Šta je novo?
Od:
Filteri

Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

Вечерашња парола навијача Радничког из Крагујевца. (Рио Тинто, марш из Србије!)
1722003719378.png
 
maximus.genius je napisao(la):
Naivno je verovati da zakoni fizike ili hemije nisu isti u Gornjim Nedeljicama, mojoj ulici ili bilo gde na svetu. Recenzent i ne treba da bude upucen do detalja u lokalnu situaciju. Ali treba da bude strucan da oceni da li predstavljeni istrazivacki rad ima naucnu vrednost i da je baziran na naučnim činjenicama. Naprimer, ako se vrsi analiza uzorka dobijenog u laboratoriji, koji moze da ima neka svoja karakteristicna svojstva, recenzent nije duzan da bude upoznat konkretno sa vasim uzorkom i da ga prvo sam analizira. Ali ste zato Vi kao autor duzni da ukazete u radu na koji nacin je dobijen uzorak i kako je vrsena analiza. Na osnovu toga, neka druga istrazivacka grupa moze, ukoliko zeli, da izvrsi ista ili slicna merenja i da potvrdi, modifikuje ili ospori vase nalaze. Inace, pomenuti rad ne treba uzimati kao sveto slovo. Vrlo je moguće da bi detaljnija analiza dala drugačije rezultate.
Kliknite za proširenje...
Ne dovode se u pitanje analize, one i nisu neka tajna i objavljene su i u studiji uticaja na okolinu. Osporavaju se zaključci izvedeni iz analiza.
 
Defke je napisao(la):
Ne dovode se u pitanje analize, one i nisu neka tajna i objavljene su i u studiji uticaja na okolinu. Osporavaju se zaključci izvedeni iz analiza.
Kliknite za proširenje...
Kako ih osporavate? Tako sto pisete na forumu da svako moze da objavi rad u bilo kom naucnom caspoisu bez problema? OK, neka bude da ste Vi u pravu. Cekamo Vas rad gde cete da osporite rezultate autora rada koji Vam se ne svidja.
 
maximus.genius je napisao(la):
Naravno da rad objavljen u naucnom casopisu ima, upravo zbog recenzije koju prolazi, vecu tezinu nego clanak u novinama. Ali isto tako ne treba uzimati jedan rad kao apsolutnu istinu koja nije podlozna promenama.
Kliknite za proširenje...
Slažem se, isto tako pored ekologije i zdravlja treba uzeti i druge faktore u razmatranje kao što je na primer ekonomska opravdanost. Na osnovu svega priloženog, troškovi su mnogo veći od koristi
 
goran123 je napisao(la):
Koji zaključci se osporavaju?
Kliknite za proširenje...
maximus.genius je napisao(la):
Kako ih osporavate? Tako sto pisete na forumu da svako moze da objavi rad u bilo kom naucnom caspoisu bez problema? OK, neka bude da ste Vi u pravu. Cekamo Vas rad gde cete da osporite rezultate autora rada koji Vam se ne svidja.
Kliknite za proširenje...
U prethodnom postu sam naveo i sta je tačno sporno u zaključcima na prvo citanje. Siguran sam da ce strucniji ljudi od mene naci jos dosta toga.

‘Bilo ko’ teško da može, ali profesori sa fakulteta sigurno da mogu, čak i kada nisu neutralni vec neki čak i predvode otpor projektu, pa ovako podmeću svij opinion piece kao ‘naučni rad’.
 
Defke je napisao(la):
U prethodnom postu sam naveo i sta je tačno sporno u zaključcima na prvo citanje. Siguran sam da ce strucniji ljudi od mene naci jos dosta toga.

‘Bilo ko’ teško da može, ali profesori sa fakulteta sigurno da mogu, čak i kada nisu neutralni vec neki čak i predvode otpor projektu, pa ovako podmeću svij opinion piece kao ‘naučni rad’.
Kliknite za proširenje...
Nemojte tako, objaviti rad je veoma lako, sami ste rekli. Ako mislite da je nemoguce zbog toga sto nemate afilijaciju uvek mozete da objavite rad kao nezavisni istrazivac (independent researcher). Tako da i dalje cekamo Vasu publikaciju. Srecan rad.
 
maximus.genius je napisao(la):
Nemojte tako, objaviti rad je veoma lako, sami ste rekli. Ako mislite da je nemoguce zbog toga sto nemate afilijaciju uvek mozete da objavite rad kao nezavisni istrazivac (independent researcher). Tako da i dalje cekamo Vasu publikaciju. Srecan rad.
Kliknite za proširenje...
Molio bih pun citat posta u kome sam to rekao.
 
Kada dođe olujni vetar, šta mislite šta će biti sa otpadom sa toksične deponije? Da se neće razleteti po okolini i njivama.

Drugo niko još nije odgovorio na tvrdnje (ja mislim BU profesora, zaboravih ime) da proizvođač folije od 1,5mm daje garanciju od samo 10 godina.

A deponija treba tu da stoji večno.

I šta će Srbiji to? Potrebu nemamo, koristi nemamo.
 
Kuvajt i UAE imaju priblizno isti broj stanovnika kao Srbija, a dnevno proizvedu oko 3 miliona barela nafte (https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_oil_production), cija je trenutna vrednost oko 80 USD za barel, sto dodje oko 240 miliona USD dnevno, a za godinu dana to je oko 87 milijardi USD. Norveska ima proizvodnju nafte od 2 miliona barela dnevno, sto je oko 50-60 milijardi USD godisnje, i to sve ostaje kod njih. A neki ovde smatraju da je par stotina miliona EUR godisnje vrednost litijuma koji se izrudari neki iznos, a narod nece videti ni 10% te vrednost, a da ne pricamo o ogromnoj potencijalnoj steti. Ako od litijuma ne mozemo da prihodujemo barem 50-100 milijardi EUR godisnje (da toliko ostane u Srbiji) ne isplati se ni razmisljati o tome. Za ovako neki veci iznos bi se sigurno naslo i ekolosko resenje koje bi bili prihvatljivo.
 
@maximus.genius ako ne vidite probleme u vasem tumacenju te recenice, onda je jasno zasto ne vidite probleme i u ovom ‘naucnom radu’.
 
Pa evo, da demantujete ovu tvrdnju napišite to časkom, pošto u ovoj zemlji nema previše recenzenata i kako kažete, nije toliko teško.
 
Henry_Chinasky je napisao(la):
Pa evo, da demantujete ovu tvrdnju napišite to časkom, pošto u ovoj zemlji nema previše recenzenata i kako kažete, nije toliko teško.
Kliknite za proširenje...
Pa napisao sam,l vec na prvi pogled sta su prve zamerke. Nepominjanje izlivanja jalovine u rudniku Stolice pa implikacija da je sav arsen od istraznih busotina. Pa procenjeni prihod od poljoprivrede od 17k po hektaru.

Ali ok, vec stizu reakcije ljudi koji su strucniji od mene:

x.com

x.com x.com

Uskoro cemo kapiram videti i koliko je tesko objaviti naucni rad

x.com

x.com x.com
 
maximus.genius je napisao(la):
@Defke

Da li znate kako se uopste objavljuje naucni rad? Prvo rad pregleda urednik (editor), koji posle toga, ukoliko porceni da je rad dovoljno kvalitetan da bi se objavio u tom casopsiu, ga salje na recenziju. U zavisnosti od casopisa obicno budu dva, nekada i tri recenzenta. To su obicno ljudi koji poznaju materiju koja se obradjuje u datom radu. Tako da, ako mislite da je tako lako objaviti "naucni rad", posebno u casopisu ciji je impakt faktor 3.8 u zabludi ste.
Za one koji ne znaju, svaki naucni casopis poseduje impakt faktor koji u sustini odredjuje vaznost casopisa. Ako je preko 10 radi se o izuzetnom casopisu. Prosecni impakt faktor svih casopisa je oko 1.
Kliknite za proširenje...
Ovo sam baš hteo i ja da pitam. Ovo "naučni" se previše puta uzima u usta a da uopšte nema ni jednu referencu za naučni rad.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh