Pa, ne znam...ljudka glupost je neuništiva. To je kosmički zakon.Homer Jay":3m733ulh je napisao(la):ali cenim da je ovo konacan kraj desnicarske bagre na polirtickoj sceni Srbije.
Beograd -- Stanari zgrada na Karaburmi i na Konjarniku, koje je gradila Delta legal, optužuju vlasnika Aleksandra Lukića da ih je prevario.
Naime, njihovi objekti ni nakon nekoliko godina nisu legalizovani, a mnoge odredbe iz ugovora nisu ispoštovane. Svi stanari čije je zgrade gradio Lukić sami su uvodili stuju i vodu, iako je u ugovorima precizirano da je to bila obaveza Lukića. Lukić za B92 kaže da je on radio po zakonu i kao fozočko i kao pravno lice i da protiv njega nema nijedne krivične prijave.
Stanari ulica Srnetička, Patrisa Lumumbe, Pane Đukića, Juhorska, Diljska i Homoljska, na Karaburmi u Beogradu, još ne znaju kada će im biti legalizovani objekti, a kako su objasnili za B92, Lukić im je poslednji rekao da je "njegov posao na Karaburmi završen."
Stanari tvrde da je Lukić, obećavajući legalizaciju, uzimao još 75 maraka po kvadratu, što je za prosečan stan u ovom delu Beograda iznosilo preko 2.200 maraka.
Nakon što su saznali da objekti i dalje nisu legalizovani, Lukić im je kako tvrde objasnio da je tim novcem podmićivao razne strukture da im objekti ne bi bili srušeni.
Najveći deo zgrada na Karaburmi Lukić je nadogradio na postojeće, takozvane Ruske paviljone, koji su imali četiri stana, a sada je pored njih nadograđeno prosečno 35 stanova u svakoj zgradi.
Sporna je i spratnost jer teren ne može da izdrži težinu zgrade. Konkretan primer je ulica Diljska, gde je Lukić nadogradio dve zgrade, a ubrzo nakon toga zgrada broj 8 je počela da tone i uništava podrume.
Kako su za B92 objasnili stanari zgrade u ulici Pane Đukić broj 7, pošto je teren podložan klizištu, prvenstveni dogovor sa Lukićen je bio da se nadograde tri sprata, ali se on ipak odlučio da gradi četiri, nakon čega mu je inspekcija porušila četvrti sprat i potkrovlje.
Tri godine nakon toga Lukić dobija dozvolu i ponovo podiže sporne spratove, nakon čega inspekcija ne reaguje.
To je produžilo radove i, iako je u ugovoru bilo precizirano da će zgrada biti završena za devet meseci, zgrada je useljena nakon šest godina od početka radova.
Konkretno u toj zgradi, iako je to u ugovoru bilo precizirano, Lukić nije uveo struju, vodu i kanalizaciju, što su stanari sami učinili, a to ih je dodatno koštalo oko 1.300 evra po stanu.
Pored toga Lukić nije omalterisao spoljne zidove, nije uveo interfone, na zgradi ne postoje oluci, a ulazna vrata su stanari sami morali da kupe.
Alaksandar Lukić je izgradio i nekoliko zgrada na Konjarniku, u ulici Mihajla Todorovića, gde su stanari takođe čekali na useljenje pune tri godine. Niko od stanara nije želeo javno da govori za B92 jer se, kako su nam objasnili, "plaše da će imati problema".
Stanari zgrade broj 18, pored toga što su morali da uvode struju, morali su i da finansiraju izgradnju trafo-stanice. I oni, kao i stanari okolnih zgrada na Konjarniku koje je gradio Lukić, i dalje čekaju na legalizaciju objekta.
"Opština pomogla stanarima"
Aleksandar Lukić poznat je na teritoriji opštine Palilula upravo po bespravnoj gradnji, tvrdi predsednik te opštine Danilo Bašić iz Demokratske stranke.
Takozvani Ruski paviljoni na Karaburmi bili su jedan od razloga da ta opština tokom 2002. godine protiv Lukića podnese na desetine krivičnih prijava.
Pored toga što je na toj lokaciji gradio bez ikakvih dozvola, Lukić na kraju nije ni završavao započete objekte, pa su kupci tih stanova ostajali na ulici. Opština Palilula priskočila je u pomoć i pomogla oštećenim ljudima da opreme svoje stanove, kaže Bašić.
