njujork 90ih.
Na stranu to moje "ekstremističko" stanovište, mislim da je na tome besmisleno insistirati naročito na ovoj temi. Ipak su na ovom forumu zdravorazumski ljudi, ako smo uspeli da proguramo temu o izborima bez i jednog bana, uspećemo sve!
Na stranu to moje "ekstremističko" stanovište, mislim da je na tome besmisleno insistirati naročito na ovoj temi. Ipak su na ovom forumu zdravorazumski ljudi, ako smo uspeli da proguramo temu o izborima bez i jednog bana, uspećemo sve!
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.810
- Pohvaljen
- 18.849
E, vidiš, za takve je vojska ko poručena - gubitak slobode kretanja, netolerisanje samovolje, disciplina i do zla boga dosadna rutina, drugačije okruženje, razni ljudi,neophodna trpeljivost, vojničke obaveze, problemi kod kuće... Pozitivna ličnost se uvek snadje, ali zato isfrustrirani imaju problem. A ako su još i lažne veličine, naduvane sujete i za one koji vole da se prave mnogo pametni a nisu, vojska je noćna mora. I tu ih njihovi privatni stavovi ne vade, čak mogu da im naprave problem kod bezbednjaka. Tu i ne moraju da se primenjuju ni davno oprobani metodi (u koje NE spadaju redarstva u mokrom čvorujovanovm":3vpy0hjl je napisao(la):
, već neke mnogo suptilnije stvari, he, he).Znam slučajeve, na kraju postali ozbiljni ljudi koji se ne zamlaćuju glupostima. Mada duboko sam ubeđen da će velika većina njih da se pozove na prigovor savesti kada im bude stigao poziv, jer su većinom jajare i jaki su samo kada su u svojoj grupi.
Ne mogu da verujem da sam toliko napisao - o vojsci i dve, tri stotine bu****
...........Inače, da ne bude zabune, o vojsci imam izrazito neutralan stav, ne mogu da imam pozitivan, ali to definitivno nije ni blizu najgora stvar koja može da zadesi čoveka, kako se propagira.
jovanovm
Advanced
@reljin post ranije
Slazemo se potpuno.
Slazemo se potpuno.
bigvlada
Advanced
@ jovanovm
Slažem se u potpunosti.
Ovo je citat iz filma Sneakers, razgovor dva bivša hakera (Robert Redford i Ben Kingsli - znam da vam je teško da poverujete ali je film sasvim ok)
The world is not based on reality but on the perception of reality.
To kako mi vidimo njih i oni nas su dve potpuno različite realnosti, od kojih ni jedna nije sasvim tačna. Šta se dešava kada se jedna takva percepcija sruši možete videti na volstritu ovih dana gde je krvi do kolena. Jednostavno, neka banka je sigurna samo dok postoji percepcija realnosti da ona to stvano jeste, bez obzira na njeno poslovanje. Interesantno je da je u filmu pomenut baš taj primer sa bankama, a film je iz 1992. godine.
Preneseno na našu situaciju, mi smo loši a oni dobri, šta god da urade. I to će biti tako sve dok budu imali SAD podršku (koji imaju percepciju o sebi da su uvek dobri, ali to je već druga priča).
Slažem se u potpunosti.
Ovo je citat iz filma Sneakers, razgovor dva bivša hakera (Robert Redford i Ben Kingsli - znam da vam je teško da poverujete ali je film sasvim ok)
The world is not based on reality but on the perception of reality.
To kako mi vidimo njih i oni nas su dve potpuno različite realnosti, od kojih ni jedna nije sasvim tačna. Šta se dešava kada se jedna takva percepcija sruši možete videti na volstritu ovih dana gde je krvi do kolena. Jednostavno, neka banka je sigurna samo dok postoji percepcija realnosti da ona to stvano jeste, bez obzira na njeno poslovanje. Interesantno je da je u filmu pomenut baš taj primer sa bankama, a film je iz 1992. godine.
Preneseno na našu situaciju, mi smo loši a oni dobri, šta god da urade. I to će biti tako sve dok budu imali SAD podršku (koji imaju percepciju o sebi da su uvek dobri, ali to je već druga priča).
bigvlada
Advanced
Film jeste odličan, mislio sam da će većini biti teško da poveruje da su Robert Redford i Ben Kingsli opasni super hakeri.
Vračar
Intermediate
bigvlada
Advanced
Radikali sakrili 20 miliona dinara
Autor: T. Spaić | 14.10.2008. - 05:44
Za predizbornu kampanju radikali su podigli kredit od 50 miliona dinara, a u izveštaju o prikupljenim sredstvima za predizbornu kampanju prijavili su kao da su dobili 30 miliona kredita. Svađa radikala i grupe koja se od njih otcepila, na čelu sa Tomislavom Nikolićem, donela je još jedan dokaz o tome da su stranački finansijski izveštaji frizirani i lažni.
Radikali su juče Trgovinskom sudu u Beogradu tužili Tomislava Nikolića, lidera SNS, i „Banku Intezu“ i zatražili da se poništi ugovor o kreditu vrednom oko 630.000 evra kojim je finansirana kampanja za parlamentarne izbore i koji je kasnije aneksom povećan na oko 800.000 evra.
SRS tuži Nikolića da je 21. marta neovlašćeno potpisao ugovor o kreditu, da je kredit podigao suprotno statutu SRS i bez odluke Centralne otadžbinske uprave, čime je, kako smatraju, faktički opljačkao stranačku blagajnu. Nikolić demantuje da je to uradio bez ovlašćenja stranke. U pokušaju da rasvetli kako je taj kredit SRS dobio, pod kojim uslovima i kako ga je prijavio u svom izveštaju Republičkoj izbornoj komisiji, „Blic“ je dobio objašnjenje koje ukazuje na još jednu neregularnost.
