За 4-5 година имамо само земљане радове за депо у Макишу, а и ако СНС крене да гради, даће приоритет на Макиш - Панчевачки мост, са великим прекорачењем рокова и трошкова. Нико, па ни Кинези неће повући максималну грађевинску оперативу у Београд, која ће доћи до Цветка за мање од 12-15 година градње.
Али, хајде да правимо Јовинов метро, који је свакако далеко бољи од напредног. Сам Јовинов тим је направио алгоритам радова код којег је за иницијалну мрежу Стари Меркатор - Вуков споменик и Калемегдан - Аутокоманда потребно 8 година. Како и најбољи наилазе на повећање рокова и трошкова при подземим радовима, то би било минимум 10 година. Ако се та иницијална мрежа изгради, логични следећи кораци би били дистрибуцију тог дистрибутивног метроа, а то је Прокоп-Баново брдо, Стари Меркатор - Гардош и Сава центар-Железничка станица Нови Београд, и радови на регионалном метроу (прилагођавање постојећих пруга и почетак залазка унутар Круга двојке). То је још 4-5 година.
Односно:
- Не постоји реалан и смислем сценарио по којем би метро радови на Цветку почели за мање од 12 година.
- Широка булеварска регулација од Цветка до устаничке је предуслов за рационалнију градњу кат енд кавр методом.
- Квалитетна реконструкција са проширењем је пројекат при којем се за мање од две године омогућава људима да нормално живе сада, и у ближој будућности да имају квалитетан метро фидер.
- Широк саобраћајни трг омогућава ефикасну организацију саобраћаја у току радова на подземној станици.
Лепи или ружни, већи бус терминуси су питање желиш ли употребљив масовно коришћен јавни превоз или не! Ево
Харлем затим Амстердам
поглед са рампи за аутобусе и
преко главног канала. Затим
центар вечног града Рима, затим
Ђенова и могао бих до прекосутра. Поменути градови са светски познатом архитектонском баштином се нису одрицали великих терминуса. Терминус 55 је полуфункционално решење, зато што 46 и 55 немају обједињено стајалиште у смеру Аутокоманде, преседање је са преко минут дугим пешачењем. Са тог преседачког чворишта логично гранање мреже линија је на следећих 7 праваца: Вуков споменик, Смедеревски пут, Цвијићева, Панчевачки мост, Миријево, Аутокоманда и Медаковић. Питате откуда сада Крњача и Медаковић? Зато што је мрежа линија из тих делова града неразграната.
А када помену Коњарник, на Звездари имамо претрпан Коњарник, претрпан Смедеревски пут, Шумице без веће резерве капацитета и са преседањем са аутобуса на аутобус, и чак три неповезана терминуса у зони Цветка. Разговарајући са власницима бизниса у Војводе Степе, дошао сам до цифре 20-40 милиона евра пословних губитака због дуготрајне обуставе трамвајског саобраћаја у тој улици. Немамо трамваје са управљачницама на обе стране, а за трамвајски терминус је потребан круг полупречника минимум 20 метара, односно пречника 40 метара. Перон мора бити 60 метара, што је стандард за цео Булевар. За већину Грочанских насеља су градски аутобуси 17, 31, 46, 55, 77, тролејбуси 19, 28, 40 непосредно недоступни. Постојањем обједињеног терминуса на Цветку било би могуће на 302 ставити зглобне аутобусе и продужити до Цветка, рецимо 304 послати на Коњарник, а 17 на Смедеревски пут, направити круг 40 преко Јерковића, који би на Цветку имао терминус за оба круга, продужењем 28 до Цветка омогућити великом делу Грочана да имају везу са строгим центром са само једним преседањем, неки од Борчанских аутобуса, рецимо 104 да иде до Цветка преко Градске болнице.
Ако желимо да центар Београда ослободимо од великих аутобуских терминуса, или бар умањимо постојеће, потребно је направити неколико терминуса у круг у ширем центру везаних за трамвај, железницу, БРТ (аутобус/тролејбус који је 100% у жутој траци са системом управљања), и будући метро. Тај круг је Панчевачки мост, Цветкова пијаца, Прокоп, Савски трг/Економски факултет и Хајат. И са свим тим би, због полуострвског положаја историјског центра морао (ако се жели ефикасан јавни превоз) бити бар један терминус при строгом центру, чак и уколико би се изградила Јовинова линија 2. Да ли је могуће то урадити уважавајући естетско-архитектонске критеријуме? Могуће је, али рачунај да у свим комбинацијама они заузимају 0,3-0,5 хектара наменски коришћеног простора.
У питању је око 5000 метара квадратних откупа једноетажних објеката староградње, али хајде нек буде 2000 евра по метру квадратном или реда цене 10 милиона евра.
Један минут уштеде у јавном превозу на правцу кретања оптерећеном попут Булевар краља Александра је реда добитка 10 милиона евра годишње. Ако та уштеда не постоји, онда не постоји ни основа да икада метро буде изграђен. Метро је финасијски далеко далеко већи пројекат, па сам одлучуј хоћеш или нећеш улагати у пројекте који штеде време-новац.