"Imamo podatke od naše inspekcije da su njemu dva veća objekta srušena, Jastrebačka 28 oko 900 kvadrata i Slanački put preko puta broja 47, srušeno je oko 1.000 kvadrata, sve novogradnja", kaže Bašić.
"Što se tiče ostalih objekata gde je pomenuti investiror uključen je podneta krivična prijava gde se radi o bespravnoj gradnji", kaže Bašić.
Pored stanova koji su mogli da uđu u proces legalizacije, oko 2.000 kvadrata stambenog prostora koje je gradio Lukić preko svog preduzeća Delta Legal je srušeno.
U opštini Palilula objašnjavaju da je kupcima stanova od "Delta legala" dodatni problem predstavljala činjenica da su sa tim preduzećem sklapali ugovore po kojima su kupci istovremeno bili i suinvestitori. Zauzvrat, obećavani su im dodatni kvadrati.
"I u tužilaštvu ćete, pretpostavljam, dobiti isti odgovor - da nema njih često u tim prijavama, već samih vlasnika stanova, što je dodatno zakomplikovalo celu situaciju", kaže Bašić.
"Oni su svesno ulazili u to podmetanje samih vlasnika stanova jer lako je čoveku obećati još 20-30 kvadrata da on poleti za tom ponudom i oni su to svesno radili, građane su praktično gurali uz taj krivični postupak, a oni su se lagano izvlačili", kaže on.
Za takozvane Ruske paviljone na Karaburmi građevinske dozvole u vreme izgradnje nisu ni mogle biti izdate jer nije postojao plan detaljne regulacije tog dela grada.
Pored toga, veliki broj objekata koje je Aleksandar Lukić gradio imao je više od 800 kvadrata, pa je za izdavanje dozvola bio nadležan grad Beograd.
U gradskom Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove rekli su nam da, bez obzira na to što je veliki broj građana najverovatnije prevaren, oni nemaju vremena da traže podatke o Lukiću.
Prvi čovek tog sekretarijata, Nenad Komatina, iz Demokratske stranke Srbije juče je odbio da za B92 da podatke o građevinskim dozvolama, uz objašnjenje da arhiva tog sekretarijata nije kompjuterizovana, pa im je potrebno mnogo vremena da, kako je rekao, "peške pronađu podatke".
Samo dan kasnije, Komatina je tražio da mu se pisanim putem dostave sva pitanja i zahtevi B92 kako bi na njih potražio odgovor.
Lukić: Sve radim po zakonu
Lukić je rekao, gostujući u Vestima TV B92, da se on odaziva na sve pozive suda i da sada uopšte nema podnetih krivičnih prijava protiv njega, a da u suprotnom on uopšte ne bi sedeo u studiju TV B92.
On kaže da, uprkos podacima da je protiv njega podneto nekoloko krivičnih prijava, to nije tačno, već da je nekoliko prijava podneto 2003. godine, da je sud doneo oslobađajuću presudu, a da je to potvdio i okružni sud, zbog toga što nije bilo osnova za krivično gonjenje.
"Naravno, osećam odgovornost za sve ono što nisam uradio, a po ugovoru je trebalo. Pozivam nadležni sud da utvrdi šta to nisam uradio", rekao je on na pitanje da li se oseća odgovornim za ljude koji su uložili sve i nisu dobili ono što su platili.
On je pozvao sve koji smatraju da su oštećeni da dođu po svoj novac, koji će im on vratiti u roku od mesec dana, a da će oni morati da vrate svoj stan njemu, koji sada, prema njegovim tvrdnjama, vredi tri puta više.
Međutim, ti objekti, za sada, i dalje su nelegalno izgrađeni, a Lukić kaže da dozvole još nisu dobijene, već da su zgrade "u procesu legalizacije".
On kaže da mu je ukupno srušeno 13.000 kvadratnih metara, što pokazuje da je građevinska inspekcija svake godine proverala njegovu izgradnju.
On, takođe, navodi da namiruje sve obaveze prema državi kao pravno lice kroz firmu "Delta legal" i druge firme u kojima je suvlasnik, a da je stanove na Karaburmi gradio kao fizičko lice, kada je uzimao novac u gotovini, pri čemu porez na promet ide na teret kupca.
On je ponovio da nema nikakvu političku zaštitu i da nikome nije dao "ni pet dinara".
Izvor: B92Beograd -- Prevareni kupci nekretnina u Filmskom gradu pokrenuli su inicijativu da se investitorima koji varaju građane zabrani rad.
Veliki broj građana koji su prevareni prilikom kupovine stana i dalje se javljaju B92. Kupci nekretnina u Filmskom gradu, o kojima je televizija B92 već izveštavala, osnovali su udruženje "1.000 oštećenih". Kupci nekretnina u Filmskom gradu pokušavaju da nateraju investitore da završe objekte koje su počeli da grade pre više godina.
Zbog sukoba GP "Stankom" kao glavnog investitora, sa svojim suinvestitorima, među kojima je i često pominjani "Delta legal", objekti koje su kupci uredno platili, još uvek nisu završeni.
Zbog toga su kupci formirali udruženje "1000 oštećenih" kako bi zajedno pokušali da dođu do svojih stanova, lokala, garaža....
"Nema ozbiljnih reakcija države. Naše suštinsko pitanje glasi: zašto je država uspavana kada su u pitanju ovakvi događaji u stanogradnji?", rekao je predsednik udruženja "1.000 oštećenih" Zoran Pavlović.
On očekuje da se "država uozbilji".
"Naša je želja da država čvrsto uspostavi odnose koji su u ovoj delatnosti i da zakoni budu neprikosnoveni: Oni koji loše rade moraju da budu sankcionisani i da gube licence da više nikada ne mogu da budu na tržištu i u ovom poslu", rekao je Pavlović.
Advokat Predrag Krunić kaže da takva vrsta kaznenih odredbi nije predviđena zakonom i da je prepuštena od slučaja do slučaja. Zakon o planiranu i izgradnji sadrži određene odredbe o krivičnoj odgovornosti.
"Na žalost, to kod nas nije uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji koji tretira dokumenta za gradnju, ali on ima neke odredbe koje tretiraju krivičnu odgovornost ako investitor bespravno gradi objekat gde je to krivično delo, a istovremeno gomila prekršajnih odgovornosti samog investitora", kaže Krunić.
On navodi da isto tako može da bude krivične odgovornosti projektanta i slično.
"To su stvari koji su vise kroz neku prekrsajnu, ali ne postoji uređen nacin da vi sad zabranite rad nekome ko to češće ponavlja", rekao je on.
Krunić kaže da ipak postoji mogućnost da sud zabrani rad određenom građevincu.
"Ukoliko se osudi za krivično delo prevare, pa tu je gomila prijava. Ali, to treba dokazati uz krivičnu odgovornost, onda bi se takvom licu moglo zabraniti da radi. Ako je neko radio bez građevinske dozvole, pa je proglašen krivim, on se takođe kažnjava da, najčešće uslovno, određeni period ne može da gradi, pa ako to prekrši, da mu se zabrani gradnja u tom smislu", rekao je Krunić.
Ako na kraju oštećeni dobije sudski spor, i dalje ostaje problem kako doći do uloženog novca, jer se često dešava da investitori imaju prazne račune i zvanično nemaju novca.
izvor BlicNajava Milorada Čavića da će sledeću godinu dana da živi i trenira u Beogradu i da je on njegov „najnoviji stanovnik“, pokrenula je stare spekulacije o tome ko je sve Čaviću obećavao stan i zašto ta obećanja nisu ispunjena.
U poslednje vreme, kad dolazi u Beograd, proslavljeni srpski „delfin“ stanuje u hotelu „Slavija“. Svoj stan u Beogradu nema, a da li mu je neko obećao, pre ili sada, „Blic“ je proveravao kako nas je trag vodio.
Đorđe Bobić, dojučerašnji glavni gradski arhitekta, sada odbornik Skupštine grada: „Nisam čuo da mu je neko u gradu dodelio ili obećao stan. Možda bi više znali u Sekretarijatu za sport ili čak u Republičkom ministarstvu za sport. Znam da grad i republika imaju fondove sa takvim stanovima, pa možda mu je neki od tih stanova dodeljen ili obećan za korišćenje, stvarno ne znam.“
Ni Goran Kreclović, dojučerašnji gradski sekretar za sport, sada član Gradskog veća, nije mogao ništa konkretno da kaže, osim: „Ne znam, raspitaću se, proveriću.“
Nakon dva sata dobili smo odgovor: „Niko ništa ne zna. Za sebe mogu da kažem, dok sam bio sekretar, takvo obećanje nisam dao niti sam o tome razgovarao.“
Zoran Alimpić, bivši v.d. gradonačelnika, sadašnji šef odborničke grupe DS, bio je decidan: „Nikad do sada nisam čuo da je neko Čaviću obećavao stan.“
Nastavljamo dalje našu potragu. Ivan Nikolić, saradnik Dragana Đilasa (koji do 1. septembra ne odgovara na pozive novinara): „Prvi put čujem, proveriću. Raspitaću se.“ Nakon dva sata smo se čuli i dobili odgovor koji nam nije mnogo pomogao u rešenju zagonetke: „Ništa pouzdano.“
Put nas je dalje vodio do Radmile Hrustanović, bivše gradonačelnice, koju su mnogi vezivali za obećanje o stanu sadašnjem olimpijskom vicešampionu, prvenstveno zato što se govorilo o stanu u Beogradu: „Sećam se da je 2003. godine, na prijemu Milorada Čavića u Gradskoj skupštini neko iz Sportskog saveza Srbije pomenuo kako bi Čaviću trebalo dodeliti stan i kako u tome treba da učestvuju i grad i republika. Čovek koji je to izjavio, bar što se grada tiče, pravio je račun bez krčmara. Grad Beograd nikom od 2000. godine nije dodelio nijedan stan. Ni zaslužnim sportistima, ni bilo kome drugom. Grad Beograd veoma poštuje sve uspehe naših sportista, ali stanove ne dodeljuje.“
To se pokazalo kao dobar pravac „do stana“, mada je Siniša Krajčinović, bivši predsednik Sportskog saveza Srbije, sad zaposlen u Cepterovom fondu za sport, bio nedostupan.
Ali Dane Korica, bivši atletičar, sadašnji sekretar Sportskog saveza Srbije, nije ostavio dilemu: „Čaviću je stan obećao tadašnji premijer Zoran Živković na sastanku na kom smo bili Krajčinović i ja. Kasnije od toga nije ispalo ništa.“
I konačno, Zoran Živković, bivši premijer Srbije: „Nije to baš bilo obećanje. Ja sam u to vreme bio pred kraj mandata. Na jednom sastanku sa Čavićem i njegovim trenerom rečeno mi je da Milorad kad dolazi u Beograd nema gde da stanuje. Odseda kod bake. On uveče voli da ide na splavove i u diskoteke i da se vraća kasno kući, a ona ga čeka... Zato sam se angažovao da mu kupimo stan. Imao sam ideju da sakupim novac od dvoje-troje mojih poznanika koji bi, zajedno sa mnom, kupili stan koji bi Čaviću ustupali na korišćenje kad gof bi on bio u Beogradu. Negde u maju-junu 2004. godine Čavić, njegov trener i ja smo sa agentima za nekretnine obilazili Novi Beograd tražeći pogodan stan. Međutim, ljudi na koje sam računao da će dati novac nisu to učinili i tako se to završilo. Smatram da Čavić treba od Srbije da dobije stan.“
Čavić: Nadam da neće biti hotel
- Gospodin Živković mi je pre pet godina obećao stan u Beogradu. Ipak, to su bile samo priče. Od tada sam od nadležnih dobio samo tapšanje po ramenu. Gde ću da živim dok sam u Beogradu, još ne znam. Nadam se da to neće biti hotel i da ću ipak dobiti stan - rekao je Čavić za „Blic“.
Izvor: B92Beograd -- U depou Arhiva Srbije pronađena arhivska građa koja otkriva nove pojedinosti od značaja za proučavanje istorije Srbije XIX i XX veka.
Među novootkrivenim dokumentima su spisak srpskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu van teritorije Srbiju, pismo vožda Đorđa Petrovića Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra I Karađorđevića na presto Srbije 1903. godine i mnoga druga.
Dokumenti su, kako je navedeno u saopštenju Arhiva, pronađeni u zapečaćenim kartonskim kutijama van fondova pod oznakama "razno" i "za škartiranje".
Do uvida u stanje te građe došlo je pregledom depoa koji se obavlja tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.
Imajući u vidu to otkriće i zabrinjavajuće stanje u kome je pronađena ta, delom oštećena, arhivska građa, direkcija je uputila poziv ministru kulture Nebojši Bradiću, koji će sutra posetiti Arhiv Srbije.
Narednih dana, kako je najavljeno, biće održana i konferencija za novinare kako bi se javnosti predstavile pojedinosti o pronađenim dokumentima.
Upravo! A kako se crkva odnosi ka onima koji joj daju pare se vidi iz trenutnih afera i dogadjanja u istoj.bigvlada":3ew2t28c je napisao(la):...
Pravi problem je što ova država daje više novca za gradnju crkava i manastira nego za naučna istraživanja.