- Nije prvi put da stranka uzima kredit za predizbornu kampanju od banke i SRS ga od „Inteze“ nije dobio ni po povoljnijim ni po lošijim uslovima nego drugi. S tim politika i biznismen koji stoji iza te banke nema nikakve veze, već kreditni odbor banke, na osnovu solventnosti redovnog računa koji stranka ima, prometa koji ostvaruje i troškova koje ima, određuje visinu kredita i kamatnu stopu. Kredit prikazujemo kroz stavku „prihodi od imovine političkih stranaka“ u finansijskom izveštaju - objasnio je za „Blic“ Veroljub Arsić, koji je zajedno sa Nikolićem potpisao finansijski izveštaj SRS. Time je bar delimično dobijen odgovor šta SRS prijavljuje pod stavkom „prihodi stranke“. Ostaje nejasno zašto namenski kredit nije ceo prikazan, već samo jedan njegov deo. To bi trebalo da odgovori RIKt.
- Stranke imaju pravo da uzimaju kredite od banaka za finansiranje kampanje, ali ne bismo smeli da taj kredit servisiraju iz redovnih prihoda, iz budžeta, što one rade. Problem je što Zakon o finansiranju stranaka nije dobar. Među strankama vlada zakon ćutanja, a nema naznaka da bi se zakon mogao promeniti - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=60763
Naše nezavisno ( kako vole sebe da nazivaju) sudstvo ćuti. Da se razumemo, ni ostali nisu cvećke, ali ovo je otvoreno priznanje falsifikovanja izveštaja o utrošenim sredstvima za izbore. Šta radi državni tužilac? Neko mora na robiju zbog ovoga.
Autor: T. Spaić | 14.10.2008. - 05:44
Za predizbornu kampanju radikali su podigli kredit od 50 miliona dinara, a u izveštaju o prikupljenim sredstvima za predizbornu kampanju prijavili su kao da su dobili 30 miliona kredita. Svađa radikala i grupe koja se od njih otcepila, na čelu sa Tomislavom Nikolićem, donela je još jedan dokaz o tome da su stranački finansijski izveštaji frizirani i lažni.
Radikali su juče Trgovinskom sudu u Beogradu tužili Tomislava Nikolića, lidera SNS, i „Banku Intezu“ i zatražili da se poništi ugovor o kreditu vrednom oko 630.000 evra kojim je finansirana kampanja za parlamentarne izbore i koji je kasnije aneksom povećan na oko 800.000 evra.
SRS tuži Nikolića da je 21. marta neovlašćeno potpisao ugovor o kreditu, da je kredit podigao suprotno statutu SRS i bez odluke Centralne otadžbinske uprave, čime je, kako smatraju, faktički opljačkao stranačku blagajnu. Nikolić demantuje da je to uradio bez ovlašćenja stranke. U pokušaju da rasvetli kako je taj kredit SRS dobio, pod kojim uslovima i kako ga je prijavio u svom izveštaju Republičkoj izbornoj komisiji, „Blic“ je dobio objašnjenje koje ukazuje na još jednu neregularnost.
- Nije prvi put da stranka uzima kredit za predizbornu kampanju od banke i SRS ga od „Inteze“ nije dobio ni po povoljnijim ni po lošijim uslovima nego drugi. S tim politika i biznismen koji stoji iza te banke nema nikakve veze, već kreditni odbor banke, na osnovu solventnosti redovnog računa koji stranka ima, prometa koji ostvaruje i troškova koje ima, određuje visinu kredita i kamatnu stopu. Kredit prikazujemo kroz stavku „prihodi od imovine političkih stranaka“ u finansijskom izveštaju - objasnio je za „Blic“ Veroljub Arsić, koji je zajedno sa Nikolićem potpisao finansijski izveštaj SRS. Time je bar delimično dobijen odgovor šta SRS prijavljuje pod stavkom „prihodi stranke“. Ostaje nejasno zašto namenski kredit nije ceo prikazan, već samo jedan njegov deo. To bi trebalo da odgovori RIKt.
- Stranke imaju pravo da uzimaju kredite od banaka za finansiranje kampanje, ali ne bismo smeli da taj kredit servisiraju iz redovnih prihoda, iz budžeta, što one rade. Problem je što Zakon o finansiranju stranaka nije dobar. Među strankama vlada zakon ćutanja, a nema naznaka da bi se zakon mogao promeniti - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=60763
Naše nezavisno ( kako vole sebe da nazivaju) sudstvo ćuti. Da se razumemo, ni ostali nisu cvećke, ali ovo je otvoreno priznanje falsifikovanja izveštaja o utrošenim sredstvima za izbore. Šta radi državni tužilac? Neko mora na robiju zbog ovoga.
bigvlada
Advanced
Mnogi proizvodi iz naše zemlje znatno jeftiniji na susednim tržištima
Izvoz izgovor za dranje kupaca u Srbiji
Autor: M. Škrbić i dopisnici | Foto:A. Isaković | 15.10.2008. - 05:00
Mlečna čokolada „galeb“ od 100 grama u crnogorskim radnjama košta između 51 i 57 dinara, u prodavnicama u Republici Srpskoj od 45 do 49, dok u radnjama u Srbiji ova poslastica košta od 72 do 82 dinara po tabli. To je samo jedan od primera koliko su proizvodi poreklom iz Srbije jeftiniji na tržištima drugih zemalja nego kod nas.
A upravo tu razliku u cenama plaćaju ovdašnji potrošači, jer proizvođači sa visokim cenama u Srbiji nadoknađuju „gubitke“ sa susednih tržišta.
