Šta je novo?

Srbija - crna strana medalje

Cenim da ce u utorak da bude veliko sra*e, policija ce da ubije boga u njima, a onda ce ovi da totalno podivljaju i ima da bude odvratnih prizora po bg-u. Voleo bih da gresim, ali mi sve mirise na to.
 
Pa ako može ustavni/vrhovni (nisam zapamtio koji) sud u Turskoj da preti (i sa realnim izgledima da sprovede) zabranu vladajuće partije i da premijeru i predsedniku zabrani da se bave politikom, ne vidim zašto bi to nama bio problem sa opozicionom strankom. Kršiš ustav, pozivaš na ubistvo, crveni karton, you're out. :notok:
 
Brate, taj sud u Turskoj podrzava (i kontrolise) vojska... i oni su imali svoj deo gradjanskih sukoba tamo dole, plus jos uvek ratuju...

Neka hvala, ja bih radije ovu nasu demokratiju sa radikalima, nego njihovu sa vojnom huntom.
 
ЈОК ТИ ЋЕШ ! 5,6,7,8,9,10 ЖУРКА!!!

Јбт, дефинитивно бих забранио све политичке митинге у БГ па нека ломе по "завичају" колико год хоће
 
Jbg, jesu najavili milion ljudi, ali se 984.000 negde zagubilo :p

Jeste da je pricinjena materijalna steta, sto je povredjen jedan broj ljudi, ali cenim da je ovo konacan kraj desnicarske bagre na polirtickoj sceni Srbije.
 
Dace Bog HJ!!! :D BIlo je malo ljudi, mnogo manje nego sto sam mislio da ce biti, i mnogo manji haos i steta nego sto sam pretpostavljao... osecam gorak ukus u ustima kada to govorim, ali iskreno, ovo je pozitivan razvoj situacije...

//pozitivan razvoj kao sto je to kad izlazis sa najruznijom devojkom u gradu, al bar imas ribu...:)
 
Homer Jay":3m733ulh je napisao(la):
ali cenim da je ovo konacan kraj desnicarske bagre na polirtickoj sceni Srbije.
Pa, ne znam...ljudka glupost je neuništiva. To je kosmički zakon.
Ja baš mislim da će Vučić naći neko logično objašnjenje za sve što se sinoć dešavalo :D
 
Toma je sinoć dao 'genijalno' objašnjenje : kriva je Policija. :) ... jer namerno nije htela
odmah da razbije grupu navijača ( koji nisu bili deo 'veličanstvenog' mitinga), već je
čekala kraj 'manifestacije' i početak 'mirne šetnje', pa je tek onda krenula sa prekomernom
upotebam sile da razbije i potisne prema trgu grupe 'nevinih navijača' i tako spreči šetanje.

Doduše, možda tu i ima tračak istine :) .. jer se videlo u Makedonskoj da Policija kontroliše
situaciju, ali nije odmah povatala onih 30-tak bu**** i prebila da imaju šta da pričaju celog života.
 
Episkop Porfirije uređuje medijsko nebo Srbije
Autor: N. Korlat | 30.07.2008 - 06:06

porfirije-v.jpg


Savet Republičke radiodifuzne agencije juče je sa mesta predsednika Saveta smenio Nenada Cekića, a na ovu funkciju postavio Episkopa jegarskog dr Porfirija (Perića). Takođe, na sednici Saveta smenjen i Cekićev zamenik Aleksandar Vasić, na čije mesto je izabran Goran Karadžić.

Koji su razlozi smene dojučerašnjeg predsednika Saveta i njegovog zamenika nije zvanično objavljeno. U šturom saopštenju RRA, sastavljenom u svega tri rečenice, stoji samo da je imenovan novi predsednik i njegov zamenik. Nenad Cekić je juče sve pozive sa svog telefona preusmerio na Republičku radiodifuznu agenciju, a gotovo svi preostali članovi Saveta, uključujući i novoizabranog predsednika episkopa Porfirija, juče su bili nedostupni za novinare. Iz svojih kancelarija otišli su ubrzo nakon što je sednica završena.
- Sve što je ušlo u zapisnik imate u saopštenju. Ostalo ne mogu niti hoću da vam kažem - kratko je za "Blic" prokomentarisao prof. dr Svetozar Stojanović, član Saveta RRA, koji je nedavno Cekiću savetovao da se povuče sa funkcije predsednika.
Ipak, smene na čelu Saveta gotovo nikog nisu iznenadile. Pre nekoliko nedelja Nenad Cekić nezakonito je raspisao javni poziv za popunjavanje mesta u Upravnom odboru RTS-a, a da nije održana sednica Saveta i o tome se nije raspravljalo. Pojedini članovi RRA tada su govorili da o ovom potezu predsednika Cekića nisu znali ništa. Ubrzo zatim, Upravni odbor RTS-a podneo je Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv nepoznatih izvršilaca zbog nezakonitog objavljivanja javnog poziva. Pritisak pravnih stručnjaka i medija, javno neslaganje članova RRA, otpor novinara i sindikata RTS-a doveo je do poništavanja javnog poziva, a jedino obrazloženje Agencije bilo je da je načinjena "nenamerna proceduralna greška".
- Cekićev javni poziv bio je samo povod za smenu, a razlozi su mnogo dublji. Sve njegove greške su se akumulirale i sabrale. Osim ovog konkursa, dao nam je i obavezujuće uputstvo o prenošenju sednica Skupštine Srbije. Često je davao intervjue u kojima je napadao RTS. To je bila pogrešna filozofija vodećih ljudi u RRA. Njihovo je bilo da prate da li se poštuje zakon, a oni su se bavili programom nacionalne televizije - kaže za "Blic" Boško Mijatović, član Upravnog odbora RTS-a.
Predstavnici stručne javnosti prokomentarisali su jučerašnje smene kao moguće sankcionisanje javnog poziva za nove članove Upravnog odbora javnog servisa, ali su i dodali da je moguće da se radi o unutarpartijskim dogovorima.
- Trebalo je navesti razloge za njihovu smenu i izaći u javnost sa ozbiljnom analizom njihovog rada. Komično je da se članovi RRA rotiraju između sebe na različitim funkcijama. Ovo je dokaz da dosta toga ne valja u Zakonu o radiodifuziji - rekla je Nadežda Gaće, predsednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka, takođe se slaže sa pretpostavkom da je pomenuti javni poziv glavni razlog za promene u RRA, ali je napomenuo i da ne očekuje da će se rotacijom na čelnim funkcijama u Savetu išta rešiti.
- Trebalo bi razmisliti o smeni celog sastava Agencije. Nakupilo se dosta nepravilnosti u radu tog tela - dodao je Veljanovski.
Nenad Cekić i Aleksandar Vasić ostaju članovi Saveta. Na funkcije predsednika i zamenika RRA izabrani su 2005. godine, a juče su smenjeni dvotrećinskom većinom od ukupno devet članova Saveta.

Biografija episkopa jegarskog dr Porfirija
Episkop Porfirije rođen je 1961. godine u Bečeju. Osnovnu školu završio je u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je u manastiru Visoki Dečani 1985. godine. U Atini je završio stručno bogoslovsko usavršavanje i postdiplomske studije iz oblasti Svetog pisma Novog zaveta, a u Grčkoj je boravio narednih pet godina. U Srbiju se vraća 1990. godine i odlazi u manastir Svetih Arhangela u Kovilju. Na redovnom zasedanju Svetog arhijerejskog sabora SPC u Beogradu 1999. godine izabran je za episkopa jegarskog. Doktorirao je 2004. godine na Bogoslavskom fakultetu Univerziteta u Atini na temu: "Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po svetom Jovanu Zlatoustom".

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/drustvo.php?id=51057

Sledeći korak je da jedan od podpredsednika vlade mora da bude pop. :bash::bash::bash::bash::bash:
 
Pa, on je i dosada bio član, a sad postao potpredsednik, a ovaj nesretni Nenad C. obrnuto.

Znači, nista novo, samo zamenili 'zvanja', pa nema potrebe da se toliko nerviraš - polupaćeš glavu. :)
 
Taj savet RRA je cista smejurija trenutno, a moglu su mnogo toga dobrog da odrade za medijsku scenu u Srbiji.
 
Sveštena lica nemaju šta da traže u državnoj upravi, neću da živim u pravoslavnoj verziji Irana. Kao što ni Bogoslovski fakultet nema šta da traži na Beogradskom Univerzitetu. Ne mogu da u jednoj zgradi drže predavanja o prvoj i drugoj kosmičkoj brzini, teoriji evolucije, trijasu, juri i kredi a u drugoj da su sve to gluposti i da je bog stvorio zemlju 4004. godine p.n.e.:nono:
 
Preteruješ sa tim Iranom, daleko je uticaj SPC od uticaja nap.islama u Turskoj.

Moramo da poštujemo neke evropske kruterijume, ako hoćemo u EU, a meni
se nečini da postoji neka opasnost od uticaja religije na državne odluke.
Ako je i bilo u vreme Koštunice, sada ga sigurno nema.

Bogoslovski fakultet pripada Univerzitetu kao i svi ostali fakulteti - ništa strašno ni posebno.
 
Ko i kako gradi stanove
Beograd -- Stanari zgrada na Karaburmi i na Konjarniku, koje je gradila Delta legal, optužuju vlasnika Aleksandra Lukića da ih je prevario.

Naime, njihovi objekti ni nakon nekoliko godina nisu legalizovani, a mnoge odredbe iz ugovora nisu ispoštovane. Svi stanari čije je zgrade gradio Lukić sami su uvodili stuju i vodu, iako je u ugovorima precizirano da je to bila obaveza Lukića. Lukić za B92 kaže da je on radio po zakonu i kao fozočko i kao pravno lice i da protiv njega nema nijedne krivične prijave.

Stanari ulica Srnetička, Patrisa Lumumbe, Pane Đukića, Juhorska, Diljska i Homoljska, na Karaburmi u Beogradu, još ne znaju kada će im biti legalizovani objekti, a kako su objasnili za B92, Lukić im je poslednji rekao da je "njegov posao na Karaburmi završen."

Stanari tvrde da je Lukić, obećavajući legalizaciju, uzimao još 75 maraka po kvadratu, što je za prosečan stan u ovom delu Beograda iznosilo preko 2.200 maraka.

Nakon što su saznali da objekti i dalje nisu legalizovani, Lukić im je kako tvrde objasnio da je tim novcem podmićivao razne strukture da im objekti ne bi bili srušeni.

Najveći deo zgrada na Karaburmi Lukić je nadogradio na postojeće, takozvane Ruske paviljone, koji su imali četiri stana, a sada je pored njih nadograđeno prosečno 35 stanova u svakoj zgradi.

Sporna je i spratnost jer teren ne može da izdrži težinu zgrade. Konkretan primer je ulica Diljska, gde je Lukić nadogradio dve zgrade, a ubrzo nakon toga zgrada broj 8 je počela da tone i uništava podrume.

Kako su za B92 objasnili stanari zgrade u ulici Pane Đukić broj 7, pošto je teren podložan klizištu, prvenstveni dogovor sa Lukićen je bio da se nadograde tri sprata, ali se on ipak odlučio da gradi četiri, nakon čega mu je inspekcija porušila četvrti sprat i potkrovlje.

Tri godine nakon toga Lukić dobija dozvolu i ponovo podiže sporne spratove, nakon čega inspekcija ne reaguje.

To je produžilo radove i, iako je u ugovoru bilo precizirano da će zgrada biti završena za devet meseci, zgrada je useljena nakon šest godina od početka radova.

Konkretno u toj zgradi, iako je to u ugovoru bilo precizirano, Lukić nije uveo struju, vodu i kanalizaciju, što su stanari sami učinili, a to ih je dodatno koštalo oko 1.300 evra po stanu.

Pored toga Lukić nije omalterisao spoljne zidove, nije uveo interfone, na zgradi ne postoje oluci, a ulazna vrata su stanari sami morali da kupe.

Alaksandar Lukić je izgradio i nekoliko zgrada na Konjarniku, u ulici Mihajla Todorovića, gde su stanari takođe čekali na useljenje pune tri godine. Niko od stanara nije želeo javno da govori za B92 jer se, kako su nam objasnili, "plaše da će imati problema".

Stanari zgrade broj 18, pored toga što su morali da uvode struju, morali su i da finansiraju izgradnju trafo-stanice. I oni, kao i stanari okolnih zgrada na Konjarniku koje je gradio Lukić, i dalje čekaju na legalizaciju objekta.

"Opština pomogla stanarima"

Aleksandar Lukić poznat je na teritoriji opštine Palilula upravo po bespravnoj gradnji, tvrdi predsednik te opštine Danilo Bašić iz Demokratske stranke.

Takozvani Ruski paviljoni na Karaburmi bili su jedan od razloga da ta opština tokom 2002. godine protiv Lukića podnese na desetine krivičnih prijava.

Pored toga što je na toj lokaciji gradio bez ikakvih dozvola, Lukić na kraju nije ni završavao započete objekte, pa su kupci tih stanova ostajali na ulici. Opština Palilula priskočila je u pomoć i pomogla oštećenim ljudima da opreme svoje stanove, kaže Bašić.

"Imamo podatke od naše inspekcije da su njemu dva veća objekta srušena, Jastrebačka 28 oko 900 kvadrata i Slanački put preko puta broja 47, srušeno je oko 1.000 kvadrata, sve novogradnja", kaže Bašić.

"Što se tiče ostalih objekata gde je pomenuti investiror uključen je podneta krivična prijava gde se radi o bespravnoj gradnji", kaže Bašić.

Pored stanova koji su mogli da uđu u proces legalizacije, oko 2.000 kvadrata stambenog prostora koje je gradio Lukić preko svog preduzeća Delta Legal je srušeno.

U opštini Palilula objašnjavaju da je kupcima stanova od "Delta legala" dodatni problem predstavljala činjenica da su sa tim preduzećem sklapali ugovore po kojima su kupci istovremeno bili i suinvestitori. Zauzvrat, obećavani su im dodatni kvadrati.

"I u tužilaštvu ćete, pretpostavljam, dobiti isti odgovor - da nema njih često u tim prijavama, već samih vlasnika stanova, što je dodatno zakomplikovalo celu situaciju", kaže Bašić.

"Oni su svesno ulazili u to podmetanje samih vlasnika stanova jer lako je čoveku obećati još 20-30 kvadrata da on poleti za tom ponudom i oni su to svesno radili, građane su praktično gurali uz taj krivični postupak, a oni su se lagano izvlačili", kaže on.

Za takozvane Ruske paviljone na Karaburmi građevinske dozvole u vreme izgradnje nisu ni mogle biti izdate jer nije postojao plan detaljne regulacije tog dela grada.

Pored toga, veliki broj objekata koje je Aleksandar Lukić gradio imao je više od 800 kvadrata, pa je za izdavanje dozvola bio nadležan grad Beograd.

U gradskom Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove rekli su nam da, bez obzira na to što je veliki broj građana najverovatnije prevaren, oni nemaju vremena da traže podatke o Lukiću.

Prvi čovek tog sekretarijata, Nenad Komatina, iz Demokratske stranke Srbije juče je odbio da za B92 da podatke o građevinskim dozvolama, uz objašnjenje da arhiva tog sekretarijata nije kompjuterizovana, pa im je potrebno mnogo vremena da, kako je rekao, "peške pronađu podatke".

Samo dan kasnije, Komatina je tražio da mu se pisanim putem dostave sva pitanja i zahtevi B92 kako bi na njih potražio odgovor.

Lukić: Sve radim po zakonu

Lukić je rekao, gostujući u Vestima TV B92, da se on odaziva na sve pozive suda i da sada uopšte nema podnetih krivičnih prijava protiv njega, a da u suprotnom on uopšte ne bi sedeo u studiju TV B92.

On kaže da, uprkos podacima da je protiv njega podneto nekoloko krivičnih prijava, to nije tačno, već da je nekoliko prijava podneto 2003. godine, da je sud doneo oslobađajuću presudu, a da je to potvdio i okružni sud, zbog toga što nije bilo osnova za krivično gonjenje.

"Naravno, osećam odgovornost za sve ono što nisam uradio, a po ugovoru je trebalo. Pozivam nadležni sud da utvrdi šta to nisam uradio", rekao je on na pitanje da li se oseća odgovornim za ljude koji su uložili sve i nisu dobili ono što su platili.

On je pozvao sve koji smatraju da su oštećeni da dođu po svoj novac, koji će im on vratiti u roku od mesec dana, a da će oni morati da vrate svoj stan njemu, koji sada, prema njegovim tvrdnjama, vredi tri puta više.

Međutim, ti objekti, za sada, i dalje su nelegalno izgrađeni, a Lukić kaže da dozvole još nisu dobijene, već da su zgrade "u procesu legalizacije".

On kaže da mu je ukupno srušeno 13.000 kvadratnih metara, što pokazuje da je građevinska inspekcija svake godine proverala njegovu izgradnju.

On, takođe, navodi da namiruje sve obaveze prema državi kao pravno lice kroz firmu "Delta legal" i druge firme u kojima je suvlasnik, a da je stanove na Karaburmi gradio kao fizičko lice, kada je uzimao novac u gotovini, pri čemu porez na promet ide na teret kupca.

On je ponovio da nema nikakvu političku zaštitu i da nikome nije dao "ni pet dinara".
 
Stanogradnja: "1.000 oštećenih"
Beograd -- Prevareni kupci nekretnina u Filmskom gradu pokrenuli su inicijativu da se investitorima koji varaju građane zabrani rad.

Veliki broj građana koji su prevareni prilikom kupovine stana i dalje se javljaju B92. Kupci nekretnina u Filmskom gradu, o kojima je televizija B92 već izveštavala, osnovali su udruženje "1.000 oštećenih". Kupci nekretnina u Filmskom gradu pokušavaju da nateraju investitore da završe objekte koje su počeli da grade pre više godina.

Zbog sukoba GP "Stankom" kao glavnog investitora, sa svojim suinvestitorima, među kojima je i često pominjani "Delta legal", objekti koje su kupci uredno platili, još uvek nisu završeni.

Zbog toga su kupci formirali udruženje "1000 oštećenih" kako bi zajedno pokušali da dođu do svojih stanova, lokala, garaža....

"Nema ozbiljnih reakcija države. Naše suštinsko pitanje glasi: zašto je država uspavana kada su u pitanju ovakvi događaji u stanogradnji?", rekao je predsednik udruženja "1.000 oštećenih" Zoran Pavlović.

On očekuje da se "država uozbilji".

"Naša je želja da država čvrsto uspostavi odnose koji su u ovoj delatnosti i da zakoni budu neprikosnoveni: Oni koji loše rade moraju da budu sankcionisani i da gube licence da više nikada ne mogu da budu na tržištu i u ovom poslu", rekao je Pavlović.

Advokat Predrag Krunić kaže da takva vrsta kaznenih odredbi nije predviđena zakonom i da je prepuštena od slučaja do slučaja. Zakon o planiranu i izgradnji sadrži određene odredbe o krivičnoj odgovornosti.

"Na žalost, to kod nas nije uređeno Zakonom o planiranju i izgradnji koji tretira dokumenta za gradnju, ali on ima neke odredbe koje tretiraju krivičnu odgovornost ako investitor bespravno gradi objekat gde je to krivično delo, a istovremeno gomila prekršajnih odgovornosti samog investitora", kaže Krunić.

On navodi da isto tako može da bude krivične odgovornosti projektanta i slično.

"To su stvari koji su vise kroz neku prekrsajnu, ali ne postoji uređen nacin da vi sad zabranite rad nekome ko to češće ponavlja", rekao je on.

Krunić kaže da ipak postoji mogućnost da sud zabrani rad određenom građevincu.

"Ukoliko se osudi za krivično delo prevare, pa tu je gomila prijava. Ali, to treba dokazati uz krivičnu odgovornost, onda bi se takvom licu moglo zabraniti da radi. Ako je neko radio bez građevinske dozvole, pa je proglašen krivim, on se takođe kažnjava da, najčešće uslovno, određeni period ne može da gradi, pa ako to prekrši, da mu se zabrani gradnja u tom smislu", rekao je Krunić.

Ako na kraju oštećeni dobije sudski spor, i dalje ostaje problem kako doći do uloženog novca, jer se često dešava da investitori imaju prazne račune i zvanično nemaju novca.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=20&nav_category=9&nav_id=314389
 
Umesto stana, dobio sam tapšanje po ramenima
Najava Milorada Čavića da će sledeću godinu dana da živi i trenira u Beogradu i da je on njegov „najnoviji stanovnik“, pokrenula je stare spekulacije o tome ko je sve Čaviću obećavao stan i zašto ta obećanja nisu ispunjena.

U poslednje vreme, kad dolazi u Beograd, proslavljeni srpski „delfin“ stanuje u hotelu „Slavija“. Svoj stan u Beogradu nema, a da li mu je neko obećao, pre ili sada, „Blic“ je proveravao kako nas je trag vodio.

Đorđe Bobić, dojučerašnji glavni gradski arhitekta, sada odbornik Skupštine grada: „Nisam čuo da mu je neko u gradu dodelio ili obećao stan. Možda bi više znali u Sekretarijatu za sport ili čak u Republičkom ministarstvu za sport. Znam da grad i republika imaju fondove sa takvim stanovima, pa možda mu je neki od tih stanova dodeljen ili obećan za korišćenje, stvarno ne znam.“
Ni Goran Kreclović, dojučerašnji gradski sekretar za sport, sada član Gradskog veća, nije mogao ništa konkretno da kaže, osim: „Ne znam, raspitaću se, proveriću.“
Nakon dva sata dobili smo odgovor: „Niko ništa ne zna. Za sebe mogu da kažem, dok sam bio sekretar, takvo obećanje nisam dao niti sam o tome razgovarao.“
Zoran Alimpić, bivši v.d. gradonačelnika, sadašnji šef odborničke grupe DS, bio je decidan: „Nikad do sada nisam čuo da je neko Čaviću obećavao stan.“
Nastavljamo dalje našu potragu. Ivan Nikolić, saradnik Dragana Đilasa (koji do 1. septembra ne odgovara na pozive novinara): „Prvi put čujem, proveriću. Raspitaću se.“ Nakon dva sata smo se čuli i dobili odgovor koji nam nije mnogo pomogao u rešenju zagonetke: „Ništa pouzdano.“
Put nas je dalje vodio do Radmile Hrustanović, bivše gradonačelnice, koju su mnogi vezivali za obećanje o stanu sadašnjem olimpijskom vicešampionu, prvenstveno zato što se govorilo o stanu u Beogradu: „Sećam se da je 2003. godine, na prijemu Milorada Čavića u Gradskoj skupštini neko iz Sportskog saveza Srbije pomenuo kako bi Čaviću trebalo dodeliti stan i kako u tome treba da učestvuju i grad i republika. Čovek koji je to izjavio, bar što se grada tiče, pravio je račun bez krčmara. Grad Beograd nikom od 2000. godine nije dodelio nijedan stan. Ni zaslužnim sportistima, ni bilo kome drugom. Grad Beograd veoma poštuje sve uspehe naših sportista, ali stanove ne dodeljuje.“
To se pokazalo kao dobar pravac „do stana“, mada je Siniša Krajčinović, bivši predsednik Sportskog saveza Srbije, sad zaposlen u Cepterovom fondu za sport, bio nedostupan.
Ali Dane Korica, bivši atletičar, sadašnji sekretar Sportskog saveza Srbije, nije ostavio dilemu: „Čaviću je stan obećao tadašnji premijer Zoran Živković na sastanku na kom smo bili Krajčinović i ja. Kasnije od toga nije ispalo ništa.“
I konačno, Zoran Živković, bivši premijer Srbije: „Nije to baš bilo obećanje. Ja sam u to vreme bio pred kraj mandata. Na jednom sastanku sa Čavićem i njegovim trenerom rečeno mi je da Milorad kad dolazi u Beograd nema gde da stanuje. Odseda kod bake. On uveče voli da ide na splavove i u diskoteke i da se vraća kasno kući, a ona ga čeka... Zato sam se angažovao da mu kupimo stan. Imao sam ideju da sakupim novac od dvoje-troje mojih poznanika koji bi, zajedno sa mnom, kupili stan koji bi Čaviću ustupali na korišćenje kad gof bi on bio u Beogradu. Negde u maju-junu 2004. godine Čavić, njegov trener i ja smo sa agentima za nekretnine obilazili Novi Beograd tražeći pogodan stan. Međutim, ljudi na koje sam računao da će dati novac nisu to učinili i tako se to završilo. Smatram da Čavić treba od Srbije da dobije stan.“

Čavić: Nadam da neće biti hotel
- Gospodin Živković mi je pre pet godina obećao stan u Beogradu. Ipak, to su bile samo priče. Od tada sam od nadležnih dobio samo tapšanje po ramenu. Gde ću da živim dok sam u Beogradu, još ne znam. Nadam se da to neće biti hotel i da ću ipak dobiti stan - rekao je Čavić za „Blic“.
izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/sport.php?id=53907
 
Toliko o tome koliko Srbija brine o svojim talemntima. I posle se neko cudi zasto svi odlaze napolje...

Od tolikoh drzavnih stanova koje funkcioneri revnosno sebi razdele (iako i sami vec imaju po neki), mogli bi bar na koriscenje da jedan ustupe prvom srpskom osvajacu medalje. Ovo je jedan od prvih testova nove gradske vlasti.
 
Otkriće u Arhivu Srbije
Beograd -- U depou Arhiva Srbije pronađena arhivska građa koja otkriva nove pojedinosti od značaja za proučavanje istorije Srbije XIX i XX veka.

Među novootkrivenim dokumentima su spisak srpskih vojnika poginulih u Prvom svetskom ratu van teritorije Srbiju, pismo vožda Đorđa Petrovića Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine, pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine, akta sa Svetoandrejske skupštine, dokumenta o dolasku kralja Petra I Karađorđevića na presto Srbije 1903. godine i mnoga druga.

Dokumenti su, kako je navedeno u saopštenju Arhiva, pronađeni u zapečaćenim kartonskim kutijama van fondova pod oznakama "razno" i "za škartiranje".

Do uvida u stanje te građe došlo je pregledom depoa koji se obavlja tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.

Imajući u vidu to otkriće i zabrinjavajuće stanje u kome je pronađena ta, delom oštećena, arhivska građa, direkcija je uputila poziv ministru kulture Nebojši Bradiću, koji će sutra posetiti Arhiv Srbije.

Narednih dana, kako je najavljeno, biće održana i konferencija za novinare kako bi se javnosti predstavile pojedinosti o pronađenim dokumentima.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=08&dd=25&nav_category=12&nav_id=315375


I baja (direktor Arhiva) kaže "ja kao istoričar sam šokiran ovim otkrićem." Meni vesti sve više zvuče kao Monty Python... An archeologists finds a perfectly preserved mummy on the flea market in Pančevo.
 
