Nema kontrole nad radom ostavštine srpskih dobrotvora u Beogradu
Država ne brine o zadužbinama
Autor: Nataša Korlat | Foto: V. Lalić | 20.07.2008 - 00:39
Hotel „Rezime Kraun“ u Zadužbini Nikole Spasića u Knez Mihailovoj ulici ni pored brojnih neregularnosti neće biti zatvoren. Iako je Ministarstvo za infrastrukturu još pre mesec dana najavilo da će građevinska inspekcija obići Hotel i preduzeti neophodne mere, to se nije dogodilo. On i danas radi, a poslednja volja čuvenog beogradskog trgovca ni posle gotovo 100 godina nije ispoštovana.
Poslovni centar na mestu zadužbine
Zadužbina Tase Milenkovića u Gospodar Jovanovoj ulici 51 srušena je do temelja, a na njenom mestu nikla je nova stambena zgrada. Ostavština Magdalene i Svetozara Vidakovića, koja je trebalo da služi unapređivanju matematičkih i prirodnih nauka, na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice takođe je srušena, a na njenom mesto je sada poslovni prostor. Na mestu kuće u Sarajevskoj 64a, koju je berberin Đorđe Micković namenio nagrađivanju radova iz oblasti proučavanja kancera, podignuta je višespratnica. Istu sudbinu dočekala je i Zadužbina Mike M. Radivojevića u Hadži Prodanovoj 20.
Da li zbog princeze od Lihtenštajna, koja je tada bila gošća Hotela, ili su u pitanju neki drugi razlozi, Republička građevinska inspekcija još jednom je obišla podrumske prostorije Zadužbine, ali ne i Hotel koji se nalazi na prvom spratu.
- Nismo bili u Hotelu, ali nismo ni jedini koji bi trebalo da prekontrolišu stanje u ovoj zadužbini. Gde su turistička, tržišna i inspekcija rada - kaže Milan Miljević, državni sekretar za sektor urbanizama u Ministarstvu za infrastrukturu, koji je ranije potvrdio „Blicu“ da Hotel „Rezime Kraun“ nema upotrebnu dozvolu.
Zadužbinu od 1946. godine koristi preduzeće „Jugoelektro“ i jedino ono i „Rezime grup“, u čijem se vlasništvu nalazi Hotel, imaju koristi od imovine Nikole Spasića. Ovaj dobrotvor je testamentom 1912. godine kuću u Knez Mihailovoj 33 ostavio srpskom narodu za ostvarenje privrednih, kulturnih i zdravstvenih ciljeva. Pre nego što je nacionalizovana, od njenih sredstava sagrađene su tri bolnice, Dom za stare i Staro sajmište.
Nebriga o ostavštinama poznatih srpskih dobrotvora nije od juče. Više od 400 zadužbina i fondova odavno ne služe ciljevima koji su testamentom odredili poznati književnici, naučnici i privrednici. Oni su Beogradu ostavili ukupno 95 zadužbina. Neke su prodate ili čak srušene, a samo nekolicina služi pravoj svrsi.
- Jedan jako uzak krug ljudi raspolaže ogromnom imovinom, na najatraktivnijim mestima u Beogradu. Ubiraju novac, a niko ne može da zna kuda idu te pare. Svi se oglušuju o zakon. Čak i od onih Zadužbina čiji je rad obnovljen, koristi ima samo mala grupa ljudi - priča Gorica Mojović, pomoćnik v.d. gradonačelnika, zadužen za kulturu.
Malo je poznato da je zgradu Hotela „Balkan“ Bosiljka Goluba S. Janića testamentom ostavila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. On je trebalo da služi izgradnji novih osnovnih škola i finansiranju rada Akademije. Međutim, Hotel je nedavno prodat i sada se nalazi u privatnom vlasništvu.
- Naši advokati čine sve da isprave nanetu nepravdu. Pitanje je šta mogu da učine. U našem holu ispisana su imena svih dobrotvora, a raspolažemo sa samo 10 fondova i zadužbina. Pre 60 godina imali smo ih ukupno 78 - kaže Ljiljana Perović, iz SANU.
Slično je i s imovinom Beogradskog univerziteta, koji je nekad bio među najbogatijim na svetu. Između dva rata raspolagao je sa više od 80 fondova i zadužbina, a povraćeno je svega 13.
Beogradske zadužbine i njihovi ciljevi „u opasnosti“ su još od 1965. godine, kada su postale državno vlasništvo. U njima su otvarana preduzeća, smeštani državni činovnici i radnici. Ipak, najveće zloupotrebe dešavaju se devedesetih godine, kada su neke zadužbine prodate privatnim preduzećima, a stanovi u kojima su živela fizička lica otkupljeni. Bitka za njihov povraćaj unapred je osuđena na propast.
Mnogi su, međutim, pod plaštom dobročinstva pod svoje okrilje preuzeli zadužbine. Bilo je dovoljno da oforme upravljački organ i zatraže od Ministarstva kulture da obnove rad zadužbine. Ubrzo zatim to se i odobrava.
- Postavlja se pitanje kako je moguće da privatna lica koja nemaju nikakve veze sa zadužbinarima mogu da dobiju dozvolu da njima raspolažu, a institucija kao što je Beogradski univerzitet ne može da ih povrati - kaže Gorica Mojović, i dodaje da joj nije poznato da njihov rad iko kontroliše.
Da je tako, potvrđuju i u Ministarstvu za kulturu, koje je pre petnaestak godina raznim asocijacijama i privatnim licima davalo rešenje za upravljanje imovinom zadužbinara.
- Po važećem zakonu o zadužbinama mi nemamo nadležnost za kontrolu sprovođenja ciljeva zadužbina. To mogu samo opštine. Ipak, u njima nema obučenih kadrova, pa je kontrola gotovo nikakva - priča Novica Antić iz Ministarstva kulture, i dodaje da od 2002. godine nije izdato nijedno rešenje.
Uspostavljanje ponovne kontrole nad radom zadužbina, kažu u Ministarstvu kulture, moguće je samo uz novi zakon koji bi predvideo formiranje uprave fondova i zadužbina.
- Ovaj organ kontrolisao bi sprovođenje ciljeva zadužbina i dao mu velike nadležnosti. Trenutno se radi na novom zakonu. Ipak ni to nije dovoljno. Bez zakona o denacionalizaciji ništa se neće promeniti - tvrdi Antić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49958