„Blic“ patrola ovih dana obišla je nekoliko trgovinskih lanaca u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tom prilikom zabeležili smo cene nekoliko proizvoda poreklom iz Srbije, koje smo uporedili sa cenama ovdašnjih supermarketa. Od 13 izabranih proizvoda samo dva su najjeftinija kod nas i to „dijamantovo“ ulje i „Karneksova“ stišnjena šunka u crevu. S druge strane, „Topolina“ izletnička salama najjeftinija je u crnogorskom „Super Maksiju“ gde košta 1.191,08, dok je kod nas ta salama skuplja za 166 do 189 dinara po kilogramu. Susedi iz Crne Gore u odnosu na nas „Imlekovo“ trajno mleko u „Super Maksiju“ plaćaju od tri do osam dinara jeftinije, a pola kilograma margarina „dobro jutro“ od pet do 15,52 dinara. Slične cene mleka nude i banjalučki „Maksi“ supermarketi.
U odnosu na građane Srbije, susedi iz Republike Srpske jeftinije plaćaju i sir gauda „selekšn“ koji u tamošnjem „Intereksu“ košta 502,76, dok se kod nas cena ovog sira kreće od 533,90 do 634,99 dinara po kilogramu. Jeftiniji su im i „Fidelinkini“ makaroni i to za četiri do šest dinara po pakovanju, ali i „plazma“ keks od 150 grama koji se u banjalučkom „Maksiju“ prodaje za 49,45, dok u radnjama u Srbiji ovaj keks košta od 64,66 do 74,99 dinara. Najniže cene srpskih čokolada takođe se mogu pronaći u Banjaluci, gde 300 grama mlečne čokolade „najlepše želje“ košta od 164,42 do 168,54 dinara, dok kod nas za tu istu čokoladu treba izdvojiti od 244,50 do 272,90 dinara.
Sličnih primera ima još mnogo pa se mnogi s pravom pitaju kako je moguće da su naši proizvodi jeftiniji u susednim zemljama kada logika govori da za to nema računice. Naime, i te države imaju PDV koji je doduše za jedan odsto manji nego kod nas i, iako nema carinske zaštite, tu su troškovi transporta, skladištenja, trgovačke marže... Pravi odgovor, međutim, leži u niskim proizvođačkim cenama.
- Sve su to izvozna tržišta gde da biste bili konkurencija bez marketinga, morate da idete sa nižom cenom kako biste se izborili za tržišne pozicije i zadržali ih. To sve radite na ivici rentabilnosti u nadi da ćete se izboriti sa konkurencijom i doći na viši nivo pa to onda naplatiti više - objašnjava Rade Pribićević, izvršni direktor „Salford grupe“, u čijem sastavu posluju mlekare „Imlek“ i „Subotička mlekara“.
Na pitanje da li to, gledano sa stanovišta cena, znači da u Srbiji kada je mlekarstvo u pitanju nema jake konkurencije, s obzirom na to da su kod nas cene mleka najveće, Pribićević odgovara da konkurencije ima i da je ona prilično jaka. Druga je stvar, kaže, što bez obzira na to što je naše tržište vrlo otvoreno na njemu nisu prisutni i proizvođači iz drugih zemlja.
- Ali čak i kada bi ih bilo, naše cene mleka u Srbiji ne bi bile niže jer su ove cene realne s obzirom na koštanje inputa u proizvodnji. Tu je, pre svega, otkupna cena mleka, naše mleko je u krajnjoj ceni skuplje jer mi našim potrošačima nudimo kvalitet - kaže Pribićević.
Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je ova priča proizvođača samo bacanje prašine potrošačima u oči.
- Niske cene sa kojima proizvođači nastupaju na susednim tržištima na kraju plaćaju potrošači u Srbiji i na taj način im nadomešćuju „gubitke“. Te priče da ovdašnji potrošači plaćaju kvalitet su više nego smešne jer ispada da u drugim zemljama ljudi piju nekvalitetno mleko i jedu nekvalitetnu hranu. Krajnje je vreme da proizvođači i trgovci prestanu da vređaju intelekt potrošača u Srbiji - kaže Papović.
On dodaje da su cene na tržištu Srbije odraz monopolističkog ponašanja proizvođača i trgovaca što samo potvrđuje da je tržište u Srbiji zatvoreno i da kod nas ne postoji konkurencija.
- Komentar odgovornih u državi da je tržište otvoreno i da oni ne mogu da utiču na cene administrativnim putem takođe je zavaravanje građana, jer oni sve rade da nove lance i proizvođače odbiju. Da nije tako, procedure za ulazak na naše tržište bile bi kraće, skinuli bi carinske stope i smanjili PDV. Od toga niko ništa do sada nije uradio, pa bi bilo krajnje vreme da nova struktura vlasti to konačno i prekine - naglašava Papović.
Sličnog stava je i Saša Đogović iz Instituta za ispitivanje tržišta koji objašnjava da, ukoliko proizvođači istupaju na susedno tržište sa cenama nižim od stvarnih, onda moraju imati profit u zemlji iz koje dolaze.
- Neko mora da plaća ceh, a u ovom slučaju to je naše tržište. Zbog toga nama treba liberalno oštra konkurencija, a ne zaštita postojećih proizvođača koji ne moraju da se bore za kupce, koji imaju liderski položaj na tržištu i u skladu s tim i monopolističko ponašanje - kaže Đogović.
Milosavljević: Dolazi konkurencija
- Porastom kupovne moći stanovništva naše tržište je sve atraktivnije stranim trgovinskim lancima i Ministarstvo čini sve da dovede nove investitore kako bi sektor trgovine postao konkurentniji i efikasniji, a potrošači dobili niže cene i bolju uslugu - kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=60960
Ovo je ako ste u dilemi da li treba jednostrano početi sa primenom prelaznog sporazuma. Treba.
Izvoz izgovor za dranje kupaca u Srbiji
Autor: M. Škrbić i dopisnici | Foto:A. Isaković | 15.10.2008. - 05:00
Mlečna čokolada „galeb“ od 100 grama u crnogorskim radnjama košta između 51 i 57 dinara, u prodavnicama u Republici Srpskoj od 45 do 49, dok u radnjama u Srbiji ova poslastica košta od 72 do 82 dinara po tabli. To je samo jedan od primera koliko su proizvodi poreklom iz Srbije jeftiniji na tržištima drugih zemalja nego kod nas.
A upravo tu razliku u cenama plaćaju ovdašnji potrošači, jer proizvođači sa visokim cenama u Srbiji nadoknađuju „gubitke“ sa susednih tržišta.
„Blic“ patrola ovih dana obišla je nekoliko trgovinskih lanaca u Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Tom prilikom zabeležili smo cene nekoliko proizvoda poreklom iz Srbije, koje smo uporedili sa cenama ovdašnjih supermarketa. Od 13 izabranih proizvoda samo dva su najjeftinija kod nas i to „dijamantovo“ ulje i „Karneksova“ stišnjena šunka u crevu. S druge strane, „Topolina“ izletnička salama najjeftinija je u crnogorskom „Super Maksiju“ gde košta 1.191,08, dok je kod nas ta salama skuplja za 166 do 189 dinara po kilogramu. Susedi iz Crne Gore u odnosu na nas „Imlekovo“ trajno mleko u „Super Maksiju“ plaćaju od tri do osam dinara jeftinije, a pola kilograma margarina „dobro jutro“ od pet do 15,52 dinara. Slične cene mleka nude i banjalučki „Maksi“ supermarketi.
U odnosu na građane Srbije, susedi iz Republike Srpske jeftinije plaćaju i sir gauda „selekšn“ koji u tamošnjem „Intereksu“ košta 502,76, dok se kod nas cena ovog sira kreće od 533,90 do 634,99 dinara po kilogramu. Jeftiniji su im i „Fidelinkini“ makaroni i to za četiri do šest dinara po pakovanju, ali i „plazma“ keks od 150 grama koji se u banjalučkom „Maksiju“ prodaje za 49,45, dok u radnjama u Srbiji ovaj keks košta od 64,66 do 74,99 dinara. Najniže cene srpskih čokolada takođe se mogu pronaći u Banjaluci, gde 300 grama mlečne čokolade „najlepše želje“ košta od 164,42 do 168,54 dinara, dok kod nas za tu istu čokoladu treba izdvojiti od 244,50 do 272,90 dinara.
Sličnih primera ima još mnogo pa se mnogi s pravom pitaju kako je moguće da su naši proizvodi jeftiniji u susednim zemljama kada logika govori da za to nema računice. Naime, i te države imaju PDV koji je doduše za jedan odsto manji nego kod nas i, iako nema carinske zaštite, tu su troškovi transporta, skladištenja, trgovačke marže... Pravi odgovor, međutim, leži u niskim proizvođačkim cenama.
- Sve su to izvozna tržišta gde da biste bili konkurencija bez marketinga, morate da idete sa nižom cenom kako biste se izborili za tržišne pozicije i zadržali ih. To sve radite na ivici rentabilnosti u nadi da ćete se izboriti sa konkurencijom i doći na viši nivo pa to onda naplatiti više - objašnjava Rade Pribićević, izvršni direktor „Salford grupe“, u čijem sastavu posluju mlekare „Imlek“ i „Subotička mlekara“.
Na pitanje da li to, gledano sa stanovišta cena, znači da u Srbiji kada je mlekarstvo u pitanju nema jake konkurencije, s obzirom na to da su kod nas cene mleka najveće, Pribićević odgovara da konkurencije ima i da je ona prilično jaka. Druga je stvar, kaže, što bez obzira na to što je naše tržište vrlo otvoreno na njemu nisu prisutni i proizvođači iz drugih zemlja.
- Ali čak i kada bi ih bilo, naše cene mleka u Srbiji ne bi bile niže jer su ove cene realne s obzirom na koštanje inputa u proizvodnji. Tu je, pre svega, otkupna cena mleka, naše mleko je u krajnjoj ceni skuplje jer mi našim potrošačima nudimo kvalitet - kaže Pribićević.
Goran Papović, iz Nacionalne organizacije potrošača, kaže da je ova priča proizvođača samo bacanje prašine potrošačima u oči.
- Niske cene sa kojima proizvođači nastupaju na susednim tržištima na kraju plaćaju potrošači u Srbiji i na taj način im nadomešćuju „gubitke“. Te priče da ovdašnji potrošači plaćaju kvalitet su više nego smešne jer ispada da u drugim zemljama ljudi piju nekvalitetno mleko i jedu nekvalitetnu hranu. Krajnje je vreme da proizvođači i trgovci prestanu da vređaju intelekt potrošača u Srbiji - kaže Papović.
On dodaje da su cene na tržištu Srbije odraz monopolističkog ponašanja proizvođača i trgovaca što samo potvrđuje da je tržište u Srbiji zatvoreno i da kod nas ne postoji konkurencija.
- Komentar odgovornih u državi da je tržište otvoreno i da oni ne mogu da utiču na cene administrativnim putem takođe je zavaravanje građana, jer oni sve rade da nove lance i proizvođače odbiju. Da nije tako, procedure za ulazak na naše tržište bile bi kraće, skinuli bi carinske stope i smanjili PDV. Od toga niko ništa do sada nije uradio, pa bi bilo krajnje vreme da nova struktura vlasti to konačno i prekine - naglašava Papović.
