Šta je novo?

Regionalna infrastruktura i autoputevi

Evo i za Nis jedne lepe vesti! Glavni ulaz u Nis iz pravca Bugarske (preko Niske banje) koji je bio u katastrofalnom stanju! Vrlo mi je drago da ga sredjuju! Steta je sto cela deonica nece biti u profilu autoputa, ali je i ovo vec pomak! :)

Пут Р-241 од Заплањске улице до Просека /аутопута/

У току су радови на поправци - санацији и модернизацији пута Р-241
/деоница од Заплањске улице до Просека-аутопута/ у Нишу.

Радови су уговорени у дужини од 5 километара. Деоница од Заплањске до Бањске рампе дужине 1,3 км је булеварског типа, а од Бањске рампе до аутопута у Просеку дужине 3,3 км, регионални пут, који се у односу на садашње стање проширује за 1,5 метара.

Уговорена вредност радова је 68.042.620,82 динара, а рок за завршетак 110 дана.

Радове финансира Влада Републике Србије преко Јавног предузећа „Путеви Србије“. Носилац посла је ЈП Дирекција за изградњу града Ниша.
Izvor: JP Direkcija za izgradnju Grada Nisa
Link: http://www.direkcija.co.yu/
 
Jel ima neko informaciju sta se desava sa autoputem Horgos-Pozega?
 
kzorz":8cl46war je napisao(la):
Jel ima neko informaciju sta se desava sa autoputem Horgos-Pozega?
Pa poslednja prica je da FCC mora sada osnuje firmu u Srbiji da bi mogao da organizuje ceo proces gradnje iz koncesije.

U svakom slucaju, pre 2008 tesko da mogu da pocnu radovi s obzirom na ogromnu proceduru i birokratiju kod nas!

Jos ako se Boki umesa sa svojim Strassbour nema od put nista!

Inace, ako neko zna da mi kaze, kako to da FCC treba da gradi put Beograd-Horgos, a dobice potpuno nov i obnovljen put Beograd-Novi Sad, sa sve petljama oko NS i novim mostom na Dunavu???
 
Valjda je do sada ljudima jasno zasto se gospodin Kostres buni. Jeste lose sto ce, ako nesto bude od te "pobune" biti odlozeno gradjenje puta ali to sto radi doticni "gospodin" Ilic je mnogo gore. Da li je moguce da je ugovor o autoputu drzavna tajna!!??? Bojim se da zarad svog profita ostecuje ljude u Vojvodini a samim tim i celu Srbiju. Daj da vidimo taj ugovor pa ako je dobar kao sto on kaze da pocnu vec jednom da grade taj put jer je krajnje vreme.
 
A evo i kako se to radi u zemlji Srbiji. Oni tebe kradu a ti njih lepo tapses po ramenu i kazes ma nema veze malko si pogresio, bice bolje. :mad: :mad:
Posle citanja ovakvih vesti ja se zapitam da li sam ja lud pa ne mogu to da shvatim ili je stvarno zemlja utisla u nepovrat.

Krivci za krađu vraćeni na posao

Beograd -- Dvanaest pripadnika tzv. drumske mafije kojima se sudi pred Specijalnim sudom vraćeno je na posao.

Među njima su i neki koji su pred sudom priznali da su izdavali duple kartice za naplatu putarine. Na ovu odluku Republičke inspekcije rada za grad Beograd žalilo se preduzeće JP Putevi Srbije. U ovom preduzeću, na veoma odgovornom mestu je i jedan radnik protiv koga je podneta krivična prijava zbog falsifikovanja diplome.

Kako saznaje B92, na svojim starim radnim mestima su i dvojica radnika koji su pred Specijalnim sudom priznali krivicu i do detalja objasnili kako je grupa funkcionisala. Na odluku Puteva Srbije o otkazu žalilo se 14 radnika a 12 je vraćeno na posao.

"Naše institucije su bile nemilosredne i tražile su da sve vratimo čak i da vratimo one koji su u pritvoru da im obezbedimo da se vrate na radna mesta, ja sam zbunjen, da li je to u redu", kaže Velimir Ilić, ministar za infrastrukturu.

Žalbu preduzeća Putevi Srbije sada razmatra drugostepeni organ - Republička inspekcija rada i, kako kaže pomoćnica ministra rada Vera Božić-Trefalt, odluka će uskoro da bude saopštena.

Ona nije želela da daje izjave do konačnog rešenja spora ali nam je pismenim putem potvrdila da su radnici Puteva Srbije vraćeni na posao.

Ni u preduzeću JP Putevi Srbije nisu želeli da pred kamerama komentarišu prvu odluku inspekcije rada. Oni su samo pismenim putem potvrdili da njihovi bivši radnici ponovo rade a da su povraratk na posao tražili i oni koji su sada u pritvoru.

Sada, kako kažu, čekaju odluku Republičke inspekcije rada.

Ipak, iz Puteva Srbije B92 nije dobio odgovor na pitanje dokle se stiglo u slučaju Milojka Dragojlovića protiv koga je pokrenuta krivična prijava zbog falsifikovanja diplome fakulteta.

