Seča 500 stabala - drvored u Bulevaru Revolucije
- Začetnik teme 442doBGD
- Datum pokretanja
Bulevarac
Advanced
- Učlanjen(a)
- 26.12.2008.
- Poruke
- 2.410
- Pohvaljen
- 1.670
Hmm, ja bih ih vise voleo da sklone parking mesta duz trotoara, i onemoguce parkiranje. Odnosno da trazimo 1m trotoara vise, mada mislim da bi pre vojsku digli na noge nego da nama daju 1 m trotoara.stf":3rjoujbg je napisao(la):
Pitanja :
Zašto su posečeni zdravi platani u Bulevaru?
Zašto elaborati o stanju platana nisu bili obelodanjeni pre najave seče drvoreda?
Zašto su opštinska rešenja o dozvoli seče drvoreda skinuta sa sajta Zelenila ?!
Zašto opštine donose nezakonita rešenja?
Zašto Zelenilo Beograd počinje seču stabala pre nego što je istekao rok za žalbu?
Zašto je gradonačelnik slagao građane da brine o njihovim životima, kada u opštinskim rešenjima piše da će I zdrava stabla biti posečena zbog rekonstrukcije ulice?
Zašto nema novca za nove sadnice, koje su obećane na početku seče drvoreda?
Zašto gradonačelnik nije mislio o teškoj socijalnoj situaciji pre seče drvoreda, koji I zbog toga nije smeo da bude posečen?
Zašto Zelenilo nema zasađen rasadnik platana, kao što to imaju takva preduzeća u drugim gradovima?
Zašto je bila potrebna lažna medijska slika?
Zašto plan o rekonstrukciji Bulevara nije javno objavljen?
Zašto građanima nije stavljen na uvid Izveštaj o uticaju na životnu sredinu, koji je sastavni deo Plana rekonstrukcije Bulevara?
Zašto predstavniku grupe građana “Sačuvajmo beogradske platane” posle zvanično zavedenog zahteva Sekretarijat za urbanizam nije dao na uvid Plan rekonstrukcije Bulevara?
Zašto Sekretarijat za urbanizam za uvid građana u planska dokumenta zvanično traži dozvolu od gradonačelnika?
Zašto ministar za životnu sredinu Oliver Dulić nije radio svoj posao?
Zašto se rekonstruiše Bulevar?
Zašto javni tužilac nije reagovao po službenoj dužnosti na nezakonitu seču drvoreda platana?
Zašto gradska vlast upravlja javnim dobrima kao privatnom svojinom?
Zašto je gradonačelnik neodgovoran prema građanima I javnom dobru?
Zašto ne funkcionišu institucije kontrole rada gradske uptave?
Zašto građani ne mogu da dobiju odgovore na ova pitanja, kada, po zakonu na to imaju pravo?
Zašto su posečeni zdravi platani u Bulevaru?
Zašto elaborati o stanju platana nisu bili obelodanjeni pre najave seče drvoreda?
Zašto su opštinska rešenja o dozvoli seče drvoreda skinuta sa sajta Zelenila ?!
Zašto opštine donose nezakonita rešenja?
Zašto Zelenilo Beograd počinje seču stabala pre nego što je istekao rok za žalbu?
Zašto je gradonačelnik slagao građane da brine o njihovim životima, kada u opštinskim rešenjima piše da će I zdrava stabla biti posečena zbog rekonstrukcije ulice?
Zašto nema novca za nove sadnice, koje su obećane na početku seče drvoreda?
Zašto gradonačelnik nije mislio o teškoj socijalnoj situaciji pre seče drvoreda, koji I zbog toga nije smeo da bude posečen?
Zašto Zelenilo nema zasađen rasadnik platana, kao što to imaju takva preduzeća u drugim gradovima?
Zašto je bila potrebna lažna medijska slika?
Zašto plan o rekonstrukciji Bulevara nije javno objavljen?
Zašto građanima nije stavljen na uvid Izveštaj o uticaju na životnu sredinu, koji je sastavni deo Plana rekonstrukcije Bulevara?
Zašto predstavniku grupe građana “Sačuvajmo beogradske platane” posle zvanično zavedenog zahteva Sekretarijat za urbanizam nije dao na uvid Plan rekonstrukcije Bulevara?
Zašto Sekretarijat za urbanizam za uvid građana u planska dokumenta zvanično traži dozvolu od gradonačelnika?
Zašto ministar za životnu sredinu Oliver Dulić nije radio svoj posao?
Zašto se rekonstruiše Bulevar?
Zašto javni tužilac nije reagovao po službenoj dužnosti na nezakonitu seču drvoreda platana?
Zašto gradska vlast upravlja javnim dobrima kao privatnom svojinom?
Zašto je gradonačelnik neodgovoran prema građanima I javnom dobru?
Zašto ne funkcionišu institucije kontrole rada gradske uptave?
Zašto građani ne mogu da dobiju odgovore na ova pitanja, kada, po zakonu na to imaju pravo?
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.254
- Pohvaljen
- 13.018
Svi znamo da se to nece desiti, a mogli bi da izgrade podzemnu garazu ispod Djerma (cija obnova pocinje mislim ove godine) od 500 mesta (to je vise nego sto planiraju u Bulevaru), a da se u Bulevaru samo na par mesta ostave mogucnosti za poduzno parkiranje koje bi bilo dozvoljeno najvise 15 minuta!Bulevarac":18vsz1y5 je napisao(la):
A umesto parkinga niske cemprese, a u tramvajskim basticama travu...........
Ali, ja sam zaista ozbiljan u predlogu da organizujemo neku peticiju, i sprecimo asfaltiiranje bastica....
Podzemna garaza ispod Djerma je koliko znam u planu, samo ne znam sa koliko mesta. Rekao sam ranije da bi legla i jedna ispod Cvetka.
Ovo za travu i tramvajskim basticama je plemenito, ali mislim u trenutnim uslovima nepotrebno. Pod jedan, Bulevar nije ranije imao travu u tramvajskim basticama tako da se njihovim asfaltiranjem (ponovnim) nista ne gubi. Drugo, znajuci kako se kod nas odrzavaju zelene povrsine, rezultat oce biti jedna lepo zeleno ostrvo u sred ulice na prolece/leto, ali u ostalim godisnjim dobima imacemo blato i izlivanje istog na kolovoz.
Ovo za travu i tramvajskim basticama je plemenito, ali mislim u trenutnim uslovima nepotrebno. Pod jedan, Bulevar nije ranije imao travu u tramvajskim basticama tako da se njihovim asfaltiranjem (ponovnim) nista ne gubi. Drugo, znajuci kako se kod nas odrzavaju zelene povrsine, rezultat oce biti jedna lepo zeleno ostrvo u sred ulice na prolece/leto, ali u ostalim godisnjim dobima imacemo blato i izlivanje istog na kolovoz.
Djeram dobija garazu,takodje je i zanimljivo da ce biti jos jedna taxi stanica,tacno preko puta platana 198 i jagiceve ulice.Jedva cekam da vidim kako ce da ispadne ulica 
Kratak klip od 3 sekunde od 26 februara odgovarajuceg naziva policijom po platanima
http://vimeo.com/9762387
'Politika' i dalje nastavlja sa besramnim širenjem laži i zamajavanjem naroda! Tobože, Djilas kaže da 'treba da se pitaju gradjani iz Bulevara, koja vrsta da se zasadi'?! Ordinarna laž i licemerje, jer u Djilasovom planu 'rekonstrukcije Bulevara' NEMA MESTA ni za kakav drvored! Posadice 'nesto' - neke 'čačkalice' i baciće novih pola miliona evra (voleo bih da ih da iz svog džepa Djilas, jer će samo na ovom 'poslu' uvećati svoj konto za nekoliko desetina miliona)! Zato sam lepo predlozio da posade - LADOLEŽ! A Dragan Bujošević, novinar čije sam novinarsko umeće cenio, pokazao je (i još uvek pokazuje) da je kao čovek, bez trunke morala! 'Pljunuo' je na sve što je dobro uradio u svojoj novinarskoj karijeri, a očigledno i nije dovoljno mudar! Ovime kako 'izvežtava' 'Politika' postao je punopravan član 'udružene zločinačke grupe', a sudiće im se KAD TAD!!
Dvoje mladih, koji čuvaju Vladin Platan i sakupljaju potpise, rekli su mi da je Vlada otišao u Policiju da prijavi SKUP kod svog Platana (198 - ugao Bulebara sa Jagićevom), u NEDELJU, NA SVOJ RODJENDAN! Verujem da ćemo SVI doći i da će nas biti više nego dok je trajao masakr! Inače, trenutno vade tramvajske šine na parnoj strani Bulevara, upravo kod Vladinog Platana - 'poslednjeg Mohikanca'. Tu su tri bagera, gomila radnika u zutim prslucima... Ne verujem da će smeti da 'pokušaju nešto', a nije tu ni zlokobna dizalica za drvoseče..
Titov platan
Kratak klip od 3 sekunde od 26 februara odgovarajuceg naziva policijom po platanima
http://vimeo.com/9762387
'Politika' i dalje nastavlja sa besramnim širenjem laži i zamajavanjem naroda! Tobože, Djilas kaže da 'treba da se pitaju gradjani iz Bulevara, koja vrsta da se zasadi'?! Ordinarna laž i licemerje, jer u Djilasovom planu 'rekonstrukcije Bulevara' NEMA MESTA ni za kakav drvored! Posadice 'nesto' - neke 'čačkalice' i baciće novih pola miliona evra (voleo bih da ih da iz svog džepa Djilas, jer će samo na ovom 'poslu' uvećati svoj konto za nekoliko desetina miliona)! Zato sam lepo predlozio da posade - LADOLEŽ! A Dragan Bujošević, novinar čije sam novinarsko umeće cenio, pokazao je (i još uvek pokazuje) da je kao čovek, bez trunke morala! 'Pljunuo' je na sve što je dobro uradio u svojoj novinarskoj karijeri, a očigledno i nije dovoljno mudar! Ovime kako 'izvežtava' 'Politika' postao je punopravan član 'udružene zločinačke grupe', a sudiće im se KAD TAD!!
Dvoje mladih, koji čuvaju Vladin Platan i sakupljaju potpise, rekli su mi da je Vlada otišao u Policiju da prijavi SKUP kod svog Platana (198 - ugao Bulebara sa Jagićevom), u NEDELJU, NA SVOJ RODJENDAN! Verujem da ćemo SVI doći i da će nas biti više nego dok je trajao masakr! Inače, trenutno vade tramvajske šine na parnoj strani Bulevara, upravo kod Vladinog Platana - 'poslednjeg Mohikanca'. Tu su tri bagera, gomila radnika u zutim prslucima... Ne verujem da će smeti da 'pokušaju nešto', a nije tu ni zlokobna dizalica za drvoseče..
Titov platan
ДСС ПОДНЕО УСТАВНУ ЖАЛБУ ЗБОГ СЕЧЕ ПЛАТАНА
12.03.2010.
На основу релеватних података из елабората Шумарског факултета који утврђује вредност 734 стабла, на Булевару и на Тргу Николе Пашића, на 5,4 милиона евра и најављених набавки нових садница, ДСС процењује да је граду Београду и Србији нанета штета тешка три милиона евра.
У име Демократске странке Србије, народни посланици Милица Војић Марковић и Милан Димитријевић и градски одборник Небојша Бакарец, су Уставном суду поднели Уставну жалбу против oдлука Града Београда и ЈКП ,,Зеленило Београд'' o сечи преко 320 платана у Булевару Краља Александра.
Нажалост, због намере надлежних, а пре свега Драгана Ђиласа и Радована Драшкића, да необично брзо приступе штетној сечи платана и због намере да се релеватне информације учине недоступним, Уставна жалба је поднета после учињене штете, а не пре, као што је планирано.
На основу релеватних података из елабората Шумарског факултета који утврђује вредност 734 стабла, на Булевару и на Тргу Николе Пашића, на 5,4 милиона евра и најављених набавки нових садница, Демократска странка Србије процењује да ће дрвоморци и штеточине из Демократске странке, предвођени Драганом Ђиласом и Радованом Драшкићем, осим што су уништили вековно наслеђе и амбијент највећег булевара Београда, на врхунцу економске кризе којој је кумовала та странка, граду Београду и Србији нанети штету тешку три милиона евра.
Одборничка група Демократске странке Србије и Нове Србије у Скупштини града Београда, ће покренути иницијативу за смену градоначелника Драгана Ђиласа и директора ЈКП Зеленило Радована Драшкића.
http://www.dss.rs/newsitem.php?id=8989
12.03.2010.
На основу релеватних података из елабората Шумарског факултета који утврђује вредност 734 стабла, на Булевару и на Тргу Николе Пашића, на 5,4 милиона евра и најављених набавки нових садница, ДСС процењује да је граду Београду и Србији нанета штета тешка три милиона евра.
У име Демократске странке Србије, народни посланици Милица Војић Марковић и Милан Димитријевић и градски одборник Небојша Бакарец, су Уставном суду поднели Уставну жалбу против oдлука Града Београда и ЈКП ,,Зеленило Београд'' o сечи преко 320 платана у Булевару Краља Александра.
Нажалост, због намере надлежних, а пре свега Драгана Ђиласа и Радована Драшкића, да необично брзо приступе штетној сечи платана и због намере да се релеватне информације учине недоступним, Уставна жалба је поднета после учињене штете, а не пре, као што је планирано.
На основу релеватних података из елабората Шумарског факултета који утврђује вредност 734 стабла, на Булевару и на Тргу Николе Пашића, на 5,4 милиона евра и најављених набавки нових садница, Демократска странка Србије процењује да ће дрвоморци и штеточине из Демократске странке, предвођени Драганом Ђиласом и Радованом Драшкићем, осим што су уништили вековно наслеђе и амбијент највећег булевара Београда, на врхунцу економске кризе којој је кумовала та странка, граду Београду и Србији нанети штету тешку три милиона евра.
Одборничка група Демократске странке Србије и Нове Србије у Скупштини града Београда, ће покренути иницијативу за смену градоначелника Драгана Ђиласа и директора ЈКП Зеленило Радована Драшкића.
http://www.dss.rs/newsitem.php?id=8989
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.254
- Pohvaljen
- 13.018
Prvo: Garaza je planirana, ali bednog kapaciteta.hazard":1av4be4f je napisao(la):
Drugo: Sto se tice trave, pa Bulevar je secom platana izgubio ekologiju, koju treba nadomestiti travom. Osim toga, nisam bas primetio da se blato izlivalo u Savskoj i na Nbg-u.
Trece, ako budemo razmisljali o tome kako se danas odrzava zelenilo u gradu, pa hajde da posecemo Kalemegdan i Tas i da ga asfaltiramo, jer "Zelenilo" nedovoljno odrzava te parkove.......daj covece!!!!!
Kakva crna trava na beogradskim ulicama... To ne prezivi prvu kisu. Ona nesreca u Savskoj je propala posle meseca dana. Jedino gde su travnjaci na ulicama ponegde opstali je Novi, gde su bulevari dovoljno siroki da nesavesni vozaci ne parkiraju i ne prave polukruzno preko ostrva.
Ahaaaha... kada su to ivicnjaci sprecili drift po travi :laugh: Mogu da pomognu dve stvari: ostra kaznena politika (od cega nema nista) i neka debela masivna ograda ili dobro ukopani celicni stubici, po mogucstvu oni zuto-crni iz ranijih dana.
Travnjak u Savskoj je propao zato sto kamioni i autobusi koriste bastice kao dodatnu traku.
Travnjak u Savskoj je propao zato sto kamioni i autobusi koriste bastice kao dodatnu traku.
U nedelju, 14. marta, od 16 do 18h zakazan je i odobren javni skup povodom rođendana vašeg Drvenog advokata (Vladimira), sa ciljem da se građani bolje upoznaju sa akcijom za očuvanje platana 198.
I obucite se dobro, najavljuju hladan dan...
Galerija fotografija balkan magazina,zanimljivo je da imaju turu fotki posecenih stabala u skladistu gde se vidi da je ogromna vecina zdrava
http://www.balkanmagazin.net/gallery2/seca-platana.xhtml
* Sa fb, Nikola Stefanovic
DSS podneo žalbu zbog platana
12. mart 2010. | 13:21 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Članovi DSS su podneli Ustavnom sudu žalbu protiv odluke uprave grada i "Beogradskog zelenila" da se poseče više od 320 platana u Bulevaru kralja Alaksandra.
Takođe su najavili inicijativu za smenu gradonačelnika Dragana Đilasa. Žalbu su, kako je saopštila DSS u ime stranke podneli poslanici Skupštine Srbije Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i odbornik u beogradskom parlamentu Nebojša Bakarec.
U saopštenju je navedeno da je ustavna žalba podneta "zbog namere nadležnih, pre svega gradonačelnika Đilasa i direktora "Beogradskog zelenila" Radovana Draškića, da neobično brzo pristupe štetnoj seči platana i relevantne informacije učine nedostupnim".
Pored inicijative za smenu Đilasa, DSS je najavio i zahtev za smenu Draškića.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=12&nav_category=12&nav_id=417249]
@vracar nisam ni ja,al to je ona filozofija neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj,a stoji da je jedino Milica Vojic-Markovic na skupstinskom odboru za ekologiju digla glas protiv sece i ukazala na to sta se sprema a sve stranke i clanovi odbora su dobili identicnu dokumentaciju.Jasno je da jure politicke poene ali makar ubacuju celu stvar u prvi medijski plan sto naravno smeta vlasti koja bi sve da zataska.
I obucite se dobro, najavljuju hladan dan...
Galerija fotografija balkan magazina,zanimljivo je da imaju turu fotki posecenih stabala u skladistu gde se vidi da je ogromna vecina zdrava
http://www.balkanmagazin.net/gallery2/seca-platana.xhtml
* Sa fb, Nikola Stefanovic
DSS podneo žalbu zbog platana
12. mart 2010. | 13:21 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Članovi DSS su podneli Ustavnom sudu žalbu protiv odluke uprave grada i "Beogradskog zelenila" da se poseče više od 320 platana u Bulevaru kralja Alaksandra.
Takođe su najavili inicijativu za smenu gradonačelnika Dragana Đilasa. Žalbu su, kako je saopštila DSS u ime stranke podneli poslanici Skupštine Srbije Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i odbornik u beogradskom parlamentu Nebojša Bakarec.
U saopštenju je navedeno da je ustavna žalba podneta "zbog namere nadležnih, pre svega gradonačelnika Đilasa i direktora "Beogradskog zelenila" Radovana Draškića, da neobično brzo pristupe štetnoj seči platana i relevantne informacije učine nedostupnim".
Pored inicijative za smenu Đilasa, DSS je najavio i zahtev za smenu Draškića.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=12&nav_category=12&nav_id=417249]
@vracar nisam ni ja,al to je ona filozofija neprijatelj mog neprijatelja je moj prijatelj,a stoji da je jedino Milica Vojic-Markovic na skupstinskom odboru za ekologiju digla glas protiv sece i ukazala na to sta se sprema a sve stranke i clanovi odbora su dobili identicnu dokumentaciju.Jasno je da jure politicke poene ali makar ubacuju celu stvar u prvi medijski plan sto naravno smeta vlasti koja bi sve da zataska.
Đilas u Australiji
Drvo neslobode
Pripremile: e-Novine
Veličina slova:
Đilas mu ne bi oprostio: Eukaliptus, slobodan, pa još i visoke visine
Photo: Stock
Uznemirena je cela lokalna zajednica. Zabrinuta je i porodica. Nelagodno je i zbunjenim gradskim vlastima City of Gosnellsa. Jedan čovek, ime mu je Ričard Penikjuik, već tri meseca odbija da siđe s drveta, australijskog Eucalyptus Melliodora, vrste kojoj preti “platanizacija” pod univerzalnim ali glupim geslom – predstavlja opasnost za bezbednost građana
Od Australije do Beograda, izgleda da je vaspostavljeno takvo vreme da se valja penjati na drveće kako bi se građani podsetili da su sa drveta, formalno, davno sišli. Da su stupanjem u plemenske zajednice prihvatili neke obaveze i ostvarili određene prava. Recimo, pravo da u jeku klimatskih promena koje svakodnevno menjaju planetu, sačuvaju drvo ispred kuće i onaj vražiji hlad ispod njega. Ričard Penikjuik i Vladimir Živanović, poznatiji kao Drveni advokat (Platan br. 198), ustali su protiv sistema koji od građana prave majmune ili, u najboljem slučaju, pitome ali plašljive tapire.
Za razliku od Beograda čiji gradonačelnik nije ni trepnuo nad činjenicom da se 15.861 član Facebook grupe “Sačuvajmo beogradske platane” protivi dehumanizaciji gradskog ambijenta, Olven Sirl, gradonačelnica dalekog Gosnelsa, reagovala je na pobunu samo jednog čoveka. Odluka o uklanjanju Eukaliptusa odložena je za tri meseca i krenulo se u pregovore sa građaninom nepokornim Penikjuikom. Naravno, ne zato što je gospođa Sirl naročito duševna žena, već zbog građanskih tekovina, takoreći svetinja australijskog naroda, da je vlast servis građana, te da je zbog njih i postavljena, a ne obrnuto, kakav je slučaj u prestonoj Đilasovoj prćiji.
Nije, međutim, sve ni do gradonačelnika-čobanina. Nešto je i do nas u toru. Ćutljivo, raspamećeno, zgranuto i dresirano stado, građanski identitet nalazi još jedino u državnim institucijama i medijima gde mu tepaju sa “građani” dok planiraju buduća šišanja. Ričard Penikjuik je na pretnje tužbom, globom i zatvorom, izjavio da je spreman da robija za uverenje da eukaliptusovo drvo ima pravo na život. Beograđani su, prilikom nedavne likvidacije zdravih platana ispred njihovih zgrada i radnji, pokazali da od uverenja imaju samo ono izdato u Višegradskoj. Kako je reč o Savskom vencu koji pripada DS-u (kao, uostalom, i Beograd i Srbija cela), Đilasu ne preostaje ništa drugo nego da zaključi kako su i stanovnici ovih mentalnih entiteta njegovo DS vlasništvo. I to ono podanički snishodljivo vlasništvo koje će tupo ili čak s radošću, prihvatiti neki budući projekat (dakako potkrepljen stručnom ekspertizom jednog čoveka) izgradnje predivnih šoping-molova i akademija Đoković, namesto odvratnog malog Tašmajdana (što da ne i velikog?) ili nepotrebnog Hajd parka čije je drveće ionako obolelo od tuberkuloze.
Ričard Penikjuik je u četvrtak navršio 94. dan na drvetu, demonstrirajući građansku neposlušnost pred razularenim birokratama. U uređenoj zajednici taj će čin svakako rezultirati kaznom ali će, takođe, isposlovati javnu raspravu za svaki ulični Eucaliptus Melliodoru. Penikjuik je izjavio da ne može odustati do ispunjenja zahteva, jer ne želi da ga gradsko Veće koristi kao loš primer za buduće građanske inicijative. U dve reči – negovanje demokratije.
Građani Srbije ne mogu sa sigurnošću tvrditi ni da će njihova sadašnja država potrajati 94 dana. To je ishod dvadesetogodišnjeg kontinuiteta nitkovluka i lopovluka koji je emanirao u višepartijsku diktaturu (copyright Basara) sa kosovskim božurom u kosi i vekovnim ognjištem na Dedinju. Za taj Beskrajni državni provizorijum ne možemo kriviti nikog osim nas koji dopuštamo da se u ime neuhvatljivog državnog suvereniteta gazi naše ljudski dignitet. Imbecilna mantra I Kosovo I Evropa zamenjena je još budalastijom Radije Kosovo umesto Evrope, ni zbog Kosova, ni zbog Evrope (da se ne lažemo, j*** se njima i za jedno i za drugo), već možda baš zbog Kalemegdana koji se, očas posla za novog mandata, može preobraziti u šoping-molčinu, u lidera šoping-molova u regionu i peti stub vaskolikog srpskog napretka u konačnu propast.
http://www.e-novine.com/drustvo/35677-Drvo-neslobode.html
Izuzetan Tekst Arh. Mihajla Mitrovića,pominje i planiranu secu Zvezdarske sume
http://www.facebook.com/topic.php?uid=287356195519&topic=13016
Drvo neslobode
Pripremile: e-Novine
Veličina slova:
Đilas mu ne bi oprostio: Eukaliptus, slobodan, pa još i visoke visine
Photo: Stock
Uznemirena je cela lokalna zajednica. Zabrinuta je i porodica. Nelagodno je i zbunjenim gradskim vlastima City of Gosnellsa. Jedan čovek, ime mu je Ričard Penikjuik, već tri meseca odbija da siđe s drveta, australijskog Eucalyptus Melliodora, vrste kojoj preti “platanizacija” pod univerzalnim ali glupim geslom – predstavlja opasnost za bezbednost građana
Od Australije do Beograda, izgleda da je vaspostavljeno takvo vreme da se valja penjati na drveće kako bi se građani podsetili da su sa drveta, formalno, davno sišli. Da su stupanjem u plemenske zajednice prihvatili neke obaveze i ostvarili određene prava. Recimo, pravo da u jeku klimatskih promena koje svakodnevno menjaju planetu, sačuvaju drvo ispred kuće i onaj vražiji hlad ispod njega. Ričard Penikjuik i Vladimir Živanović, poznatiji kao Drveni advokat (Platan br. 198), ustali su protiv sistema koji od građana prave majmune ili, u najboljem slučaju, pitome ali plašljive tapire.
Za razliku od Beograda čiji gradonačelnik nije ni trepnuo nad činjenicom da se 15.861 član Facebook grupe “Sačuvajmo beogradske platane” protivi dehumanizaciji gradskog ambijenta, Olven Sirl, gradonačelnica dalekog Gosnelsa, reagovala je na pobunu samo jednog čoveka. Odluka o uklanjanju Eukaliptusa odložena je za tri meseca i krenulo se u pregovore sa građaninom nepokornim Penikjuikom. Naravno, ne zato što je gospođa Sirl naročito duševna žena, već zbog građanskih tekovina, takoreći svetinja australijskog naroda, da je vlast servis građana, te da je zbog njih i postavljena, a ne obrnuto, kakav je slučaj u prestonoj Đilasovoj prćiji.
Nije, međutim, sve ni do gradonačelnika-čobanina. Nešto je i do nas u toru. Ćutljivo, raspamećeno, zgranuto i dresirano stado, građanski identitet nalazi još jedino u državnim institucijama i medijima gde mu tepaju sa “građani” dok planiraju buduća šišanja. Ričard Penikjuik je na pretnje tužbom, globom i zatvorom, izjavio da je spreman da robija za uverenje da eukaliptusovo drvo ima pravo na život. Beograđani su, prilikom nedavne likvidacije zdravih platana ispred njihovih zgrada i radnji, pokazali da od uverenja imaju samo ono izdato u Višegradskoj. Kako je reč o Savskom vencu koji pripada DS-u (kao, uostalom, i Beograd i Srbija cela), Đilasu ne preostaje ništa drugo nego da zaključi kako su i stanovnici ovih mentalnih entiteta njegovo DS vlasništvo. I to ono podanički snishodljivo vlasništvo koje će tupo ili čak s radošću, prihvatiti neki budući projekat (dakako potkrepljen stručnom ekspertizom jednog čoveka) izgradnje predivnih šoping-molova i akademija Đoković, namesto odvratnog malog Tašmajdana (što da ne i velikog?) ili nepotrebnog Hajd parka čije je drveće ionako obolelo od tuberkuloze.
Ričard Penikjuik je u četvrtak navršio 94. dan na drvetu, demonstrirajući građansku neposlušnost pred razularenim birokratama. U uređenoj zajednici taj će čin svakako rezultirati kaznom ali će, takođe, isposlovati javnu raspravu za svaki ulični Eucaliptus Melliodoru. Penikjuik je izjavio da ne može odustati do ispunjenja zahteva, jer ne želi da ga gradsko Veće koristi kao loš primer za buduće građanske inicijative. U dve reči – negovanje demokratije.
Građani Srbije ne mogu sa sigurnošću tvrditi ni da će njihova sadašnja država potrajati 94 dana. To je ishod dvadesetogodišnjeg kontinuiteta nitkovluka i lopovluka koji je emanirao u višepartijsku diktaturu (copyright Basara) sa kosovskim božurom u kosi i vekovnim ognjištem na Dedinju. Za taj Beskrajni državni provizorijum ne možemo kriviti nikog osim nas koji dopuštamo da se u ime neuhvatljivog državnog suvereniteta gazi naše ljudski dignitet. Imbecilna mantra I Kosovo I Evropa zamenjena je još budalastijom Radije Kosovo umesto Evrope, ni zbog Kosova, ni zbog Evrope (da se ne lažemo, j*** se njima i za jedno i za drugo), već možda baš zbog Kalemegdana koji se, očas posla za novog mandata, može preobraziti u šoping-molčinu, u lidera šoping-molova u regionu i peti stub vaskolikog srpskog napretka u konačnu propast.
http://www.e-novine.com/drustvo/35677-Drvo-neslobode.html
Izuzetan Tekst Arh. Mihajla Mitrovića,pominje i planiranu secu Zvezdarske sume
http://www.facebook.com/topic.php?uid=287356195519&topic=13016
Tekst Arh. Mihajla Mitrovića
EKOCID!
Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:
Istorijski Beograd je u davnim vremenima sa svojom arhitekturom i siluetama izgledao „veličanstveno“, baš tako je zapisao biograf Despota Stefana. Nažalost ne zadugo. A onda se na njega sručila zla sudbina teških razaranja, koja na neki način traju do današnjeg dana. Ređali su se: strele, koplja, đulad, jatagani, topovi, tenkovi i tomahavke, rušeći njegovu lepotu, zatirući njegovu živu silu i poništavajući njegovu „veličanstvenost“.
Ogromna razaranja iz Drugog svetskog rata Beograd je savladao besprimernom radinošću i odanošću graditelja, izgradivši Novi Beograd kao najveći graditeljski poduhvat Jugoslavije. Nažalost, stari grad je istovremeno prolazio kroz mnoga iskušenja i nebrigu, kojom su potirane njegove istorijske vrednosti. Najteži udarac i najteža razaranja prima ovih dana, od svojih nesavesnih institucija i neobuzdanih parvenira, rušiteljskim udarima od kojih će se teško oporaviti za više decenija. NATO je porušio vredne beogradske građevine, koje je moguće obnoviti za dve do tri godine, a pustoš što su je ostavili rušioci najlepšeg bulevara grada neće se moći sanirati za isto toliko decenija. Nije u pitanju fizičko rušenje i masakr njegovih prelepih i moćnih četiristotine platana, u pitanju je uništenje važnog kulturnoistorijskog nasleđa, razaranje njegove ambijentalne aure, njegov ekološki sunovrat, neizbrisiva sramota pred Evropom i pred svetom.
Agregati velikih afera su velike pare i nezajažljivi apetiti privezaka vlasti. U ovoj, ne ulazeći u nerazjašnjene dubioze aktera, teško ih je pouzdano nabrojati. Ovaj tekst se obraća formalnim nosiocima i egzekutorima u uverenju da njihov testeraški pir neće biti zaustavljen, ali u veri da će kad tad doći do nekog suda pravde, pa mu treba ostaviti autentične dokaze. A osim toga, i u altruističkoj prevenciji da se ludilo seče platana sutra ne prenese na onaj monumentalni u Košutnjaku, čijih 180 godina podržavaju mostovske čelične konstrukcije, ili buket najlepših beogradskih platana ispred Politike, koji je 1968. godine u situaciji sličnoj današnjoj, spasen i danas – posle 42 godine – produženog mu veka, moćno stremi u budućnost. Ovo je i opomena za nagovešteni urbocid u Zvezdarskoj šumi.
Dakle, JKP „Zelenilo Beograd“ (u daljem tekstu ZB) godinama već rugobi zeleni areal Beograda. Polovinom ovog februara, kada je buknula afera, Akademija arhitekture Srbije svojim Apelom obratila se relevantnim institucijama, pa i ZB sa molbom da spreče ekološki masakr. Bezuspešno. ZB se oglasio jednim polupismenim i neistinitim tekstom koji je bio naslovljen sa „Objašnjenje“, u kome nema ni slova kome je upućen, ko ga je pisao, ko potpisao i bez datuma. Usledio je poziv Kulturno-prosvetne zajednice Beograda da ZB prisustvuje na Kolarcu javnoj tribini o zaustavljanju seče platana. Odbili su poziv pismom od 11.II 2010. u kome je pisalo: „Smatram da učešće na unapred pripremljenim tribinama (pa valjda se tribine ne pripremaju unazad), ali bez stručnjaka Šumarskog fakulteta, kao i bilo koga iz ZB ne može dati pravi odgovor na pitanja koja su predmet tribine, naročito ne ukoliko s jedne strane stola sedi nesrazmerno veći broj sagovornika“. Sic!!!
Usledio je poziv od TV B92 za učešće u emisiji „Stanje nacije“. Tema je bila - seča platana. ZB je i ovde odbilo učešće, a ko zna koliko je bilo i nekih drugih poziva. Nisu smeli da sednu tet a tet sa braniocima digniteta Beograda. A za sve to vreme direktor ZB se svakodnevno - kao solista, estradni anonimus - nije skidao sa beogradskih medija, tražeći seču oveštalim frazama - onim istim kojima su do danas zatirali zelena pluća Beograda: stabla su bolesna, stara, padaju, ugrožavaju živote, i po pravilu, lukavo i cinično: zasadićemo vam veći broj novih i lepših stabala, (po onoj antologijskoj: sagradićemo vam lepši novi stari most u Mostaru), istovremeno, svestan svoje nestručnosti, celu aferu pokriva Šumarskim fakultetom i lažnim obećanjima brani seču odredima policije.
Gospodine direktore, 15.000 ličnosti iz celoga sveta danima vas moli da zaustavite seču i organizujete javnu raspravu – šta činiti sa nevoljom koja je zadesila Beograd.
Ćutite. Ne odgovarate. Stoga vam jedan od njih i u ime njih moli da odgovorite bar na neka dosad izbegnuta pitanja. Trebaće taj odgovor budućnosti Beograda:
1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?
2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?
3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?
5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?
6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).
7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?
8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?
9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?
10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB. Dok nisu pala prva stabla još vam je obmanuti narod verovao, a sada hiljade fotografija koje su uzeli frustrirani građani otišlo je u ceo svet da raskrinka vašu „istinu“. Vaša obećanja da ćete posaditi veći broj novih sadnica i ulepšati grad demantuje premnogo nestručnog i štetočinskog ulepšavanja Beograda. Samo jedan najnoviji primer: pre tri godine unakazili ste skver ispred Doma vojske, koji pripada najznačajnijem centralnom trgu grada. Sa istom vašom današnjom svešću i istim formulama posekli ste moćne kestenove, opusteli parkić, sačinili novo rešenje kakvo se ne može videti ni u najzabačenijoj provinciji. Umesto u zelenilu, na trotoaru uz ivičnjak postavili ste neke nakazne gvozdene klupe i posadili neke jadne brzorastuće sadnice. Videvši svoju sramotu, jesenas ste ih sami sve odreda posekli i posadili nove sadnice – štrkljave pritke sa stablom u prečniku od 2cm!!!!(videti sliku) Okolčili ga krivim kocima i tim jadom pružili mogućnost Beograđanima da vas pitaju: kad ste tako nešto porazno uradili u srcu srca grada, šta se od vas može bolje očekivati kod Cvetkove mehane? Pritke pred Domom vojske najbolje govore o vašim obećanjima, o iskrenosti i stručnosti vas i vaših savetodavaca.
Sada je na vama da dokažete da su fotografije lažne ili da se sklonite sa mesta raspolaganja našim dobrima, zelenim svetom Beograda. Nije dovoljno samo znati da je šuma sekiri držalju dala.
Arh. Mihajlo Mitrović
Izvor: http://www.facebook.com/topic.php?uid=2 … opic=13016
EKOCID!
Najveće rušilačko kažnjavanje Beograda, veće od svih bombardovanja, veće od razaranja štuka, letećih tvrđava i NATO apokaliptičara je današnje surovo uništavanje njegovog najlepšeg reprezentativnog bulevara, nasrt na njegov evropski ugled, njegove kulturnoistorijske vrednosti, na njegovu bitnost, na njegovu estetičku i etičku krhkost, bahatost vlasti, ignorisanje prava građana na svoj grad i bolni poraz srpske demokratije. Elem:
Istorijski Beograd je u davnim vremenima sa svojom arhitekturom i siluetama izgledao „veličanstveno“, baš tako je zapisao biograf Despota Stefana. Nažalost ne zadugo. A onda se na njega sručila zla sudbina teških razaranja, koja na neki način traju do današnjeg dana. Ređali su se: strele, koplja, đulad, jatagani, topovi, tenkovi i tomahavke, rušeći njegovu lepotu, zatirući njegovu živu silu i poništavajući njegovu „veličanstvenost“.
Ogromna razaranja iz Drugog svetskog rata Beograd je savladao besprimernom radinošću i odanošću graditelja, izgradivši Novi Beograd kao najveći graditeljski poduhvat Jugoslavije. Nažalost, stari grad je istovremeno prolazio kroz mnoga iskušenja i nebrigu, kojom su potirane njegove istorijske vrednosti. Najteži udarac i najteža razaranja prima ovih dana, od svojih nesavesnih institucija i neobuzdanih parvenira, rušiteljskim udarima od kojih će se teško oporaviti za više decenija. NATO je porušio vredne beogradske građevine, koje je moguće obnoviti za dve do tri godine, a pustoš što su je ostavili rušioci najlepšeg bulevara grada neće se moći sanirati za isto toliko decenija. Nije u pitanju fizičko rušenje i masakr njegovih prelepih i moćnih četiristotine platana, u pitanju je uništenje važnog kulturnoistorijskog nasleđa, razaranje njegove ambijentalne aure, njegov ekološki sunovrat, neizbrisiva sramota pred Evropom i pred svetom.
Agregati velikih afera su velike pare i nezajažljivi apetiti privezaka vlasti. U ovoj, ne ulazeći u nerazjašnjene dubioze aktera, teško ih je pouzdano nabrojati. Ovaj tekst se obraća formalnim nosiocima i egzekutorima u uverenju da njihov testeraški pir neće biti zaustavljen, ali u veri da će kad tad doći do nekog suda pravde, pa mu treba ostaviti autentične dokaze. A osim toga, i u altruističkoj prevenciji da se ludilo seče platana sutra ne prenese na onaj monumentalni u Košutnjaku, čijih 180 godina podržavaju mostovske čelične konstrukcije, ili buket najlepših beogradskih platana ispred Politike, koji je 1968. godine u situaciji sličnoj današnjoj, spasen i danas – posle 42 godine – produženog mu veka, moćno stremi u budućnost. Ovo je i opomena za nagovešteni urbocid u Zvezdarskoj šumi.
Dakle, JKP „Zelenilo Beograd“ (u daljem tekstu ZB) godinama već rugobi zeleni areal Beograda. Polovinom ovog februara, kada je buknula afera, Akademija arhitekture Srbije svojim Apelom obratila se relevantnim institucijama, pa i ZB sa molbom da spreče ekološki masakr. Bezuspešno. ZB se oglasio jednim polupismenim i neistinitim tekstom koji je bio naslovljen sa „Objašnjenje“, u kome nema ni slova kome je upućen, ko ga je pisao, ko potpisao i bez datuma. Usledio je poziv Kulturno-prosvetne zajednice Beograda da ZB prisustvuje na Kolarcu javnoj tribini o zaustavljanju seče platana. Odbili su poziv pismom od 11.II 2010. u kome je pisalo: „Smatram da učešće na unapred pripremljenim tribinama (pa valjda se tribine ne pripremaju unazad), ali bez stručnjaka Šumarskog fakulteta, kao i bilo koga iz ZB ne može dati pravi odgovor na pitanja koja su predmet tribine, naročito ne ukoliko s jedne strane stola sedi nesrazmerno veći broj sagovornika“. Sic!!!
Usledio je poziv od TV B92 za učešće u emisiji „Stanje nacije“. Tema je bila - seča platana. ZB je i ovde odbilo učešće, a ko zna koliko je bilo i nekih drugih poziva. Nisu smeli da sednu tet a tet sa braniocima digniteta Beograda. A za sve to vreme direktor ZB se svakodnevno - kao solista, estradni anonimus - nije skidao sa beogradskih medija, tražeći seču oveštalim frazama - onim istim kojima su do danas zatirali zelena pluća Beograda: stabla su bolesna, stara, padaju, ugrožavaju živote, i po pravilu, lukavo i cinično: zasadićemo vam veći broj novih i lepših stabala, (po onoj antologijskoj: sagradićemo vam lepši novi stari most u Mostaru), istovremeno, svestan svoje nestručnosti, celu aferu pokriva Šumarskim fakultetom i lažnim obećanjima brani seču odredima policije.
Gospodine direktore, 15.000 ličnosti iz celoga sveta danima vas moli da zaustavite seču i organizujete javnu raspravu – šta činiti sa nevoljom koja je zadesila Beograd.
Ćutite. Ne odgovarate. Stoga vam jedan od njih i u ime njih moli da odgovorite bar na neka dosad izbegnuta pitanja. Trebaće taj odgovor budućnosti Beograda:
1) Na čemu počiva vaša istina? Iz iste aleje platana oni od Skupštine do Vuka su zdravi, a oni od Vuka do Đerma bolesni?
2) Na presecima prvih oborenih divova vidi se, a sad je to video ceo svet, da pucaju od zdravlja. Onako oboreni, još ovlaženi prelepom pastelnom bojom, ropačkom snagom pitaju: da li je ovo moguće bilo gde u Evropi?
3) Ko će da odgovara kad se sudski utvrdi da ste isekli zdrave platane?
4) Gde će da se vrate kolonije ptica koje su otišle na zimovanje? Steže li vam se srce i pomera savest pri pomisli da ste unuštili čitav jedan eko sistem i oteli sirotinji, koja nema hleba da jede, možda poslednju radost, oteli im lepet, cvrkut i pesmu a Beogradu uništili dživdžane, njegov zaštitni znak?
5) Da li je moguće da niste upućeni u to da se platani ne ruše zbog njihovog zdravlja, već zbog nekih prikrivenih razloga: od lakog metroa, tramvaja, parkinga do interesnih mnogouglih piramida?
6) Kapitalno pokriće za vaš voluntarizam i nestručnost svakodnevno ste pokrivali Šumarskim fakultetom a nikad niste govorili o njihovoj ulozi. Evo prilike da odgovorite. Šta to znači da je ideju seče platana razradio Šumarski fakultet? Da li je to rađeno u nekom naučnom telu fakulteta ili su to tranzicijskim manirom pojedinačno i privatno radili neki njihovi profesori? Da li je novac išao u kasu fakulteta ili u privatne ruke koje koriste njegovo ime? A od privatnih ruku se može očekivati mnogo neočekivanog (Kragujevački fakultet).
7) Da li su vam poznate naše međunarodne obaveze o zaštiti prirode i kulturnih dobara, ako već ne priznajete domaće zakone?
8) U Politici (27.I o.g) pod naslovom „Pogrešna seča stabala uzrok njihove bolesti“ iskazana je kvalifikacija vašeg prvog savetnika sa Šumarskog fakulteta. Pa ko je to nestručno obrezivao platane? Biće da ste to vi! Zar nije bila vaša dužnost da ih lečite umesto da ih ubijate?
9) Zašto ste ušli u egzekuciju platana bez prethodne valjane projektne dokumentacije, i zašto niste omogućili javnu raspravu na koju zakon obavezuje? Nije li cinično da ste jedinu javnu raspravu zakazali post festum, sutradan pošto je otpočela seča?
10) I najzad, poslednje pitanje, pitanje kredibiliteta vas i vašeg ZB. Dok nisu pala prva stabla još vam je obmanuti narod verovao, a sada hiljade fotografija koje su uzeli frustrirani građani otišlo je u ceo svet da raskrinka vašu „istinu“. Vaša obećanja da ćete posaditi veći broj novih sadnica i ulepšati grad demantuje premnogo nestručnog i štetočinskog ulepšavanja Beograda. Samo jedan najnoviji primer: pre tri godine unakazili ste skver ispred Doma vojske, koji pripada najznačajnijem centralnom trgu grada. Sa istom vašom današnjom svešću i istim formulama posekli ste moćne kestenove, opusteli parkić, sačinili novo rešenje kakvo se ne može videti ni u najzabačenijoj provinciji. Umesto u zelenilu, na trotoaru uz ivičnjak postavili ste neke nakazne gvozdene klupe i posadili neke jadne brzorastuće sadnice. Videvši svoju sramotu, jesenas ste ih sami sve odreda posekli i posadili nove sadnice – štrkljave pritke sa stablom u prečniku od 2cm!!!!(videti sliku) Okolčili ga krivim kocima i tim jadom pružili mogućnost Beograđanima da vas pitaju: kad ste tako nešto porazno uradili u srcu srca grada, šta se od vas može bolje očekivati kod Cvetkove mehane? Pritke pred Domom vojske najbolje govore o vašim obećanjima, o iskrenosti i stručnosti vas i vaših savetodavaca.
Sada je na vama da dokažete da su fotografije lažne ili da se sklonite sa mesta raspolaganja našim dobrima, zelenim svetom Beograda. Nije dovoljno samo znati da je šuma sekiri držalju dala.
Arh. Mihajlo Mitrović
Izvor: http://www.facebook.com/topic.php?uid=2 … opic=13016
Medijska priprema za secu,dugacak tekst u kome je analizirano kako je javnost obmanjivana spinovanim informacijama o platanima
Medijska priprema i obrada seče platana na Bulevaru
Na samom početku da kažem da se ovaj tekst neće odnositi na E-novine, Peščanik, Radio 202 i emisiju Dizanje na radiju B92, koji su, svako u okviru svojih mogućnosti i sklonosti, uradili koliko su mogli da se seča platana na Bulevaru spreči. Ali će se odnositi na medije koji imaju najveći uticaj na javnost: dnevnu i nedeljnu štampu i televizije. Pratio sam prvenstveno pisanje listova Politika, Blic, Novosti, Danas i Press, nedeljnika Vreme i televizija Studio B i B92. Koliko su se svi ovi mediji potrudili da u slučaju seče platana javno dobro i interes javnosti budu zaštićeni pred mogućim zloupotrebama?
Vise na
http://www.filozofijainfo.com/index...u&catid=68:seca-platana-na-bulevaru&Itemid=82
Medijska priprema i obrada seče platana na Bulevaru
Na samom početku da kažem da se ovaj tekst neće odnositi na E-novine, Peščanik, Radio 202 i emisiju Dizanje na radiju B92, koji su, svako u okviru svojih mogućnosti i sklonosti, uradili koliko su mogli da se seča platana na Bulevaru spreči. Ali će se odnositi na medije koji imaju najveći uticaj na javnost: dnevnu i nedeljnu štampu i televizije. Pratio sam prvenstveno pisanje listova Politika, Blic, Novosti, Danas i Press, nedeljnika Vreme i televizija Studio B i B92. Koliko su se svi ovi mediji potrudili da u slučaju seče platana javno dobro i interes javnosti budu zaštićeni pred mogućim zloupotrebama?
Vise na
http://www.filozofijainfo.com/index...u&catid=68:seca-platana-na-bulevaru&Itemid=82
И грађани бирају нове платане
У комисији која ће имати задатак да одреди врсту дрвета која ће да буде посађена дуж обе стране Булевара краља Александра, биће заступљени и житељи тог дела града. – Градоначелник предложио да у финансирању набавке одраслих стабала за дрворед учествују друштвено одговорне компаније
Владимир Живановић и даље брани „своје” дрво (Фото Р. Крстинић)
Комисија која би требало да одреди врсту дрвета за дрворед у Булевару краља Александра ускоро ће бити оформљена, а у њеном саставу би требало да буду стручњаци Шумарског факултета, Института за шумарство, Секретаријата за комуналне послове, Секретаријата за животну средину, „Зеленила Београд” и представници грађана. Градоначелник Драган Ђилас предложио је и да у финансирању набавке одраслих стабала за дрворед учествују друштвено одговорне компаније.
– Потврду да ће учествовати у раду комисије добили смо од скоро свих којима смо упутили позиве. Остало је још да се дефинише на који начин ће бити заступљени суграђани. Најближи смо решењу да грађани учествују преко Републичког одбора за животну средину. Овај одбор је недавно имао седницу којој су присуствовали грађани и јавне личности. Због тога би најбоље било да се они међу собом договоре ко ће бити члан комисије. Тако би у раду учествовали и представници Одбора за животну средину Скупштине Србије, али и житеља булевара. До сада су се оглашавале различите групе грађана које су се представљале као удружења из булевара – кажу у „Зеленилу”. Напомињу, ипак, да ће се о овом решењу још размислити и да су пре почетка замене дрвореда била обезбеђена потребна средства.
– Обезбедили смо новац, али за дрворед са садницама чији је пресек десет центиметара. После разговора са грађанима ипак је одлучено да се у булевару посаде одрасле саднице, чији је пресек од 15 до 20 центиметара. Оне су скупље, па су због тога потребна додатна средства. И да није било градоначелникове иницијативе, ми бисмо кроз редован програм обезбедили новац, али би то било на уштрб неког другог пројекта – кажу у „Зеленилу” и напомињу да би у сваком случају средства била обезбеђена јер је ове године замена дрвореда приоритет.
У овом комуналном предузећу градоначелникову идеју да се у плаћање садница укључе друштвено одговорне компаније оцењују као одличан предлог.
– На тај начин би уштедели новац са свог рачуна, па би могли да га уложимо у стварање других зелених површина – рекли су у „Зеленилу”, напомињући да свугде у свету одговорне компаније део зараде улажу у град или државу у којој остварују профит.
– Претпостављамо да ће, будући да је реч о значајном пројекту, дрвореду за читав наредни век, друштвено одговорне компаније препознати свој интерес и уложити део средстава. На који ће начин то учинити биће накнадно договорено – кажу у „Зеленилу”.
Б. Васиљевић
[објављено: 15/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/I-gradjani-biraju-nove-platane.sr.html
Seča platana koštala je osam miliona!
U Bulevar ćemo iz budžeta "Zelenila" uložiti 42 miliona dinara. Pozdravljam inicijativu gradonačelnika da se u nabavku sadnica za nov drvored uključe i društveno odgovorne kompanije
Posadićemo starije sadnice, ali će ih biti skoro 200 manje... Radovan Draškić
Direktor JKP "Zelenilo Beograd" Radovan Draškić kaže da će to preduzeće uložiti sopstvena 42 miliona dinara u rekonstrukciju drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra. Novac će biti potrošen na seču stabala, transport, vađenje korenja, pravljenje korenskih kaseta za nov drvored, kao i zasađivanje novih mladica. U tu cifru samo delimično ulazi i kupovina novih sadnica za koju je nedavno gradonačelnik Dragan Đilas rekao da će koštati oko 500.000 evra. Draškić kaže da zbog najavljene sadnje velikih sadnica neće biti posađeno obećanih 591, već skoro 200 manje!
DO 2021. BIĆE 20 ODSTO VIŠE ZELENILA
Neke statistike pokazuju da smo siromašniji za pet kvadrata zelenila po stanovniku u odnosu na druge evropske metropole?
- Ova statistika je relativna, jer zavisi od opštine koja se posmatra. Ako tu računamo samo centralne opštine, onda je razumljivo zašto postoji manjak. Ali uzmite za primer Čukaricu, u kojoj smo garantovano premašili evropski prosek u pozitivnom smislu. Da li u tu računicu ulaze i Košutnjak i Avala, Ada Ciganlija, Banjička šuma? Činjenica je da su zelene površine neravnomerno raspoređene u gradu, ali tako je u svim metropolama. Trudimo se da popravimo taj prosek, i radili bismo isto čak i da smo na nivou tih evropskih gradova. Prema generalnom urbanističkom planu Beograda 2021, predviđeno je povećanje zelenih površina za 20 odsto u narednih deset godina. Ali to je pitanje urbanizma, "Zelenilo" je samo izvođač radova.
Prema njegovim rečima, planirano je i da se instalira novi podzemni sistem navodnjavanja "kap po kap", sa automatskim upravljanjem, prvi u našoj zemlji i okruženju kad su drvoredi u pitanju, a, kako je istakao, izgled budućeg drvoreda sigurno će povratiti veliki ugled "Zelenila Beograd", koji je poljuljan posle protesta građana zbog seče platana.
Od kojih sredstava "Zelenilo Beograd" finansira rekonstrukciju drvoreda i da li ste vi podizvođač radova "Balkan gradnji" (izvođač radova u Bulevaru koji je pobedio na tenderu sa ponudom od 1,7 milijardi) ili nastupate samostalno?
- Mi nismo podizvođač kompaniji "Balkan gradnja", koja je nosilac izgradnje ove centralne beogradske saobraćajnice, niti su oni nama. Naše preduzeće samostalno izvodi radove, sa 42 miliona dinara iz sopstvenog budžeta predviđenog za ovu godinu. "Balkan gradnja" je nosilac posla oko rekonstrukcije koji su dobili na tenderu i mi imamo samo dodirnih tačaka u organizaciji izvođenja radova, kako bismo ih vremenski uskladili.
Da li je "Zelenilo" imalo podizvođača? Primetili smo kamione nekih privatnih firmi.
- Na uklanjanju platana bili su angažovani 88 radnika iz RJ "Drvoredi" i oko 30 vozača. Pomagali su nam iz "Srbijašuma" zato što smo kasnili 15 dana. Međutim, oni nisu imali dizalice, pa su angažovali privatnika sa ovom mehanizacijom da nam pomogne, nismo ih birali mi. Angažovali smo "Vojvodinašume" iz Pančeva, koje su nam dale jednu njihovu mašinu za iskop panjeva. Mi imamo dva, ali smo uzeli još jedan njihov da bismo što pre završili posao. Radio je i "Biodekor", ali nezavisno od nas, njih je angažovala "Balkan gradnja" za onaj deo seče u sredini Bulevara od Batutove do Cvetka.
Koliko je koštala samo seča platana?
- Početak radova na zameni drvoreda, što podrazumeva seču stabala, vađenje korenja, transport, lagerovanje, koštao je oko osam miliona dinara.
VELIKI POSAO
Kakvo je stanje zelenila u gradu?
"Zelenilo" je poslednjih godina zaista uradilo velike poslove na uređenju zelenih površina. Setite se padina na Kalemegdanu kod kule Nebojša, tamo su se naši radnici konopcima spuštali kad smo počeli uređenje da bi sve skresali i sredili. Zatim park ispred Skupštine grada, park između dva dvora, rekonstrukcija Pionirskog parka, Čuburski park, mali park na Tašmajdanu kod "Metropola", Voždovački park, rekonstrukcija parka Miljakovački izvori, još mnoge druge površine i parkovi koje smo uredili. Praktično smo sve parkove u gradu uredili, osim jednog dela na Tašmajdanu i kod Skupštine do Kosovske ulice.
Kada će se formirati komisija koja će odlučiti o nabavci budućih sadnica?
- Nova komisija će biti formirana već krajem nedelje i nakon toga trebalo bi da se pokrenu pripreme za raspisivanje tendera za nabavku sadnica. Mogli smo iz sopstvenih sredstava da izdvojimo i za nabavku ovih velikih sadnica, jer je, kada govorimo o Bulevaru, reč o redovnom programu, ali pozdravljam inicijativu gradonačelnika Dragana Đilasa da se u to uključe i društveno odgovorne kompanije. Onda bismo ta naša sredstva mogli da usmerimo na uređenje neke druge zelene površine. Gradonačelnik nas je podržao da nabavimo sadnice koje će imati već oformljenu krošnju, visine do trećeg sprata, i stabla prečnika između 15 i 20 santimetara. Takav posao nije urađen do sada nigde u ovom delu Evrope.
ZA PIONIRSKI PARK 100 MILIONA DINARA
Koliko košta najavljena kompletna rekonstrukcija Pionirskog parka i kada počinje?
- Ove godine ćemo početi velike radove u Pionirskom parku, a u te svrhe je izdvojeno čak 100 miliona dinara! Prema projektu Šumarskog fakulteta, uradićemo kompletnu podzemnu infrastrukturu, nove fontane, i uz posebne mere zaštite onih starih stabala u parku. Sledeće godine uredićemo i park ispod Skupštine Srbije, a kad završimo i rekonstrukciju Tašmajdana, imaćemo sređene sve parkove u širem centru grada.
Koliko koštaju takve sadnice i gde mogu da se nabave?
- Jedna sadnica platana, na primer, u evropskim rasadnicima, u zavisnosti od veličine, može da košta između 700 i 2.000 evra. Ali da ne bude dileme, nećemo kupovati najskuplje. Mi ćemo u Bulevaru saditi drveće prečnika do 20 centimetara i očekujemo da na tenderu ozbiljno oborimo cenu i dođemo na nekih 600 evra, jer ćemo posaditi ukupno 402 ovakve sadnice.
Zar niste obećali da ćete posaditi 591 novu sadnicu? Zašto sada skoro 200 sadnica manje?
- Tada je bilo planirano da se posade manja stabla, prečnika do 10 centimetara. Želeći da Beograđanima izađemo u susret, sadićemo starija stabla. Neophodno je da napravimo veći razmak između njih, od najmanje osam metara, tako da ćemo posaditi 402 krupne sadnice.
Da li moraju da budu uvezena ili ih ima kod nas?
- To su "školovana" stabla, odgajena posebnim metodama i merama zaštite i, nažalost, nema ih u toj količini u našoj zemlji. Ipak, posetićemo sve rasadnike kod nas, i gde god da nađemo odgovarajuću sadnicu, kupićemo je ovde. Sve ostalo mora da se uveze. Sadnja će biti najverovatnije u oktobru, kad vegetacija miruje, a do tada ćemo pripremiti teren i zaštitne korenske kasete.
Koja bi vrsta drveta bila najbolja za Bulevar? Da li mislite da bi trebalo ponovo posaditi platane?
"OZDRAVILO" 20 PLATANA
Posečeno je dvadesetak platana manje nego što je prvobitno bilo planirano. Kako su oni naprasno "ozdravili"?
- Ti platani nisu zdravi, ali je činjenica da su manje oštećeni od ostalih. Tako su i ocenjeni u Studiji o stanju platana. Moraćemo da ih orežemo i probamo da ih izlečimo, i ostavili smo ih zbog toga što predstavljaju jednu zasebnu celinu sa delom drvoreda od Cvetka do Batutove ulice. Na delu u blizini Đerma ostavili smo nekoliko stabala kao podsetnik na stari drvored.
- Ne želim da utičem na izbor novih sadnica, ali stručnjaci u našem preduzeću kažu da bi možda najbolji bio neki srednji lišćar, sa velikom krošnjom. Platanima treba veliki prostor, i oni su najlepši u parkovima i bulevarima, gde ima više mesta. Ali ponavljam, kao i do sada, poštovaćemo svaku odluku komisije sastavljene od stručnjaka i predstavnika građana!
Zašto drvored u ulici Kralja Milana izgleda neujednačeno i zašto veoma sporo napreduje? Ko je kriv?
- U Kralja Milana su posađene male sadnice i one se sporije razvijaju u urbanim uslovima, jer tada, pre osam-devet godina nije bilo sredstava za veće. Napadnute su gasovima i u konstantnom su hladu. Najteže mi je da kažem da sam i lično primetio zaposlene iz obližnjih lokala kako prosipaju razne hemikalije od pranja u zemlju pored sadnica. Dovoljno je samo dva puta to da urade i oštetiće mladu sadnicu. Čak smo i štampali flajere i molili ljude da to ne rade. Morali smo da menjamo zbog toga dosta sadnica, pa su one sada različite veličine.
Kakav je vaš stav o inicijativi odbornika DSS-a za vašu smenu s mesta direktora "Zelenila", kao i smenu gradonačelnika Dragana Đilasa?
- Nije na meni da komentarišem inicijative ove vrste.
fakti:
- Budžet "Zelenila" za ovu godinu je oko 1,1 milijardu dinara i svake godine raste u skladu sa rastom cena na malo
- Zelenilo ukupno održava 3.000 hektara zelenih površina i parkova u Beogradu
- Za rekonstrukcije zelenih površina "Zelenilo" troši oko 250-300 miliona dinara godišnje
- Za ostali novac, pored redovnog održavanja, proizvede se svake godine oko 800.000 cvetnog materijala, na hiljade klupa, žardinjera, oko 5.000 korpi za otpatke, dečjih rekvizita
- U poslednje dve godine posađeno je oko 2.000 drvorednih sadnica
N. RESANOVIĆ
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/105905/Seča+platana+koštala+je+osam+miliona!.html
Izgleda da ce cika Djiki da pusti draskica niz vodu kad ne pominju privatne firme koje su sekle,ostale drvorede koje su pominjali a ni zvezdarsku sumu.A i cute o promont privatnim sekacima...
У комисији која ће имати задатак да одреди врсту дрвета која ће да буде посађена дуж обе стране Булевара краља Александра, биће заступљени и житељи тог дела града. – Градоначелник предложио да у финансирању набавке одраслих стабала за дрворед учествују друштвено одговорне компаније
Владимир Живановић и даље брани „своје” дрво (Фото Р. Крстинић)
Комисија која би требало да одреди врсту дрвета за дрворед у Булевару краља Александра ускоро ће бити оформљена, а у њеном саставу би требало да буду стручњаци Шумарског факултета, Института за шумарство, Секретаријата за комуналне послове, Секретаријата за животну средину, „Зеленила Београд” и представници грађана. Градоначелник Драган Ђилас предложио је и да у финансирању набавке одраслих стабала за дрворед учествују друштвено одговорне компаније.
– Потврду да ће учествовати у раду комисије добили смо од скоро свих којима смо упутили позиве. Остало је још да се дефинише на који начин ће бити заступљени суграђани. Најближи смо решењу да грађани учествују преко Републичког одбора за животну средину. Овај одбор је недавно имао седницу којој су присуствовали грађани и јавне личности. Због тога би најбоље било да се они међу собом договоре ко ће бити члан комисије. Тако би у раду учествовали и представници Одбора за животну средину Скупштине Србије, али и житеља булевара. До сада су се оглашавале различите групе грађана које су се представљале као удружења из булевара – кажу у „Зеленилу”. Напомињу, ипак, да ће се о овом решењу још размислити и да су пре почетка замене дрвореда била обезбеђена потребна средства.
– Обезбедили смо новац, али за дрворед са садницама чији је пресек десет центиметара. После разговора са грађанима ипак је одлучено да се у булевару посаде одрасле саднице, чији је пресек од 15 до 20 центиметара. Оне су скупље, па су због тога потребна додатна средства. И да није било градоначелникове иницијативе, ми бисмо кроз редован програм обезбедили новац, али би то било на уштрб неког другог пројекта – кажу у „Зеленилу” и напомињу да би у сваком случају средства била обезбеђена јер је ове године замена дрвореда приоритет.
У овом комуналном предузећу градоначелникову идеју да се у плаћање садница укључе друштвено одговорне компаније оцењују као одличан предлог.
– На тај начин би уштедели новац са свог рачуна, па би могли да га уложимо у стварање других зелених површина – рекли су у „Зеленилу”, напомињући да свугде у свету одговорне компаније део зараде улажу у град или државу у којој остварују профит.
– Претпостављамо да ће, будући да је реч о значајном пројекту, дрвореду за читав наредни век, друштвено одговорне компаније препознати свој интерес и уложити део средстава. На који ће начин то учинити биће накнадно договорено – кажу у „Зеленилу”.
Б. Васиљевић
[објављено: 15/03/2010]
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/I-gradjani-biraju-nove-platane.sr.html
Seča platana koštala je osam miliona!
U Bulevar ćemo iz budžeta "Zelenila" uložiti 42 miliona dinara. Pozdravljam inicijativu gradonačelnika da se u nabavku sadnica za nov drvored uključe i društveno odgovorne kompanije
Posadićemo starije sadnice, ali će ih biti skoro 200 manje... Radovan Draškić
Direktor JKP "Zelenilo Beograd" Radovan Draškić kaže da će to preduzeće uložiti sopstvena 42 miliona dinara u rekonstrukciju drvoreda u Bulevaru kralja Aleksandra. Novac će biti potrošen na seču stabala, transport, vađenje korenja, pravljenje korenskih kaseta za nov drvored, kao i zasađivanje novih mladica. U tu cifru samo delimično ulazi i kupovina novih sadnica za koju je nedavno gradonačelnik Dragan Đilas rekao da će koštati oko 500.000 evra. Draškić kaže da zbog najavljene sadnje velikih sadnica neće biti posađeno obećanih 591, već skoro 200 manje!
DO 2021. BIĆE 20 ODSTO VIŠE ZELENILA
Neke statistike pokazuju da smo siromašniji za pet kvadrata zelenila po stanovniku u odnosu na druge evropske metropole?
- Ova statistika je relativna, jer zavisi od opštine koja se posmatra. Ako tu računamo samo centralne opštine, onda je razumljivo zašto postoji manjak. Ali uzmite za primer Čukaricu, u kojoj smo garantovano premašili evropski prosek u pozitivnom smislu. Da li u tu računicu ulaze i Košutnjak i Avala, Ada Ciganlija, Banjička šuma? Činjenica je da su zelene površine neravnomerno raspoređene u gradu, ali tako je u svim metropolama. Trudimo se da popravimo taj prosek, i radili bismo isto čak i da smo na nivou tih evropskih gradova. Prema generalnom urbanističkom planu Beograda 2021, predviđeno je povećanje zelenih površina za 20 odsto u narednih deset godina. Ali to je pitanje urbanizma, "Zelenilo" je samo izvođač radova.
Prema njegovim rečima, planirano je i da se instalira novi podzemni sistem navodnjavanja "kap po kap", sa automatskim upravljanjem, prvi u našoj zemlji i okruženju kad su drvoredi u pitanju, a, kako je istakao, izgled budućeg drvoreda sigurno će povratiti veliki ugled "Zelenila Beograd", koji je poljuljan posle protesta građana zbog seče platana.
Od kojih sredstava "Zelenilo Beograd" finansira rekonstrukciju drvoreda i da li ste vi podizvođač radova "Balkan gradnji" (izvođač radova u Bulevaru koji je pobedio na tenderu sa ponudom od 1,7 milijardi) ili nastupate samostalno?
- Mi nismo podizvođač kompaniji "Balkan gradnja", koja je nosilac izgradnje ove centralne beogradske saobraćajnice, niti su oni nama. Naše preduzeće samostalno izvodi radove, sa 42 miliona dinara iz sopstvenog budžeta predviđenog za ovu godinu. "Balkan gradnja" je nosilac posla oko rekonstrukcije koji su dobili na tenderu i mi imamo samo dodirnih tačaka u organizaciji izvođenja radova, kako bismo ih vremenski uskladili.
Da li je "Zelenilo" imalo podizvođača? Primetili smo kamione nekih privatnih firmi.
- Na uklanjanju platana bili su angažovani 88 radnika iz RJ "Drvoredi" i oko 30 vozača. Pomagali su nam iz "Srbijašuma" zato što smo kasnili 15 dana. Međutim, oni nisu imali dizalice, pa su angažovali privatnika sa ovom mehanizacijom da nam pomogne, nismo ih birali mi. Angažovali smo "Vojvodinašume" iz Pančeva, koje su nam dale jednu njihovu mašinu za iskop panjeva. Mi imamo dva, ali smo uzeli još jedan njihov da bismo što pre završili posao. Radio je i "Biodekor", ali nezavisno od nas, njih je angažovala "Balkan gradnja" za onaj deo seče u sredini Bulevara od Batutove do Cvetka.
Koliko je koštala samo seča platana?
- Početak radova na zameni drvoreda, što podrazumeva seču stabala, vađenje korenja, transport, lagerovanje, koštao je oko osam miliona dinara.
VELIKI POSAO
Kakvo je stanje zelenila u gradu?
"Zelenilo" je poslednjih godina zaista uradilo velike poslove na uređenju zelenih površina. Setite se padina na Kalemegdanu kod kule Nebojša, tamo su se naši radnici konopcima spuštali kad smo počeli uređenje da bi sve skresali i sredili. Zatim park ispred Skupštine grada, park između dva dvora, rekonstrukcija Pionirskog parka, Čuburski park, mali park na Tašmajdanu kod "Metropola", Voždovački park, rekonstrukcija parka Miljakovački izvori, još mnoge druge površine i parkovi koje smo uredili. Praktično smo sve parkove u gradu uredili, osim jednog dela na Tašmajdanu i kod Skupštine do Kosovske ulice.
Kada će se formirati komisija koja će odlučiti o nabavci budućih sadnica?
- Nova komisija će biti formirana već krajem nedelje i nakon toga trebalo bi da se pokrenu pripreme za raspisivanje tendera za nabavku sadnica. Mogli smo iz sopstvenih sredstava da izdvojimo i za nabavku ovih velikih sadnica, jer je, kada govorimo o Bulevaru, reč o redovnom programu, ali pozdravljam inicijativu gradonačelnika Dragana Đilasa da se u to uključe i društveno odgovorne kompanije. Onda bismo ta naša sredstva mogli da usmerimo na uređenje neke druge zelene površine. Gradonačelnik nas je podržao da nabavimo sadnice koje će imati već oformljenu krošnju, visine do trećeg sprata, i stabla prečnika između 15 i 20 santimetara. Takav posao nije urađen do sada nigde u ovom delu Evrope.
ZA PIONIRSKI PARK 100 MILIONA DINARA
Koliko košta najavljena kompletna rekonstrukcija Pionirskog parka i kada počinje?
- Ove godine ćemo početi velike radove u Pionirskom parku, a u te svrhe je izdvojeno čak 100 miliona dinara! Prema projektu Šumarskog fakulteta, uradićemo kompletnu podzemnu infrastrukturu, nove fontane, i uz posebne mere zaštite onih starih stabala u parku. Sledeće godine uredićemo i park ispod Skupštine Srbije, a kad završimo i rekonstrukciju Tašmajdana, imaćemo sređene sve parkove u širem centru grada.
Koliko koštaju takve sadnice i gde mogu da se nabave?
- Jedna sadnica platana, na primer, u evropskim rasadnicima, u zavisnosti od veličine, može da košta između 700 i 2.000 evra. Ali da ne bude dileme, nećemo kupovati najskuplje. Mi ćemo u Bulevaru saditi drveće prečnika do 20 centimetara i očekujemo da na tenderu ozbiljno oborimo cenu i dođemo na nekih 600 evra, jer ćemo posaditi ukupno 402 ovakve sadnice.
Zar niste obećali da ćete posaditi 591 novu sadnicu? Zašto sada skoro 200 sadnica manje?
- Tada je bilo planirano da se posade manja stabla, prečnika do 10 centimetara. Želeći da Beograđanima izađemo u susret, sadićemo starija stabla. Neophodno je da napravimo veći razmak između njih, od najmanje osam metara, tako da ćemo posaditi 402 krupne sadnice.
Da li moraju da budu uvezena ili ih ima kod nas?
- To su "školovana" stabla, odgajena posebnim metodama i merama zaštite i, nažalost, nema ih u toj količini u našoj zemlji. Ipak, posetićemo sve rasadnike kod nas, i gde god da nađemo odgovarajuću sadnicu, kupićemo je ovde. Sve ostalo mora da se uveze. Sadnja će biti najverovatnije u oktobru, kad vegetacija miruje, a do tada ćemo pripremiti teren i zaštitne korenske kasete.
Koja bi vrsta drveta bila najbolja za Bulevar? Da li mislite da bi trebalo ponovo posaditi platane?
"OZDRAVILO" 20 PLATANA
Posečeno je dvadesetak platana manje nego što je prvobitno bilo planirano. Kako su oni naprasno "ozdravili"?
- Ti platani nisu zdravi, ali je činjenica da su manje oštećeni od ostalih. Tako su i ocenjeni u Studiji o stanju platana. Moraćemo da ih orežemo i probamo da ih izlečimo, i ostavili smo ih zbog toga što predstavljaju jednu zasebnu celinu sa delom drvoreda od Cvetka do Batutove ulice. Na delu u blizini Đerma ostavili smo nekoliko stabala kao podsetnik na stari drvored.
- Ne želim da utičem na izbor novih sadnica, ali stručnjaci u našem preduzeću kažu da bi možda najbolji bio neki srednji lišćar, sa velikom krošnjom. Platanima treba veliki prostor, i oni su najlepši u parkovima i bulevarima, gde ima više mesta. Ali ponavljam, kao i do sada, poštovaćemo svaku odluku komisije sastavljene od stručnjaka i predstavnika građana!
Zašto drvored u ulici Kralja Milana izgleda neujednačeno i zašto veoma sporo napreduje? Ko je kriv?
- U Kralja Milana su posađene male sadnice i one se sporije razvijaju u urbanim uslovima, jer tada, pre osam-devet godina nije bilo sredstava za veće. Napadnute su gasovima i u konstantnom su hladu. Najteže mi je da kažem da sam i lično primetio zaposlene iz obližnjih lokala kako prosipaju razne hemikalije od pranja u zemlju pored sadnica. Dovoljno je samo dva puta to da urade i oštetiće mladu sadnicu. Čak smo i štampali flajere i molili ljude da to ne rade. Morali smo da menjamo zbog toga dosta sadnica, pa su one sada različite veličine.
Kakav je vaš stav o inicijativi odbornika DSS-a za vašu smenu s mesta direktora "Zelenila", kao i smenu gradonačelnika Dragana Đilasa?
- Nije na meni da komentarišem inicijative ove vrste.
fakti:
- Budžet "Zelenila" za ovu godinu je oko 1,1 milijardu dinara i svake godine raste u skladu sa rastom cena na malo
- Zelenilo ukupno održava 3.000 hektara zelenih površina i parkova u Beogradu
- Za rekonstrukcije zelenih površina "Zelenilo" troši oko 250-300 miliona dinara godišnje
- Za ostali novac, pored redovnog održavanja, proizvede se svake godine oko 800.000 cvetnog materijala, na hiljade klupa, žardinjera, oko 5.000 korpi za otpatke, dečjih rekvizita
- U poslednje dve godine posađeno je oko 2.000 drvorednih sadnica
N. RESANOVIĆ
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/105905/Seča+platana+koštala+je+osam+miliona!.html
Izgleda da ce cika Djiki da pusti draskica niz vodu kad ne pominju privatne firme koje su sekle,ostale drvorede koje su pominjali a ni zvezdarsku sumu.A i cute o promont privatnim sekacima...
Podneta krivicna prijava!
PRVOM OSNOVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU
Savska 17a, Beograd
K R I V I Č N A P R I J A V A
Protiv izvršilaca seče stabala na Bulevaru kralja Aleksandra i odgovornih lica u:
- JKP Zelenilo Beograd, Surčinski put br. 2, Beograd
- Agenciji za investicije Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, Beograd
- i u drugim službama Grada Beograda i angažovanih operatera
zbog pustošenja šuma iz čl. 274 KZ, oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ, i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268 KZ.
Grad Beograd i JKP Zelenilo Beograd obratili su se Opštini Zvezdara i Opštini Palilula sa zahtevom da im opštine na osnovu čl. 14 Odluke o uređivanju i održavanju parkova Grada Beograda odobre seču 315 stabala platana koja su deo drvoreda koji postoji na Bulevaru kralja Aleksandra. Tim povodom Odsek za komunalne delatnosti Opštine zvezdara doneo je rešenje 322-7/10 od 11.2.2010. i rešenje 322-6/10 od 10.2.2010 godine. Opština Vračar donela je rešenje 322-2/2010 od 12.2.2010. godine. – Svim navedenim rešenjima odobrena je seča stabala koju su gradske institucije i JKP Zelenilo Beograd zahtevale.
Rešenje 322-7/10 Odseka za komunalne delatnosti Opštine Zvezdara dostavljeno je Zelenilu Beograd 12. februara 2010. godine. Rešenje 322-6/10 zvezdarskog Odseka za komunalne delatnosti i rešenje 322-2/2010 Opštine Vračar dostavljeno je Zelenilu Beograd odnosno Gradskoj agenciji za investicije tek 19. februara 2010. godine.
Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, u skladu sa kojim su sva navedena rešenja doneta, rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 220). Tim rokom stranka ne može raspolagati, jer ne postoji samo u njenom interesu, već i u interesu javnog tužioca koji takođe može uložiti žalbu (čl. 213 st. 2 ZUP). U toku roka za žalbu, čl. 221 ZUP propisuje da se „rešenje se ne može izvršiti“. To znači da je seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra bila nedozvoljena sve do 28. februara/ 7. marta 2010. godine, a i duže u slučaju ulaganja žalbe u skladu sa čl. 213 ZUP.
Budući da je u periodu do 28. februara seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra nije bila dozvoljena (a delom do 7. marta i dalje nije dozvoljena), a da je u periodu od 26. do 27. februara posečeno oko 70 drvorednih stabala na potezu od Vukovog spomenika do Lipovog lada, postoji osnovana sumnja da su izvršioci i odgovorna lica JKP Zelenilo Beograd, gradske Agencije za investicije i drugih službi Grada Beograda i angažovanih operatera oborili više stabala u drvoredu i tako izvršili krivično delo pustošenja šume iz čl. 274 KZ.
Na drugom potezu, od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića, 27. februara 2010. godine oboreno je svih 30 stabala platana iako je rešenjem zvezdarskog Odeska za komunalne delatnosti br. 322-6/10 bila dozvoljena seča (obaranje) samo 23 stabla, dok je za 7 stabala rešenjem dozvoljeno isključivo premeštanje.
Budući da je drvored na Bulevaru kralja Aleksandra imao izvanredan ekološki značaj za njegove stanare i grad Beograd uopšte, da je bio prirodna zaštita stanara i prolaznika od prašine, buke, toplote, sunca i aero-zagađenja, i da je devastiran bez da je njegova seča bila u trenutku njenog izvršenja dozvoljena, postoji i osnovana sumnja da su navedena lica izvođenjem radova izvršila krivično delo oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ.
Odgovorna lica u JKP Zelenilo Beograd i ostalim gradskim službama sve vreme su pogrešno informisala javnost o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Iz dugo skrivane studije šumarskog fakulteta proističe da je bila neophodna zamena svega 50 od oko 330 stabala, a ne većine kako je isticano. Zbog toga i drugih netačnih podataka postoji osnovana sumnja da su navedena lica povredila prava na informisanje o stanju životne sredine, što je kažnjivo prema čl. 268 KZ.
Izvršioci su pokazali naročito visok stepen krivice, budući da su na protivpravnost seče upozoravani i da su i inače seču isplanirali i sproveli na prečac uz naročitu upornost i asistenciju policije. Imajući to u vidu, moli se Tužilaštvo da se založi za najstrože izrecive kazne i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva.
potpis podnosioca prijave
Slike ovde
http://www.facebook.com/photo.php?p...iew=all&subj=287356195519&aid=-1&id=732527783
http://www.facebook.com/photo.php?p...iew=all&subj=287356195519&aid=-1&id=732527783
PRVOM OSNOVNOM TUŽILAŠTVU U BEOGRADU
Savska 17a, Beograd
K R I V I Č N A P R I J A V A
Protiv izvršilaca seče stabala na Bulevaru kralja Aleksandra i odgovornih lica u:
- JKP Zelenilo Beograd, Surčinski put br. 2, Beograd
- Agenciji za investicije Grada Beograda, Trg Nikole Pašića 6, Beograd
- i u drugim službama Grada Beograda i angažovanih operatera
zbog pustošenja šuma iz čl. 274 KZ, oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ, i povrede prava na informisanje o stanju životne sredine iz čl. 268 KZ.
Grad Beograd i JKP Zelenilo Beograd obratili su se Opštini Zvezdara i Opštini Palilula sa zahtevom da im opštine na osnovu čl. 14 Odluke o uređivanju i održavanju parkova Grada Beograda odobre seču 315 stabala platana koja su deo drvoreda koji postoji na Bulevaru kralja Aleksandra. Tim povodom Odsek za komunalne delatnosti Opštine zvezdara doneo je rešenje 322-7/10 od 11.2.2010. i rešenje 322-6/10 od 10.2.2010 godine. Opština Vračar donela je rešenje 322-2/2010 od 12.2.2010. godine. – Svim navedenim rešenjima odobrena je seča stabala koju su gradske institucije i JKP Zelenilo Beograd zahtevale.
Rešenje 322-7/10 Odseka za komunalne delatnosti Opštine Zvezdara dostavljeno je Zelenilu Beograd 12. februara 2010. godine. Rešenje 322-6/10 zvezdarskog Odseka za komunalne delatnosti i rešenje 322-2/2010 Opštine Vračar dostavljeno je Zelenilu Beograd odnosno Gradskoj agenciji za investicije tek 19. februara 2010. godine.
Prema Zakonu o opštem upravnom postupku, u skladu sa kojim su sva navedena rešenja doneta, rok za ulaganje žalbe iznosi 15 dana od dana dostavljanja rešenja (čl. 220). Tim rokom stranka ne može raspolagati, jer ne postoji samo u njenom interesu, već i u interesu javnog tužioca koji takođe može uložiti žalbu (čl. 213 st. 2 ZUP). U toku roka za žalbu, čl. 221 ZUP propisuje da se „rešenje se ne može izvršiti“. To znači da je seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra bila nedozvoljena sve do 28. februara/ 7. marta 2010. godine, a i duže u slučaju ulaganja žalbe u skladu sa čl. 213 ZUP.
Budući da je u periodu do 28. februara seča drveća na Bulevaru kralja Aleksandra nije bila dozvoljena (a delom do 7. marta i dalje nije dozvoljena), a da je u periodu od 26. do 27. februara posečeno oko 70 drvorednih stabala na potezu od Vukovog spomenika do Lipovog lada, postoji osnovana sumnja da su izvršioci i odgovorna lica JKP Zelenilo Beograd, gradske Agencije za investicije i drugih službi Grada Beograda i angažovanih operatera oborili više stabala u drvoredu i tako izvršili krivično delo pustošenja šume iz čl. 274 KZ.
Na drugom potezu, od Batutove ulice do Ulice gospodara Vučića, 27. februara 2010. godine oboreno je svih 30 stabala platana iako je rešenjem zvezdarskog Odeska za komunalne delatnosti br. 322-6/10 bila dozvoljena seča (obaranje) samo 23 stabla, dok je za 7 stabala rešenjem dozvoljeno isključivo premeštanje.
Budući da je drvored na Bulevaru kralja Aleksandra imao izvanredan ekološki značaj za njegove stanare i grad Beograd uopšte, da je bio prirodna zaštita stanara i prolaznika od prašine, buke, toplote, sunca i aero-zagađenja, i da je devastiran bez da je njegova seča bila u trenutku njenog izvršenja dozvoljena, postoji i osnovana sumnja da su navedena lica izvođenjem radova izvršila krivično delo oštećenja životne sredine iz čl. 264 KZ.
Odgovorna lica u JKP Zelenilo Beograd i ostalim gradskim službama sve vreme su pogrešno informisala javnost o stanju drvoreda na Bulevaru kralja Aleksandra. Iz dugo skrivane studije šumarskog fakulteta proističe da je bila neophodna zamena svega 50 od oko 330 stabala, a ne većine kako je isticano. Zbog toga i drugih netačnih podataka postoji osnovana sumnja da su navedena lica povredila prava na informisanje o stanju životne sredine, što je kažnjivo prema čl. 268 KZ.
Izvršioci su pokazali naročito visok stepen krivice, budući da su na protivpravnost seče upozoravani i da su i inače seču isplanirali i sproveli na prečac uz naročitu upornost i asistenciju policije. Imajući to u vidu, moli se Tužilaštvo da se založi za najstrože izrecive kazne i izricanje mere bezbednosti zabrane vršenja poziva.
potpis podnosioca prijave
Slike ovde
http://www.facebook.com/photo.php?p...iew=all&subj=287356195519&aid=-1&id=732527783
http://www.facebook.com/photo.php?p...iew=all&subj=287356195519&aid=-1&id=732527783