Sličnog stava je i Saša Đogović iz Instituta za ispitivanje tržišta koji objašnjava da, ukoliko proizvođači istupaju na susedno tržište sa cenama nižim od stvarnih, onda moraju imati profit u zemlji iz koje dolaze.
- Neko mora da plaća ceh, a u ovom slučaju to je naše tržište. Zbog toga nama treba liberalno oštra konkurencija, a ne zaštita postojećih proizvođača koji ne moraju da se bore za kupce, koji imaju liderski položaj na tržištu i u skladu s tim i monopolističko ponašanje - kaže Đogović.
Milosavljević: Dolazi konkurencija
- Porastom kupovne moći stanovništva naše tržište je sve atraktivnije stranim trgovinskim lancima i Ministarstvo čini sve da dovede nove investitore kako bi sektor trgovine postao konkurentniji i efikasniji, a potrošači dobili niže cene i bolju uslugu - kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=60960
Ovo je ako ste u dilemi da li treba jednostrano početi sa primenom prelaznog sporazuma. Treba.
bigvlada
Advanced
Shmeksi, pa poenta je da otvorimo tržište kako Delta ne bi bila jedini/glavni/opmnipotentni uvoznik. Njima najmanje odgovara da im dođe još 4-5 lanaca supermarketa koji su jači od njih.
Ne mislim samo na hranu, vec skoro svu mogucu potrosnu robu koju prosecno domacinstvo kupuje, Delta je jedini i zvanicni uvoznik ogromnog broja proizvoda i kao takva moze da lupa cene koje joj se prohtu, jedini nacin da se to spreci je: a) ili da jos neko postane zvanicni uvoznik istih proizvoda (znaci da delta ne bude jedina) b) ili da strane kompanije raskinu ugovor sa deltom i naprave sa nekim novim.
Oni su toliko rasirili lepezu svog poslovnog portfolija da bukvalno u svakoj oblasti imas njih zastupljene, cak i da neces da im das pare jednostavno moras. Evo samo nekih stvari: Beiersdorf (brand Nivea i Eucerin), Ferrero, Masterfoods, Diageo, Johnson Wax, to su bili preparati za kucnu hemiju i licnu higijenu idemo dalje na automobile, Fiat Grupa, Honda, Renault Trucks, BMW, MINI, nastavljamo u istom stilu, odeca i obuca, zvanicni uvoznik za podrucje Balkana opreme Nike kao i modnih brendova iz grupacije Inditex (Zara, Bershka, Pull & Bear, Massimo Dutti, Stradivarius), Women's Secret, Mexx, zatim ne treba zaboraviti i da je u njihovom vlasnistvu Jugohemija (lekovi i ostale medicinske stvari), tu je i osiguravajuce drustvo (50-50), i na kraju ne treba zaboraviti njihovih gazilion prodajnih objekata MAXI (C market, Pekabeta).
Moze da dodje i 10 novih hipermarketa, ali dok se neko ne suprotstavi delti/maxiju na nivou lokalnih prodavnica, monopol ce i dalje postojati.
p.s. ovo sve vezano za bg, ne znam kakva je situacija u drugim gradovima u srbiji.
Oni su toliko rasirili lepezu svog poslovnog portfolija da bukvalno u svakoj oblasti imas njih zastupljene, cak i da neces da im das pare jednostavno moras. Evo samo nekih stvari: Beiersdorf (brand Nivea i Eucerin), Ferrero, Masterfoods, Diageo, Johnson Wax, to su bili preparati za kucnu hemiju i licnu higijenu idemo dalje na automobile, Fiat Grupa, Honda, Renault Trucks, BMW, MINI, nastavljamo u istom stilu, odeca i obuca, zvanicni uvoznik za podrucje Balkana opreme Nike kao i modnih brendova iz grupacije Inditex (Zara, Bershka, Pull & Bear, Massimo Dutti, Stradivarius), Women's Secret, Mexx, zatim ne treba zaboraviti i da je u njihovom vlasnistvu Jugohemija (lekovi i ostale medicinske stvari), tu je i osiguravajuce drustvo (50-50), i na kraju ne treba zaboraviti njihovih gazilion prodajnih objekata MAXI (C market, Pekabeta).
Moze da dodje i 10 novih hipermarketa, ali dok se neko ne suprotstavi delti/maxiju na nivou lokalnih prodavnica, monopol ce i dalje postojati.
p.s. ovo sve vezano za bg, ne znam kakva je situacija u drugim gradovima u srbiji.
shabanajzer
Intermediate
slazem se. delta ima monopol na uvoz fmcg-a slican onom koji NIS ima na uvoz nafte i derivata. cak i da dodju strani maloprodavci u vecem broju, i dalje ce morati da nabavljaju robu od delte, kao sto sad npr. OMV mora da kupuje benzin od NIS-a, iako je taj benzin losijeg kvaliteta od onog koji sam OMV pravi u austriji.
dakle, zacarani krug: liberalizacija veleprodaje je zapravo kljuc za razbijanje monopola u maloprodaji. ali tu ne vidim sta moze da se uradi, osim da neko ponudi stranim firmama bolje uslove od delte, sto je opet malo moguce ako delta moze svasta da ponudi jer ima i maloprodajnu mrezu; sa druge strane, niko ne dolazi da razvija maloprodajnu mrezu jer nema konkurencije u veleprodaji...
dakle, zacarani krug: liberalizacija veleprodaje je zapravo kljuc za razbijanje monopola u maloprodaji. ali tu ne vidim sta moze da se uradi, osim da neko ponudi stranim firmama bolje uslove od delte, sto je opet malo moguce ako delta moze svasta da ponudi jer ima i maloprodajnu mrezu; sa druge strane, niko ne dolazi da razvija maloprodajnu mrezu jer nema konkurencije u veleprodaji...
jovanovm
Advanced
Pa neko mora da provali da moze da ostvari sjajan profit tako sto ce da razvije maloprodajnu mrezu i da zezne Deltu, a do toga moze doci tako sto ce prodavati alternativne proizvode i marketovati ih po nizim cenama (citaj WalMart/Spar model)... Do cega jedino moze doci liberalizacijom, tako da nisam siguran da je to krug bez izlaska...
shabanajzer
Intermediate
hm, nisam bas siguran... naravno, bice gomila ljudi koji ce hteti NoNameColu® i I Can't Believe it's Not Nivea™, ali ce vecina i dalje hteti brendove na koje su navikli... jedino ako taj alternativni retailer ne razvije tako dobar posao da brendovi dodju i kod njega, ali to je posao od vise godina, a do tada smo osudjeni na ovo sto sad imamo.
plus ne vidim da se ministarstvo nesto angazuje oko dolaska pravih low-cost high-volume prodavaca...
plus ne vidim da se ministarstvo nesto angazuje oko dolaska pravih low-cost high-volume prodavaca...
Jeste li primetili kako dramaticne odluke koincidiraju sa priznanjima Kosova.
Evo protekle nedelje, dok se raja bavila time sta je efikasnije za proterivanje crnogorskih studenata -kuka ili motika, gas lepo poskupi 60 odsto, telefoni 100 odsto, dinar pada svakodnevno itd .
I tako dok svi praktikuu svojih nacinalnim identitetom obaveznih dva sata mrznje, vlastodrsci brze, bolje donesu niz kontroverznih odluka.
Mogu samo da zamislim sta se sprema za dane kada BiH prizna Kosovo.
Evo protekle nedelje, dok se raja bavila time sta je efikasnije za proterivanje crnogorskih studenata -kuka ili motika, gas lepo poskupi 60 odsto, telefoni 100 odsto, dinar pada svakodnevno itd .
I tako dok svi praktikuu svojih nacinalnim identitetom obaveznih dva sata mrznje, vlastodrsci brze, bolje donesu niz kontroverznih odluka.
Mogu samo da zamislim sta se sprema za dane kada BiH prizna Kosovo.
bgexplorer
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 15.01.2008.
- Poruke
- 820
- Pohvaljen
- 322
Veto RS
bigvlada
Advanced
etvrti krug akreditacija za fakultete počinje 5. novembra
Većinu fakulteta treba zatvoriti
Autor: S. Tuvić | 26.10.2008. - 00:01
U Srbiji je oko 1.100 ljudi zaposleno u medicinskim istraživanjima. U prethodni pet godina više od 500 njih nije objavilo ni jedan jedini rad. Da bi neko mogao da predaje na doktorskim studijama, mora da ima objavljen bar jedan rad u nekom vodećem časopisu.
Na pojedinim beogradskim fakultetima oko 70 odsto ljudi ne ispunjava taj uslov, odnosno nisu objavili nijedan rad u nekom vodećem časopisu, objašnjava Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu, i dodaje da kada bi se stvarno vodilo računa o kvalitetu nastavnog kadra, mnogi fakulteti bi ostali bez akreditacija.
– Mi u Srbiji u ovom trenutku imamo sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Objektivno govoreći, od sedam državnih možemo da napravimo dva koja valjaju. Veliki deo njih bi se jednostavno ugasio kada bi se zabranilo da profesori rade na više od jednog fakulteta. Neki rade i na po pet, šest fakulteta – priča Rajić.
Fakulteti koji su dobili akreditaciju
-Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
-Građevinski fakultet u Subotici
-Elektrotehnički fakultet u Beogradu
-Mašinski fakultet u Beogradu
-Tehnološki fakultet u Novom Sadu
-Pravni fakultet u Beogradu
-Fakultet za pravne i poslovne studije u N. Sadu
-Prirodnomatematički fakultet u N. Sadu
-Hemijski fakultet u Beogradu
-Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu
-Medicinski fakultet u Kragujevcu
-Medicinski fakultet u Nišu
-Stomatološki fakultet u Beogradu
-Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu
-Farmaceutski fakultet u Beogradu
-Mašinski fakultet u Kragujevcu
-Ekonomski fakultet u Subotici
-Ekonomski fakultet u Nišu
-Elektronski fakultet u Nišu
-Pravni fakultet u Nišu
-Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine
-Univerzitet Singidunum
-Univerzitet u Novom Pazaru
Najveći problem s kojim se suočavamo tokom akreditacije visokoškolskih ustanova je nekompetentnost predavača, jer nastavni kadar na fakultetima dugo nije obnavljan, a tehnološka revolucija je otišla daleko – potvrđuje za „Blic nedelje“ dr Slobodan Arsenijević, predsednik akreditacione komisije.
Ovu komisiju u narednom periodu čeka obiman posao. U toku je treći krug akreditacije, gde se prijavilo 50 fakulteta i 500 studijskih programa. Od 5. novembra počinje četvrti krug u kom treba da se akredituje još 80 fakulteta. Ceo postupak treba da se završi do jula sledeće godine, tako da u školsku 2009/2010. Srbija mora ući s akreditovanim fakultetima. Profesor Arsenijević nije optimista da će ovaj zahtevan posao biti završen u planiranom roku i da će svi fakulteti dobiti akreditaciju, ali, kako kaže, oni koji ne zadovolje kriterijume dobiće „akt upozorenja“ na devet meseci. Ukoliko u tom periodu ne otklone nepravilnosti, ostaće neakreditovani.
