Novi sukob zbog izgradnje "Vera"
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=17&nav_id=308861
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=17&nav_id=308861
Srbija - crna strana medalje
- Začetnik teme Nenad
- Datum pokretanja
ti likovi sto protestvuju mi uopste nisu jasni. prvi razlog za protest im je bio da tu hoce park (zaboravili da imaju vec jedan na 30 metara od te lokacije), onda je drugi razlog bio da zele parking prostor i grad i investitor im je posle odredjenog vremena izasao u susret i imali bi svoje garaze, e sad im se ni to ne svidja vec hoce parking mesta na otvorenom, sto je totalni debilizam kada ti neko nudi parking mesto na pokrivenom i ogradjenom prostoru. i sad oni tako stalno protestvuju uvece i zatvaraju saobracaj u vojvode stepe, e pa ima da se jedno jutro nacrtam pre nego sto krenu na posao i da protestvujem zbog njihovog protesta (ako mogu oni da izmisljaju debilne razloge, mogu i ja) pa da vidim kako ce na posao. Ceo Vozdovac (to ukljucuje i vecinu ljudi i koji zive u okolini te lokacije) su za tu gradnju, ali zato sto to ne odgovara necijim interesima (citaj vlasnicima dve lokalne prodavnice) onda oni huskaju ljude na protest.
U skupštinskoj proceduri krediti od 400 miliona evra
Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=26503
Izvor: Studio B
Link: http://www.studiob.rs/info/vest.php?id=26503
To sto se vec nekoliko meseci zemlja ne pokrece sa mrtve tacke jer se raspadaju vlade, a isti ljudi krve i tuku za iste kradje... 400 miliona evra za investicije u situaciji u kojoj se Srbija nalazi je ogromna para. Svako blokiranje istih treba uporediti sa, bukvalno, namernom opstrukcijom...
bigvlada
Advanced
Nema kontrole nad radom ostavštine srpskih dobrotvora u Beogradu
Država ne brine o zadužbinama
Autor: Nataša Korlat | Foto: V. Lalić | 20.07.2008 - 00:39
Hotel „Rezime Kraun“ u Zadužbini Nikole Spasića u Knez Mihailovoj ulici ni pored brojnih neregularnosti neće biti zatvoren. Iako je Ministarstvo za infrastrukturu još pre mesec dana najavilo da će građevinska inspekcija obići Hotel i preduzeti neophodne mere, to se nije dogodilo. On i danas radi, a poslednja volja čuvenog beogradskog trgovca ni posle gotovo 100 godina nije ispoštovana.
Poslovni centar na mestu zadužbine
Zadužbina Tase Milenkovića u Gospodar Jovanovoj ulici 51 srušena je do temelja, a na njenom mestu nikla je nova stambena zgrada. Ostavština Magdalene i Svetozara Vidakovića, koja je trebalo da služi unapređivanju matematičkih i prirodnih nauka, na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice takođe je srušena, a na njenom mesto je sada poslovni prostor. Na mestu kuće u Sarajevskoj 64a, koju je berberin Đorđe Micković namenio nagrađivanju radova iz oblasti proučavanja kancera, podignuta je višespratnica. Istu sudbinu dočekala je i Zadužbina Mike M. Radivojevića u Hadži Prodanovoj 20.
Da li zbog princeze od Lihtenštajna, koja je tada bila gošća Hotela, ili su u pitanju neki drugi razlozi, Republička građevinska inspekcija još jednom je obišla podrumske prostorije Zadužbine, ali ne i Hotel koji se nalazi na prvom spratu.
- Nismo bili u Hotelu, ali nismo ni jedini koji bi trebalo da prekontrolišu stanje u ovoj zadužbini. Gde su turistička, tržišna i inspekcija rada - kaže Milan Miljević, državni sekretar za sektor urbanizama u Ministarstvu za infrastrukturu, koji je ranije potvrdio „Blicu“ da Hotel „Rezime Kraun“ nema upotrebnu dozvolu.
Zadužbinu od 1946. godine koristi preduzeće „Jugoelektro“ i jedino ono i „Rezime grup“, u čijem se vlasništvu nalazi Hotel, imaju koristi od imovine Nikole Spasića. Ovaj dobrotvor je testamentom 1912. godine kuću u Knez Mihailovoj 33 ostavio srpskom narodu za ostvarenje privrednih, kulturnih i zdravstvenih ciljeva. Pre nego što je nacionalizovana, od njenih sredstava sagrađene su tri bolnice, Dom za stare i Staro sajmište.
Nebriga o ostavštinama poznatih srpskih dobrotvora nije od juče. Više od 400 zadužbina i fondova odavno ne služe ciljevima koji su testamentom odredili poznati književnici, naučnici i privrednici. Oni su Beogradu ostavili ukupno 95 zadužbina. Neke su prodate ili čak srušene, a samo nekolicina služi pravoj svrsi.
- Jedan jako uzak krug ljudi raspolaže ogromnom imovinom, na najatraktivnijim mestima u Beogradu. Ubiraju novac, a niko ne može da zna kuda idu te pare. Svi se oglušuju o zakon. Čak i od onih Zadužbina čiji je rad obnovljen, koristi ima samo mala grupa ljudi - priča Gorica Mojović, pomoćnik v.d. gradonačelnika, zadužen za kulturu.
Malo je poznato da je zgradu Hotela „Balkan“ Bosiljka Goluba S. Janića testamentom ostavila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. On je trebalo da služi izgradnji novih osnovnih škola i finansiranju rada Akademije. Međutim, Hotel je nedavno prodat i sada se nalazi u privatnom vlasništvu.
- Naši advokati čine sve da isprave nanetu nepravdu. Pitanje je šta mogu da učine. U našem holu ispisana su imena svih dobrotvora, a raspolažemo sa samo 10 fondova i zadužbina. Pre 60 godina imali smo ih ukupno 78 - kaže Ljiljana Perović, iz SANU.
Slično je i s imovinom Beogradskog univerziteta, koji je nekad bio među najbogatijim na svetu. Između dva rata raspolagao je sa više od 80 fondova i zadužbina, a povraćeno je svega 13.
Beogradske zadužbine i njihovi ciljevi „u opasnosti“ su još od 1965. godine, kada su postale državno vlasništvo. U njima su otvarana preduzeća, smeštani državni činovnici i radnici. Ipak, najveće zloupotrebe dešavaju se devedesetih godine, kada su neke zadužbine prodate privatnim preduzećima, a stanovi u kojima su živela fizička lica otkupljeni. Bitka za njihov povraćaj unapred je osuđena na propast.
Mnogi su, međutim, pod plaštom dobročinstva pod svoje okrilje preuzeli zadužbine. Bilo je dovoljno da oforme upravljački organ i zatraže od Ministarstva kulture da obnove rad zadužbine. Ubrzo zatim to se i odobrava.
- Postavlja se pitanje kako je moguće da privatna lica koja nemaju nikakve veze sa zadužbinarima mogu da dobiju dozvolu da njima raspolažu, a institucija kao što je Beogradski univerzitet ne može da ih povrati - kaže Gorica Mojović, i dodaje da joj nije poznato da njihov rad iko kontroliše.
Da je tako, potvrđuju i u Ministarstvu za kulturu, koje je pre petnaestak godina raznim asocijacijama i privatnim licima davalo rešenje za upravljanje imovinom zadužbinara.
- Po važećem zakonu o zadužbinama mi nemamo nadležnost za kontrolu sprovođenja ciljeva zadužbina. To mogu samo opštine. Ipak, u njima nema obučenih kadrova, pa je kontrola gotovo nikakva - priča Novica Antić iz Ministarstva kulture, i dodaje da od 2002. godine nije izdato nijedno rešenje.
Uspostavljanje ponovne kontrole nad radom zadužbina, kažu u Ministarstvu kulture, moguće je samo uz novi zakon koji bi predvideo formiranje uprave fondova i zadužbina.
- Ovaj organ kontrolisao bi sprovođenje ciljeva zadužbina i dao mu velike nadležnosti. Trenutno se radi na novom zakonu. Ipak ni to nije dovoljno. Bez zakona o denacionalizaciji ništa se neće promeniti - tvrdi Antić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49958
Država ne brine o zadužbinama
Autor: Nataša Korlat | Foto: V. Lalić | 20.07.2008 - 00:39
Hotel „Rezime Kraun“ u Zadužbini Nikole Spasića u Knez Mihailovoj ulici ni pored brojnih neregularnosti neće biti zatvoren. Iako je Ministarstvo za infrastrukturu još pre mesec dana najavilo da će građevinska inspekcija obići Hotel i preduzeti neophodne mere, to se nije dogodilo. On i danas radi, a poslednja volja čuvenog beogradskog trgovca ni posle gotovo 100 godina nije ispoštovana.
Poslovni centar na mestu zadužbine
Zadužbina Tase Milenkovića u Gospodar Jovanovoj ulici 51 srušena je do temelja, a na njenom mestu nikla je nova stambena zgrada. Ostavština Magdalene i Svetozara Vidakovića, koja je trebalo da služi unapređivanju matematičkih i prirodnih nauka, na uglu Knez Mihailove i Čika Ljubine ulice takođe je srušena, a na njenom mesto je sada poslovni prostor. Na mestu kuće u Sarajevskoj 64a, koju je berberin Đorđe Micković namenio nagrađivanju radova iz oblasti proučavanja kancera, podignuta je višespratnica. Istu sudbinu dočekala je i Zadužbina Mike M. Radivojevića u Hadži Prodanovoj 20.
Da li zbog princeze od Lihtenštajna, koja je tada bila gošća Hotela, ili su u pitanju neki drugi razlozi, Republička građevinska inspekcija još jednom je obišla podrumske prostorije Zadužbine, ali ne i Hotel koji se nalazi na prvom spratu.
- Nismo bili u Hotelu, ali nismo ni jedini koji bi trebalo da prekontrolišu stanje u ovoj zadužbini. Gde su turistička, tržišna i inspekcija rada - kaže Milan Miljević, državni sekretar za sektor urbanizama u Ministarstvu za infrastrukturu, koji je ranije potvrdio „Blicu“ da Hotel „Rezime Kraun“ nema upotrebnu dozvolu.
Zadužbinu od 1946. godine koristi preduzeće „Jugoelektro“ i jedino ono i „Rezime grup“, u čijem se vlasništvu nalazi Hotel, imaju koristi od imovine Nikole Spasića. Ovaj dobrotvor je testamentom 1912. godine kuću u Knez Mihailovoj 33 ostavio srpskom narodu za ostvarenje privrednih, kulturnih i zdravstvenih ciljeva. Pre nego što je nacionalizovana, od njenih sredstava sagrađene su tri bolnice, Dom za stare i Staro sajmište.
Nebriga o ostavštinama poznatih srpskih dobrotvora nije od juče. Više od 400 zadužbina i fondova odavno ne služe ciljevima koji su testamentom odredili poznati književnici, naučnici i privrednici. Oni su Beogradu ostavili ukupno 95 zadužbina. Neke su prodate ili čak srušene, a samo nekolicina služi pravoj svrsi.
- Jedan jako uzak krug ljudi raspolaže ogromnom imovinom, na najatraktivnijim mestima u Beogradu. Ubiraju novac, a niko ne može da zna kuda idu te pare. Svi se oglušuju o zakon. Čak i od onih Zadužbina čiji je rad obnovljen, koristi ima samo mala grupa ljudi - priča Gorica Mojović, pomoćnik v.d. gradonačelnika, zadužen za kulturu.
Malo je poznato da je zgradu Hotela „Balkan“ Bosiljka Goluba S. Janića testamentom ostavila Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. On je trebalo da služi izgradnji novih osnovnih škola i finansiranju rada Akademije. Međutim, Hotel je nedavno prodat i sada se nalazi u privatnom vlasništvu.
- Naši advokati čine sve da isprave nanetu nepravdu. Pitanje je šta mogu da učine. U našem holu ispisana su imena svih dobrotvora, a raspolažemo sa samo 10 fondova i zadužbina. Pre 60 godina imali smo ih ukupno 78 - kaže Ljiljana Perović, iz SANU.
Slično je i s imovinom Beogradskog univerziteta, koji je nekad bio među najbogatijim na svetu. Između dva rata raspolagao je sa više od 80 fondova i zadužbina, a povraćeno je svega 13.
Beogradske zadužbine i njihovi ciljevi „u opasnosti“ su još od 1965. godine, kada su postale državno vlasništvo. U njima su otvarana preduzeća, smeštani državni činovnici i radnici. Ipak, najveće zloupotrebe dešavaju se devedesetih godine, kada su neke zadužbine prodate privatnim preduzećima, a stanovi u kojima su živela fizička lica otkupljeni. Bitka za njihov povraćaj unapred je osuđena na propast.
Mnogi su, međutim, pod plaštom dobročinstva pod svoje okrilje preuzeli zadužbine. Bilo je dovoljno da oforme upravljački organ i zatraže od Ministarstva kulture da obnove rad zadužbine. Ubrzo zatim to se i odobrava.
- Postavlja se pitanje kako je moguće da privatna lica koja nemaju nikakve veze sa zadužbinarima mogu da dobiju dozvolu da njima raspolažu, a institucija kao što je Beogradski univerzitet ne može da ih povrati - kaže Gorica Mojović, i dodaje da joj nije poznato da njihov rad iko kontroliše.
Da je tako, potvrđuju i u Ministarstvu za kulturu, koje je pre petnaestak godina raznim asocijacijama i privatnim licima davalo rešenje za upravljanje imovinom zadužbinara.
- Po važećem zakonu o zadužbinama mi nemamo nadležnost za kontrolu sprovođenja ciljeva zadužbina. To mogu samo opštine. Ipak, u njima nema obučenih kadrova, pa je kontrola gotovo nikakva - priča Novica Antić iz Ministarstva kulture, i dodaje da od 2002. godine nije izdato nijedno rešenje.
Uspostavljanje ponovne kontrole nad radom zadužbina, kažu u Ministarstvu kulture, moguće je samo uz novi zakon koji bi predvideo formiranje uprave fondova i zadužbina.
- Ovaj organ kontrolisao bi sprovođenje ciljeva zadužbina i dao mu velike nadležnosti. Trenutno se radi na novom zakonu. Ipak ni to nije dovoljno. Bez zakona o denacionalizaciji ništa se neće promeniti - tvrdi Antić.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=49958
Ambassador
Advanced
Fašisti, uništavaju sklupture... :rant: Di će im duša?!?!
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/galerija/index.php?nav_category=99
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/galerija/index.php?nav_category=99
jovanovm
Advanced
Iskreno, nisam mislio da ce te skulpture preziveti i dan u normalnom Beogradu... pozitivno sam iznenadjen da nisu apsolutno sve unistene.
bigvlada
Advanced
Više od polovine gradilišta nije adekvatno obezbeđeno
Ne poštuju brojne propise
Autor: Ana Bokonjić | Foto: V. Lalić | 24.07.2008 - 11:02
Beogradska gradilišta uglavnom nisu propisno obezbeđena i opasna su za radnike, ali i za prolaznike i komšije. Propisi se ne poštuju dok inspektori ne upozore ili ne zaprete prekršajnim prijavama izvođačima radova, ali neka gradilišta se ni tada ne obezbede po propisima.
Ne poštuju pravila
Prema propisima gradilišta bi trebalo da su obezbeđena „punom ogradom“ koja podrazumeva metalnu ogradu visine preko dva metra, ali se zapravo najčešće obezbeđuju „Gigant“ ogradom od plastike, visokom oko 170 centimetara. Kako neka gradilišta nemaju ni fizičko obezbeđenje, na gradilišta se mogu ušetati i radoznali posetioci za koje je ovo mesto opasno. Nije međutim bezbedno ni za radnike pošto ne nose odgovarajuću opremu koja podrazumeva kacige, sigurnosne pojaseve i u nekim slučajevima rukavice. Predviđene kazne za različita nepoštovanja pravila se kreću čak u rasponu od 5.000 do milion dinara, ali pravila nisu striktna, pa se često pronalaze „rupe“ u zakonu.
U Dubljanskoj 6 je pre desetak dana sa krova gradilišta pala daska teška oko sto kilograma. Ovo gradilište, po oceni nadležnog inspektora nije bilo dobro obezbeđeno. Nedostajala mu je puna ograda, znaci upozorenja i obaveštenja, krovna zaštita, kao i prikladna zaštitna oprema za radnike. Međutim, ni posle negativne ocene inspektora i upozorenja o pokretanju prekršajnog postupka, vlasnik ni do danas nije ispoštovao sva pravila. Iako je stavio punu ogradu umesto najlonske, kao i tablu upozorenja koju takođe nije imao, o bezbednosti radnika još uvek niko ne vodi računa. Reporter „Blica“ ih je juče zatekao na krovu četvorospratnice bez pojaseva, zaštitnog užeta i šlemova. Većina radnika po beogradskim gradilištima radi „na crno“, pa nemaju pravo ni na zdravstveno, penziono osiguranje ili odštetu, ukoliko im se nešto dogodi na gradilištu.
- Dešava se čak da vlasnici na početku radova nemaju ni građevinsku dozvolu, ali nabave je „preko noći“, na ko zna koji način. Više od 50 odsto gradilišta nije dovoljno obezbeđeno. Treba da se dogodi neka nesreća, pa da se malo potrude. Ali i tada je to često površno, a neki čak ni „prstom ne mrdnu“ - priča izvor blizak gradskoj građevinskoj inspekciji.
Po ocenama ovog izvora, ali i radnika pojedinih gradilišta koji se nisu mogli predstaviti jer bi im to ugrozilo posao, kako kažu „građevinska mafija“ je jača nego ikad. Imaju svoje veze u sudovima, inspekcijama, pa i ukoliko se nešto desi do parnice dolazi retko, a i kad dođe, postupak se često produžava dok ne zastari.
- Problemi koji postoje su strašni. Pišu se „svakojaki zapisnici“, često bez broja, nepotpuni su, a neretko i nepotpisani. Kada se povede postupak protiv izvođača radova, on menja adrese stanovanja, a na gradilištu ga je nemoguće naći, pa mu se onda često i ne može uručiti poziv. Tako se radi u nedogled, pa se često stambeni objekat i izgradi, bez obzira što propisi nisu ispoštovani - priča naš izvor.
Tako da uopšte ne čudi što je greda teška 100 kilograma pala preko ulice i uništila taksi vozilo. Na sreću pa nije bilo mrtvih, prokomentarisale su tada komšije u Dubljanskoj koje su se već navikle da podnose buku i prašinu i sklanjaju svoju decu sa ulice.
Ne čudi ni što se svaki dan na beogradskim gradilištima povredi desetak radnika kad nemaju potrebnu opremu, a prema podacima u koje je uvid imao i reporter „Blica“, neki od njih su čak i zdravstveno nesposobni da obavljaju poslove za koje su zaduženi na gradilištima.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=50447
Ne poštuju brojne propise
Autor: Ana Bokonjić | Foto: V. Lalić | 24.07.2008 - 11:02
Beogradska gradilišta uglavnom nisu propisno obezbeđena i opasna su za radnike, ali i za prolaznike i komšije. Propisi se ne poštuju dok inspektori ne upozore ili ne zaprete prekršajnim prijavama izvođačima radova, ali neka gradilišta se ni tada ne obezbede po propisima.
Ne poštuju pravila
Prema propisima gradilišta bi trebalo da su obezbeđena „punom ogradom“ koja podrazumeva metalnu ogradu visine preko dva metra, ali se zapravo najčešće obezbeđuju „Gigant“ ogradom od plastike, visokom oko 170 centimetara. Kako neka gradilišta nemaju ni fizičko obezbeđenje, na gradilišta se mogu ušetati i radoznali posetioci za koje je ovo mesto opasno. Nije međutim bezbedno ni za radnike pošto ne nose odgovarajuću opremu koja podrazumeva kacige, sigurnosne pojaseve i u nekim slučajevima rukavice. Predviđene kazne za različita nepoštovanja pravila se kreću čak u rasponu od 5.000 do milion dinara, ali pravila nisu striktna, pa se često pronalaze „rupe“ u zakonu.
U Dubljanskoj 6 je pre desetak dana sa krova gradilišta pala daska teška oko sto kilograma. Ovo gradilište, po oceni nadležnog inspektora nije bilo dobro obezbeđeno. Nedostajala mu je puna ograda, znaci upozorenja i obaveštenja, krovna zaštita, kao i prikladna zaštitna oprema za radnike. Međutim, ni posle negativne ocene inspektora i upozorenja o pokretanju prekršajnog postupka, vlasnik ni do danas nije ispoštovao sva pravila. Iako je stavio punu ogradu umesto najlonske, kao i tablu upozorenja koju takođe nije imao, o bezbednosti radnika još uvek niko ne vodi računa. Reporter „Blica“ ih je juče zatekao na krovu četvorospratnice bez pojaseva, zaštitnog užeta i šlemova. Većina radnika po beogradskim gradilištima radi „na crno“, pa nemaju pravo ni na zdravstveno, penziono osiguranje ili odštetu, ukoliko im se nešto dogodi na gradilištu.
- Dešava se čak da vlasnici na početku radova nemaju ni građevinsku dozvolu, ali nabave je „preko noći“, na ko zna koji način. Više od 50 odsto gradilišta nije dovoljno obezbeđeno. Treba da se dogodi neka nesreća, pa da se malo potrude. Ali i tada je to često površno, a neki čak ni „prstom ne mrdnu“ - priča izvor blizak gradskoj građevinskoj inspekciji.
Po ocenama ovog izvora, ali i radnika pojedinih gradilišta koji se nisu mogli predstaviti jer bi im to ugrozilo posao, kako kažu „građevinska mafija“ je jača nego ikad. Imaju svoje veze u sudovima, inspekcijama, pa i ukoliko se nešto desi do parnice dolazi retko, a i kad dođe, postupak se često produžava dok ne zastari.
- Problemi koji postoje su strašni. Pišu se „svakojaki zapisnici“, često bez broja, nepotpuni su, a neretko i nepotpisani. Kada se povede postupak protiv izvođača radova, on menja adrese stanovanja, a na gradilištu ga je nemoguće naći, pa mu se onda često i ne može uručiti poziv. Tako se radi u nedogled, pa se često stambeni objekat i izgradi, bez obzira što propisi nisu ispoštovani - priča naš izvor.
Tako da uopšte ne čudi što je greda teška 100 kilograma pala preko ulice i uništila taksi vozilo. Na sreću pa nije bilo mrtvih, prokomentarisale su tada komšije u Dubljanskoj koje su se već navikle da podnose buku i prašinu i sklanjaju svoju decu sa ulice.
Ne čudi ni što se svaki dan na beogradskim gradilištima povredi desetak radnika kad nemaju potrebnu opremu, a prema podacima u koje je uvid imao i reporter „Blica“, neki od njih su čak i zdravstveno nesposobni da obavljaju poslove za koje su zaduženi na gradilištima.
Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=50447
Jel se ovde neko zaje*******ava? Zakazano je rušenje još pre 2 godine, ali se skupilo 20 šabana koji ne daju da se ruši i to je to? Nema rušenja? Ajde ja da dignem kuću na Trgu i sakupim ortake i kao ne damo da mi sruše kuću.Milance":3axg81ij je napisao(la):
O Bože, ova Srbija ne prestaje da me iznenađuje.
Vjerica Radeta, poslanica Onostranke u Skupstini Srbije, "upozorila je" danas "zutog diktatora, Borisa Broza, kako voli da ga zove" da je, kako je navela, sve izdajnike u Srbiji stigla Bozja kletva.
Radeta je dalje rekla da ako vlasti u Srbiji nastave ovako da se ponasaju mogu zavrsiti kao Obrenovic (za one koji su bezali sa casova istorije, ta dinastija je zbacena sa vlasti u Srbiji tako sto je grupa oficira izmasakrirala kralja Aleksandra i zenu mu kraljicu Dragu i bacili ih sa balkona dvora), te da mozda nece biti te srece kao Zoran Djindjic (sta je to srecno ako te jedan dripac, srBski heroj, koji da ne bejase rata ne bi imao sta da radi u zivotu, zvekne snajperom) jer Bozja kazna stize do sedmog kolena, a prema nekim misljenjima, i do 11. Tako da u amanet potomcima ostavljamo sledecu zastrasujucu cinjenicu - ako cukun-cukun-cukun unuk Borisa Tadica umre nekom strasnom smrcu, znajte deco nasa, da je to Bozja kletva sto uhapsise dr Dabica.
Na tragikomicnoj konferenciji za stampu Radeta je rekla da nije primetila da su patriote tukle novinare, sto je na neki nacin i istina jer je prebijen snimatelj, a ne novinar TV B92, koji je u opasnosti da ostane laksi invalid. Medjutim, ova gospodza i za to ima objasnjenje - krivi su infiltrirani provokatori Borisa Tadica.
Ona je ipak upozorila medije da se osveste, ali koje ce posledice neosvescivanja istih ostavila je medijima sami da zakljuce. Imajuci u vidu skorasnje dogadjaje, nije tesko zakljuciti sta se pod tim podrazaumeva.
Radeta je dalje rekla da ako vlasti u Srbiji nastave ovako da se ponasaju mogu zavrsiti kao Obrenovic (za one koji su bezali sa casova istorije, ta dinastija je zbacena sa vlasti u Srbiji tako sto je grupa oficira izmasakrirala kralja Aleksandra i zenu mu kraljicu Dragu i bacili ih sa balkona dvora), te da mozda nece biti te srece kao Zoran Djindjic (sta je to srecno ako te jedan dripac, srBski heroj, koji da ne bejase rata ne bi imao sta da radi u zivotu, zvekne snajperom) jer Bozja kazna stize do sedmog kolena, a prema nekim misljenjima, i do 11. Tako da u amanet potomcima ostavljamo sledecu zastrasujucu cinjenicu - ako cukun-cukun-cukun unuk Borisa Tadica umre nekom strasnom smrcu, znajte deco nasa, da je to Bozja kletva sto uhapsise dr Dabica.
Na tragikomicnoj konferenciji za stampu Radeta je rekla da nije primetila da su patriote tukle novinare, sto je na neki nacin i istina jer je prebijen snimatelj, a ne novinar TV B92, koji je u opasnosti da ostane laksi invalid. Medjutim, ova gospodza i za to ima objasnjenje - krivi su infiltrirani provokatori Borisa Tadica.
Ona je ipak upozorila medije da se osveste, ali koje ce posledice neosvescivanja istih ostavila je medijima sami da zakljuce. Imajuci u vidu skorasnje dogadjaje, nije tesko zakljuciti sta se pod tim podrazaumeva.
dragan
Professional
http://youtube.com/watch?v=GWGFrrbGyRI
SRS preti Tadiću zbog izdaje
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=25&nav_id=310164
bigvlada
Advanced
A da neko pošalje dotičnu gospođu u instituciju gde se meso seče kašikom na određeno vreme jer poziva na rušenje ustavnog poretka? Svaka normalna zemlja ima nultu toleranciju prema ljudima koji prete predsedniku.
dragan
Professional
Zahtevi da tužilaštvo reaguje
ceo text : http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=07&dd=26&nav_id=310235
jovanovm
Advanced
Protiv sam zabrane te stranke zato sto je to:
a) protivustavno i moralno pogresno
b) kontraproduktivno
that said, mislim da njihovi funkcioneri moraju da odgovaraju krivicno za ono sto govore, ukljucujuci novcane kazne i zatvor.
a) protivustavno i moralno pogresno
b) kontraproduktivno
that said, mislim da njihovi funkcioneri moraju da odgovaraju krivicno za ono sto govore, ukljucujuci novcane kazne i zatvor.