Zuma
Professional
- Učlanjen(a)
- 19.05.2009.
- Poruke
- 10.246
- Pohvaljen
- 24.656
Da ponovo par slika koje sam postavio još u leto 2014., u pokušaju da na samom početku objasnim zašto je Savski amfitetar sasvim poseban, odnosno od čega će morati da se polazi kada se razmišlja u urbanističkim principima koji treba da diktiraju rešenja na ovom mestu. Izvor ograničenja je dakle već formirana, stara urbana matrica koja se mora čuvati, ali koja je loše povezana, sa lošim saobraćajem, zatim oblik terena i prisustvo reke. Ovo ograničava obim i vrstu aktivnosti koju treba razvijati u starom gradu (dakle ne svaki biznis, ne svi sadržaji, i ne bilo kakva arhitektura), zahteva da svako rešenje prati promišljena ideja o svim tipovima saobraćaja i komunikacija koji to rešenje može podržati na ovako infrastrukturno kritičnom mestu, i na kraju zahteva jasnu svest o tome koliko je Savski amfitetar ključan za panoramu i istorijski identitet grada. U vezi ovog poslednjeg sam jedva nekako iskopao relativno pristojnu sliku reljefa grada (pošto iz nekog neobjašnjovog razloga ne postoji ni jedna zaista dobra, iako bi reljef trebalo da bude jedna od osnova planiranja)
Ovde se dobro vidi da je dno Savskog amfiteatra fokus svih pogleda, dakle mesto kroz koje svi oni prolaze. Odakle god da se gleda, sa bilo koje padine ili viših zgrada po čitavom krugu od 360 stepeni oko njega, uvek pogled prelazi preko SA.
Ovo znači da se u čitavom Savskom amfiteatru MORAJU graditi samo niske zgrade. I upravo je to planovima i bilo predviđeno, što ste mogli pročitati u deklaraciji Akademije arhitekture. Zašto moraju? Zato što je u suprotnom "cena" tog gubitka prevelika. Naime, ako u sredini napravite nešto visoko, sa tog objekta ćete zaista dobiti dobar pogled. Ali, prvo,
ne tako dobar kao sa viših objekata po obodu SA (ili grada), jer se sa tih (već i po terenu viših) mesta vidi sve što se vidi i iz centra SA, i još čitav, posebno zanimljiv SA pride, i drugo,
zato što gradnjom samo par zgrada u centru kruga SVI po njegovom obimu gube pogled, a njih potencijalno ima mnogo više. Zauzimanje centra lako kvari vidik SVIMA unaokolo. Pa se takva "trampa" ne isplati, bar ne gradu, jer sem gubitka istorijskog vizuelnog identiteta, više vidikovaca i zgrada gubi pogled nego što što ga novih zgrada dobija. Pa je i po kulturnom i po numeričkom kriterijumu to loša ideja.
Sledeće su takođe stare slike da bi se olakšala vizuelizacija oblika terena u SA, odnosno "kotline". Ovde se jednostavnije vidi kolika se vizuelna šteta pravi ako se u sredni kotline pravi bilo šta visoko, umesto po njenim obodima i dalje, svuda unaokolo. Površina dna SA je mala u odnosu na ukupnu površinu grada, pa dobrih mesta za pravljenje kula ima na pretek. Ne gubi se puno, a mnogo se dobija. Inače, ovde je konkretno bila ideja da se pokaže da je biciklistička staza duž obale Save po važnosti na višem mestu u hijerarhiji od bilo koje druge biciklističke saobraćajnice u gradu. To je naša magistrala, auto put. I zbog važnosti mesta koje treba da spoji, i zato što (zbog oblika terena) uopšte ne postoji druga putanja kuda se ona može provući. Čisto da bi se videlo kolika je zaista tragedija previše uska obala u BNV-u. Ali sada može poslužiti i kao ilustracija oblika terena i indikacija granice koju postavlja reka.
A ovo je trebalo da dočara da se "zidom" od visokih zgrada prostor oblika polukružnog amfitetra pretvara u zatvorenu kotlinu, što menja čak i mikro klimu centra grada, da ne spominjem vidike i panoramu Beograda o kojima sada pričam. Nažalost, dodatkom tri maltene spojene kule Skyline-a koje sada prodiru u unutrašnjost ovog prostora, duž trase auto puta, ovaj plavi "zid" sada skreće u obliku slova Г i odlazi čak i u unutrašnjost SA. Pa sve postaje JOŠ gore, još zatvorenije, i još ružnije. Ovde imate i visine pojedinih tačaka, pa računajte. Kula Skyline je za razliku od kule u BNV-a kraća, ali na višem terenu, pa će njen vrh verovatno završiti na sličnoj visini. Sad to uporedite sa visinom hrama Svetog Save ili sa Terazijama.
Ovde se dobro vidi da je dno Savskog amfiteatra fokus svih pogleda, dakle mesto kroz koje svi oni prolaze. Odakle god da se gleda, sa bilo koje padine ili viših zgrada po čitavom krugu od 360 stepeni oko njega, uvek pogled prelazi preko SA.
Ovo znači da se u čitavom Savskom amfiteatru MORAJU graditi samo niske zgrade. I upravo je to planovima i bilo predviđeno, što ste mogli pročitati u deklaraciji Akademije arhitekture. Zašto moraju? Zato što je u suprotnom "cena" tog gubitka prevelika. Naime, ako u sredini napravite nešto visoko, sa tog objekta ćete zaista dobiti dobar pogled. Ali, prvo,
ne tako dobar kao sa viših objekata po obodu SA (ili grada), jer se sa tih (već i po terenu viših) mesta vidi sve što se vidi i iz centra SA, i još čitav, posebno zanimljiv SA pride, i drugo,
zato što gradnjom samo par zgrada u centru kruga SVI po njegovom obimu gube pogled, a njih potencijalno ima mnogo više. Zauzimanje centra lako kvari vidik SVIMA unaokolo. Pa se takva "trampa" ne isplati, bar ne gradu, jer sem gubitka istorijskog vizuelnog identiteta, više vidikovaca i zgrada gubi pogled nego što što ga novih zgrada dobija. Pa je i po kulturnom i po numeričkom kriterijumu to loša ideja.
Sledeće su takođe stare slike da bi se olakšala vizuelizacija oblika terena u SA, odnosno "kotline". Ovde se jednostavnije vidi kolika se vizuelna šteta pravi ako se u sredni kotline pravi bilo šta visoko, umesto po njenim obodima i dalje, svuda unaokolo. Površina dna SA je mala u odnosu na ukupnu površinu grada, pa dobrih mesta za pravljenje kula ima na pretek. Ne gubi se puno, a mnogo se dobija. Inače, ovde je konkretno bila ideja da se pokaže da je biciklistička staza duž obale Save po važnosti na višem mestu u hijerarhiji od bilo koje druge biciklističke saobraćajnice u gradu. To je naša magistrala, auto put. I zbog važnosti mesta koje treba da spoji, i zato što (zbog oblika terena) uopšte ne postoji druga putanja kuda se ona može provući. Čisto da bi se videlo kolika je zaista tragedija previše uska obala u BNV-u. Ali sada može poslužiti i kao ilustracija oblika terena i indikacija granice koju postavlja reka.
A ovo je trebalo da dočara da se "zidom" od visokih zgrada prostor oblika polukružnog amfitetra pretvara u zatvorenu kotlinu, što menja čak i mikro klimu centra grada, da ne spominjem vidike i panoramu Beograda o kojima sada pričam. Nažalost, dodatkom tri maltene spojene kule Skyline-a koje sada prodiru u unutrašnjost ovog prostora, duž trase auto puta, ovaj plavi "zid" sada skreće u obliku slova Г i odlazi čak i u unutrašnjost SA. Pa sve postaje JOŠ gore, još zatvorenije, i još ružnije. Ovde imate i visine pojedinih tačaka, pa računajte. Kula Skyline je za razliku od kule u BNV-a kraća, ali na višem terenu, pa će njen vrh verovatno završiti na sličnoj visini. Sad to uporedite sa visinom hrama Svetog Save ili sa Terazijama.
