Koliko trabunjate u prazno i ništa korisno ne napisaste. Kačite neke gluposti 10 minuta niste u stanju nešto da istražite.
Spomenuti naučni rad i meni deluje malo mršav i više predstavlja skup nekih tvrdnji nego što je tu nešto dokazano. Recimo nema nijedne reference na ozbiljnije očitavanje kvaliteta voda tog regiona. Evo jedan primer:
https://radar.ibiss.bg.ac.rs/bitstr...48/bitstream_12307.pdf?sequence=1&isAllowed=y Kvalitet vode je I i II klase
Pa recimo isto neki dokument za Drinu
https://rdvode.gov.rs/doc/dokumenta/javne-rasprave/drina/Roof Report_local_ver4.pdf (
pročitati od strane 30). Ovde piše koja zagađenja već postoje i odakle su.
Plava cev koja je slikana služi za ispitivanje podzemnih voda. Evo RT dokument sa svim lokacijama:
https://riotinto.fra1.digitaloceanspaces.com/dokumenta/2024/Nadzor pijezometara februar 2024.pdf
Parcele navedene u radu nisam našao za Gornje Nedeljice, odnosno 101/1 i 75/1 nema. Nema ni bez /1. Ona treća ima. Možda je druga katastarska opština. Gledao sam samo G. Nedeljicu.
Slika čoveka je na brdu i ispada da zagađena voda ide uzbrdo pa se zato usev suši. Da li je teško biti slikati nizbrdo da se vidi i to mesto bušotine odakle izlazi zagađena voda. Na drugoj slici nema zelenih useva u pravilnom obliku oko postavljene cevi. Meni ovo deluje malo smeštno osim ako ima neka fora da se zagađena voda izliva pravilno u pravougaonicima.
Evo rad studenta koji je svašta nešto napisao u vezi Jadra. Ima 80 strana i teško je sve pročitati. Čini mi se da ima nekih spornih činjenica ali ima i zanimljivih detalja:
- Za potrebe rudnika po trenutnim zakonima nije moguće krčiti šume. Otuda izgleda kampanja da će biti posađeno duplo više šuma. Pogleda sam i Zakon o šumama na brzinu i nisam video da bi oni mogli legalno da poseku šumu, a za potrebe rudnika.
- Studija Institita Jaroslav Černi nije dostupna za javnost. Radi se o sagledavanju rada rudnika sa otpadnim vodama. Studija je starija pa moguće je da je nešto zbog nje i promenjeno u samom procesu prerade. Svakako minus što nije data u javnost.
- Osvrnuo sa na mogućnost rudarenja bez ekoloških problema i naveo par rudnika u evropi. U pitanju su površinski kopovi. U Austriji bakar, u Švedkskoj ne sećam se koji je ali je napisao da se stanovništvo dogovorilo sa rudnikom da se naseljeno mesto preseljava polako. U Nemaškoj jedan u centru grada...
- Naveo je neki član Zakona o rudarenju gde bi imali pravo da prošire zonu rudnika po obodu za 500m. Nisam imao vremena da čitam Zakon o rudarenju da bih precizno protumačio šta ovo znači.
Faza prerade izgleda da nije upotrebljiva za baterije i da mora mnogo finiji litijum. To se radi u nekoj fabrici u Nemačkoj. Skupo je postrojenje.
Inače polako razumem Akademika Cvetkovića koji u jednom trenutku, besan što naučnici koji treba da ospore rudnik izađu i samo navode činjenice koje za 5 minuta opovrgneš pretragom interneta, kaže iz besa: "pa protivnici rudnika su toliko nesposobni (misleći na struku) da sam ja samo zbog toga za rudnik". Ovo je izvađeno iz konteksta pa molim da ga odslušate do kraja:
