Srbija - crna strana medalje

[Homer Jay]

@ Vracar

samo da te podsetim da je doticni Naser u drugostepenom postupku oslobodjen svih optuzbi.

takodje, mislim da Holandija ne bi pravila toliku frku da je situacija obrnuta, da je npr Mladic u Hagu, a Zupljanin na slobodi.

realno, izbori su bili u maju, a mi jos ne osetimo nikakav benefit toga sto "sile mraka i proslosti" nisu dosle na vlast. OK, mozemo da diskutujemo sta bi bilo da je bilo, ali osim toga sto smo raskinuli ugovor za koncesiju, sto cekamo na Fiat k'o Zvezda na pojacanja, sto ne znamo sta ce biti s NIS-om i sto se u Beogradu apsolutno nista ne desava, osim sedam kilometara obilaznice koji imaju PR, kao da se gradi autoput do Meseca.

 

[Igor]

Homere jesi ti to postao pesimista preko noci tj preko danasnjeg dana :/

Sve ce se to vremenom srediti tj regulisacemo nase obaveze i onda jednostavno nece biti mogucnosti da nas bilo cime ucenjuju. Inace sami smo sebe doveli u poziciju ucena i davanja necega za nesto.

 

[shmeksi]

Slazem se da sve te obaveze treba ispuniti, ali ako su nam iz EU rekli da je za pustanje u protok privremenog sporazuma dovoljno da aktivno saradjujemo sa Hagom (nisu rekli da moraju svi da budu uhapseni, vec samo da stvari krenu sa mrtve tacke), koji nas klinac sada zezaju za dobijanje prelaznog sporazuma. Ako je vec to postalo uslov da moramo da uhapsimo sve da bi pustili prelazno resenje, onda je to totalno bzvz, jer kada se resimo haskog problema nema nikakvih prepreka da nam ne odobre ceo SSP aranzman, a ne samo prelazni/privremeni deo.

 

[jovanovm]

Problem je sto ovde mediji selektivno prenose, evropljani selektivno pricaju, a nas narod selektivno slusa. Sami smo svedoci koliko pogresnih misinformacija se nadje u jednom novinskom tekstu kada je izvor sam Beobuild, a zamislite da je to politikantski Brisel. Holandjani uvek spominju samo jedno ime: Mladic.

E sad, da sam ja na vlasti, potrudio bih se da svaki dan dajem intervjue holandskim novinama i da objasnjavam zasto je Srbiji tesko da izruci Mladica (problemi sa drz. bezbednoscu, atentat na premijera, nereformisane sluzbe, mafija, itd itd...) Kad god citam neki izvestaj u zapadnim medijima, tu ispadne kao da ga mi negde drzimo i ne damo ga, kao da je to tako lako... a ipak mi se cini da nije. Inace Holandiji ce uvek biti uslov izrucenje Mladica, da su njega umesto Karadzica, sve bi bilo vrlo lako ratifikovano i sredjeno... ali sta sad. A da smo mi pametni, i mi bismo malo uslovljavali, posebno odnose sa susednim zemljama ... ocigledno funkcionise...

 

[shmeksi]

Uzasno, ali uzasno pocinje da me nerviraju powerpoint prezentacije drzavnih sluzbi i same drzave. Ne znam da li je to neka zavera tamo da ispadnemo sto smesniji, ali konstantna upotreba Comic Sans fonta za takvu vrstu prezentacija (po meni za bilo koju vrstu) je neprimerena. Ovo me ozbiljno nervira.

 

[bigvlada]

Foto-robot tajkuna koji plaćaju stranke
Jedan račun za vlast i opoziciju
Autor: Željka Jeftić | 19.09.2008. - 08:31


Nemojte ga pitati kako je stekao prvi milion, a za ostali novac će lako. On kaže: „Ja sam taj koji dobija ovaj tender“. Poručuje: „U zakonu ne sme biti te odredbe. To mi ne odgovara“. Ne priznaje da je tajkun. Traži da ga zovu biznismen. I, zahteva: „Nikada me ne spominjite, inače prestajem da finansiram vašu stranku“.

Ovo je najkraći opis zašto tajkuni daju novac političkim partijama u Srbiji, a oni i dalje ostaju finansijeri iz senke. Eksperti, sagovornici „Blica“, pojašnjavaju i zašto tajkuni finansiraju i poziciju i opoziciju - „Nije skupo, a isplati se isključiti iznenađenje izbornih rezultata“.

Dva motiva
- Tajkuni uvek imaju dva slična motiva zašto finansiraju stranke. Prvi je taj što je dobar deo njih prošao kroz različite nagodbe s vlašću da bi došao do novca i njima je od velike važnosti da se ne proverava kako su ga zaradili. Drugi je u činjenici da imaju razvijen posao, a da svi ti poslovi uspevaju jer postoji neka vrsta monopola, a tu je i interes za donošenjem zakonskih rešenja koja mogu da ga favoriziju - kaže za „Blic“ Đorđe Vuković, programski direktor CeSID-a.
U Srbiji je, prema Zakonu o finansiranju političkih partija iz 2003. godine, strankama omogućeno da primaju priloge od fizičkih i pravnih lica. Ovakav način finansiranja ima svojih dobrih i loših strana. Kada političke partije finansira privatno lice, stimuliše se političko učešće građana i postavlja se ograničenje oslanjanju partija na državnu kasu. Rizik je da stranke potpuno padnu pod uticaj svojih bogatih i moćnih darodavaca koji će preko njih ostvarivati svoje interese. Nažalost, u Srbiji gotovo da nema onih koji stranci daju novac iz ubeđenja u politički program. Tako je slovo palo na tajkune koji daju novac da bi sačuvali imovinu i da bi i dalje uspešno poslovali.

Novcem kupuju zakone
A zašto daju i strankama na vlasti i onima koji su opozicija?
- Tajkuni nikada ne mogu da budu sigurni i obezbeđuju se tako što svima daju. Ali, svakako imaju miljenike kojima daju više - ističe Vuković.
Za tajkune se zna da su iz sveta biznisa. Ipak, to je teško proveriti i dokazati. Kako kaže Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, „to je tako zbog našeg invalidnog sistema kontrole“. On dodaje da činjenica da tajkuni ulažu istovremeno i u vlast i opoziciju govori da se to isplati - niko novac ne baca uzalud. I uloženi novci se isplate na dva načina.
- Jedan je klasično investiranje, to jest ulaganje novca u stranku da bi se dobilo još više. To se može postići na različite načine u društvu gde, nakon izbora, ta politička partija kontroliše različite bitne segmente, pa se novac vraća i donosi profit preko nameštanja tendera za javne nabavke. Ili na nešto komplikovaniji način, preko obezbeđenja eksluzivnih lokacija za gradnju ili kroz privatizaciju. Ali, i na najsloženiji način, kroz uticaj na koncept donošenja zakona ili na sadržinu ekonomskih mera koje država preduzima, čime se obezbeđuje ili čuva monopol - ističe Šabić.

Još gore na lokalu
Drugi razlog je, uslovno rečeno, ekonomsko osiguranje. Šabić kaže da „mnogima od njih ne bi odgovaralo da u detalje objašnjavaju poreklo novca“. I dok u javnost najčešće procure informacije o vezi između tajkuna i političkih stranaka na takozvanom nacionalnom nivou, Đorđe Vuković iz CeSID-a kaže: „Katastrofalnija je situacija na lokalu“.
- Na lokalu moćnici kupe sve poslanike, sve poslaničke grupe. Onda samo on postoji u gradu, on jedini gradi, samo on uzima vodu sa izvora. I to je teško iskoreniti - kaže on.

Šoškić: Sumnja u rad RIK
Advokat Slobodan Šoškić kaže da je javni tužilac po zakonu obavezan da reaguje na „svaki životni događaj u kojem se može naslutiti da je neko lice izvršilo krivično delo“. On dodaje da bi, s obzirom na značaj, Okružno tužilaštvo moglo da reaguje, ali i da se republički tužilac zainteresuje i da nalog Okružnom sudu.
- Ono što ja vidim pojavljuje se sumnja u rad RIK. Javni tužilac bi trebalo da se obrati predsedniku RIK i zahteva objašnjenja i izvrši uvid u izveštaje stranaka o troškovima kampanje. Ukoliko se neko lice, pored predsednika, smatra odgovornim licem i nije obavio svoj posao, onda bi to lice eventualno moglo biti gonjeno zbog sumnje da je izvršilo krivično delo zloupotrebe službenog položaja, za šta je zaprećeno kaznom od najviše 12 godina - kaže Šoškić.


Zašto biznismeni daju novac strankama
- Da bi kroz partijske kanale imali obezbeđen pristup unosnim poslovima, čiji je krajnji korisnik država;
- Da bi sebi obezbedili monopolski položaj na tržištu (bilo na nacionalnom, bilo na lokalnom tržištu);
- Da bi svojim interesima prilagodili određena zakonska rešenja u čijem donošenju učestvuju njihovi dužnici
- Da bi oprali svoju biografiju
- Da bi svoje kadrove postavili u sve važnije partijske strukture, ali i one državne

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/politika.php?id=57503

Da li posle ovakve vesti i vama izgledaju smešno simpatizeri (ne članovi) pojedinih stranaka koji se lože na svoje političke idole? :/

 

[relja]

Da li posle ovakve vesti i vama izgledaju smešno simpatizeri (ne članovi) pojedinih stranaka koji se lože na svoje političke idole? :/

meni su i ranije bili smesni...

 

[shmeksi]

Država ne zna gde su joj stipendisti

Fond za mlade talente, osnovan 2005. godine, bio je dobar pokušaj da se pametnim, ambicioznim i mladim ljudima pokaže da država brine o njima. Nažalost, osim novčane pomoći koju su srednjoškolci i studenti kroz stipendije dobili za nastavak školovanja, svaka druga briga je izostala.

Iako su korisnici Fonda bili obavezni da se po završetku studija u inostranstvu vrate u Srbiju, država ne samo da nije pokušala da stečeno znanje tih ljudi iskoristi, već nije ni pratila da li se i ko se vratio.

Fond za mlade talente pri osnivanju bio je smešten u okviru Ministarstva finansija, da bi kasnijom reorganizacijom bio izmešten u resor Ministarstva prosvete.
Prve godine, Fond je raspolagao sa oko 900 miliona dinara, kad je 1.000 studenata dobijalo po 20.000 dinara svakog meseca, a oko 100 najboljih dobilo je 15.000 evra za nastavak školovanja u inostranstvu.

Takođe, po prvi put nagrađeno je i 215 učenika koji su ostvarili zapažene rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Đak koji je osvojio prvo mesto na Republičkom takmičenju dobio je 40.000, dok je zlatna medalja na Naučnoj olimpijadi vredela milion dinara.

Međutim, naredne godine, iako je obećano da će budžet Fonda biti povećan na čak 1,1 milijardu dinara, stipendije je dobilo samo 16 studenata koji su otišli na Univerzitet u Notingemu. Fond od tada faktički nije radio i reaktiviran je u julu ove godine. Ovoga puta u okviru Ministarstva omladine i sporta.

Vreme je, međutim, za jednu generaciju talentovanih izgubljeno.

Sandra Aleksić je na šestoj godini studija medicine sa prosečnom ocenom 9,93.
Ona nije mogla da konkuriše za stipendiju Fonda za mlade talente prošle godine zato što se stipendije nisu dodeljivale.
- Pričala sam ranije sa nekim ljudima koji su planirali da idu na postdiplomske studije u inostranstvo i koji su računali na ta sredstva. Na taj način je njima možda sudbina zauvek promenjena, ali to se odražava i na budućnost celog društva zato što je u toj generaciji bilo talentovanih mladih ljudi koji bi postali stručnjaci u tim oblastima - smatra Sandra.

Problem je, takođe, u tome što je prvim generacijama stipendista uručeno sedam miliona evra, ali njihov rad i postignuća nisu praćeni.

izvor: studentski svet
link; http://www.studentskisvet.com/info/...nte-stipendije-talentovani-studenti-i-ucenici

kao i vecina stvari u srbiji i ovo je opet odradjeno totalno neorganizovano.

 

[Homer Jay]

Igraci Crvene zvezde su danas izasli na mec s Jagodinom u majicama "Pravda za Misica".

Ako neko ne zna na kog Misica su mislili, u pitanju je maloumni huligan koji je odlucio da svoju veliku ljubav prema Zvezdi na utakmici sa Hajdukom iz Kule dokaze tako sto ce pokusati da nabije upaljenu baklju zandaru u civilu u usta. Pritom su ga tukli i sutirali (mislim na zandara Trajkovica) svukli do pojasa i tako se covek kotrljao 20 redova niz tribine.

Doticni Misic (1987 godiste) je pre neki dan osudjen na 10 godina zatvora zbog pokusaja ubistva, a da stvar bude jos crnja odbrana mu se bazirala na recenici: "Mislio sam da je grobar".

Pritom jos jedan genijalan potez stoke iz uprave je da je doticnom balavcu placala advokate.

 

[jovanovm]

Ja sam cuo pricu, da je policajac potegao pistolj na doticnog Misica. Ne odobravam njegove postupke, i trebalo je da ode u zatvor na duze, ali policijska brutalnost prema navijacima mi stvarno pije vodu.

 

[Goldstein]

Nadam se da ce ovakvim, po meni vrlo primerenim kaznama nesto ipak doci do tih pilecih mozgova navijaca koji cine ovakve stvari. Covek ne moze da ode na utakmicu a da bude siguran da ce se vratiti citav. Potpuno podrzavam ovakvu odluku suda. Ej, zamisli, "mislio sam da je grobar". Jos strasnije je to, ako je istina, ko je platio odbranu, trebalo bi i njih da kazne jer su samim tim pokazali da podrzavaju osudjenog.

 

[Milance]

Ipak mi je najsokantnije ponasanje uprave Zvezde i igraca. Kao jedan delija sam jako razocaran. Gade mi se svi oni!!

 

[Nenad]

Za sada su trojica osudjeni, jedan na godinu dana, jedan na godinu i po, a Misic na 10 godina. U corki je super provod pa kada doticna trojica izadju neka se lepo pohvale kod kolega navijaca kako im je super bilo sa ostalim finim robijasima u sitnim satima i tamnim celijama, pa ce se valjda vremenom nauciti pameti da je lepse posle utakmice otici prevozom kuci u toplinu doma svoga, nego maricom u CZ.

Jednom mora da se presece to divljastvo.

Inace, preporucujem odlazak na utakmicu u Engleskoj. Posle donosenja raznih zakona za sprecavanje nasilja na utakmicama, navijaci su se tako fino kultivisali da je danas odlazak na stadion jednak odlasku u biblioteku.

 

[relja]

Inace, preporucujem odlazak na utakmicu u Engleskoj. Posle donosenja raznih zakona za sprecavanje nasilja na utakmicama, navijaci su se tako fino kultivisali da je danas odlazak na stadion jednak odlasku u biblioteku.

Možda u Premijer Ligi, ali huliganizam se samo premestio u niže rangove.

Mene fascinira ta "neshvaćenost" "navijača", to "izmicanje kontroli", to smatranje da je stadion eks-teritorija u odnosu na zemlju, državu, svet.
Jedino što te likove može da vrati u ovu dimenziju su ovakve kazne... ali opet onda neki šaban u upravi odluči da pruži podršku dečku koji je čoveka žario bakljom, i tako dečko postaje heroj tribine umesto da njegova sudbina postane primer i opomena ostalima.

 

[Nenad]

Ta Uprava ce morati da bude smenjena i da snosi odgovornost koju treba da snosi kada izbijaju onakvi nemiri. Tribine su samo jos jedno od mesta gde se iskaljuje bes, siri govor mrznje, tuce, ubija, unistava mobilijar itd. Hm... a sta bi sa sportom??

Preduzeti drasticne mere, a primeri od po 10 godina robije su i vise nego dobro dosli.

 

[Milance]

Sledeca vest koja mi jos vise uliva nadu. I neka se zavede red i zakon!! Ne moze tako da se ponasa na sudu. Dokle vise!?

Nastavak oštrog kursa ka huliganima

Beograd -- Određen pritvor petorici navijača koji Tužilaštvo sumnjiči za nasilništvo prilikom izricanja presude navijaču Urošu Mišiću.

Dežurni istražni sudija Petog opštinskog suda u Beogradu Nevena Protić izjavila je da je određen pritvor od 30 dana petorici mladića koji su pretili sudiji nakon izricanja presude Urošu Mišiću za pokušaj ubistva žandarma na fudbalskoj utakmici.

Prethodno je portparol Repubičkog tužilaštva Tomo Zorić naveo da je Tužilaštvo podnelo zahtev za sprovođenje istrage podnet protiv Gorana Chorića, Miloša Zimonje, Ivana Rakovića, Predraga Panića i Jasmina Došena, zbog "postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje".

U Okružnom sudu u Beogradu, 19. septembra Mišić je osuđen na 10 godina zatvora zbog pokušaja ubistva pripadnika Žandarmerije Nebojše Trajkovića na utakmici Crvena zvezda - Hajduk iz Kule, 2. decembra prošle godine.

Visina kazne izazvala je burnu reakciju optuženog, njegove rodbine i prijatelja prisutnih u sudnici Okružnog suda.

U sudnici su se tada čuli psovke i povici navijača, koji su došli da bodre Mišića - "sram vas bilo", "koliko se para dobili za ovo, klošari jedni", koje je policija odmah zadržala i legitimisala.

Zorić je kazao da će njih petorica u toku dana biti izvedeni pred istražnog sudiju Petog opštinskog suda, koji treba da odluči o predlozima Tužilaštva za sprovođenje istrage i da im se odredi pritvor.

"Republičko javno tužilaštvo želi da pošalje jednu snažnu poruku javnosti u cilju generalne prevencije, da akti nasilja i napada na nocioce pravosudnih funkcija neće biti tolerisani. Napomenuo bih jako važnu činjenicu da je ovo prvi slučaj procesuiranja napada na sudije posle izricanja presude, iako je u prošlosti to bio čest slučaj u našim sudnicama, kako nakon izricanja i čitanja presude tako i u toku samog suđenja. Ovim je država Srbija pokazala da instutucije pravne države funcionišu i da će u budućnosti nosioci pravosudnih funkcija moći nesmetano da rade svoj posao u cilju zadovoljenja pravde", rekao je Zorić za B92.

Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=21&nav_category=12&nav_id=319834

 

[bigvlada]

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/strip.php

 

[shabanajzer]

Ružić: Vlada povlači paket zakona

Vlada Srbije moraće da povuče, iz tehničkih i proceduralnih razloga, predloge zakona potrebne za stavljanje Srbije na "belu šengensku listu", izjavio je šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Branko Ružić.

Ružić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da će ti predlozi automatski biti prosleđeni na redovno zasedanje parlamenta. Sednice redovnog zasednja, najavio je Ružić, počeće verovatno 8. oktobra jer je sedam dana rok koji je potreban za zakazivanje sednice.

cela vest na http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=09&dd=30&nav_id=321183

a pritom je najtragicnije u svemu tome sto puko usvajanje tih zakona ne znaci nista ako EU ne oceni pozitivno njihovu primenu, a oni ne mogu ni da ih usvoje... i posle nam je uvek neko drugi kriv. aha.

 

[relja]

29. septembar 2008.
Nismo sačuvali srce Arčibalda Rajsa

U godini kada Srbija obeležava 90 godina od proboja Solunskog fronta, Dušan Spasojević, državni sekretar u Ministarstvu odbrane, obišao je srpska vojnička groblja u Makedoniji i tamo zatekao prizore koji nas čine nedostojnim najslavnije stranice naše ratne istorije

Piše: Dušan Spasojević
Izvor: Standard

Krst na kapeli samo što nije pao, zvonara ne radi, kapela prokišnjava (Photo: Dušan Spasojević)

Zora na Pelisteru, planini iznad Bitolja. U 5:30 ujutro smeh mojih prijatelja, od kojih neki i nisu ranoranioci, zvuči sasvim nestvarno, baš kao i njihov entuzijazam, jer krećemo na Kajmakčalan. Istina, nismo prašnjavi kao naši preci iz Drinske divizije, Sedmog puka Dunavske divizije i Dobrovoljačkog odreda, koji su od 12. do 30. septembra 1916. osvajali Kotu 2525, ali osećamo se, bar delom, dostojni njihove hrabrosti i junaštva.

Put nas od Bitolja ka obroncima planine Nidže vodi, nekako istovremeno, kroz pitomu, ali suncem sprženu Pelagoniju. Kroz tu žutu pustinju stižemo do Skočivira, poslednjeg mesta ka Kajmakčalanu. Odlučujemo da srpska groblja u tom opustelom mestu i Dobrveni, kao i ostatke zgrade Vrhovne komande u Baču posetimo u povratku.

Spasojević - na granici nekadašnje Jugoslavije i Grčke svedoči o katastrofalnom odnosu savremene Srbije prema svojoj istoriji (Photo: Dušan Spasojević)

ČETIRI GODIŠNJA DOBA

Od Kajmakčalana, vrha razuđene i živopisne planine Nidže, deli nas 35 kilometara surovog puta kroz šume i kamenjare i tri sata naporne vožnje, uglavnom u prvoj i drugoj brzini. Imali smo sreću da je bio sunčan dan, pa nas je mimoišla redovna smena godišnjih doba, karakterističnih za ovu planinu poznatu po ranim i dugim zimama, kasnim prolećima, jakim vetrovima i ledu, ponekad i u julu. Današnju Kotu 2521 - jer su jaka topovska razaranja u Kajmakčalanskoj bici prosto pojela četiri metra planine i kapelu na njoj - ugledali smo tek kad smo joj se primakli na nekih sedam-osam kilometara. Osim orlova visoko na nebu, ruina od bolnice Arčibalda Rajsa, prolazimo i pored jedinih živih stvorova koje srećemo na putu - čopora šarplaninaca koji čuvaju nedavno izgrađenu ovčarsku farmu. Ovce su na ispaši, kako i biva, baš na Kajmakčalanu.

I, najzad, kraj puta koji doživljavamo kao kraj sveta. Tu je granica između današnje Makedonije i Grčke. Dalje se nema kud. Da li su srpski saveznici iz Velikog rata mogli da izaberu teže mesto na kome će otvoriti vrata proboju Solunskog fronta? Možda su i mogli, ali ga nisu našli. Oštre padine ispod Kote 2521 prisiljavaju vas da mislite kako su vojnici ovde u povlačenju mogli samo da se dugo i nezaustavljivo kotrljaju. Tu normalnog hoda nije moglo biti.

Urma na Kajmakčalanu u kojoj je sahranjeno srce Arčibalda Rajsa opljačkana je i danas zvrji prazna (Photo: Dušan Spasojević)

KOTA 2521

Stojim i gledam kapelu na Koti 2521 koja odiše dostojanstvom i ponosom, ali godine nebrige i neoprostive lakoće zaboravljanja sopstvene istorije napravile su od ovog svetog mesta ogledalo nas samih. Nemo posmatram kosturnicu na ovom stratištu, gde je samo Drinska divizija imala 3.804 vojnika izbačena iz stroja, ozidani sarkofag, koji je kao i čitav spomen-kompleks već u stanju vitalne ugroženosti. Krst na kapeli samo što nije pao, zvonara ne radi, kapela prokišnjava. Na tabli iznad kapele koju je 1928. godine podigao kralj Aleksandar još stoji zapisano:

"Mojim divjunacima ... koji svojim grudima otvoriše vrata otadžbine i ostadoše na njenom pragu..."

Potpis "Aleksandar", izgreban na mermeru tokom Drugog svetskog rata, još nije vraćen. U napuklu i nevešto zakrpljenu urnu nije vraćeno, ukradeno ili odneto, srce Arčibalda Rajsa. A ovaj veliki prijatelj srpskog naroda, naročito srpskog seljaka, pred smrt je ostavio amanet da se njegovo srce sahrani tamo gde su poginuli njegovi drugovi srpski vojnici. Nisu vraćene ni odnete topovske čaure od kojih je na podu kapele bio napravljen krst. Rupa na podu nekako je zatrpana, tako da se vidi da je tu nešto bilo i da veoma nedostaje.

Zatičemo grupu Grka koji tu grade žičaru, na svojoj strani granice. Tu je i jedan Makedonac, inače sudija lokalnog bitoljskog suda, koji je sa sobom poveo je porodicu. Došli su, kaže, da odaju poštu oslobodiocima njegove "tatkovine". Kaže da ga je sramota što makedonske vlasti ne čine ništa da pokažu poštovanje prema onima bez kojih danas Makedonija ne bi ni postojala. U sebi mu odgovaram da ni majka Srbija nije ništa bolja.

O francuskom vojničkom groblju u Bitolju Makedonci se brinu i održavaju ga (Photo: Dušan Spasojević)

GROBLJE U KOROVU

Pravi očaj sustiže nas na povratku s Kajmakčalana: malo srpsko vojničko groblje u Skočiviru zaraslo u drač i korov, natpis na tabli iznad kapije izgrebali navodno opet Bugari. Sledeće je srpsko vojničko groblje u Dobrveni: početak Prvog svetskog rata, stotinak spomenika s kojih je nevreme uglavnom potrlo svaki zapis, osim onog glavnog - da su tu svoje kosti ostavili vojnici ne stariji od dvadeset leta, uglavnom Kragujevčani. Kao da se u ovom bespuću još uvek čuje lelek majki koje nikada nisu stigle do grobova svojih prerano poginulih sinova. A tek zgrada Vrhovne komande u Baču. Njen ostatak, jedva jedan zid, pretvoren je u javni nužnik.

Srpsko vojničko groblje je zatravljeno i od srpske i od makedonske države (Photo: Dušan Spasojević)

PRVA ARMIJA

Obilazak srpskih spomenika po Makedoniji počeli smo nadomak Kumanova. Pre 96 godina tu su se u čuvenoj Kumanovskoj bici, koju istoričari označavaju kao kraj Otomanske imperije na Balkanu, sudarile Prva srpska armija i turska Vardarska armija. Bitka je počela 23. oktobra iznenadnim napadom turskih snaga pod vođstvom Zeki-paše zahvaljujući propustu srpske izvidnice, ali dve srpske divizije zahvaljujući izuzetnoj hrabrosti, pre svega nižeg starešinskog kadra, zadržale su položaj, i u odlučnom protivnapadu 24. oktobra snage Prve armije zauzele su dominantan položaj Zebrnjak. Srpske snage su bile pod komandom prestolonaslednika Aleksandra, a štabom su rukovodili đenerali Radomir Putnik, Petar Bojović i pukovnik Živojin Mišić.

Spomenik na Zebrnjaku, posvećen herojima Kumanovske bitke, koja je odlučila ishod Prvog balkanskog rata, osveštan je 1937. godine. U kosturnicu spomenika položene su kosti četiri stotine stradalih srpskih junaka, do tada čuvane u nadaleko slavnoj crkvi Sv. Đorđa, zadužbini kralja Milutina u obližnjem selu Staro Nagoričano. Spomenik na Zebrnjaku je bio monumentalno zdanje visoko 48,5 metara, remek-delo arhiktekte Momira Korunovića, koji je i sam učestvovao u ovoj bici. Bugarski okupatori i VMRO kolaboracionisti su porušili dve trećine spomenika odmah po okupaciji Makedonije maja 1942. godine. Od tada, pa sve do danas, ovaj se spomenik, jedan od najvelelepnijih u ovom delu Evrope, nalazi u očajnom stanju.

Vlasta Dimković, gradonačelnik Starog Nagoričana, jedne od dve opštine u Makedoniji gde su Srbi na vlasti, kaže da je osnovan fond za obnovu Zebrnjaka, ali slaba je vajda od toga. Uglavnom siromašni, Srbi u Makedoniji očajni što ne mogu, a voljni da spomenik dovedu u prethodno stanje, bili bi zahvalni ako bi im u pomoć pritekla Srbija. Uostalom, Zebrnjak je, zajedno s Kajmakčalanom i kapelom u Udovu, uvršćen u tri istorijska spomenika od zajedničkog srpsko-makedonskog interesa. Ako smo ozbiljan narod, koji drži do svoje prošlosti i svojih žrtava, morali bismo brigu o ovim istorijskim mestima i spomenicima da shvatimo kao našu ljudsku i moralnu obavezu.

Spomenik na Zebrnjaku danas (Photo: Dušan Spasojević)

DVA GROBLJA

Bitolj. Grad konzula. Grad u kome je Kemal Paša Ataturk završio Vojnu akademiju i čiji je centar, poznatiji kao Široki sokak, smešten između Sahat-kule i antičkog nalazišta Herakleja. U Bitolju su i dva vojnička groblja. Francusko i Vojničko. Francusko vojničko groblje je uređeno, ograđeno, jasno obeleženo. Zatičemo makedonske inžinjerce kako marljivo zalivaju cveće, šmirglaju i farbaju krstače na kojima su ispisana imena i prezimena poginulih vojnika. I stoji još: "Umro za Francusku". Na impozantnom spomeniku dominiraju reči zahvalnosti francuskim junacima "poginulim za Francusku i Srbiju". Na manje od kilometra nalazi se i Vojničko groblje. Tako stoji na natpisu iznad ulaza. Groblje je još neograđeno. Velika kapija od kovanog gvožđa, kako kaže Zoran Đurović, koji je više od čuvara ovog groblja, odneta je ili ukradena nedavno. On pretpostavlja da je prodata kao staro gvožđe. Zatičemo balegu koju su ostavile krave Albanca čija je štala odmah pored. Iz susednog zoološkog vrta šire se, kao i uvek kad deru uginule životinje, smrad i sukrvica.

Spomenik na Zebrnjaku pre Drugog svetskog rata je bio monumentalno zdanje visoko 48,5 metara. Bugarski okupatori su porušili 2/3 spomenika odmah po okupaciji Makedonije maja 1942. (Photo: Dušan Spasojević)

Ovde su i grobovi naknadno sahranjivanih oficira koji remete simetriju krstova i bolno podsećaju na nedostatak reda i poretka, a nezavršena ograda i neobeleženi krstovi na našu nacionalnu osobinu da stvari ne dovedemo do kraja. Na spomeniku zahvalnosti i dalje stoji junacima poginulim "za oslobođenje i ujedinjenje" južnoslovenske braće. Stavljam se u ulogu turiste ili putnika namernika koji će doći na ovo mesto. Neupućenog u balkansku istoriju brojke na krstovima u bojama jugoslovenske zastave mogu da prevare, pa da pomisli da je u pitanju francusko ili holandsko vojničko groblje.

Kosturnica - položene kosti 400 stradalih srpskih junaka iz Kumanovske bitke, pre toga čuvane u cr junaka iz Kumanovske bitke, pre toga čuvane u crkvi Sv. Đorđa, zadužbini kralja Milutina u selu Staro Nagoričano (Photo: Dušan Spasojević)

Možda bi mi samo dobronamerni prolaznik mogao posvedočiti da je u pitanju srpsko vojničko groblje. Ništa drugo na nekoliko grobova osim imena i činova srpskih oficira kojima su na slikama, svima redom, oskrnavljena lica, ne svedoči da ovde leže kosti srpskih junaka. Zar da nas Francuzi podsećaju za koga se ovde ginulo? A na 1331 krstači samo brojke, bez ijednog imena i prezimena, kako je red i kako je na većini vojničkih grobalja. Puni poštovanja prema mrtvim precima i ozlojođeni neobjašnjivom činjenicom da nije bilo mudrosti da na ulazu stoji natpis - Srpsko vojničko groblje, krenuli smo ka Pelisteru.

CRNJANSKI

Ne mogu a da se ne setim Crnjanskog, koji u Seobama kaže: "Bele se naše kosti širom Evrope". I ovde se bele, jer širom planine Nidže još ima neotkrivenih srpskih grobova. Ko će da se seća tih vojnika i oficira palih za, u to vreme, uzvišenu ideju o slobodi i ujedinjenu južnoslovenskih naroda koja se, baš za narod koji je u to ugradio najveće žrtve, pokazala kao veoma skup promašaj. Ko će da ih pamti, ako smo ih zaboravili mi, njihovi potomci. A da jesmo, svedoči izgled spomenika podignutih u njihovu čast. Na srpskoj državi je da odluči: ili ćemo ih održavati ili ćemo priznati da nismo dostojni svojih predaka.

извор Б92
линк http://www.b92.net/zivot/putovanja.php?yyyy=2008&mm=09&dd=29&nav_id=320998

 

[Влада]

Туга, недопустиво, брука

 

[bigvlada]

Ekonomija

Intervju: Dijana Marković-Bajalović
Tajkuni umislili da su jači od države
Autor: Tanja Nikolić Đaković | 03.10.2008. - 07:39

Dijana Marković-Bajalović, predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, potvrdila je u intervjuu za „Blic“ da je izložena konstantnim pritiscima, čak i pretnjama moćnih srpskih biznismena koji lično dolaze kod nje - zbog jasnog prozivanja monopolista. Nema obezbeđenje, nije ga tražila i tvrdi da pretnje bilo koje vrste kod nje ne prolaze.

Francuski ambasador Žan-Fransoa Teral rekao je da je od francuskih firmi dobio informacije da imaju problem da pristupe srpskom tržištu, da u Srbiji ima i narušavanja konkurencije i monopolskog ponašanja, kao i da postoji problem povezanosti politike i preduzeća? Da li su do vas došle takve pritužbe?

- Strane kompanije koje pokušavaju da uđu na naše tržište ukazuju nam kako se naše tržište drži zatvorenim, da postojeće domaće kompanije pokušavaju da čuvaju svoje pozicije, da osujećuju njihov prodor na svaki način. Domaći biznismeni dogovaraju se o podeli tržišta, ko će na kom delu da se plasira, po principu: „Ja ću uzeti Beograd, ti ćeš Novi Sad. Ja ću se baviti ovom vrstom usluga, ti tom.“ Ako strani investitori na tu vrstu dogovora ne pristanu, ne mogu ni da dođu. Ne mogu vam govoriti o konkretnim primerima jer su u pitanju postupci koji su u toku.

Kako razbiti monopol u beogradskoj trgovini?
- Najbolje bi bilo da se ta kupovina „C marketa“ i nije ni dogodila. Sada je teško razbiti monopol i inostrani trgovinski lanci mogu da se pozicioniraju samo po obodima Beograda, gde je moguća gradnja hipermarketa. A što se tiče trgovine koja se obavlja svakodnevno u tim manjim objektima, tu se više ništa ne može učiniti. Postojali su zainteresovani kupci i za „Pekabetu“ i „C market“. Možda bi trebalo pitati komisiju za hartije od vrednosti kako je išla ta kupovina i preispitati je.

Ukoliko komisija to ne preispita, zadržaće se monopol i na to se ne može uticati ni novim zakonom?
- Naravno. Potrošači će morati da imaju kola i odlaze u trgovinu na obode grada, ukoliko budu želeli niže cene. Novi zakon tu vrstu monopola neće rešiti.

Tajkuni su izigrali državu, u periodu rane tranzicije bez posledica?
- Recimo da je tako. Postojeći zakon kasno je donet za državu u tranziciji, privatizacija je tekla kako je tekla, i sve do sredine 2006. godine sve privatizacije su vršene bez kontrole, sa donošenjem zakona se kasnilo. Da li su zakoni kasnili pod uticajem biznismena, to zaista ne znam.

Ko su najveći monopolisti u Srbiji i sa kolikim učešćem na tržištu?
- U Beogradu, prema podacima prikupljenim od trgovinskih lanaca, od njihove ukupno ostvarene prodaje tokom 2006. godine, a analizu smo radili 2007. godine, zastupljenost „Delte“ na beogradskom tržištu bila je 70 odsto. Kada je reč o investicionom fondu „Salford“, odnosno „Denjub fuds“, kompaniji koja drži najveće srpske mlekare, to je 47 odsto i to su podaci koji se tiču samo otkupa mleka, a koji se kasnije prerađuju u mlečne proizvode.

Ali tu se gleda i konkurencija koju „Salford“ nema na tržištu mleka i samim tim ostvaruje monopol?
- Jeste, malopre sam rekla da je 47 odsto samo podatak vezan za otkup sirovog mleka. Tržišni udeli ne bi bili problematični sami za sebe kada bi bilo konkurencije. Reč je o tome da bilo koja konkurencija, bilo domaća ili strana ne može da dođe na srpsko tržište zbog prepreka.

Predstavnici „Delte“ bili su kod vas pokušavajući da vas ubede da je tačno ono što oni tvrde i tražili su da povučete vaše izjave. Ta vrsta ubeđivanja je direktni pritisak?
- Za mene je potpuno normalno da predstavnici bilo koje kompanije dođu kod nas, ili kod mene, i da ih u toku postupka suočimo sa činjenicama kojima raspolažemo i da im omogućimo da eventualno iznesu neke druge činjenice. Ali, nakon što je postupak završen, za komunikaciju bilo koje vrste potrebe nema.

Govorimo o posetama nakon okončanja postupka, to je znači pritisak, pretnja?
- Pa… pokušaj uticaja.

Više naših izvora tvrdi da ste imali otvorene pretnje, pretilo se vama i vašim članovima porodice, da su neki biznismeni lično dolazili kod vas? Vi ste državna institucija, ko se usudio na tako nešto?
- Bilo je toga, istina. Očigledno, oni smatraju da su jači od države.

Navedite nam imena.
- Ko mi je pretio znaće o kome se radi.

Da li je to bio Milan Beko?
- Ne, ne mogu da govorim o tome.

Je li vam pretio?
- Ne mogu da govorim ni o tome.

Da li je bilo ko u državi o tome informisan?
- Državni organi su informisani o svakoj mojoj komunikaciji sa bilo kim.

Jesu li reagovali?
- Dali su mi podršku.

Na čemu se zasniva ta podrška? Imate li obezbeđenje?
- Nemam obezbeđenje, nisam ga ni tražila. Mislim da su te pretnje bile pokušaj da provere koliko sam jaka, i podložna uticaju. Mislim da sam ih ubedila da pritisci i pretnje bilo koje vrste kod mene ne prolaze.

Priveli ste kraju nacrt zakona o zaštiti konkurencije, da li je bilo pokušaja uticaja na njegovo kreiranje?
- Nacrt zakona radimo mi, u saradnji sa Ministarstvom trgovine, a u okviru projekta koji finansira EU. Za sada su nam dali odrešene ruke. I tekst je gotov. Tim zakonom imali bismo veća ovlašćenja.

Da li očekujete da će biti pokušaja blokade pri usvajanju tog zakona jer su najmoćniji srpski tajkuni upravo i finansijeri političkih stranka, koje donose i usvajaju zakone?
- Što se nas tiče, država ne treba ni da nas štiti ni da nas podržava, treba samo da nas pusti da radimo svoj posao i to će biti sasvim dovoljno. A što se tiče našeg zakona, on mora da dobije odobrenje jer to je jako važno za ulazak u EU, bez efikasnog zakona i njegove primene, neće nas pustiti u EU. Čak i da ima te vrste uticaja, zakon će morati da bude donet.

Milosavljević prešao crvenu liniju

Kažete da „Delta“ ima monopol nesumnjivo, ministar Milosavljević tvrdi da „Delta“ nije monopolista. U čijoj nadležnosti je donošenje te ocene?
- Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata i kvadraturi prostora na beogradskom tržištu „Delta“ je monopolista sa 70 odsto, to je nesumnjivo. Već je rečeno da smo mi jedini nadležni da odlučujemo o tome ko je monopolista.

Milosavljević vas je zvao kod njega u kabinet, u isto vreme dok je u javnosti oponirao vašu tvrdnju o „Delti“? Da li je prešao crvenu crtu nakon čega je neko iz države morao da reaguje?
- Postoje razni pritisci na mene i Komisiju. I otkriveni i prikriveni… Vreme će pokazati da li mi tome odolevamo. Mi imamo saradnju sa Ministarstvom trgovine. Ono je naše resorno ministarstvo i sarađujemo na izradi novog zakona.


Opet „Delta“

Imate problem i sa otkrivanjem osnivača kompanija?
- Za nas je to nerešiv problem. Možda bismo mogli da idemo na to da tvrdimo da neko faktički drži određenu kompaniju, ako vidite da je ona ušla u poslovni sistem jednog osnivača, ali je pitanje koliko bi sud razumeo takvu našu tvrdnju.

Imate konkretne sumnje?
- Da, da, naravno! Kada jedna kompanija snabdeva jedan trgovinski lanac i daje mu odloženo plaćanje od 180 dana, koje čak ne dobija ni sama od svojih dobavljača, onda je jasno da je to ista kompanija, koja ostvaruje zapravo još i veći monopol od zabeleženog.

Govorite opet o „Delti“?
- Opet.

Izvor: Blic
http://www.blic.rs/ekonomija.php?id=59343

btw. uopšte me ne bi čudilo da Milosavljević bude sledeći na spisku uhapšenih zbog korupcije. Ali će dreka nastati tek kada krenu po Novoj Srbiji.

 

[vrachar]

Tajkuni nisu umuslili, oni jesu jaci od drzave nazalost. Oni postavljaju i obaraju vlade, pisu zakone i finansiraju sve stranke.

 

[shabanajzer]

Vizna liberalizacija tek u zimu 2010. godine

„DNEVNIK“ PREDSTAVLJA PUT DO „BELOG ŠENGENA” KORAK PO KORAK

(Od našeg dopisnika iz Brisela)

– Kada smo početkom maja predstavili srpskim partnerima mapu puta za viznu liberalizaciju, rekli smo im da postoje šanse da srpski građani polovinom 2009. godine počnu da putuju u EU bez viza.

Tada nam je obećano da će stari pasoši biti zamenjeni biometrijskim do 31. decembra ove godine, i da će Srbija pre septembra usvojiti set zakona neophodnih za dolazak na pozitivnu (“belu”) šengensku listu i da će oni biti uveliko implementirani do kraja godine. Stigli smo do prve dekade oktobra, a Beograd je u međuvremenu produžio zamenu pasoša do kraja 2009, a zakoni i strategije još uvek nisu usvojeni, o implementaciji i da ne govorimo. Za nas je bilo vrlo važno da u decembru Savet ministara EU može da da preporuku za stavljanje Srbije na pozitivnu šengensku listu, jer je od tog trenutka do stupanja na snagu vizne liberalizacije, iz proceduralnih razloga, neophodno šest do osam meseci. Budući da Srbija nije uradila svoje deo posla, šanse da stigne na pozitivnu šengensku listu sredinom sledeće godine su veoma male, i vrlo je verovatno da će zbog raspuštanja Evropskog parlamenta u maju, čiji će se novi saziv konstituisati tek u oktobru, srpski građani tek od 2010. godine moći da putuju u EU bez viza – tako je izjave srpskih zvaničnika da očekuju da vizna liberalizacija stupi na snagu sredinom sledeće godine za „Dnevnik“ prokomentarisao jedan od eksperata EU koji radi na viznoj liberalizaciji sa Srbijom.

Kako su „Dnevniku“ objasnili eksperti EU za vizni režim, pregovarački tim Evropske komisije (EK) trenutno analizira srpski izveštaj o spremnosti za viznu liberalizaciju, a u toku su i prijave kandidata eksperata iz zemalja članica EU, koje će EK poslati da verifikuju stanje stvari na terenu u sledećim oblastima: sigurnost dokumenata, ilegalne migracije, kontrola granica, azil, migracije, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i terorizma, saradnja sudova u kriminalnim predmetima, zaštita podataka i manjinska i osnovna ljudska prava. Srpski pregovarački tim se dogovorio s kolegama s evropske strane da im sukcesivno šalje sve što Srbija uradi tokom oktobra, kako bi se to našlo u oceni izveštaja o srpskoj spremnosti koji će biti upućen Beogradu 15. novembra. Međutim, predusretljivost evropskih pregovarača neće pomoći da stignemo na “belu šengensku listu” sledećeg leta jer u mapi puta za viznu liberalizaciju stoji da usvojeni zakoni moraju biti i implementirani na zadovoljavajući način.

Krivi radikali i vlast
Dakle, za kašnjenje za dolazak Srbije na pozitivnu šengensku listu biće odgovorna Srpska radikalna stranka koja je svojom opstrukcijom sprečila pravovremeno donošenje zakona, i srpske vlasti koje nisu održale obećanje vezano za zamenu starih pasoša novim, biometrijskim.

S obzirom na to da eksperti EU dolaze u Srbiju u drugoj polovini novembra, i da će zakoni i strategije, ako i stupe do tada na snagu, biti tek nekoliko dana ili nedelja u upotrebi, njima će trebati više vremena da bi Srbiji dali pozitivnu ocenu. Tek kada stigne njihova pozitivna ocena, na koju ćemo, po rečima samih eksperata u EU, u najboljem slučaju morati da sačekamo do januara ili februara, EK će moći da da pozitivnu ocenu. Posle toga, u idealnom scenariju, Savet ministara spoljnih poslova EU u februaru bi mogao da da preporuku EK da napiše amandman na uredbu 539/2001 koja je podelila zemlje na one koje su na pozitivnoj i one koje su na negativnoj šengenskoj listi. Zatim taj amandman prolazi kroz radnu grupu eksperata za vize, što će takođe zahtevati mesec dana, tako da bi negde u maju Komitet stalnih predstavnika EU (Koreper) mogao dati svoje zeleno svetlo. Tada se amandman prevodi na sve službene jezike EU i šalje u parlament. S obzirom na to da se Evropski parlament (EP) raspušta u maju zbog izbora, a konstituiše tek o oktobru, prolaz kroz EP bi mogao da bude zakazan tek za novembar. Konačno, na decembarskoj sednici Saveta ministara EU mogla bi biti doneta odluka o stupanju na snagu amandmana kojim se Srbije prebacuje s negativne na pozitivnu šengensku listu. Sledi objavljivanje u “Evropskom glasniku” i posle 20 dana od tog čina, vizna liberalizacija bi u februaru 2010. mogla da stupi na snagu.

Srpski pregovarački tim i dalje veruje u to da bi tzv. politička volja u EU mogla da skrati proceduralno vreme, međutim, eksperti u EU smatraju da procedura može biti ubrzana, ali ne i preskočena.
– Da sledeća godina nije izborna za Evropski parlament, srpski građani bi sigurno mogli da putuju slobodno u Evropu već sledeće jeseni, ali zbog izbornog vakuuma u radu EP-a od maja do oktobra, to će se tek dogoditi početkom 2010. godine – poručuju eksperti za vize iz EU.

Željko Pantelić

izvor http://www.dnevnik.rs/modules.php?name=News&file=article&sid=45545

 

[Vračar]

^^
Iako nikad nisam podržavao nasilje, Čanakova ideja o banderama na Terazijama mi izgleda sve više logičnom.

 

[shabanajzer]

sad ce tek da nastane urnebes od aktivnosti, izmenice dnevni red skupstine da se svi izredjaju sa pricom o cg/makedoniji i kosovu, pa tek onda ako se smiluju stizu na red ovi zakoni... plus je nastavak sednice tek u sledeci utorak (14.10), jerbo su u skupstini petak i ponedeljak neradni dani... :bash: