Pamflet o bulevaru,nastavak propagande od 18 februara,objavljen pre neki dan u vremenu
http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1002bgd.pdf
Evo dela o platanima,i dalje vrte istu pricu i smatraju nas sve idiotima.Koliko ljudi samo dnevno gine u saobracajnim nesrecama u beogradu a oni nadjose da se pravdaju nesretnom devojkom na exitu za koje su krivi ovi profiteri iz exita sto nisu obezbedili kamp mesto,pa ne ukidamo automobilski saobracaj bez obzira sve?Neka navede samo jedan slucaj da je pao platan i povredio nekoga,a pogotovu u bivsem Bulevaru Kralja Aleksandra to jest u sadasnjoj ulici Kralja Aleksandra?
PROTESTI I ODLUČNOST: Prva faza rekonstrukcije počela
je sa protestima građana koji nisu bili spremni da čuju
argumente nadležnih, ubeđeni da je reč o “betonizaciji” Beograda.
Gradonačelnik je bio odlučan, nije se dvoumio da li
da obustavi uklanjanje bolesnih stabala bez obzira na rastući
otpor i komentare. Kad se buka stišala, ostalo je otvoreno
jedno pitanje: da li je zamena platana mogla da se obavlja
sukcesivno? Da li je, pod pritiskom grupe građana koji
terete gradsku vladu za “platanocid”, trebalo sačekati da se
za koju godinu neko drvo sruči na prolaznike, pa onda menjati
platane? Javnost pamti da je na proteklom festivalu
Exit u Novom Sadu jedna devojka poginula, a dvoje mladih
teško povređeno zbog iznenadnog odlamanja grane u kampu;
devetnaestogodišnjoj Subotičanki je pad trulog kestena
teško povredio kičmeni stub; u Sremčici je pod sličnim
okolnostima nastradao jedan petogodišnji dečak. U Vršcu
je tek nakon tih događaja uveden obavezan pregled i uklanjanje
trulih stabala, a tamošnja javnost je manje bučno
izražavala neslaganje sa odlukom lokalne vlasti.
Gradonačelnik Dragan Đilas kaže da je za njega, kao
gradonačelnika pre svega, bezbednost Beograđana na prvom
mestu i da “ne može da rizikuje da neko strada zato
što će za dve-tri godine neko drvo da padne”. “Odluku o
seči stabala u Bulevaru kralja Aleksandra nije doneo nijedan
političar, već stručnjaci. Ova vlast ne može da bude neodgovorna
pa da se oglušuje o studiju kojom su stručnjaci
Šumarskog fakulteta u dva navrata, 2005. i 2008. godine,
upozorili da su platani truli i da ih treba poseći pri prvoj rekonstrukciji.
Po završetku rekonstrukcije drvored duž Bulevara
imaće veći broj stabala nego pre i neuporedivo savremeniji
sistem navodnjavanja koji će garantovati njihovu
dugovečnost”, rekao je gradonačelnik. “Meni je važan
život platana, jer se i sam zalažem da Beograd ima što više
zelenila, ali su mi mnogo važniji životi ljudi.”
Nova stabla sadiće se u saradnji sa Šumarskim fakultetom
i Republičkim šumarskim institutom. Novi drvored,
obećavaju Beograđanima ljudi iz ovih institucija, neće biti
nalik drvoredima u ulicama Kralja Milana ili Nemanjinoj (za
koje ne možemo da kažemo da su lepi u ovoj fazi rasta sadnica)
zato što će biti posađene već formirane sadnice, njihovo
korenje će pod zemljom biti zaštićeno od instalacija,
a sistem navodnjavanja obezbediće bujanje novih biljaka.
Gradonačelnik poziva socijalno odgovorne kompanije da
se uključe u akciju obnove drvoreda u Bulevaru. “Obećali
smo da će taj drvored odmah izgledati kao pravi, što znači
da moramo naći stabla stara 20 godina, gajena na pravilan
način, rasađivana i redovno orezivanog korena. Reč
je o velikim sredstvima, a kako svi znamo da ekonomska
situacija građana nije sjajna, mislim da nije opravdano da
se toliki novac izdvaja iz gradskog budžeta. Smatram da je
to dobra prilika da se socijalno odgovorne kompanije ovog
grada uključe u projekat i zajedno sa nama obnove drvored.
Na taj način Bulevar bi dobio svoj puni izgled i, uprkos
krizi, smatram da postoji dovoljan broj kompanija koje bi
mogle da učestvuju u tom projektu. Sa konkretnom akcijom
počećemo kada se odlučimo za vrstu drvoreda, a dobar
znak je da već ima nekoliko kompanija koje su spremne da
nam pomognu da Bulevar kralja Aleksandra izgleda onako
kako Beograd zaslužuje”, kaže Đilas.