Tekst koji sam procitala i nudim vam ga je dokaz da talvih stvari su se desavale i u ne tako dalekoj proslosti. Ipak, postoji nada da ce se nesto promeniti u svesti ljudi...
ČUDNE SE STVARI ZBIVAJU
2010-02-22 22:48:04.0 Milan Mića Jovanović
Dogadjaji iz beogradskog bulevara i zagrebačke ulice, nadilaze razinu ljubavi za zelenilo
Baš k'o na filmu i k'o u pesmi - čudne se stvari zbivaju.
U dve ulice, u dva grada i u dve države, na udaljenosti od samo odnosno čak 400 km (mada u nekom drugom sistemu, znajući iz iskustva, politički aršini svaku razliku i razdaljinu neovisno od realnosti mogu uvećati do beznadežnosti) gradjani se, ipak i uprkos takvima, bore za isto - brane omiljeno im drveće koje hoće da im poseku.
Zagrepčani u Varšavskoj ulici.
Beogradjani u Bul. Kralja Aleksandra.
Uprkos radosnim tumačenjima (senilnih) jugonostalgičara i onih koji bi da na toj analogiji grade profiterstvo, ma koje vrste , sličnost i istovremenost zbivanja u ZG i BG ipak ne bi trebalo svoditi ni na zajedničko nasledje od crvenih ni na ono od nekadašnjeg pokreta gorana iz predekoloških vremena već zaboravljene zajedničke države.
Imam i gajim svojevrsno providjenje, osećanje i nadu kako dogadjaji iz beogradskog bulevara i zagrebačke ulice, nadilaze razinu ljubavi za zelenilo, ekološke kulture ali i opredeljenja za bilo koju partiju, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji i da i i jedni i drugi, Beogradjani i Zagrepčani, spontano kreiraju jedan novi fenomen, izrastanje jedne nove politike gradjana koja polako ali neumitno isklijava pred očima iznenadjenih, iritiranih ili užasnutih vlasti, političara i inih ljudi, zarobljenika starih diskursa.
Nadati se kako je polazište tih ljudi da baš zato što o mnogo čemu nikad nisu pitani, hoće da se (trenutno i makar) pitaju bar o drveću.
Ipak dubina i žestina njihove reakcije, čine mi se većim i možda ih treba tražiti i u dugo potiskivanom gnevu, a koji gnev i ljubav oko zelenila ne mogu ni objasniti a pogotovo nadomestiti.
Bojim se, odnosno nadam da su snaga i dubina njihovog nezadovoljstva veći i pomišljam na onaj zaboravljeni Lumetov film TV mreža kad obični ljudi na poziv poludelog tv voditelja otvaraju prozore svojih stanova i urlaju kako su besni u pičku materinu i da loše stanje, za koje svi znaju da je loše, krizu, besposlicu, besparicu i sve to što se dogadja oko njih, više ne mogu da podnose...
Mi u Srbiji zime 1996/7. gledali smo taj film uživo - s pištaljkama i šerpama koje su pratile početak TV Dnevnika. Ali, onda su ljudi bar imali neku nadu...
Potom je ubijen Zoran Đinđić baš kao simbol te nade .
Naši političari danas, ma ko i ma gde bili, medjutim, ne predstavljaju ni nadu a još manje ganranciju kako novog nasilja neće biti....
Nada su oni što brane drveće. A seča drvveća samo je kroki crtež naše situacije, zgodno dođe...
Baš zato, možda, Miljenko Jergović, pisac, pesnik, i Sarajlija iskustvom, pišući prošle subote o seči drveća u Zagrebu podseća čitaoce zagrebačkog Jutarnjeg lista na pesmu pesnika iz Banata.
Ovde se tog pesnika niko nije setio. Što takodje nešto govori.
Bio je svetsklog glasa i zvao se Vasko Popa i ne iznenadjuje me što ga se u novoj Srbiji malo ko seća; što ima veze i sa političarima i sa tv mrežom, a i sa platanima.
I zato njegovu pesmu Prolaznik i topola sad, na podsticaj Jergovića, predočavam u svoj njenoj lepoti i celini....
Proširuju ulicu
Preopterećenu saobraćajem
Seku topole
Buldožeri uzimaju zalet
I jednim jedinim udarcem
Obaraju drveće
Jedna se topola samo zatresla
Odolela je gvožđu
Buldožer se od nje odmiče
Bučno unatraške
Priprema se za poslednji juriš
Među okupljenim prolaznicima
Stoji i jedan postariji čovek
Skida šešir pred topolom
Maše joj kišobranom
I viče iz sveg grla
Ne daj se dušo
Baš k'o na filmu i k'o u pesmi - čudne se stvari zbivaju.
http://pressonline.rs/sr/blog/VIPbl...+Jovanović/40390/ČUDNE+SE+STVARI+ZBIVAJU.html