Do sada najopasnije upozorenje Borisu Tadiću
Predsedniku Srbije prete ubistvom
Autor: Tanja Nikolić Đaković | 05.05.2008 - 07:13
Predsedniku Srbije Borisu Tadiću prete ubistvom, saznaje „Blic“. Srpski predsednik se, u pretećem pismu koje je dobio, između ostalog, proziva da će „položiti račune za izdaju zemlje i da će kao dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono što mu sleduje - metak u čelo“.
U pismu, između ostalog, piše: „Samo vi, izdajnici, imajte na umu da je najteže krivično delo izdaja naroda i države, a to je baš ono što vi činite. I nemojte biti sigurni da vas zbog toga neće stići ruka pravde i sa najstrožom mogućom kaznom.“ Pismo je, prema nezvaničnim saznanjima „Blica“, navodno poslato iz SAD, iz Čikaga, ali se pretpostavlja da je ipak upućeno iz Srbije. Ovo pismo, u koje je „Blic“ imao uvid, samo je jedno u nizu pretećih pisama koja stižu na adresu predsednika republike, a koja najavljuju i prizivaju atentat.
Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, juče nam je kratko rekao da nije u mogućnosti da nam ništa detaljnije kaže i da mora da se konsultuje sa tužiocem kako bi nam pružio više informacija. Iako je „Blic“ imao uvid u sadržaj ovog pisma i juče je dobio potvrdu nekoliko državnih funkcionera o njegovoj verodostojnosti (a koji nisu želeli da komentarišu u ime predsednika pre nego što on to sam uradi), u kabinetu predsednika republike juče su odbili da komentarišu naša saznanja.
Pretnje koje stižu na adresu predsednika Srbije intenzivirane su nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, kao i posle potpisivanja sporazuma o pridruživanju i asocijaciji sa EU i koincidiraju sa sadašnjim vremenom u kojem se predsednik, u izjavama političkih protivnika, proglašava izdajnikom srpskih nacionalnih interesa.
Dobrivoje Radovanović, bivši direktor Instituta za kriminološka istraživanja, upozorava da policija, tužilaštvo i obaveštajne službe hitno moraju da reaguju. Napominje i da predsednik nema pravo da o ovome ćuti.
- I kod Đinđića smo napravili grešku skrivajući informacije o pretnjama i rizicima, nismo čak proglasili ni atentat kod hale „Limes“ pravim imenom, da se to ne bi izvrglo podsmehu i naružio premijer, jer nije bio pogodan momenat. Sada predsednik i oni koji ga savetuju i brinu o njegovoj bezbednosti ponavljaju grešku, skrivajući pravo stanje. Zaboravljaju činjenicu da je izlaganje tih stvari javnosti brana da do atentata ne dođe. To, ujedno, ne znači da tajna policija i tužilac ne treba da rade svoj posao - napominje Radovanović.
On veruje da su predsednika Tadića ubedili, ne precizirajući o kome je reč, da ne treba da izlazi u javnost s tom informacijom i da treba da se oseća spokojnije ako o tome ćuti. Naš sagovornik napominje da je predsednik, ukoliko dobija pretnje a oseća se spokojnim, više izložen opasnosti. Radovanović tvrdi da bi, naprotiv, predsedniku trebalo skrenuti pažnju na svu ozbiljnost pretnji.
Za Radovanovića nije beznačajna ni činjenica da su se, nakon potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u Luksemburgu, pojavili i plakati na kojima predsednika uz vicepremijera Božidara Đelića, proglašavaju izdajnikom.
- Sve je to deo istog miljea, istog sistema vrednosti. A, kada su političke vrednosti obojene strašnim negativnim emocijama, onda su nasilje, ubistva prirodna pojava, skoro uobičajeno reagovanje. Zato policija, tužilaštvo i tajne službe hitno moraju da daju odgovor na pitanje da li se iza pretećeg pisma krije neka zaista dobro organizovana teroristička grupa sa vrlo crnim pobudama, najgore vrste, ideološki obojena nacionalizmom, odnosno šovinizmom, ili bu**** koja se zabavlja. U svim tim slučajevima država mora da bude vrlo obazriva, tim pre što je imala negativna iskustva sa ubistvom premijera Đinđića - kategoričan je Radovanović.
Postoji, inače, čitava serija pisama poslatih iz Čikaga koja su stigla na adresu predsednika Skupštine Olivera Dulića, šefa Nacionalne kancelarije za saradnju s Haškim tribunalom Rasima Ljajića, tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, kao i sudije Nate Mesarović, koja je predsedavala veću na suđenju za ubistvo premijera Đinđića... Policija, tužilaštvo i tajne službe nisu do sada utvrdili da li su ona zaista poslata iz Čikaga.
Kada je reč o političkim izjavama, koje nemaju predviđene limite dokle smeju da idu, a kojima dominira mržnja prema političkom protivniku, one, slažu se analitičari, daju snažan motiv onima koji se identifikuju sa političarima, i njihovu želju za osvetom shvataju kao snažan poziv za pokretanje na akciju i na linč.
Iako i same pretnje pismom upućene predsedniku, psiholog Žarko Trebješanin smatra vrlo opasnim, za njega su, ipak, plakati na kojima se predsednik i vicepremijer proglašavaju državnim neprijateljima daleko zlokobniji.
- Za pismo ne mora niko da zna, a kada plakatima oblepite ceo grad, to stvara zlu krv, nezdravu atmosferu. To više nisu samo reči. To je poziv na akciju, onu najapsurdniju, najcrnju, to je poziv na ubistvo i građanski rat. Uz to, vi optužujete i sve koji glasaju za izdajnike da su izdajnici - kaže Trebješanin.
On takođe uočava jednu važnu činjenicu, a to je da pismo može da napiše i jedna osoba, a da bi se toliki plakati zalepili, to već mora da bude organizovano, tu je i štamparija i oni koji lepe plakate...
- Nejasno je, međutim, kako policija ne uspeva da pronađe počinioce, iako je tužilac naveo da je to delo ugrožavanja bezbednosti predsednika i vicepremijera, i kada je očigledno da oko toga ne stoji samo jedan čovek. Neverovatno! - zaključuje Trebješanin.
On podseća da se potcenjuje izgovorena reč koja može biti ubojitija od metka, „jer nekad metak promaši, a reč koja stalno gađa u isti cilj, često je priprema za delovanje, za akciju“. Trebješanin strahuje da zaoštravanje podele na „patriote“, „izdajnike“ i „plaćenike“ stvara sve uslove koje u krajnjoj liniji mogu voditi ka građanskom ratu. Zato upozorava na to da mogu da postoje politička neslaganja, ali, kako kaže, granica nikako ne sme da se pređe. S druge strane granice upravo je etiketiranje političkog neistomišljenika za državnog neprijatelja, te ako se tako neko obeleži, onda je, smatra Žarko Trebješanin, sve dozvoljeno, pa i atentat, dakle - ubistvo.
Anastasijević: Tadić da sazove Nacionalni savet za bezbednost
Dejan Anastasijević, novinar „Vremena“, koji je i sam proglašavan od određenih političkih struktura izdajnikom, pre no što su bačene bombe na njegov stan, nije želeo da komentariše svoj slučaj, ali napominje da nadležne službe pod hitno treba da istraže ko stoji iza pretnji smrću predsedniku Srbije, inače će postojati sumnja da direktno stoje iza njega.
On naglašava da su preteća pisma deo stare tehnologije službi bezbednosti u cilju zastrašivanja, ali preteća pisma, plakate, kao i spaljivanje slike Tadića u Mitrovici i poruku da će i njega spaliti kada dođu do njega, treba ozbiljno shvatiti.
- Čini mi se da te marginalne grupice koje lepe plakate i upućuju pretnje ne bi mogle da deluju, u najmanju ruku, bez blagoslova, a možda i uz pomoć nadležnih službi bezbednosti. Sve više to liči na organizovanu kampanju koja i podseća na kampanju vođenu u mesecima pre atentata na Đinđića. S obzirom na to da smo pre pet godina izgubili premijera, ove pretnje, čak i da iz ovih pretnji ne stoji obaveštajno podzemlje, trebalo bi ozbiljno shvatiti. Podsećam da postoji Nacionalni savet za bezbednost i da je Tadić ovlašćen da ga sazove - navodi Anastasijević.
Potraga za autorima plakata o „državnim neprijateljima“
Kao reakcija na potpis stavljen u Luksemburgu na sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU, na beogradskim ulicama osvanuli su plakati na kojima je preko fotografije na kojoj su predsednik Tadić i vicepremijer Božidar Đelić ispisano „državni neprijatelji“.
- Povodom ovih plakata mi smo preduzeli odgovarajuće zakonske mere i podneli policiji nalog za prikupljanje potrebnih informacija kako bi se identifikovali počinioci krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti predsednika Srbije i potpredsednika Vlade - kaže Tomo Zorić, portparol republičkog javnog tužioca.
Na plakatima na kojima se predsednik države i vicepremijer nazivaju državnim neprijateljima, potpisana je organizacija „Familija srpskih navijača“. Reč je o fotografiji Tadića i Đelića snimljenoj u Luksemburgu, pri potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Pored ovih plakata je slika Puniše Račića, srpskog poslanika u parlamentu Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca, koji je ubio tri hrvatska poslanika.
Izvor:Blic
http://www.blic.co.yu/temadana.php?id=40322
Ovo čisto da se podsetimo gde živimo
