Voleo bih da mogu da ti kazem "u pravu si", ali cinjenica je da su karte vec podeljene tako da nije mogucno da se projekat zaustavi osim u slucaju da se u medjuvremenu otkrije zamena za litijum, a koja je pri tome mnogo povoljnija i laksa za napraviti od litijuma (dakle da ekonomska racunica bude na strani tog nekog zamenskog elementa), sto bi onda znacilo da Rio Tinto, EU, Kina i Rusija vise nemaju ekonomskog interesa da se bave litijumom i investiraju.
Ako vise ne postoji ekonomski interes globalnih igraca da se eksploatise litijum, onda vise nece biti eksternih pritisaka da se projekat realizuje i ljudi ce moci da odahnu. Doduse to je vise u stilu onog da nada umire poslednja, ali nije iskljuceno da se mozda tako nesto i desiti u narednih nekoliko godina, ali to je onda problem globanih igraca, a ne nas problem.
Nase je da se molimo svakog dana za taj scenario i da se nadamo da ce nas neko odozgo pogledati i da ce se zamena za litijum koja ce obesmiliti ekonomski interes za eksploataciju litijuma naci pre nego li sto projekat krene. To je, dakle, u Bozijim rukama, i ostaje nam da se molimo i nadamo.
Medjutim ukoliko se to ne desi, i ukoliko se ne pronadje zamena za litijum ostaju 2 (ili 3) scenarija koja sam vec obrazlozio u poruci od pre nekoliko dana i koja cu ukratko napisati ovde:
Scenario 1: Tenzije koje su trenutno prisutne nastaviće se još neko vreme, za to vreme vlast, Rio Tinto i EU će se manje više držati po strani, neće začikavati narod direktno, doduse na režimskim medijima ce nastaviti da se vodi kampanja pro-litijum kampanja, ali ce pustiti da se da dešavaju protesti s vremena na vreme (Valjevo, Arandjelovac...), ali kako to obicno biva uvek sa protestima u Srbiji, kako vreme prolazi tako ce se tenzije polako smanjivati i u nekom trenutku kada timovi psihologa koji se bave analizom drustva kazu sada je pravi cas, tada ce se mic po mic sve nastaviti u smeru koji je zacrtan i u nekom trenutku ce krenuti izgradnja rudnika i dalje sve ostalo.
Scenario 2: Ukoliko se tenzije ne smire ili se pojacaju od jeseni, pa bude postojala sansa za ozbiljnije proteste, projekat ce se ponovo staviti pod status kvo, to jest stopirati iz nekakvog N-tog razloga, kako bi se tenzije i protesti smirili (a sto je izvesno, imajuci u vidu sudbinu svake serije protesta u prethodnih 10 godina, na kraju se uvek energija izgubi i protesti stanu). Tada ce EU pribeci planu B a to je da Srbija postane "nova Rumunija i Bugarska" (oni su po hitnom postupku primljeni u clanstvo iako su bili daleko od EU standarda samo da ne bi pale pod okrilje Rusije), te shodno tome isti taj pristup će primeniti i na Srbiju zbog znacaja sirovina koje bi tada postale EU sirovine, a ne samo srpske sirovine. Srbija ce se tada prakticno uvuci u EU, sto ce vlast docekati sa narativom u stilu ovo je nasa pobeda, iako ce taj "ulazak" biti pod gomilom disklejmera kako bi na kraju Srbija primila sve obaveze koje nosi EU članstvo, i minimum prava, kako bi u praksi sve ostalo isto kao i sada, ali cak i takav cisto formalni ulazak u EU bi znacio da je EU i zvanicno dobila suverenitet i mogucnost da odluci mimo volje naroda u Srbiji da Srbija sada kao punopravni clan EU mora da omoguci kriticne sirovine toj istoj EU jer to vise nije izbor hocu ili necu, vec obaveza koju nosi clanstvo.
Skrenucu samo paznju ljudima jer vidim da cesto polaze od pogresne pretpostavke da EU želi da kopa litijum u Srbiji zato što Srbija nije u EU a da je u EU ista ta EU ne bi smela da kopa litijum u Srbiji zbog strogih ekoloških propisa, a potpuno previđa, to jeste zaboravlja da EU unutar EU može da radi šta hoće, ako je u interesu EU. EU niko ne bi mogao da spreči da donese propise kakvi njima odgovaraju da bi se kopanje litijuma na papiru bilo u skladu sa standardima. Onog trenutka kada EU uvuče Srbiju (što Zoran Panović kaže na o ruk, ili uz vajld kartu) tog trenutka EU može da radi u Srbiji šta i kako hoće.
Scenario 3 (manja verovatnoca od scenarija 1 i 2): ako se ni ovo pod 1. ni ovo pod 2. ne desi, a sto je po meni jako mala šansa, gotovo je sigurno da bi šapu na Jadar u tom slučaju stavili ili Rusija ili Kina, jer su ta 2 globalna igraca jednako kao EU zainteresovani za litijum, prema tome nalazimo se (kao i cesto kroz nasu istoriju) na teritoriji koja je interes i istoka i zapada (sada konkretno radi litijuma) i ono sto nam sada preostaje jeste da ovu igru odigramo kao ozbiljan igrac i da na kraju izadjemo, ako ne kao pobednici (za sta je skoro nikakva sansa) ali ono makar da znamo da smo u datim okolnostima (koje ne mozemo da menjamo) odigrali dobro ili ti najmanje lose i izabrali najmanje los put, jer kao sto rekoh karte su nam podeljene tako kako su podeljene i mi smo jednostavno najmanje bitan stejkoholder u ovoj postavci stvari.
Nema cetvrte strane koja bi usla u takav svetski rat, a koja nije zainteresovana za kopanje.
