taj revizor je teska sprdnja, jer veze s vezom covek nema i vise je ocigledno kroz par intervjua i gostovanja na televiziji da je tu postavljen partijski, a i kada bude dobio sve uslove za rad veruj mi da se nece uopste zamerati, ako se uopste bude i zamerao.relja":3mree39w je napisao(la):A propo(s) državnog revizora - potpuno verujem u sve što je ovaj čovek rekao.
Ne znam kako da opšem to što ih čeka osim kao - RAT.
Autor: M. R. Milenković, S. Biševac
Beograd - Umesto rasprave o amandmanima na pravosudne zakone, opozicioni poslanici juče su se u Skupštini Srbije uglavnom bavili privilegijama i zloupotrebama Bojana Krišta, direktora Aerodroma „Nikola Tesla“. Poslanici SRS zatražili su smenu Krišta, ali i izveštaj o finansijskom poslovanju tog preduzeća, najavljujući da će se sve dok se to ne desi javljati po Poslovniku i samim tim blokirati tekuću raspravu po dnevnom redu. Sednica je juče po podne prekinuta i biće nastavljena danas, budući da se za raspravu po Poslovniku javilo 20 poslanika.
Zahtev radikala podržali opozicioni poslanici, ali i poslanici ZES-a. Šef poslaničke grupe SRS Dragan Todorovićzatražio je juče od Ministarstva finansija da odmah pošalje budžetsku inspekciju na Aerodrom „Nikola Tesla“, a od Ministarstva unutrašnjih poslova - da pošalje UBPOK, kako ne bi nestala dokumentacija, mada, kako je rekao Todorović, on većraspolaže dokumentacijom dovoljnom za prvih 40 godina robije.
- Tražimo odmah hitnu telefonsku sednicu Vlade Srbije i smenu Bojana Krišta, kako bi se prekinulo sa kriminalom u Srbiji - poručio je Todorović.
Dragan Todorovićje i tokom jučerašnje sednice izneo podatke o zloupotrebama i enormnim zaradama rukovodećih ljudi Aerodroma „Nikola Tesla“, ali je naveo da su podaci o zaradama sada strogo čuvana tajna i da su „prikriveni šiframa“.
- Šifra po kojoj Krišto prima platu je 240, a prvi deo njegove plate za juni iznosio je 880.226 dinara. Osim toga, plata Violete Jovanović, direktorke marketinga Aerodroma i sestre bivšeg saveznog ministra poljoprivrede Saše Vitoševića, za oktobar je iznosila 1.400.000 dinara. Za razliku od funkcionera na Aerodromu pored čijih imena na platnom spisku stoji šifra, pored zarade onih koji primaju po 15 odnosno 16.000 dinara, stoji puno ime i prezime - objasnio je Todorović, navodeći da su putovanja Bojana Krišta „posebna priča“.
Tokom jučerašnje sednice čulo se i da je na sva putovanja Krišto išao preko agencije Nemesis, pa je tako putovanje na relaciji Beograd - Madrid koštalo 268.326 dinara, a troškovi putovanja avionom na relaciji Beograd-London iznosili su 132.000 dinara.
Todorovićje naveo i da je Bojan Krišto, tri godine nakon završetka rekonstrukcije Aerodroma, angažovao Ekonomski fakultet, ponovo za restrukturiranje aerodroma. Visina ovog ugovora, zaključenog početkom ove godine, iznosila je 219.600 evra. Todorovićje podsetio i da je Krišto na čelo Lutrije Srbije došao bez ijednog dana radnog staža, ali da je u vreme direktorovanja lutrijom istovremeno obavljao i dužnost savetnika po ugovoru o delu u Dunav osiguranju. Taj dodatni posao, objasnio je šef radikala, obezbedila mu je Olivera Labus. Pored toga, Krišto je bio i predsednik Upravnog odbora Galenike, a svaki pojedinačni dolazak na sednice naplaćivao je po 100.000 dinara. On je naglasio da radnici Aerodroma koji su doneli podatke, rizikujući svoju egzistenciju, ne smeju biti ostavljeni na cedilu i najavio da će njih 16 početi štrajk. Todorovićje pozvao radnike i u drugim javnim preduzećima da dostave podatke, ponavljajući da će radikali blokirati Skupšitnu „dok se stvari ne isteraju na čistinu“.
