Šta je novo?

Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

Naravno da hoce. Vidite, za razliku od Vas ja imam objavljeno preko 30 naucnih radova. I radio sam recenziju radova. Da li zelite da mi verujete ili ne Vasa stvar.
I vrlo mi je jasna forma naucnih radova. Ali Vama nazalost nije.
I ja Vas ni u jednom trenutku nisam nazvao botom niti sam Vam uputio bilo kakvu ruznu rec. Ako pazljivo procitate moje postove, lepo sam rekao da nisam strucan da komentarisem sadrzaj samog rada. Mogu da dam svoje laicko misljenje ali sam se uzdrzao od toga.
Takodje, ako zelite demokratsku diskusiju onda nemojte da osporavate kredibilitet autora rada na nacin na koji ste to radili. Nije pristojno. Iznesite cinjenice. Ali nemojte pisati nebuloze da profesor moze da objavi sta god zeli bez problema, jer eto objavio je u casopisu gde uzimaju novac za to.
Sto se tice mog predloga da napisete rad, ja se nisam salio. Ukoliko stvarno mislite da mozete da iznesete neke konkretne dokaze koji protivurece nalazima u komentarisanom radu uradite to. Vec sam napomenuo da je objavljivanje rada kao nezavisnog istrazivaca moguce.
Dakle, niko od nas ne moze komentarisati kvalitet i zakljucke ovog rada ako ne napise sopstveni na ovu temu?

Izneo sam cinjenice, izlivanje arsena je utvrdjeno tokom plavljenja jalovista rudnika Stolice, a u radu nije pomenuto. Merenja jesu tacna (ona stoje i u studiji uticaja na zivotnu sredinu i nisu neka tajna) ali autori namerno precutkuju potencijalni drugi i vec dokazan uzrok. A autori jesu angazovani u javnosti, neki i politicki, protiv projekta, to je isto cinjenica. Ali ok barem su u ovom radu ispravili neke neistine koje su sami dugo sirili u iavnosti (temperatura na kojoj ce se koristiti sumporna kiselina npr).
 
A nakon odbijanja, postoji li prilika za korekciju i ponvni pokušaj?
Kada posaljes rad prva opcija je da sam urednik proceni da on nije dostojan casopisa i odbije ga. Ukoliko urednik proceni da je rad OK, onda ga salje na recenziju. Autori rada naravno ne znaju ko vrsi recenziju njihovog rada. Dakle proces je anoniman. Obicno budu dva recenzenta mada moguca su i odstupanja. Oni mogu da kazu da je rad odlican i da bude objavljen bez ikakvih izmena. Ovo se desava ali jako, jako retko. Obicno imaju komentare i primedbe i traze razjasnjenje ili dodatna merenja i sl. Autori onda su duzni da odgovore na primedbe recenzenta i ako je on zadovoljan rad moze da se objavi. Poslednji slucaj je da recenzent odbije rad. Ponovnog pokusaja u istom casopisu nema. Cesto tada se rad salje u drugi casopis i proces krece ispocetka.
 
Poslednja izmena:
Dakle, niko od nas ne moze komentarisati kvalitet i zakljucke ovog rada ako ne napise sopstveni na ovu temu?

Izneo sam cinjenice, izlivanje arsena je utvrdjeno tokom plavljenja jalovista rudnika Stolice, a u radu nije pomenuto. Merenja jesu tacna (ona stoje i u studiji uticaja na zivotnu sredinu i nisu neka tajna) ali autori namerno precutkuju potencijalni drugi i vec dokazan uzrok. A autori jesu angazovani u javnosti, neki i politicki, protiv projekta, to je isto cinjenica. Ali ok barem su u ovom radu ispravili neke neistine koje su sami dugo sirili u iavnosti (temperatura na kojoj ce se koristiti sumporna kiselina npr).
Ja to nisam rekao da niko od nas ne moze komentarisati kvalitet i zakljucke ovog rada ako ne napise sopstveni na ovu temu.
 
Koliko trabunjate u prazno i ništa korisno ne napisaste. Kačite neke gluposti 10 minuta niste u stanju nešto da istražite.

Spomenuti naučni rad i meni deluje malo mršav i više predstavlja skup nekih tvrdnji nego što je tu nešto dokazano. Recimo nema nijedne reference na ozbiljnije očitavanje kvaliteta voda tog regiona. Evo jedan primer: https://radar.ibiss.bg.ac.rs/bitstr...48/bitstream_12307.pdf?sequence=1&isAllowed=y Kvalitet vode je I i II klase

Pa recimo isto neki dokument za Drinu https://rdvode.gov.rs/doc/dokumenta/javne-rasprave/drina/Roof Report_local_ver4.pdf (pročitati od strane 30). Ovde piše koja zagađenja već postoje i odakle su.

Plava cev koja je slikana služi za ispitivanje podzemnih voda. Evo RT dokument sa svim lokacijama: https://riotinto.fra1.digitaloceanspaces.com/dokumenta/2024/Nadzor pijezometara februar 2024.pdf
Parcele navedene u radu nisam našao za Gornje Nedeljice, odnosno 101/1 i 75/1 nema. Nema ni bez /1. Ona treća ima. Možda je druga katastarska opština. Gledao sam samo G. Nedeljicu.

Slika čoveka je na brdu i ispada da zagađena voda ide uzbrdo pa se zato usev suši. Da li je teško biti slikati nizbrdo da se vidi i to mesto bušotine odakle izlazi zagađena voda. Na drugoj slici nema zelenih useva u pravilnom obliku oko postavljene cevi. Meni ovo deluje malo smeštno osim ako ima neka fora da se zagađena voda izliva pravilno u pravougaonicima.

Evo rad studenta koji je svašta nešto napisao u vezi Jadra. Ima 80 strana i teško je sve pročitati. Čini mi se da ima nekih spornih činjenica ali ima i zanimljivih detalja:
- Za potrebe rudnika po trenutnim zakonima nije moguće krčiti šume. Otuda izgleda kampanja da će biti posađeno duplo više šuma. Pogleda sam i Zakon o šumama na brzinu i nisam video da bi oni mogli legalno da poseku šumu, a za potrebe rudnika.
- Studija Institita Jaroslav Černi nije dostupna za javnost. Radi se o sagledavanju rada rudnika sa otpadnim vodama. Studija je starija pa moguće je da je nešto zbog nje i promenjeno u samom procesu prerade. Svakako minus što nije data u javnost.
- Osvrnuo sa na mogućnost rudarenja bez ekoloških problema i naveo par rudnika u evropi. U pitanju su površinski kopovi. U Austriji bakar, u Švedkskoj ne sećam se koji je ali je napisao da se stanovništvo dogovorilo sa rudnikom da se naseljeno mesto preseljava polako. U Nemaškoj jedan u centru grada...
- Naveo je neki član Zakona o rudarenju gde bi imali pravo da prošire zonu rudnika po obodu za 500m. Nisam imao vremena da čitam Zakon o rudarenju da bih precizno protumačio šta ovo znači.

Faza prerade izgleda da nije upotrebljiva za baterije i da mora mnogo finiji litijum. To se radi u nekoj fabrici u Nemačkoj. Skupo je postrojenje.

Inače polako razumem Akademika Cvetkovića koji u jednom trenutku, besan što naučnici koji treba da ospore rudnik izađu i samo navode činjenice koje za 5 minuta opovrgneš pretragom interneta, kaže iz besa: "pa protivnici rudnika su toliko nesposobni (misleći na struku) da sam ja samo zbog toga za rudnik". Ovo je izvađeno iz konteksta pa molim da ga odslušate do kraja:
 
Poslednja izmena:
Ne zanima me kakav je rad, svakako se nece kopati. Ta prica neko je profesorima uleteo kes je ravna jutarnjem programu pinka i happy-ja. Meni samo nije jasno kako 3 clana ovde za mali kes prodaju drzavu, zivotnu sredinu, buduxnost i zdravlje svoje dece, familije, prijatelja? Da bi neka belosvetska kompanija uzimala novac. Dokle ide ljudska pohlepa i bude li vam bar malo neprijatno u nekom trenutku?
 
Ne bih rekao da je bilo koji forumaš na platnom spisku Rio Tinta već jednostavno veruju da je to nekakva šansa za Srbiju što je po meni van svake pameti.
 
A bre igore, manje mi je sporan stav da radim za keš. Nemoj da me braniš :)

Nije rio tinto sam po sebi šansa za srbiju, nego srbija nema više šansi ako dominantan stav postane ovaj sa foruma. Stvarate neku novu normalnost da više niko neće smeti da spomene ništa novo od industrije, uvek će se pronaći neki samoproklamovani ekolozi i znalci koji će zapaliti masu istrebljenjem, katastrofom i sveopštim zagađenjem. Ko revolucionari koji su dobili svojih 5 minuta.
Biće poređenja, "ovo je još gore od rio tonta" (što i nije teško, "ništa osim popjoprivrede" i sl.

Mene konkretno i zaboli uvo hoće li se kopati. Ono što me boli je da doprinosite raspadu društva.
 
Pretpostavljam da si na ovo mislio?
Meni samo nije jasno kako 3 clana ovde za mali kes prodaju drzavu, zivotnu sredinu, buduxnost i zdravlje svoje dece, familije, prijatelja?
 
A bre igore, manje mi je sporan stav da radim za keš. Nemoj da me braniš :)

Nije rio tinto sam po sebi šansa za srbiju, nego srbija nema više šansi ako dominantan stav postane ovaj sa foruma. Stvarate neku novu normalnost da više niko neće smeti da spomene ništa novo od industrije, uvek će se pronaći neki samoproklamovani ekolozi i znalci koji će zapaliti masu istrebljenjem, katastrofom i sveopštim zagađenjem. Ko revolucionari koji su dobili svojih 5 minuta.
Biće poređenja, "ovo je još gore od rio tonta" (što i nije teško, "ništa osim popjoprivrede" i sl.

Mene konkretno i zaboli uvo hoće li se kopati. Ono što me boli je da doprinosite raspadu društva.
Da li to misliš i o francuskom nuklearnom otpadu u Srbiji?
 
To takodje nije receno.
Pa oni sami su ispitivali curenje svoje bušotine i izlaze im bor, nemam pojma šta i arsen u nekim granicama.

Plus plaćaju odštetu nekim seljacima za trajno uništenju zemlju.

I sad iako je arsen u ok granicama na toj bušotini (ali ipak curi). Oni imaju, koliko 500-600 za koje ne znamo rezultate ispitivanja. Mi treba da verujemo da iz svake ne izlazi ništa štetno. I što ne pokažu to ako je ok?

Takođe izgleda da je nemoguće srediti načinjenu štetu. A pričamo samo o bušotinama za ispitivanje, a ne o najvećem rudniku litijuma u Evropi ili kako ga već nazivaju.

Kome treba taj rizik?
 
Bez brige neću ali ne volim da se banalizuju stvari.


Slične argumente smo slušali po pitanju BNV-a.
Pa sad, to je banalizovanje

BnV je projekat za odabrane i što se tiče kupaca i onih na strani profita. Nema opšteg interesa, pa čak i da nije toliko skaradan i estetski i što se uništenja opšteg dobra i infrastrukture tiče.

Novi Beograd je s druge strane bio projekat od opšteg interesa, a opet trajno je uništio biodiverzitet tog područja. I to je tada bilo razumno.

Ovde pričamo o industriji, modernoj. Uz industriju uopšte idu obrazovanje, fakulteti, poslovi, ne samo usluge. Ne može se to porediti.
 
Posto Rio Tinto ne zna, mozda forumski branioci projekta odgovore na ponovljeno pitanje Solaje.
"Gde se to još u svetu nalazi rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, sa kompletnom opremom i deponijom rudarskog otpada u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti?"

Da li postoji jos neka profesorska glava u Srbiji, koja nije direktno $ povezana sa Rio Tintom kao Cvetkovic i Jovovic koji se uporno kace na temi, a da su zagovornici kopanja?
 
Posto Rio Tinto ne zna, mozda forumski branioci projekta odgovore na ponovljeno pitanje Solaje.
"Gde se to još u svetu nalazi rudnik litijuma, postrojenje za preradu rude, sa kompletnom opremom i deponijom rudarskog otpada u naseljenoj poljoprivrednoj oblasti?"

Da li postoji jos neka profesorska glava u Srbiji, koja nije direktno $ povezana sa Rio Tintom kao Cvetkovic i Jovovic koji se uporno kace na temi, a da su zagovornici kopanja?
Cinovec je u naseljenoj oblasti:


Emiki u Francuskoj je takodje u sumi okruzenij selima:


Portugalski barrosso isto:


Itd, mislim da nijedan od projekata koji se planiraju u Evropi nije u nekoj pustinji daleko od icega.
 
Cinovec je u naseljenoj oblasti:


Emiki u Francuskoj je takodje u sumi okruzenij selima:


Portugalski barrosso isto:


Itd, mislim da nijedan od projekata koji se planiraju u Evropi nije u nekoj pustinji daleko od icega.
Ne znam za druga dva, ali za francuski znam da ga reklamiraju tako da ima manji uticaj na prirodu pošto se nalazi u okviru postojećeg rudnika. Dakle nije u njivama.

Da li sva tri imaju brdo jalovine u projektu?

I za sva tri rudnika postoji nadležnost EU institucija i tužilaca.
 
Ne znam za druga dva, ali za francuski znam da ga reklamiraju tako da ima manji uticaj na prirodu pošto se nalazi u okviru postojećeg rudnika. Dakle nije u njivama.

Da li sva tri imaju brdo jalovine u projektu?

I za sva tri rudnika postoji nadležnost EU institucija i tužilaca.

Ma nema jalovine, kad postoji nadleznost EU institucija ostatak su samo ruzina vodica i aceto balsamico
 
Научна репортажа о руднику литијума у Србији.

Српски превод.

Закључак:
Ископавање руде литијума у Западној Србији (Јадар) у насељеном и живом пољопривредном крају био би први и јединствен случај у свету. Изградња рудника и постројења за прераду, у оквиру истог индустријског комплекса за вађење литијума и бора уништила би животну активност око 20.000 становника локалне заједнице који већ добро зарађују. Предузеће планира да рудник и прерађивачку фабрику постави усред плодног земљишта окруженог насељима која се налазе изнад највеће резерве подземне пијаће воде у западној Србији, а такође и јаловиште између две бујичне реке које сваких пар година плаве поље.

Велики проблем везан за експлоатацију литијума у свету је агресиван процес хемијске екстракције који укључује огромну количину концентрованих минералних киселина, пре свега концентроване сумпорне киселине. Потрошња енормне количине воде за производњу литијум карбоната би последично створила огромне количине отпадних вода које би представљале велику трајну опасност од загађивања површинских и подземних вода.
Иако се чини да литијум игра значајну улогу у смањењу емисије GHG, огромна количина енергије из фосилних горива се троши у процесу производње литијум карбоната из руда и емисије CO2 су значајне.

Екстракција литијума из рудника и производња литијум карбоната не доприносе смањењу емисије CO2. Лежиште литијума у западној Србији није вредно експлоатације у погледу еколошких ризика јер је једино у свету где се планира вађење литијума у насељеном и плодном пољопривредном подручју, а што је најважније сигурно ће уништити једну од само три водоносиве области у Србији. Такође, ово лежиште са ~1% глобалне резерве литијума не нуди износ који ће глобално решити проблем климатских промена.
 
Poslednja izmena:
Vrh