Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[tragac]

Jeste bila idilična slika, ali cela ta okolina.......

 

[Igor]

cini mi se da je ostalo malo mesta u gradu gde nema foliranja i poziranja

Tu je foliranje podignuto na visi nivo ali svakako prijatnije nego na splavovima sa neobicnim muzickim repertoarom i nista slicnijim gostima. Ali sve je to negde stvar ukusa dosta i kulture.

 

[vucko]

[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=QG2iEF3lD18[/youtube]

Na 10:55 pretnja "osecam da ce ovako da vam padne kamera" i hvata je komunalac.

 

[loyola]

To govedo pojavlja vise puta, oce da im uzme kameru kao pasce pvde je gradiliste. Ove kada bi privatno navatao kad su sami cipele bi lizali svima... Klosari su samo u coporu jaki


Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[ssimovic]

Ono što smo mi učinili jeste da smo potpisali ugovor sa strancem (nema ni 1/10 deo para potreban za ceo projekat), a da smo trošak komunalnog opremanja od milijardu evra ostavili nama. Milijardu koju trenutno nemamo niti smo je imali u prošlosti. Možemo samo da je obezbedimo otimanjem po Srbiji ili zaduživanjem. Uz sve to strani investitor nema apsolutno nikakav rizik i 100% je finansijski zaštićen dok sve rizike poslovnog poduhvata preuzima država Srbija. Po ovim uslovima i ja bih sa 100 evra ušao u ovaj projekat jer znam da nemam ništa da izgubim.

Komunalno opremanje je podeljeno na unutrašnje i spoljno. Unutrašnje je obaveza zajedničkog preduzeća, spoljno države Srbije. Moglo je da bude i drugačije dogovoreno, ali bi onda i procenat dobiti koja pripada nama bio drugačiji. Gradonačelnik brani ugovor tako što tu spoljnu infrastrukturu naziva investicijom koja će da se isplati kasnije (investiraš u trafostanicu pa ti se vrati kroz prodatu struju).

Strani investitor ima rizik da izgubi 150 mil evra osnivačkog kapitala i 150 miliona evra pozajmice zajedničkom preduzeću. Ove ostale pozajmice koje daje državi Srbiji su sa manjim rizikom, jer te pare može da izgubi samo ako država bankrotira.

 

[gygy11]

Sinisa Mali ,poznatiji kao sibicar:" Mi cemo ovih 150 miliona kesa I jos 150 miliona iz pozajmice, da ulozimo I dobijemo 450 miliona, a onda cemo tih 450 miliona da ulozimo I dobijemo 600 miliona I ulozimo u drugu fazu, trecu fazu, a onda cemo multiplicirati jos evra I tako cemo dobiti milijarde evra"
Ovo ovako pricaju junaci serije "Slozna Braca" Neleta Karajlica . Nama je gradonacelnik jedan najobicniji sibicar sa coska negde na donjem Dorcolu, a mi se ovde raspravljamo sta I kako.

 

[tragac]

Ako je to gradilište onda bi komunalna nazovi policija trebala da kazni investitora jer nije propisno ogradio i obeležio to gradilište.

 

[Igor]

to ne moze da uradi komunalna inspekcija

 

[MilisaV]

Investitor može da izgubi samo 150 miliona evra. Ako posao ne krene kako treba i firma ode u stečaj namirnice se poverioci iz stečajne mase. A stečajna masa je imovina firme. A imovina je zemljište, tj zakup istog na 99.to će se bez problema prodao za 150 milki i kredit će se vratiti bez problema da sve kamatama.

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока

 

[brdjanin]

Јел ово реклама за материјале од којих ће се правити станови?

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Модел речног таксија.

 

[ssimovic]

Drugim recima, arapin kao vecinski vlasnik svega ovoga ce da proda 2 hektara ,recimo lancu hotela za recimo 20 miliona evra, taj lanac hotela ce sam da izgradi hotel, a drzavi Srbiji ce da pripadne samo 32% od cene po kojoj je prodato zemljiste, odnosno oko 6 miliona evra , a arapi ce da uzmu 14 miliona evra, a da banku zutu nisu dali za zemljiste I da nisu ulozili u gradnju hotela, jer im se tako moze po ugovoru?

Teorijski može, ali u praksi nemoguće. Da je problem SA mogao da se reši prodajom parcela bez ikakvih ulaganja, toga bi se neko već setio poslednjih 100 godina. Kada bi to bilo moguće i kada bi ta zemlja ovakva kakva je sada zaista vredela milijardu evra, Arapi bi je odmah prodali, sebi uzeli 680 miliona, a nama dali 320. Poenta je u tome što ceo taj prostor će da vredi milijardu evra tek nakon 20 godina mukotrpnog rada.

 

[lepi]

Investitor može da izgubi samo 150 miliona evra. Ako posao ne krene kako treba i firma ode u stečaj namirnice se poverioci iz stečajne mase. A stečajna masa je imovina firme. A imovina je zemljište, tj zakup istog na 99.to će se bez problema prodao za 150 milki i kredit će se vratiti bez problema da sve kamatama.

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока

Netacno.
Jos 150 milona pozajmice doo-u je isto rizik koji ako propadne doo propada s njim.

Milijarda evra za komunalno opremanje je glupost.
130 miliona plus 50miliona(kao trecina u kojoj rs participira )

Sve ostalo su tekuci troskovi koji bi i tako dosli na red.

Opet kažem na osnovu sturih informacija iz ugovora i medija

 

[MilisaV]

Lepi ne lupaj.

150 milki koje se pozajmljuju firmi je u teoriji rizik.


Ako firma ode u stečaj ta pozajmica ne ide u stečajnu masu nego se knjiži na drugoj strani, odnosno ona se namirenje iz stečajne mase, kao i svi ostali poverioci. A stečajne mase hvala bogu ima, 100 hektara građevinskog zemljišta

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока

 

[tragac]

Polako ljudi sa pričom o stečaju, vidite da su razvukli vreme realizacije projekta na 20 godina, tako niskim intenzitetom realizacije smanjuje se rizik po likvidnost projekta, za 20 godina je velika verovatnoća da će tržište apsorbovati svu ponudu u BnV

 

[MilisaV]

I da postavim jedno pitanje.


Zašto arapi sami ne bi gurnuli firmu beograd na vodi DOO u stečaj?

Ako oni naš deo (zemljište) računaju 33%, to mu u parama dođe 50 milki. Lepo daju pozajmicu od 150 milki, odvedu firmu u stečaj i na osnovu te pozajmice zatraže svo zemljište.

A upravo je ovo način koji su domaći tajkuni koristili da bi dolazili do imovine privatizovanih preduzeća

Послато са D6503 уз помоћ Тапатока

 

[duke23]

Komunalno opremanje je podeljeno na unutrašnje i spoljno. Unutrašnje je obaveza zajedničkog preduzeća, spoljno države Srbije. Moglo je da bude i drugačije dogovoreno, ali bi onda i procenat dobiti koja pripada nama bio drugačiji. Gradonačelnik brani ugovor tako što tu spoljnu infrastrukturu naziva investicijom koja će da se isplati kasnije (investiraš u trafostanicu pa ti se vrati kroz prodatu struju).

Strani investitor ima rizik da izgubi 150 mil evra osnivačkog kapitala i 150 miliona evra pozajmice zajedničkom preduzeću. Ove ostale pozajmice koje daje državi Srbiji su sa manjim rizikom, jer te pare može da izgubi samo ako država bankrotira.

Bold1. Samo što to ne važi za 99% građana ove zemlje. Meni su dovođenje struje do moje kuće naplatili 1000 evra.

Bold2. Ima, a u stvari nema. Kako mogu da izgube i jedan jedini dinar ako u ugovoru stoji da se oni iz ugovora mogu povući kada hoće a da im Srbija nadokandi sve uloženo? Mi smo se obavezali da im obezbedimo ono što im nećemo moći obezbediti u narednih 100 godina, tako da oni de facto u svakom trenutku mogu da izađu iz istog bez štete po njih. A cifru koju će da nakaleme kao ulaganje preko povezanih firmi će da bude takva da će obraz da nam bridi u narednih 20 godina.

 

[ssimovic]

Investitor može da izgubi samo 150 miliona evra. Ako posao ne krene kako treba i firma ode u stečaj namirnice se poverioci iz stečajne mase. A stečajna masa je imovina firme. A imovina je zemljište, tj zakup istog na 99.to će se bez problema prodao za 150 milki i kredit će se vratiti bez problema da sve kamatama.

Veliki problem u analizi ovih hipotetičkih situacija je to što nemamo pojma kolika je stvarna tržišna vrednost Savskog amfiteatra. Da je bio tender i da su na tenderu fiksirani svi uslovi iz ugovora, a ostavljeno ponuđačima da daju svoju ponudu za udeo u dobiti, veliko je pitanje da li bi se iko uopšte javio i kakve bi procente dobili u ponudama. Evo prodajemo Telekom, pitanje je da li će hteti iko da ga kupi i koja će se cena postići. Mi smo mala usrana zemlja, najsiromašnija u Evropi - mi nemamo tržišnu cenu jer smo van tržišta. Možeš ti da proceniš staru američku ambasadu na koliko hoćeš miliona, džaba kad je niko neće.

Dakle, ako bi Beograd na vodi kao projekat propao, to bi značilo da nije ekonomski isplativo ulagati u taj prostor, pa bi samim tim i zakup prostora na 99 godina bio bezvredan.

Međutim, cela ova analiza visi u vazduhu jer nije bilo tendera. A nije ga bilo jer su svima zapušena usta sa rečenicom "nađite 3.5 milijardi pa onda pričajte".. Daleko od toga da branim projekat, samo vas molim da ne napadate biznis plan jer on zaista ima smisla i lako se odgovara na većinu primedbi. Napadajte način na koji se do njega došlo, jurnjavu novinara po šetalištu, bahata privatna obezbeđenja, neustavnost ugovora, nebrigu o javnim i nekomercijalnim potrebama. Napadajte to što u principu država nikada ne treba da se bavi biznisom pa da ubire profit, država pruža usluge i naplaćuje takse. Svaki državni biznis je leglo korupcije i lopovluka, pa će takav biti i ovaj.

 

[milos.tro]

Po obavezama iz Ugovora RS se obavezala da do 31.12.2019g potpuno raščisti ceo SA i izgradi kompletnu infrastrukturu do granica SA (struja,toplovod,vodovod itd) ,a to sve u novcu iznosi:
1.Završetak Prokopa i pristupnih saobraćajnica - 115 miliona evra
2.TPS Zemun i Kijevo- 26milona evra
3.Most na Dunavu kod Vinče (pristupni putevi i pruga)- 470miliona evra
4.izgradnja infrastrukture do granica SA - 125 miliona evra
to bi bilo 731 milion evra
izvori:
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/5384 ... u-Beogradu
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... iti-Prokop
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html

Takodje po Ugovoru investitor je u obavezi da u roku od 20 godina izgradi prvu fazu SA: dve 20-spratnice,poslovna zgrada,hotel,kula i tržni centar po kvadraturi to bi bilo cca 370.000 kvadrata. Ako bi celokupan profit od BNV-a bio 300miliona evra onda bi u ovoj fazi profit bio cca 60miliona evra.
izvori:
http://www.mojatv.rs/50080-kamen-temelj ... u-privredu
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html

Čak da se i prva faza izgradi do 31.12.2019g i prodaju svi stanovi,izda sav poslovni prostor,
MINUS BI IZNOSIO CCA 67OMILIONA EVRA.

 

[Nik_B]

Покшаћу направити једну паралелу са два пројекта у Берлину, а која имају пар додирних тачака са БнВ. Из њих се види однос одговорног друштва према јавним површинама и однос грађана према условно речено неодговорном поступању друштва.

1. Пример је "Park am Gleisdreieck". За оне који нису имали прилику да посете Берлин, он се налази у непосредној близини "Potsdamer platz-a", једног од градских центара, који је у блиској прошлости изграђен од нуле. У том погледу, рекло би се да читава та површина има огроман потенцијал за станоградњу. Његов положај у ужем градском језгру гарантовао би огроман профит. Обзиром да је станоградња у Берлину у великом успону и да је град дефицитаран по том питању, продаја станова на таквој локацији не би била никакав проблем. Упркос томе, градске власти су се одлучиле за потпуно другачији концепт, где је највећи део те неизграђене зоне, величине од око 30 хектара, претворен у парк и дат становништву на располагање.

Зашто би то било нама интересантно? Па због тога што је ту накда пролазила пруга, која је годинама била запуштена. Нешто попут савскок Амфитеатра у малом. Поред неколико колосека, ту су била и многа складишта, магацини, бункери и осматрачнице као заоставштина из 2. Светског рата.




Извор: http://www.sdtb.de/Gleisdreieck-a-railw ... 267.0.html

Упркос огромној финансијској моћи, приступ при формирању парковских површина био је екстремно штедљив и не тако конвенционалан. Уз сигурно огромне анализе, планери су препознали потенцијал зараслих и запуштених шина и грађевина, те су их уз релативно мала улагања трансформисали на такав начин да кроз нову функцију буду у служби будућих корисника.




Уз додавање нових садржаја, успели су да привуку разне структуре становништва. За наше појмове готово неспојиве.






Где на читавој површини не постоји ни једна кафана, пардон, промотивни штанд и где је простор у потпуности подређен становништву и опуштању у природи бавећи се разним креативним активностима. Између осталих, бавећи се спортом, шетнјом кроз шуму, трчањем по пеком насутим шинама или обичним излежавањем на трави или неком другом за то предвиђеном мобилијару.



Био бих јако срећан када би они који воде Београд, имали бар мало шире видике и алтернативнији приступ, па понудили нешто слично овоме.


2. пример је "tempelhofer Flughafen". Чувени аеродром из времена хитлера, затворен пре десетак година, а који је између осталог служио као вездушна веза између западног Берлина и остатка света.

По затварању за авионе, аеродром је отворен за јавност и претворен у парк. Активност коришћења аеродромских писти за поподневну шетњу или вожњу ролера јако се допала Берлинцима, али и осталим гостима града. Ту се такође организују разни културно-уметнички догађаји. Од дизања змајева, вожње разно разних превозних средстава, једрења на скејтовома и аутомобилских трка, до стандардних "партија" и роштиљања.



Међутим, град је хтео да кроз један одмерен пројекат читавој тој површини од 386 хектара (!?) дода још неке садржаје. Између осталог и комплекс зграда, остављајући писте и добар део слободних површина у изворном стању.



Сад оно битно за нас! Становништву се та идеја и није баш допала. Прво кроз блага негодовања наизглед немоћних појединаца (звучи познато?), а касније кроз конкретне акције успели су да спрече градњу (бар за сада). Свест о квалитету који локација пружа требало је проширити, па су у једном тренутку све стратешки важне тачке биле прекривене волонтерима који су делили промотивни материјал, изношећи јаке чињенице које не иду у прилог урбанизацији аеродрома.

Дакле они су успели да се изборе за то да њихова јавна површина остане јавна. Исто можемо и ми, сао треба пронаћи начин да се допре до испраних мозгова, оних који чине већину, а који на узурпирање, тачније отимање, онога што им припада гледају као на имагинарну ствар. Ствар која се дешава негде друго, а не у најстрожем центру њиховог града.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 5

Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2
Pogledajte prilog 6
Pogledajte prilog 7
Pogledajte prilog 8
Pogledajte prilog 9
Pogledajte prilog 10
Pogledajte prilog 11
Pogledajte prilog 3
Pogledajte prilog 4
Pogledajte prilog 12
Pogledajte prilog 13
Pogledajte prilog 14

 

[Delija]

milos.tro Браво за рачуницу.

Е сад, шта је ту туга - Цена инфраструктуре и онога што нам свакако треба а то су прокоп, мост код вичне, ТПС... Је слична вредности ових 97 хектара који су поклоњени. А ми овде годинама и годинама пишемо о томе како је најбољи концепт за СА била управо та трампа, ми инвеститорима земљиште, они нама инфраструктуру или постепена продаја парцела уз постепену градњу инфраструктуре без било каквих мегаломанских уговора. По обе варијанте град би био у плусу од више стотина милиона евра на основу пореза на изграђене квадрате. А корист од готове јавне инфраструктуре од највећег значаја би била још много већа. Овиме смо извисили и за земљиште и за инфраструктуру и за порез.

Ник Б, то је то. Но проблем, поред ових наших монструма на власти је и у целом друштву. Приметићеш на тим сликама како су сви људи опуштени, леже на трави, уживају... Ми немамо ту културу уређивања јавног простора и поготово немомо културу понашања у истом нити знамо како да негујемо природне ресурсе с којима располажемо. Узроци томе су бројни, неки су и идеолошки али да не ширим причу.

 

[Вожд]

По мом мишљењу..

- Задржавање онаквог стања какво је било деценијама у СА је злочин.

- Изградња свега осим јавне парковске површине у СА је злочин.

 

[Nik_B]

Приметићеш на тим сликама како су сви људи опуштени, леже на трави, уживају... Ми немамо ту културу уређивања јавног простора и поготово немомо културу понашања у истом нити знамо како да негујемо природне ресурсе с којима располажемо.

Баш тако...

 

[razgradjevinar]

Veliki problem u analizi ovih hipotetičkih situacija je to što nemamo pojma kolika je stvarna tržišna vrednost Savskog amfiteatra...

evo jedna manje hipoteticna analiza koju bih ja voleo da cujem od recimo malog gradonacelnika. ja sam glup i treba mi pomoc pa evo na sledecem primeru da mi objasni, onako prosto, seljacki, u par brojki

Stari mlin je poslednja veca direktna investicija u hotelijerstvo u beogradu koja je realizovaan a da se ja sad secam. Ukupni iznos investicije je 55 miliona. zna se koliko je placen plac, zna se koliko je domacih firmi ucestvovalo u izgradnjii i opremanju i ozbijna drzava bi morala da raspolaze sa ukupnom brojkom, koliko smo mi kao drzava profitirali od tog projekta.

onda komparativna prednost varijante u kojoj je soravija grup umesto sa gradom ceo posao dogovorila sa arapima". znaci model po kome ce svi buduci svetski hotelski lanci dolaziti u beograd posto je tesko ocekivati da ce umesto "na najatraktivnijem zemljistu u regionu" svoje nove hotele otvoriti na tosinom bunaru. ne pricm o nekoj najezdi nego o nekom normalnom razvoju posto je cinenica da u beogradu postoji manjak takvih hotelskih kapaciteta.

Zasto je jedan takav model bolji za soraviju (ili drugog investitora), zasto za arape i zasto za gradjane. sigurno ima neka caka nego me moja ostrascenost i bes cine slepim da uvidim sve predonsti koje proisticu iz jednog takvog modela poslovanja. Samo nek mi neko objasni zasto treba da se vise radujem kad sutra neki novi lanac hotela investira u svoj objekat u BnV-u nego npr u bloku 26 ili dunavskom keji ili na Slaviji? kako je 32% profita od tog posla (ne 32% investicije) u Bnv vece od profita proisteklog iz profita drzave u celom procesu privodjena nameni nekog placa van teritorije BnV-a?

na stranu nase investicije u infrastrukturu BnV-a, sramota je sto to nismo uradili mnogo ranije, ostavimo na stranu i pricu da li je bilo neophodno da se to radi sada i nemojmo dodatno komplikovati pricu pitanjem o svim posledicama koje ce BnV ostaviti - na trziste nekretnina i gradjevinskog zemljista, na saobracaj, urbanizam.. prosto i jednostavno, objasnjenje i prikaz razlike strukture i visine drzavnog profita na primru izgradnje jednog obicnog hotela unutar odnosno van teritorije BnV-a.