Pozivajući se na jučerašnju izjavu predsednika Republike Borisa Tadića, u kojoj se traži smena Krišta, Todorovićje zapitao ko je odgovoran za to - „Krišto ili onaj u čije ime to radi.“
- Kako je moguće da budete u koaliciji s takvom strankom u kojoj pojedinci na ovakav način pljačkaju državu. Zbog čega lider G17 plus Mlađan Dinkićjasno stavlja do znanja građanima i Demokratskoj stranci da nema mogućnosti da Krišto, kao kadar G 17 plus, podnese ostavku ili bude smenjen - kazao je.
Poslanici SRS-a izračunali su i da bi poljoprivrednici morali da proizvedu 125 tona kukuruza kako bi zaradili samo jednu mesečnu platu Bojana Krišta. Nataša Jovanović, poslanica radikala, upitala je nadležne u Vladi Srbije da li su tačne informacije da je Aerodrom prošle godine uplatio donaciju Vladi Srbije u iznosu od 19.011.721 dinar.
I poslanici drugih opozicionih stranaka pridružili su se juče zahtevima radikala za smenu direkotra Aerodroma „Nikola Tesla“ Bojana Krišta i utvrđivanje odgovornosti povodom finansijskih malverzacija u tom preduzeću. Podršku za ispitivanje eventualnih zloupotreba pružila je i šefica poslaničkog kluba „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolundžija.
- Podržavamo svaku inicijativu za ispitivanje budžetske potrošnje i eventualnih zloupotreba, kao i da sve nadležne institucije utvrde činjenice i preduzmu sve neophodne korake u skladu sa zakonom - rekla je Kolundžija.
Ona je dodala da vladajuća većina pruža podršku da se sve zloupotrebe u potrošnji državnih sredstava ispitaju do kraja. Kolundžija je podržala i predlog radikala o hitnom sazivanju sednice nadležnog skupštinskog odbora kome bi prisustvovali i predstavnici nadležnog ministarstva.
- Poslanička grupa „Za Evropsku Srbiju“ smatra da su pokretanje ovih pitanja i kontrolna uloga parlamenta važni, posebno kada se parlament postavi kao institucija koja bi trebalo da kontroliše budžetsku potrošnju. Poruka Vladi je poslata i ona će se uhvatiti u koštac s nasleđenim problemima i pojavama vezanim za javni sektor. Mi nismo za medijske akcije, većda se korupcija iskoreni u društvu - naglasila je Kolundžija apelujući da se nastavi sa radom po zakonima, jer je to način da se uredi pravosuđe koje će se boriti protiv ovih problema.
Čedomir Jovanović, šef poslaničkog kluba LDP, ponovio je da je neophodna demontaža i departizacija javnih preduzeća. Govoreći o „slučaju Krišto“, Jovanovićje izjavio da „ono što radi direktor Aerodroma u većoj ili manjoj meri rade direktori drugih javnih preduzeća“, te da je odgovornost prevashodno na vlasti, a ne pojedincima.
- Kakva je razlika između direktora Aerodroma ili direktora Telekoma. Prvi je postavljen na tu funkciju zato što se vozio avionom, a drugoga je preporučilo to što ima mobilni telefon - naveo je Jovanović.
Prema Jovanoviću, „osnova partijske države koju je od ubistva Zorana Đinđića gradio Vojislav Koštunica“ očuvana je i promenjena samo tako što su umesto kadrova lidera DSS sada na tim mestima ljudi Borisa Tadića.
- Mi tražimo promenu pravila - dodao je lider LDP i kao moguće rešenje pomenuo imenovanje direktore na nivou Beograda.
Vladan Batić, poslanik DHSS ocenio je da je Krišto „paradigma onoga što u Srbiji ne sme da se dešava“, tražeći da se u akciju uključi i Državna revizorska institucija, a ne samo budžetska inspekcija i UBPOK.
Šef poslaničke grupe NS Velimir Ilićizrazio je očekivanje da će posle svega što je izneto u parlamentu nadležni organi preduzeti mere, a zatražio je i da se raščisti ova situacija i utvrdi odgovornost svih direktora javnih preduzeća, kao i predsednika i članova upravnih odbora. On je izneo podatke o malverzacijama prilikom prodaje zemljišta beogradskog aerodroma Kontroli leta, čiji direktor, prema njegovim rečima, ima platu 13.000 evra. Ilićje pozvao Mlađana Dinkića da se oglasi i preuzme deo krivice, budući da je Krišto kadar G 17 plus, ali je pozvao i nadležne organe da ispitaju poslovanje Skijališta, gde je, po njegovoj oceni, situacija još gora.
Poslanici G 17 plus juče se nisu oglašavali o zahtevu radikala da bude smenjen Bojan Krišto.
Krišto bez komentara
Uprkos velikom interesovanju novinara, generalni direktor Aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd Bojan Krišto nije juče želeo da komentariše zahteve da podnese ostavku. U službi za odnose s javnošću beogradskog aerodroma napravljen je spisak zainteresovanih redakcija, ali su svi ostali uskraćeni za izjavu ili saopštenje Krišta. Direktor Aerodroma pre pet dana uputio je otvoreno pismo javnosti u kojem je obrazložio zašto su on i brojni rukovodioci u junu dobili znatno uvećane zarade (Krištu je pripalo 11.500 evra). On je naveo da je po dolasku na čelo Aerodroma zatekao puno organizacionih problema nakon čega su umanjene zarade, a uveden sistem vrednovanja rada na bazi bonusa za uspešan rad. Krišto je ocenio da bonusi jesu visoki, ali i da je menadžment beogradske vazdušne luke uvećao profit ove godine za čak četiri puta. „Na početku godine nisam mogao da predvidim posledice svetske finansijske krize koja je uticala i na našu zemlju i sa menadžmentom sam postigao dogovor da se u uslovima krize obustave stimulacije“, naveo je Krišto u pismu i dodao da će se uvek zalagati za efikasne metode upravljanja preduzećem koje će od gubitaša da prave uspešne kompanije koje će obezbeđivati sredstva za budžet. U intervjuu koji je juče objavio jedan od dnevnih listova, Krišto je izjavio da će vratiti novac koji je podeljen na ime bonusa, ali da ne razmišlja o ostavci. On je precizirao da je, osim njega, sedam rukovodilaca, na plate koje se kreću od 1.500 do 3.000 evra, dobilo jednokratni bonus u junu od 4.500 evra. Plata Bojana Krišta, kako tvrdi, iznosi 3.600 evra, a prema njegovim tvrdnjama, u ugovoru o radu stoji da 70 odsto bonusa mora da izdvoji u humanitarne svrhe, a 15 odsto za porez.
Počelo vraćanje bonusa
Zaposleni u Javnom preduzeću Aerodrom „Nikola Tesla“ kojima su isplaćeni jednokratni bonusi počeli su juče da vraćaju sredstava na račun preduzeća. Kako je agenciji Beta rečeno na Aerodromu, očekuje se da će svi bonusi biti vraćeni tokom današnjeg dana. Beta
Plata od 800.000 dinara je nešto neposlovno i nemoralno * Odgovorni i oni koji čiji je zadatak da kontrolišu rad preduzeća * Građani treba da sude prema našim ciljevima
Autor: Lidija Valtner
- Stranka G17 plus maksimalno ozbiljno shvata optužbe koje se izriču na račun Bojana Krišta, direktora Aerodroma Nikola Tesla. Na osnovu podataka koje sam čuo od poslanika, u svoje lično ime mogu da kežem da Bojan Krišto nije donosio poslovne odluke i ne bi smeo da ostane na toj poziciji, kaže u razgovoru za Danas Željko Ivanji, član Predsedništva G17 plus.
Šta će G17 preduzeti povodom optužbi koje su izrečene u vezi s poslovanjem Bojana Krišta, kojeg je ova predložila za funkciju direktora Aerodroma?
- Sigurno je da ćemo razmotriti celu situaciju, ali o tome za sada u stranci nije bilo zvaničnih razgovora. Na osnovu podataka koje sam čuo od poslanika u Skupštini Srbije, uz ogradu da nisam video dokumentaciju, u svoje lično ime mogu da kažem da Bojan Krišto nije donosio poslovne odluke po pitanju rentiranja automobila, nadoknada koje je sebi i svojim najbližim saradnicima isplatio, nepostojanja sindikata u tom preduzeću, poslovnih putovanja, potpune nesrazmere između plata direktora direkcije i sektora i plata zaposlenih. Rečje o potpuno suludim iznosima. Sigurno je istinit podatak koji je sam priznao, a to je da mu je plata oko 800.000 dinara, što je potpuno nenormalno, neposlovno i nemoralno.
Hoće li stranka tražiti od Krišta dokumentaciju?
- Naravno da će tražiti. Svi podaci koje su izneli poslanici moraju da budu obrazloženi. Na osnovu ovih uslovnih stvari koje sam čuo, a samo na osnovu te njegove velike plate, moj lični stav je da Krišto mora da bude smenjen.
Da li G17 oseća političku odgovornost za postupke ljudi koje je ona izabrala da vode javna preduzeća?
- Treba imati u vidu da se, koliko znam, i direktori koje su delegirale neke druge stranke nisu poslovno ponašali. Ako se govori o nekoj odgovornosti, ona nije samo na ljudima koji su postavili te direktore, nego na celom državnom sistemu koji mora da kontroliše njihov rad. Političku odgovornost ne vidim, jer ta funkcija nije politička. Tu funkciju stranka daje na osnovu poverenja, a prema rezultatima koje su ti ljudi imali ranije. Političku odgovornost ne bi trebalo da snosimo, jer naš programski cilj nije da direktori imaju velike plate, nego suprotno, kao i borba protiv korupcije i privatizacija javnih preduzeća. Građani moraju da sude prema tom cilju, a ne prema ljudima koji su imali poverenje stranke i očigledno ga nisu opravdali. Moraju da budu odgovorni i oni koji su dužni da kontrolišu rad preduzeća. Oni treba da pročitaju poslovne planove preduzeća, pogledaju stavke u njima pre nego što Vlada usvoji odluke, koliki su iznosi reprezentacije, plata, naknada u upravnim odborima i ne daju saglasnost na loš poslovni plan.
Da li je Dinkić razgovarao sa Krištom?
- Ne znam.
Da li je zbog ovog slučaja bilo neke intervencije DS-a, Dušana Petrovića ili lično predsednika Tadića?
- Za takvu vrstu intervencije ne znam. Kao neko ko se bori protiv korupcije, mogu da kažem da nema potrebe da bilo ko interveniše. Na osnovu saznanja koja pristižu svakog dana smatram da Krišto ne bi smeo da ostane na toj poziciji.
Kolika je dobit G17 od toga što ima direktore u šest javnih preduzeća. Da li stranka od toga ima finansijsku dobit?
- Apsolutno ne. Odgovorno tvrdim da se G17 ne finansira iz kase javnih preduzeća. Tako nešto je neprihvatljivo i G17 to nikada nije radila, niti radi, niti će raditi. Mi smo i insistirali da na čelu javnih preduzreća ne budu članovi stranke.
Kada će konkursi
Kada će konačno biti doneta odluka o konkursima za direktorska mesta u javnim preduzećima?
- Za to je potrebno promeniti zakone koji definišu tu materiju. Učiniću sve da pre takve odluke bude započet i završen proces privatizacije javnih preduzeća, koji predstavlja rešenje za svaku vrstu potencijalne ujdurme koju pojedinci mogu da naprave ne samo strankama nego i državi. Teško je znati ko kakav poslovni ili neposlovni potez može da povuče, ali on individualno mora da snosi odgovornost za svaku svoju odluku.
Ti, kanda, imaš nešto protiv čoveka?shmeksi":26ij8kkd je napisao(la):taj revizor je teska sprdnja, jer veze s vezom covek nema i vise je ocigledno kroz par intervjua i gostovanja na televiziji da je tu postavljen partijski, a i kada bude dobio sve uslove za rad veruj mi da se nece uopste zamerati, ako se uopste bude i zamerao.relja":26ij8kkd je napisao(la):A propo(s) državnog revizora - potpuno verujem u sve što je ovaj čovek rekao.
Ne znam kako da opšem to što ih čeka osim kao - RAT.
A koji državni službenik nije zavistan od politike?shmeksi":80v4lyfj je napisao(la):Taj za drzavnog revizora nije, jer je suvise zavistan od politike.
Ti i dalje udaraš po čoveku, a ja govorim o onome što je on izjavio, a sve što je izjavio je istina. Ni na mene nije ostavio neki utisak (kao i svi državni direktori), ali sve što je rekao je istina.shmeksi":3f3lbwle je napisao(la):Da li si ti mozda slusao tog revizora u nekom intervjuu? Toliko neodredjenosti i izbegavanja odgovora ja u zivotu nisam video. Jesu svi oni vezani za politiku, ali imas npr. poverenika za informacije, Rodoljuba Sabica koji iako je tu dosao partijski ima muda da odradi svoj posao onako kako treba.
Bravo Relja,relja":emi2112p je napisao(la):A koji državni službenik nije zavistan od politike?shmeksi":emi2112p je napisao(la):Taj za drzavnog revizora nije, jer je suvise zavistan od politike.
Mislim da ne razumeš, ceo sistem solidarno sapliće početak rada državne revizorske kuće...
Raznorazni Mile, Brka, Rile, Ždrnja...Šojići svih oblika, veličina i mirisa, svih zvanja i položaja, pragnjeće brigade (kombinovanog sastava specijalista za prase & jagnje) i potčinjene jedinice će da sabotiraju koliko god mogu, samo da neko ne počne da čačka trenutno stanje u državnim ustanovama. A skupština je prva koja to sabotira.
Veruj mi da od tih prijava neces ni p videti pa makar on imao 1000 ljudi i ogromnu zgradetinu. Da, napadam njega kao coveka jer jednostavno nece smeti da zucne. Nisam pricao o pisanim intervjuima, vec o intervjuima gde je gost on i jos neko iz vlasti gde je covek miran ko bubica. Necu vise da smaram na tu temu.relja":18j332u3 je napisao(la):Državna revizija će moći da na licu mesta traži bilo koji finansijski dokument i da ga proveri, niko ne može da ih izbaci. Ne saradnja sa revizorima je prekršaj (možda i krivično delo, nisam siguran). Izveštaji državnog revizora su javni i to je ono čega se cela administracija pribojava i zato su sabotirani na svakom koraku. Ja sam pripremao podatke za nekoliko revizija, pa znam kako to ide. Dobar i iskusan revizor može lako da isčačka sve što ga interesuje, samo što su dobri i iskusni kod nas retkost, rade za privatne kuće i nisu ludi da predju u državnu agenciju. A velika većina ih samo ima neku diplomu a ne znaju gde im je d**e a gde glava (čovek je i rekao da nema kadrova).
Ako se takvi zaposle u državnoj reviziji, džaba nam i ta agencija.
Po onome što sam načuo, plata u Državnoj Reviziji će biti nešto preko 1K eura. Naravno da za tu platu neće naći nikoga sa imalo iskustva. Ja radim u jednoj od Big4 revizorskih kuća i ta plata se kod nas dostiže već u drugoj godina rada u firmi. Ono što njima treba, revizor sa licencom, ne mogu da dobiju za tu lovu. Možda da razmisle o nekim strancima, iz nekih istočnih zemalja, njih bi mogli da dobiju.relja":1iu7ax5y je napisao(la):Dobar i iskusan revizor može lako da isčačka sve što ga interesuje, samo što su dobri i iskusni kod nas retkost, rade za privatne kuće i nisu ludi da predju u državnu agenciju. A velika većina ih samo ima neku diplomu a ne znaju gde im je d**e a gde glava (čovek je i rekao da nema kadrova).
Ako se takvi zaposle u državnoj reviziji, džaba nam i ta agencija.
Uništena skulptura žirafe na Topčiderskom vencu
Ukrasi grada često na meti vandala
Autor: Milica Nastasić | 29.11.2008. - 10:48
Skulptura žirafe na Topčiderskom vencu, kojoj je drugi put ove godine polomljena noga, uklonjena je i neće skoro biti vraćena. Polomljene terakot figure na Trgu Republike i odlomljene ploče sa spomenika takođe su žrtve vandala, a sve veći broj ovakvih slučajeva otvara pitanje mogu li umetnički predmeti opstati na otvorenom prostoru u gradu.
Jednoj od tri skulpture iz „porodice“ žirafa koje su postavljene u martu ove godine po drugi put su, za proteklih šest meseci, polomljene noge. Skulptura je zbog toga uklonjena do daljnjeg, što je naročito pogodilo sve stanovnike opštine Savski venac.
Kako zaštititi spomenike
Da bi se zaštitili spomenici i sprečilo dalje uništavanje, u Zavodu planiraju da postave osvetljenja oko spomenika i da raskrče prostor oko njih.
- Često sa dešava da spomenici stradaju baš zbog toga što nisu dovoljno osvetljeni ili imaju loš prilaz. Ipak, kad je neki renoviran i ulepšan, retko se desi da ga neko ošteti. Građani ipak delimično poštuju naš trud - priča Lidija Kotur.
- Prvi smo napravili ovakve skulpture i na neki način one su postale simbol naše opštine. Izgradili smo ih da bismo ulepšali prostor i izazvali lepa osećanja kod posmatrača, a sada su one uništene - kaže Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.
Izložba terakot figura, otvorena je u sportskom centru „Olimp“, takođe je podsećanje na uništavanje ovih figura prošlog leta. Od 1.200 terakot figura koje su bile izložene na Trgu Republike u okviru „Belefa“, deo skulptura je uništen i oštećen u protestima koji su organizovani zbog hapšenja Radovana Karadžića. Prva stalna izložba ovih figura otvorena je početkom ovog meseca u Institutu za mentalno zdravlje. Prisutni su bili i autori koji su, pogođeni uništavanjem njihovih umetničkih dela, rekli da ih je ovakvo ponašanje ostavilo bez komentara i da se nerado sećaju ovog događaja.
Ovo međutim nisu jedini primeri vandalskog uništavanja spomenika kulture ove godine. U Zavodu za zaštitu spomenika kažu da su najviše problema imali sa spomenikom Nikole Tesle ispred Elektrotehničkog fakulteta, koji je u maju ostao bez mesingane ploče sa imenom i godinom rođenja Nikole Tesle.
- Krađa ploče sa ovog spomenika nam je stvorila velike probleme i morali smo da se pomučimo da bismo je zamenili u kratkom roku. Za troškove smo iz budžeta izdvojili čak 94.000 dinara, a to je velika suma koja je mogla da se potroši za obnovu nekog spomenika - kaže Lidija Kotur iz Zavoda za zaštitu spomenika.
Prema njenim rečima, odnošenje ploča sa spomenika je najveći problem sa kojim se Zavod suočava.
- Bronzane ploče stalno nestaju sa spomenika. Naše pretpostavke su da se ove ploče pretopaju i unovčavaju. Pre nekoliko meseci nestale su čak dve bronzane ploče sa spomenika na Starom sajmištu - dodaje Kotur.
Osim toga, Zavod mora da se bori protiv vandalskog crtanja po spomenicima bojama i grafitima. Spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike je više puta bio „ukrašavan“, a svaki put kad se boja skida sa njega to dodatno uništava materijal od kojeg je spomenik napravljen.
„Komemoracija“ topčiderskoj žirafi
U znak protesta zbog oštećenja topčiderske žirafe, pre dva dana održana je „komemoracija“ skulpturi. Učestvovalo je oko 50 građana, koji su ranije pravili žirafe, kao i oni koji su podržavali ovaj projekat.
- Bila je to neka vrsta „opela“ žirafi, jer su se deca iz okolnih vrtića i škola vezala za nju i doživljavala je kao pravu životinju. Oni su i dali ideju za izgled ovog spomenika i osećali smo potrebu da to na neki način obeležimo - kaže Tomislav Đorđević, predsednik opštine Savski venac.
Iliti Amerikanciскуп некултурних, необразованих, запуштених дрипчина који гледају само своје дупе, граде шта хоће и где пожеле, не поштују ни прошлост, нити цене ичији труд. Само кукамо на некога, обично на власт , тражимо нешто боље за себе а не за заједницу, волимо да пљунемо сваког а огледала се плашимо ко ђаво крста.
Izvor: BlicRestitucija, reforma pravosuđa, lustracija, oduzimanje imovine stečene kriminalom i procesuiranje članova bivšeg režima osumnjičenih za zloupotrebe – bili su ključni delovi političkih programa svih predstavnika demokratskih vlasti od 2000. godine. Bili i ostali prazno obećanje. Sve napred pobrojano zapravo se može upisati u inventar obmana demokratskih vlasti od sloma Miloševićevog režima do danas.
Spisak obmana je znatno duži, ali su posledice svakako najveće zbog ovih neispunjenih obećanja i obaveza. Zato danas vladaju oni koji su bili oličenje tog režima, zato ljudi i dalje odlaze iz Srbije, zato je raslojavanje sve veće, zato nam tajne službe kroje privatizaciju i sudbinu… zato nam je država ovakva kakva jeste. U tome se slažu i stručnjaci, naši sagovornici koje smo zamolili da prokomentarišu svaku od ovih obmana.
Restitucija
Obećani povratak imovine koju su komunisti oteli desetinama hiljada ljudi verovatno je najveća obmana demokratskih stranaka Srbije. Još nijedna predizborna kampanja nije prošla a da nisu pljuštala obećanja da će se oteto vratiti. Još nijedna demokratska vlast, koja je i na tom obećanju prikupila glasove i pobedu, nije mrdnula prstom da to obećanje i ispuni. Oko šest miliona kvadratnih metara otetog građevinskog, šumskog i poljoprivrednog zemljišta i danas je, protivno pravu i evropskim vrednostima, najvećim delom u posedu države (96 odsto). Političke elite se već osam godina, koliko se razvlači priča o restituciji, bave isključivo mogućnostima da na tome zarade kako političke poene, tako i novac. Kako kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju, takozvane demokratske vlasti su jedan deo građevinskog zemljišta i poslovnog prostora protivpravno privatizovale ili dale pod zakup, pa sada na tuđoj, otetoj imovini ubiru profit.
– Ovde igraju isključivo lični interesi pojedinaca na vlasti i povlašćenih figura čije su imperije nastale u poslednjih deset do 15 godina. Izgovori nadležnih poput nedostatka para su smešni i služe isključivo za zavaravanje javnosti. Od postojeće vlasti i ljudi koji se u njoj nalaze nije moguće očekivati bilo kakav realni pomak po pitanju ekonomskog oporavka, ozbiljnog pristupa postupku evropskih integracija, a ponajmanje ozbiljnom uređenju države i restituciji – kaže Antić. Restitucija će svakako ostati jedan od bitnih uslova na putu ka Evropi.
Reforma pravosuđa
Partije i danas, kao i pre 2000, vedre i oblače srpskim pravosuđem. Onaj ko je na vlasti ima vrhunsku moć da po potrebi – zaustavi istragu, instruira procese, bira i razrešava sudije, postavlja svoje pulene na važne pozicije… a o sporosti sudova da i ne govorimo.
– Pravosudni zakoni sadrže odredbe koje ugrožavaju nezavisnost sudova jer su svi atributi pravosudne vlasti u rukama izvršne vlasti, odnosno partija. Finansiranje sudova i izbor sudija su izmešteni iz sudova i o njima odlučuje partija, pa se zato od 1996. godine primećuje značajan pad stručnosti kod tako biranih delioca pravde. Posledice nerada i nestručnosti sudija, kao i loših procesnih zakona, jesu maratonski procesi, ogroman broj neobrađenih i prastarih predmeta, kao i sveukupna tromost pravosudnog sistema Srbije – kaže Jelisaveta Vasilić, bivši sudija, advokat i član Sveta za borbu protiv korupcije.
Ovakvo stanje u pravosuđu, osim što krši ljudska prava sopstvenih građana na suđenje u razumnom roku, služi i odbijanju stranih investitora. Dok naši građani pravdu sve češće traže u Strazburu, stranci biraju da svoj kapital ulože u sigurnije sisteme gde im se garantuje naplata potraživanja …
– Od demokratskih promena je prošlo punih osam godina, a stanje u pravosuđu je gore nego na početku. Zato smatram da ni novi set zakona nije ozbiljan početak reforme. U novom setu je izvršena politizacija sudova, predviđeno je da opšti izbor sudija vrši Skupština, odnosno partije i tajkuni, bez merila i kriterijuma. Tako će politika u sudove ući na velika vrata – kaže Jelisaveta Vasilić.
Lustracija
Na javnim funkcijama u Srbiji i danas sede ljudi za koje je dokazano da su teško ogrešili o ljudska prava, profesiju i moral. Za mogućnost da oni ponovo odlučuju o našoj sudbini, možemo da zahvalimo demokratskim vlastima od 2000. godine, koje nisu učinile apsolutno ništa na polju lustracije ili utvrđivanja odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Lustracijom je trebalo da se spreči da na javne funkcije dođu ljudi koji su u vreme autoritarnog režima teško kršili ljudska prava. To se nije dogodilo, a rezultat je čudna koalicija koja trenutno vlada Srbijom.
– Svaki pokušaj primene mera tranzicione pravde, u koje spada i lustracija, sprečavala je vlast. Tako je i danas. Smena vlasti 5. oktobra bila je izvršena uz javne ili tajne pogodbe s nekim od ključnih ljudi Miloševićevog režima. Takozvana deklaracija o pomirenju između DS i SPS na duže vreme je odložila, a možda i sasvim ukinula mogućnost lustracije i drugih vidova suočavanja s prošlošću – kaže dr Vesna Rakić-Vodinelić, profesor prava.
Nadležni uporno odbijaju da se suoče s prošlošću i to je svakako jedan od poraza demokratskih vlasti.
– Oni koji su kršili ljudska prava i za koje se to može bez većih teškoća dokazati imaju razloga da sprečavaju lustraciju, težeći i dalje da ostanu deo takozvane političke klase koja je danas u Srbiji, uz tajkune, najmoćniji deo društva. Sve zajedno svedoči o tome koliko je čvrsta ideja održavanja političkog i pravnog kontinuiteta s autoritarnom vlašću do 5. oktobra. Očigledno je da su delovi vlasti posle promena bili u čvrstim javnim i tajnim vezama sa delovima ranije vlasti – kaže Vesna Rakić-Vodinelić.
Oduzimanje imovine stečene kriminalom
Da su srpske demokratske vlasti posle 2000. godine odmah usvojile zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, ne bi stotine miliona prljavog novca završilo u privatizaciji srpskih preduzeća na najlegalniji mogući način. Ne bi više od 16 miliona evra bilo oprano kroz ostavine nakon smrti kriminalaca i korumpiranih pojedinaca sa vlasti. Ostavine su danas idealan oblik da oteta imovina nikada ne bude vraćena, ali ne i jedini. Činjenica je da će, zahvaljujući nečinjenu demokratskih vlasti, sve što je oteto poslednjih decenija ostati zaštićeno od ruke pravde. Ili će pripasti samom kriminalcu kada izađe na slobodu ili njegovoj porodici, ali se zakon, sa kojim se debelo kasni, svakako neće primenjivati retroaktivno. Kroz to kašnjenje i nečinjenje srpskih demokrata provukao se veliki broj malverzatora kako iz državnih, tako i iz krugova podzemlja.
– Da je ikada postojala politička volja da se takva imovina oduzme, ona bi se do sada i pokazala. Očigledno je da su kočnica nelegalnosti koji su činili pripadnici vlasti od 2000. godine. Mnogi ljudi iz demokratske vlasti su upali u zamke koje su im predstavnici prethodnog režima postavili. Uleteli su u dilove s njima, a samim tim i u sistem ucene koji vlada srpskom političkom scenom. Mi više ni ne znamo ko tu koga ucenjuje i zašto, ali se jasno vidi da su mnogi za kratko vreme stekli imperije. Nedavno smo čak i imali priznanje da je politička partija dobijala novac i automobile od bogatog pojedinca. Kako onda da imate političku volju u parlamentu koji bi trebalo da donese zakon, kada u poslaničkim klupama sede ljudi koji javno priznaju da su ih finansirali bogati pojedinci – kaže Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji smatra da bi ovaj zakon koji će se primenjivati od 2009. trebalo da važi retroaktivno bar od 1992. godine.
Suđenje članovima bivšeg režima
Kada je Božidar Đelić, kao ministar finansija, 2001. godine podigao 16 krivičnih prijava protiv ministara iz režima Slobodana Miloševića koji su zloupotrebili svoje položaje, niko nije očekivao da će oni i danas ostati bez sudskog epiloga. Među osumnjičenima najpoznatiji je slučaj Milovana Bojića, bivšeg ministra zdravlja, na čijem računu u švajcarskoj banci je pronađeno oko milion maraka. Miloševićevi ministri su, prema krivičnim prijavama, iz republičkog budžeta nenamenski potrošili 2,673 milijarde dinara, nezakonito 1,573 milijarde, a iz sredstava solidarnosti još 1,082 milijarde dinara. To je, naravno, samo deo za koji se saznalo pre podnošenja prijava, dok ono što su suđenja trebalo da otkriju nikada nismo i nećemo saznati. Neki postupci su obustavljeni ili prekinuti, drugi su još u fazi istrage, a beznačajan broj je stigao do optužnica i suđenja. Za sada niko nije kažnjen. A u međuvremenu se daju migovi da se ne dira kriminal koji su počinili potencijalni koalicioni partneri.
– Članovi onoga što se naziva DOS-ov sistem vlasti su oduvek, sada je to već jasno, bili protiv procesuiranja tih i takvih. Sada se, najzad, dogodilo i to da se ono što smo izbacili kroz prozor vratilo kroz vrata. Kada su kadrovi SPS na bitnim ministarskim funkcijama, jasno je da ne možemo da očekujemo da će na procese protiv tih ljudi sada biti stavljena tačka. Ali, tačka nije stavljena ni ranije, tokom proteklih sedam godina. Mislim da niko od njih, bar za moga života, neće odgovarati zbog te uzajamne povezanosti, gde svi imaju putera na glavi i u džepovima, stranim bankama… Dok god postoji uzajamna ravnoteža straha, svi će ostati zaštićeni od ruke pravde jer će tako i ovi aktuelni moći bez bojazni da kradu znajući da nikada neće zbog toga odgovarati – kaže Stjepan Gredelj sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.