– Stvari moraju ozbiljno da se shvate. Problem kompetentnosti nastavnog kadra je veoma ozbiljan. To nije problem akreditacione komisije, to je problem države – dodaje prof. Arsenijević.
Kada bi se merilo po evropskim standardima, Srbiji u ovom trenutku nedostaje 2.000 univerzitetskih profesora. Do ovakve situacije dovelo je višegodišnje neulaganje u nastavni kadar. Mnoge katedre godinama nisu uvele u nastavu „svežu krv“. Deficit u kadrovima posebno je došao do izražaja kada se krenulo s akreditacijom. Kako bi zadovoljili kriterijume, privatni fakulteti su počeli da nude profesorima državnih fakulteta duplo veću platu.
„Privatni fakulteti koji imaju puno para počinju da ’kupuju’ bilo kakve profesore. Uopšte nije bitno da li su dobri ili loši, oni to rade da bi ispunili kvantitativni uslov. Pošto imaju para, na kraju će početi da odvlače i najbolje sa državnih univerziteta. I onda niti će privatni valjati, niti će državni valjati“, kaže profesor Rajić.
Osim sa kadrovima, veliki broj fakulteta ima problem i sa prostorom. Tako, recimo, Biološki fakultet u Beogradu od osnivanja nije imao zgradu, već se nastava odvija na pet lokacija u gradu. Profesor Arsenijević kaže da manjak kvadrata neće biti kamen spoticanja u akreditaciji i da se problem lako može rešiti iznajmljivanjem prostora.
Zamerke komisiji
Akreditacija fakulteta je apsolutno nužna da bi se obezbedio kvalitet, ali merila ove komisije su kvantitativna, sve se sastoji od brojki i procenata i sve je potpuno jedinstveno. Zbog toga se dešavalo, kao kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da recenzenti koji procenjuju kvalitet nastave daju pozitivno mišljenje, a komisija ipak ne akredituje fakultet, kaže Ljubiša Rajić.
Dodatna sredstva iz budžeta za visoko školstvo
Država ima obavezu da znanje vrati na vrh prioriteta i za to će biti izdvojena dodatna sredstva – najavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, na svečanosti povodom obeležavanja 60 godina od osnivanja Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na svečanosti održanoj na fakultetu ukazano je na njegov značaj za razvoj privrede nekadašnje Jugoslavije ali i na činjenicu da je Mašinski uz Elektrotehnički fakultet već u prvom krugu akreditovanja visokoškolskih ustanova ispunio sve uslove i dobio potrebno uverenje o uspešno završenom procesu akreditacije.
Kosovska Mitrovica i Novi Pazar
Ako bi se gledalo po tome kakav je standard prostorija, opreme i ljudi, onda bi bar dva državna univerziteta u Srbiji morala da budu ukinuta, a to su Prištinski u Kosovskoj Mitrovici i Novopazarski, a nisam siguran da bi mnogi privatni mogli da prođu, jer imate situaciju gde je fakultet na ledini, to su iznajmljene barake. To je posledica nepostojanja bilo kakve rasprave, šta hoćemo sa visokim obrazovanjem. Prvo, kada je došla Koštuničina vlada presečene su sve rasprave o tome, bilo je bitno uništiti sve što je prethodna vlada radila. Onda imamo prekid od nekoliko godina kada se ozbiljno o tome nije razgovaralo – kaže prof. Ljubiša Rajić.
More univerziteta
U Srbiji trenutno postoji sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Državni univerziteti imaju 84, a privatni 51 fakultet. Osim toga, postoji i pet samostalnih privatnih fakulteta koji nisu u sastavu univerziteta. U poslednjih deset godina u Srbiji su univerziteti nicali kao pečurke. Akreditacijom konačno treba da se iskristališe koji od njih će nastaviti sa radom.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=62515
Biće sve u redu... Izgradićemo još jednu crkvu, uložiti još milijardu evra u završetak hrama i biće sve u redu.... :bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash:
Većinu fakulteta treba zatvoriti
Autor: S. Tuvić | 26.10.2008. - 00:01
U Srbiji je oko 1.100 ljudi zaposleno u medicinskim istraživanjima. U prethodni pet godina više od 500 njih nije objavilo ni jedan jedini rad. Da bi neko mogao da predaje na doktorskim studijama, mora da ima objavljen bar jedan rad u nekom vodećem časopisu.
Na pojedinim beogradskim fakultetima oko 70 odsto ljudi ne ispunjava taj uslov, odnosno nisu objavili nijedan rad u nekom vodećem časopisu, objašnjava Ljubiša Rajić, profesor na Filološkom fakultetu, i dodaje da kada bi se stvarno vodilo računa o kvalitetu nastavnog kadra, mnogi fakulteti bi ostali bez akreditacija.
– Mi u Srbiji u ovom trenutku imamo sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Objektivno govoreći, od sedam državnih možemo da napravimo dva koja valjaju. Veliki deo njih bi se jednostavno ugasio kada bi se zabranilo da profesori rade na više od jednog fakulteta. Neki rade i na po pet, šest fakulteta – priča Rajić.
Fakulteti koji su dobili akreditaciju
-Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
-Građevinski fakultet u Subotici
-Elektrotehnički fakultet u Beogradu
-Mašinski fakultet u Beogradu
-Tehnološki fakultet u Novom Sadu
-Pravni fakultet u Beogradu
-Fakultet za pravne i poslovne studije u N. Sadu
-Prirodnomatematički fakultet u N. Sadu
-Hemijski fakultet u Beogradu
-Fakultet za fizičku hemiju u Beogradu
-Medicinski fakultet u Kragujevcu
-Medicinski fakultet u Nišu
-Stomatološki fakultet u Beogradu
-Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu
-Farmaceutski fakultet u Beogradu
-Mašinski fakultet u Kragujevcu
-Ekonomski fakultet u Subotici
-Ekonomski fakultet u Nišu
-Elektronski fakultet u Nišu
-Pravni fakultet u Nišu
-Fakultet za ekologiju i zaštitu životne sredine
-Univerzitet Singidunum
-Univerzitet u Novom Pazaru
Najveći problem s kojim se suočavamo tokom akreditacije visokoškolskih ustanova je nekompetentnost predavača, jer nastavni kadar na fakultetima dugo nije obnavljan, a tehnološka revolucija je otišla daleko – potvrđuje za „Blic nedelje“ dr Slobodan Arsenijević, predsednik akreditacione komisije.
Ovu komisiju u narednom periodu čeka obiman posao. U toku je treći krug akreditacije, gde se prijavilo 50 fakulteta i 500 studijskih programa. Od 5. novembra počinje četvrti krug u kom treba da se akredituje još 80 fakulteta. Ceo postupak treba da se završi do jula sledeće godine, tako da u školsku 2009/2010. Srbija mora ući s akreditovanim fakultetima. Profesor Arsenijević nije optimista da će ovaj zahtevan posao biti završen u planiranom roku i da će svi fakulteti dobiti akreditaciju, ali, kako kaže, oni koji ne zadovolje kriterijume dobiće „akt upozorenja“ na devet meseci. Ukoliko u tom periodu ne otklone nepravilnosti, ostaće neakreditovani.
– Stvari moraju ozbiljno da se shvate. Problem kompetentnosti nastavnog kadra je veoma ozbiljan. To nije problem akreditacione komisije, to je problem države – dodaje prof. Arsenijević.
Kada bi se merilo po evropskim standardima, Srbiji u ovom trenutku nedostaje 2.000 univerzitetskih profesora. Do ovakve situacije dovelo je višegodišnje neulaganje u nastavni kadar. Mnoge katedre godinama nisu uvele u nastavu „svežu krv“. Deficit u kadrovima posebno je došao do izražaja kada se krenulo s akreditacijom. Kako bi zadovoljili kriterijume, privatni fakulteti su počeli da nude profesorima državnih fakulteta duplo veću platu.
„Privatni fakulteti koji imaju puno para počinju da ’kupuju’ bilo kakve profesore. Uopšte nije bitno da li su dobri ili loši, oni to rade da bi ispunili kvantitativni uslov. Pošto imaju para, na kraju će početi da odvlače i najbolje sa državnih univerziteta. I onda niti će privatni valjati, niti će državni valjati“, kaže profesor Rajić.
Osim sa kadrovima, veliki broj fakulteta ima problem i sa prostorom. Tako, recimo, Biološki fakultet u Beogradu od osnivanja nije imao zgradu, već se nastava odvija na pet lokacija u gradu. Profesor Arsenijević kaže da manjak kvadrata neće biti kamen spoticanja u akreditaciji i da se problem lako može rešiti iznajmljivanjem prostora.
Zamerke komisiji
Akreditacija fakulteta je apsolutno nužna da bi se obezbedio kvalitet, ali merila ove komisije su kvantitativna, sve se sastoji od brojki i procenata i sve je potpuno jedinstveno. Zbog toga se dešavalo, kao kod Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, da recenzenti koji procenjuju kvalitet nastave daju pozitivno mišljenje, a komisija ipak ne akredituje fakultet, kaže Ljubiša Rajić.
Dodatna sredstva iz budžeta za visoko školstvo
Država ima obavezu da znanje vrati na vrh prioriteta i za to će biti izdvojena dodatna sredstva – najavio je potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, na svečanosti povodom obeležavanja 60 godina od osnivanja Mašinskog fakulteta u Beogradu. Na svečanosti održanoj na fakultetu ukazano je na njegov značaj za razvoj privrede nekadašnje Jugoslavije ali i na činjenicu da je Mašinski uz Elektrotehnički fakultet već u prvom krugu akreditovanja visokoškolskih ustanova ispunio sve uslove i dobio potrebno uverenje o uspešno završenom procesu akreditacije.
Kosovska Mitrovica i Novi Pazar
Ako bi se gledalo po tome kakav je standard prostorija, opreme i ljudi, onda bi bar dva državna univerziteta u Srbiji morala da budu ukinuta, a to su Prištinski u Kosovskoj Mitrovici i Novopazarski, a nisam siguran da bi mnogi privatni mogli da prođu, jer imate situaciju gde je fakultet na ledini, to su iznajmljene barake. To je posledica nepostojanja bilo kakve rasprave, šta hoćemo sa visokim obrazovanjem. Prvo, kada je došla Koštuničina vlada presečene su sve rasprave o tome, bilo je bitno uništiti sve što je prethodna vlada radila. Onda imamo prekid od nekoliko godina kada se ozbiljno o tome nije razgovaralo – kaže prof. Ljubiša Rajić.
More univerziteta
U Srbiji trenutno postoji sedam državnih i sedam privatnih univerziteta. Državni univerziteti imaju 84, a privatni 51 fakultet. Osim toga, postoji i pet samostalnih privatnih fakulteta koji nisu u sastavu univerziteta. U poslednjih deset godina u Srbiji su univerziteti nicali kao pečurke. Akreditacijom konačno treba da se iskristališe koji od njih će nastaviti sa radom.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/temadana.php?id=62515
Biće sve u redu... Izgradićemo još jednu crkvu, uložiti još milijardu evra u završetak hrama i biće sve u redu.... :bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash::bash: