Ja sam dosta bojkotovao i glasao za manje zlo,glasacu za inat za to zlo cisto da ne vidim DrvoSece na vlasti,10 godina dosta im je vala.Kad se skinu sa vlasti morace da ciste svoje redove sto moze biti samo dobro,previse su pustili pipke za ovih 10 godina.Bulevarac":e7fvyqlq je napisao(la):Sad nesto razmisljam, ukoliko oni ne pozovu nezavisnu komisiju, kao sto nece, sta da radim na sledecim izborima ?
Da li je pametnije da izadjem i glsam za nekog ko nije DrvoSeca, ili da bojkotujem ?
Da ste na mom mestu, sta bi ste izabrali ?
P.S.U lovranskoj ulici u Zvezdarskoj Sumu veceras vidjeni buldozer i jos jedna masina,sutra javljam o cemu se radi,ako krenu da seku sumu bice belaja,makar zavrsio u zatvoru.
KONTRA: Trula priča
Boško Ćirković Škabo 06.03.2010 19:35:58 Ocena: 5.00 (Glasova: 4) Komentara: 0
TRULO je. Seci! Presuda koja često odjekuje neosvetljenim hodnicima srpske tranzicije. Izriču je nadležni i nenadležni, sa zajedničkom karakteristikom faktičke moći nad objektom i ozlojeđenim svedocima seče. A objekti variraju: delovi državne teritorije, domaći bankarski sistem, društvena preduzeća, bespomoćno zelenilo, običaji, navike, prakse...
Zapanjujuće je koliko zajedničkih osobina imaju ove na prvi pogled heterogene kategorije. Iako izvedeni od strane raznih subjekata (agresivnih teritorijalnih separatista, korumpiranih državnih službenika, privatnika sumnjivog rezimea, očajnika sateranih u ćošak...), različitim sredstvima (terorističkim akcijama, mutnim radnjama u rasponu od nemoralnih do krimogenih, na pripremi i/ili sprovođenju procedura i/ili zakonskih aktova, žmurenjem, prećutkivanjem, motornim testerama, zarđalim escajgom...), ove akcije su po pravilu, usled dugogodišnjeg odlaganja i/ili lošeg održavanja objekata seče, brzopotezne i nedorečenih motiva, prikrivenih iza doprinosa opštem dobru. Samim tim su praćene brojnim kontroverzama i jalovim javnim raspravama. Ali na kraju uvek bude kako kaže onaj koji drži veću batinu.
Čuđenje, zgražavanje, snebivanje, ili bilo koji sličan oblik emotivne reakcije na činjenicu da je iza šarenih laža o pravima i dalje na snazi zakon jačeg, smatram ili licimernim ili plitkoumnim. Tako je bilo od pamtiveka i očigledno će biti dok je ljudi. Samo postajemo namazaniji i odvratniji u posedu moći, kroz milenijume. Ali specifičnost današnjeg ustrojstva je odsustvo žara, koji bi pomogao da potlačeni razaznaju crno od belog. Samo raste digitalna rezolucija i sa njom spektar nijansi sivog.
Danas rob živi u paničnom strahu da ga bolest, nemoć ili nagli skok kursa ne zaustave na putu ka eventualnom sticanju statusa slobodnih ljudi za potomstvo. Primoran je da radi desetočasovno radno vreme, šest dana u nedelji, sa par nedelja plaćenog odsustva, kroz najproduktivnije godine svog života, samo da bi svom vlasniku platio svaki precenjeni kvadrat životnog prostora. Kmet je u još nezavidnijoj poziciji od „oruđa koje govori“. Kao da mu nije dovoljno što je usamljen u borbi sa izranjavanom, te sve osvetoljubivijom prirodom, nego se potom ima uhvatiti u koštac sa još turbulentnijim tržišnim uslovima i rastućim apetitima gramzivih feudalaca. Stapanje radničke i prosjačke klase je ovde i sada gotovo kompletirano, na talasu globalnog kraha liberalno-kapitalističke ekonomije.
I ništa od svega toga nije toliko opasno, koliko činjenica da mahom svi i uvek, iako uglavnom svesni gore opisanih pozicija, biramo plave pilule i nastavljamo. Nekada je Spartak okupio hordu obespravljenih, voljnih da se bore, izašao iz tamnice, uspešno zapretio najmoćnijem carstvu na njemu znanom svetu i poginuo kao slobodan vojskovođa. Danas sa lakoćom prikupimo još brojniju hordu klikova podrške za „stvar“ na anesteziji zvanoj „fejsbuk“, ostanemo za kompjuterom u kući ili na poslu i... Prethodnoj rečenici nedostaje završetak, samim tim i muda.
Platani su posečeni. Oni koji drže veću batinu su to najavili. Neki su se bunili. Neki su zasedali, šatro zatezali i po svoj prilici opet nešto za pojas zadenuli. Stručnjaci, nezavisni samo od jedne zainteresovane strane, su argumentovali: bezbednije je, jeftinije je, demokratskije je, biće bolje i lepše... A kada su se zasitili priče, oni koji drže batinu su se latili motorne testere i stavili tačku na dalju raspravu. Jer oduzimanje života je za čoveka nepovratna akcija.
Retki su se i fizički pobunili. Moje poštovanje ide ovim jedinim pravim potomcima Spartakove armije. Upustili su se u bitku na čiji ishod realno nisu mogli uticati, svesni da je poenta sama borba. Stoički su podneli likovanje poltrona nad rasparčanim „trulim“ truplima, nesvesnih da je tu jedina zasigurno trula priča koju živimo.
http://www.novosti.rs/code/navigate...-07&kolumna=268&title_add=KONTRA: Trula priča