Nije mi jasno zašto si ovo stavio u ovu temu? Ovo treba da ide u razne gradske vesti. Da li si nekada bio u Arhivu Srbije? Problem je što država nema dovoljno novca da omogući potpunu digitalizaciju fonda arhiva. Ja sam imao prilike da vidim kako restauriraju stare knjige kao i originalni prvi srpski pisani ustav (Sretenjski, 1835) i prvi štampani (Turski, 1838) koji su u odličnom stanju. I Narodna Biblioteka je imala silnih problema samo da nabavi obične kartonske kutije.

Pravi problem je što ova država daje više novca za gradnju crkava i manastira nego za naučna istraživanja.
 
bigvlada":3ew2t28c je napisao(la):
...
Pravi problem je što ova država daje više novca za gradnju crkava i manastira nego za naučna istraživanja.
Upravo! A kako se crkva odnosi ka onima koji joj daju pare se vidi iz trenutnih afera i dogadjanja u istoj.
 
Nisam bio u Arhivu (malo mi je daleko :) ), ali je bio jedan moj prijatelj koji je radio tezu iz istorije. Došao je u Beograd na tri meseca sa ciljem da se zakopa u Arhiv i sredi građu koja mu treba. Dolazio je svaki dan kad se Arhiv otvara i odlazio kad se Arhiv zatvara. Posle dve nedelje su počeli da ga gledaju popreko, kao, ti si došao iz inostranstva pa se sad tu praviš neki, da bi posle tri nedelje počeli da mu viču nešto posle ručka kako je vreme da se ide kući i da samo na njega čekaju. Njegov komentar je bio da gore neradnike nije u životu video. Ovo je sve bilo pre recimo 6-7 godina, čisto da se ogradim ako se nešto radikalno promenilo u međuvremenu.

O neradu pričam, i o absurdu da je institucija kojoj je posao (između ostalog) da održava dokumenata bila zatečena time šta je našla u vlastitom podrumu. Ne pričam o digitalizaciji ovde, koja je (recimo) komplikovana i skupa i zahteva neki skener, već o tome da nisu mogli da se organizuju da odu dole i naprave spisak čega tu ima. Pa ja na znam koji je logičniji prvi korak kad neko postane upravnik Arhiva.

Za nauku i crkvu, tu se na žalost slažem. I neka na tome ostane, pošto ako krenem neću stati. Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci... :(
 
Vlado, znas u cemu je problem? Ti ljudi rade za 25 000 dinara mesecno, i moraju da trpe razna sikaniranja na poslu, dok im se svaki predlog inovacije gleda kao neko nesrecno poremecivanje statusa kvo...

Slazem se s tobom, ali to nije tako jednostavno da oni ne zele da rade, vec ima tu i drugih elemenata... Po mom iskustvu, ljudi su (bar u Arhivu grada Beograda veoma fini i predusretljivi... Problem je samog upravljanja i cinjenice da se njime kod nas bave ekstremno nesposobni ili neobrazovani ljudi.
 
Pricate svasta.
Drzava ne daje za gradnju crkava, osim u slucaju Hrama St Save, koji je poseban slucaj.
I nesto za obnovu Hilandra koji je izgoreo pre neku godinu.
Crkve se zidaju i obnavljaju iz priloga gradjana slash vernika. Ja sam, na primer, dao mojoj crkvi donaciju od 90.000 din pre neku nedelju.
 
Dobro, šta ste na kraj srca samo zato što su u Arhivu pronašli ono što su čuvali :p
 
Svaka ti je na mestu Relja, nije bila vest da su dokumenti izgoreli nego da su nađeni.

Jovanov M.: Mislio sam da neću čuti argument "ne možete tako malo da me platite koliko ja malo mogu da radim" od kako je propao rock'n'roll. :) No razumem o čemu pričaš i saosećam, ali u krajnjoj liniji neko bi trebalo da je odgovoran -- onaj baja kome sam zaboravio ime koji se pojavio na B92 i priča kako je šokiran, kao istoričar i kao upravnik. Sad, pričamo o Srbiji 2008. godine i Arhiv je u celokupnom stanju stvari ponajmanji problem...
 
Vrh