Šta je novo?

Rekonstrukcija Bulevara kralja Aleksandra

Премало, прекасно. Док год се буде њањаво радило (копирање СНС-а и претходника онтолошки) неће ниакд бити ништа, и за 50 година ће нас прогласити подљудима.
 
IMG-81420ef7102c6002a7c6af796dc8a0b6-V~2.jpg
 
Poslednja izmena:
Trebamo razbiti propagandu da se Bulevar ne može proširiti. Beobuild je pisao o tome 2015. godine. Građani Zvezdare, Mirijeva, Grocke i drugih naselja nisu građani drugog reda i zaslužuju normalan Bulevar sa trotoarima, tramvajima u sredini i sa po 2 trake po smeru i dobiće ga!
bulevar presek.png


 
Просто механичко ширење булевара на горе поменути профил даје нову естетско-архитектонску вредост, али не даје само по себи функционалну вредност.
- Слабости трамваја на том правцу се везују највише за лош ред вожње, конфликте са пешацима и аутомобилима на тротоару, дијагонална кретања у односу на главни друм, јако лош терминус Смедеревски пут, превелико растојање између Радио индустрије и Вуковог споменика без могућности маневрисања. Уз то постоји изражен прелом токова путника код Цветкове пијаце. Такође није решено како да се одвија трамвајски саобраћај у току радова источно од Цветка.
- Слабости аутобуса и преседања се везују за дељење загушених делова улица са општим друмским саобраћајем, неусклађен ред вожње трамваја и аутобуса, пресецање са кретањима приватних аутомобила приликом преседања, као и непостојање стајалишта за чекање реда вожње на средини линије.
- Слабости у друмском саобраћају су више последица непостојања одвојених трака за полукружно, лево и десно скретање него тога што имамо само по једну траку по смеру између раскрсница, по правилима теорије токова. У пракси, колико год ширили друм, сасвим је реално очекивати скоро свакодневна загушења у одређено доба дана, али то не значи да треба игнорисати основну друмску инфраструктуру. Велика слабост се тиче и паркирања, које се такође неће решити ширењем булевара.
- Слабости бициклистичког превоза се тичу неизграђености мреже за безбедно и безконфликтно кретање двоточкашима, опште занемаривање овог у већини Београда најбржег средства превоза.
- Слабости везано за пешачка кретања су везана за тесне тротоаре, неспуштене ивичњаке за кретање колица, лоше регулисана кишна канализација, превелики број трака за прелазак без пешачких острва, кратки интервали за угрожене групе пешака, пресецање пешачких фаза семафора са левим и десним скретањима друмских возила.

Сам Цветко је прво укрштање Булевара краља Александра са неким важним правцем кретања источно од Вука, самим тим чворна тачка, на којој треба разматрати саобраћајни трг, са бригом и о естетско-архитектонским елементима.

Са те стране дајем концепцијску сугестију решења саобраћајног трга Цветкова пијаца по следећим принципима:
-1- Сва кретања трамваја у главној фази кретања булеваром у правац
-2- Сва преседања без семафора и без пресецања са приватним аутомобилима.
-3- Кретање пешака и бициклиста на главним правцима у једној, највише две семафорске фазе.
-4- Одсуство једновременог зеленог светла са конфликтом пешачко-бициклистичких кретања са кретањима приватних аутомобила.
-5- Обједињење перона за јавни превоз по правцима кретања.
-6- Терминус већег капацитета, који би могао да прими по 2-3 линије и из Чингријине, и из правца Господара Вучића, и са Смедеревског пута, као и већа преусмеравање на тај терминус у току радова источно од Цветка.
-7- Свођење потпуне обуставе трамвајског транспорта између Вуковог споменика и Цветкове пијаце на мање од недељу дана.
-8- Боља управљивост трамваског саобраћаја. Логичнија краћења и преусмеравања трамвајских линија у случају проблема на мрежи.
-9- Могућност јавно-приватног партнерства и планске приватне градње на великим острвима.
-10-Формирање саобраћајног трга који би спремно дочекао метро кроз 10-20-50 година.
Cvetko.jpg
 
По постојећим плановима већ постоји тако нешто, са све кружним током, и великим спојеним терминусом за 28, 309, 77, 55 итд итд на месту Радових барака. Инсистирати на почетку на 100% поштовању планова да би се увела култура бруталних очекивања и добијања онога што је обећано, после се може план лако мењати и раскопавати до миле воље. Никад не допуштати ни помишљања на помишљања на компромисна или прелазна решења, јер постају трајна и за менаџерску структуру од религијске важности одржавања склепотине.

Само крајност Београд спасава!
 
@SRBO

Ја не знам какве са моје стране предложени концепт уопште има сличности са актуелним плановима:

-1- Сва кретања трамваја у главној фази кретања булеваром у правац да
-2- Сва преседања без семафора и без пресецања са приватним аутомобилима. не
-3- Кретање пешака и бициклиста на главним правцима у једној, највише две семафорске, укратко смањење задржавања пешака и бициклиста да
-4- Одсуство једновременог зеленог светла са конфликтом пешачко-бициклистичких кретања са кретањима приватних аутомобила. У зависности од детаља решења кружног тока, могући опасни конфликти аутомобил-пешак. Али, како Секретаријат за саобраћај ако му пустиш на вољу не напушта праксу "условно десно", јасно не.
-5- Обједињење перона за јавни превоз по правцима кретања. не
-6- Терминус већег капацитета, који би могао да прими по 2-3 линије и из Чингријине, и из правца Господара Вучића, и са Смедеревског пута, као и већа преусмеравање на тај терминус у току радова источно од Цветка. можда
-7- Свођење потпуне обуставе трамвајског транспорта између Вуковог споменика и Цветкове пијаце на мање од недељу дана. не
-8- Боља управљивост трамваског саобраћаја. Логичнија краћења и преусмеравања трамвајских линија у случају проблема на мрежи. не
-9- Могућност јавно-приватног партнерства и планске приватне градње на великим острвима. не
-10-Формирање саобраћајног трга који би спремно дочекао метро кроз 10-20-50 година. Не знам где су те бараке, где су смислили нов терминус, али их нема бар 100 метара од Булевара. Односно не.

Сума сумарум, 2 х да, 1 х можда и 7 х не. На Трошарини смо за СМТ добили регулацију бедних 22 метра, док је Краљевина Југославија пре Другог светског рата, када се ера аутомобила није ни назирала, правили су нове булеваре са 35+ метара регулације. Међу њима и БКА. Па онда измишљотина петље на Петловом брду, која би уништила шумски појас заштите од буке, клизишта и једину већу зелену површину у насељу, тамо где имаш три пусте ливаде... Имамо у одобреним плановима промашивање слона у ходнику. Ако "Не давимо Београд" желе да раде системски, а не шминкерски, треба да инсистирају и на промени система доношења планова.

Критеријуми пословног окружења, минималног дисконтинуитета, флексибилности, безбедности, ширења бицикистичке инфраструктуре, једноставности коришћења, архитектонског конкурса, стварне а не фиктивне јавне расправе су у актуелном плану занемарени.
 
Poslednjim planom je predviđena podzemna tramvajska stanica kod Cvetka.

Istina je da sada kao od bede projektujemo - kad budem video kod nas jednu ovako složenu i kvalitetnu raskrsnicu kao što je Karlo nacrtao, prevrnuću se u stolici.
 
I još jedna sitnica koja raskrinkava sistem laži u kom živimo. Vlast nas naveliko ubeđuje, i Šapke danas samouvereno ponavlja, da će prva linija metroa biti gotova 2028, a druga 2030. godine. Druga linija, bar prema dosad dostupnim informacijama, jednim delom ide Bulevarom kralja Aleksandra, i to baš ovim delom - od Cvetkove pijace do Ustaničke ulice odakle skreće dalje ka Mirijevu!

Dakle, neko misli da smo tolike magarčine da verujemo da će 2023. da rekonstruišu deo ulice, da bi ga dve-tri godine kasnije (što je najdalje što sebi mogu da dozvole ako zaista ciljaju tu 2030) opet kopali, budžili i prekrajali zbog metroa!?
 
Trebamo razbiti propagandu da se Bulevar ne može proširiti. Beobuild je pisao o tome 2015. godine. Građani Zvezdare, Mirijeva, Grocke i drugih naselja nisu građani drugog reda i zaslužuju normalan Bulevar sa trotoarima, tramvajima u sredini i sa po 2 trake po smeru i dobiće ga!Pogledajte prilog 152380

Bravo Vučko!
I hvala.
 
- Ако ће се тамо копати метро кроз 4-5 година а код Цветка трамвајска станица, булевар сада треба само нашминкати. Манте се више мега урбанистичких а неодрживих захвата привременог карактера који се анулирају већ у првој следећој инфраструктурној интервенцији (погледати под Радничка петља).

- Сви, апсолутно сви бус терминуси у Београду су естетска, урбанистичка ругла и имамо једно само 1000-1500м даље и постојеће, мање у наставку Господара Вучића које сасвим фино функционише

- Савршена саобраћајна чворишта која подразумевају потчињавање урбаног простора ултра ефикасном саобраћају нису решење. Једно мора да допуни друго и створи хармонију простора и ефикасности у што је могуће већој мери.. Никако крајности једног од та два! Ово што је скицирано је скоро па идентично постојећем терминусу на Коњарнику - нека хвала.

- За ово што је Карло нацртао експропријација по тржишној цени би била неких 10+ милиона евра наших пара. "Он" нека издвоји свој део за то, "ја" нећу
 
Ja se slažem sa tim (američkim republikanskim) pristupom, pogotovu u našoj stvarnosti. Tako ja neću da mi se uzimaju pare za metro: da mi se ostavi novac, a ja ću da potpišem da plaćam punu ekonomsku cenu kad ga naprave, pa ako mi zatreba. Neka je 15 evra karta za mene, a ovi što hoće da grade te igračke, tad nek plaćaju 89 din. Čist račun.
 
Niko ni za šta neće da izdvaja svoje pare, a svi uredno plaćaju račune i sve ostale dažbine koje pune budžet, iz koga se izdvajaju pare za sve te projekte koje niko neće da plaća. Ironično, zar ne?​
 
Vrh