Iako nema potrebne kvalifikacije, on je bio angažovan na uvođenju elektronske naplate putarine projektu koji je, sudeći prema Dragojlovićevim izjavama medijima, jedan od važnijih projekata Puteva Srbije vredan oko 10 miliona evra.

Ovako je u martu ove godine o slučaju Dragojlović govorio direktor Puteva Srbije Branko Jocić: "Upoznat sam sa sumnjom od strane policije, međutim, Milojko Dragojlović nije zaposlen kod mene ni u moje vreme, kao nijedan od optuženih u tužilaštvu, nijedan. Milojko Dragojlović je ovde radio pre toga 10 godina i više", kazao je tada Jocić.

Podsetimo, pripadnici tzv. drumske mafije osumnjičeni su da su za dve godine izdavanjem tzv. duplih kartica oštetili državu za 6,5miliona evra.

Specijalno tužilaštvo tereti ih za zločinačko udruživanje i zloupotrebu službenog položaja.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=08&nav_id=254396

6,5 miliona evra!!!!
 
^^E, ovim sam i ja zbunjen! Sad znam kako se Velja oseca! :)

OVO JE STRASNO! Daj neka neko kaze: "e, skrivena kamera"!! Ne mogu da verujem
 
Gradi se novi most – blizanac kod Beške
Da mostovi spajaju obale i ljude svedoči i izgradnja novog mosta preko Dunava kod Beške na autoputu Novi Sad - Beograd, koji je na gradilištu pored velike reke okupio najljuće „neprijatelje“, konkurentske firme koje su se takmičile na međunarodnom tenderu za ovaj veliki projekat: austrijsko-nemački konzorcijum „Alpina - Dilinger“ koji je pobedio na tenderu i poraženu srpsku „Mostogradnju“ koja je predvodila domaći nacionalni konzorcijum. Na gradilištu 50 radnika iz „Mostogradnje“ i 10 svih ostalih.

Stamenković priča da neimari spadaju u onu grupu radnika koji izuzetno vole svoj posao i „svoje“ građevine. Većina radnika iz „Mostogradnje“ koje smo sreli na gradilištu sručila je na resornog ministra Velimira Ilića drvlje i kamenje, ne zato što je Evropska banka za obnovu i razvoj kredit za most uslovila izborom strane firme, već zato što je pristao da baci ljagu na domaće neimare, kao da nikada ništa nisu uradili kako valja. A da ne valjaju, kažu, ni sada ih ne bi pobednici angažovali. Tehnički direktor projekta Milorad Stevanović iz austrijske „Alpine“, takođe bivši radnik „Mostogradnje“, kaže da je ova domaća firma angažovana na izgradnji šipova i naglavnica (reč je o betonskim pločama dimenzija 9,60 metara sa 6,60 metara i debljine dva metra, koje pokrivaju šipove i nose stubove). Ko će graditi stubove, još se ne zna. Zna se da će kolovoznu konstrukciju mosta graditi „Alpina“.

Novi most će imati istu siluetu kao i postojeći, samo što će biti betonski. Udaljenost između ograda dva mosta iznosiće pet metara, a osovinski razmak mostova je 19,4 metra. Most će biti dug 2.205 metara, a imaće širinu autoputa od 15 metara sa tri trake, dve vozne i jednu zaustavnu. Izgradiće se 43 stuba, od kojih četiri u vodi sa srednjim rasponom od 210 metara i visinom iznad reke preko 50 metara, kako bi brodovi mogli slobodno da prolaze. Sa novosadske strane biće 33 stuba, a sa beogradske šest. Ukupno će biti postavljeno osam kilometara šipova koji se ukopavaju do 20 metara ispod zemlje, negde i dublje, jer svaki od 43 stuba ima najmanje osam šipova prečnika 1,2 metra. U izgradnji će se po prvi put na ovim prostorima primeniti nova tehnologija za izgradnju prilazne konstrukcije, takozvani sistem pomerajuće oplate, što će garantovati bolji kvalitet i bržu izgradnju.

U toku je izgradnja 1.200 metara puta od autoputa do gradilišta, za šta je angažovana novosadska firma „Karin komerc“. Do sada je skinut humus i navezeno oko 18.000 kubika dunavskog peska za nasipanje, urađena je nosiva konstrukcija od kamena iz obližnjeg kamenoloma, na koju će se postaviti strugani asfalt koji se skida sa lokalnih puteva. Saobraćajnica će se u potpunosti završiti do kraja ovog meseca. Postavljanju probnih šipova prethodilo je postavljanje geodetskih stubova na čeličnim šipovima, koji će služiti geodetima prilikom izgradnje mosta i kasnije za njegovo osmatranje, a koji će biti dostupni i u slučaju podizanja nivoa Dunava.

Zavod za arheologiju iz Novog Sada ispitao je teren na mestu svakog stuba na desnoj obali Dunava, iskopavanja su završena, a iskopine su na sigurnom, pa je sve spremno za izgradnju mosta. Čim državna reviziona komisija prihvati idejni projekat, što se očekuje svaki dan, počinje pobijanje šipova sa bačke strane prema reci, i u Dunavu uz desnu obalu. Šipovi će biti prečnika 1,20 metara, početni stubovi će imati šest šipova, a oni u reci čak 30. Zato se planira da posao u vodi odmakne pre porasta vodostaja Dunava.
Ranka Dautović
Izvor: Dnevnik
Link: dnevnik.co.yu
 
...Размотрено је у области инфраструктуре питање ауто-пута, рекао је Ђелић и додао да му је речено да ће у марту идуће године почети радови на ауто-путу Подгорица - Колашин, што би допринело заједничком пројекту ауто-пута Подгорица - Београд.
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/rubrika.php?t=AGENCIJE
 
Kulturno-istorijski kompleks u Takovu predviđen za devastaciju
Asfaltiranje kulturnih dobara
Milica Jovanović
Trasa budućeg autoputa Horgoš - Požega prolazi kroz kulturno-istorijski kompleks u Takovu, koji je kategorisan kao dobro od izuzetnog značaja, potvrdila je za Danas etnolog Estela Radonjić Živkov, viši stručni saradnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je zajedno sa Božidarom Krstanovićem, stručnim savetnikom Zavoda, proteklih dana proveravala projektnu dokumentaciju budućeg puta u opštini Gornji Milanovac i republičkoj Direkciji za puteve.

Trasa deonice puta koja prolazi na oko 500 metara od crkve brvnare sa jedne, i na oko 300 metara od Takovskog grma, usvojena je u Skupštini Srbije 2005. godine, a budući da stručnjaci sa tim nisu ni bili upoznati, pitanje je da li su i na koji način dobijene potrebne saglasnosti od Republičkog zavoda, navodi Estela Radonjić Živkov. "Dokumentacijom se trenutno bavi pravna služba Republičkog zavoda, pa ćemo tada moći da preciziramo koji su zakoni prekršeni u ovom slučaju, i ko je odgovoran", ističe sagovornica Danasa. U to da je zakon prekršen nema sumnje, budući da je reč o zoni kulturnih dobara od izuzetnog značaja, čija će kulturno-istorijska vrednost biti devastirana izgradnjom autoputa.

Crkva brvnara u Takovu, sagrađena je 1795, a u njenoj blizini nalazio se veliki grm, ispod kog je 1815. knez Miloš Obrenović sa okupljenim ustanicima doneo odluku o podizanju Drugog srpskog ustanka. Na tom mestu danas se nalazi spomenik. Prema projektu autoputa Horgoš - Požega, deonica u rudničko-takovskom kraju prolazi i u neposrednoj blizini crkve na Savincu (1819), u kojoj je sahranjena Mina Karadžić Vukomanović, ćerka Vuka Karadžića.

"Deonica čija trasa još nije zvanično usvojena, prema projektu koji smo videli trebalo bi da prolazi i kroz ovčarsko-kablarsku klisuru, odnosno u neposrednoj blizini tamošnjih manastira, takođe kategorisanih kao kulturno dobro", ističe Estela Radonjić Živkov.
izvor Danas
link http://www.danas.co.yu/20070712/kultura1.html#2
 
Koliko sam saznao a vezano je za Kocesiju Horgos-Pozega, da su poceli da grade najvecu asfaltnu bazu i to mislim da je u Vrcinu ali nisam 100 posto siguran pa cu se raspitacu tacno gde to grade. Znam da je gradi Alpina a da li ce biti osporena koncesija u to nisam siguran.
 
Nadovezivanje na vest koju je gore postavio Milance!
Radnici Puteva Srbije malo opljackali pa se vratili sa zahtevom da nastave!! Brate, koji je ovo teatar!! :lol: :D

Odbijen zahtev 14 radnika Puteva
12. jul 2007. | 12:21 | Izvor: FoNet, Beta
Beograd -- Inspektorat rada odbio zahteve osumnjičenih radnika Puteva Srbije da se vrate na posao.

U saopštenju Inspektorata se navodi da je poslodavac ovim zaposlenima, koji su osumnjičeni za učešće u "drumskoj mafiji", otkazao ugovor o radu zbog podizanja optužnice i zloupotrebe službenog položaja.

Inspektorat objašnjava da je krivično delo koje je zaposlenima stavljeno na teret istovremeno i povreda radne obaveze, koja je predviđena Zakonom o radu i kolektivnim ugovorom, te da zbog toga nije bila neophodna pravosnažna presuda da bi dobili otkaz.

Podsetimo, radnici su dobili otkaz zbog zloupotrebe službenog položaja i podizanja optužnice za učešće u "drumskoj mafiji", osumnjičenoj za nelegalnu naplatu putarine kojom je oštetila državu za oko 6,5 miliona evra.

U ovoj aferi optuženo je 53 ljudi. Oni se terete da su od sredine 2004. do sredine maja 2006. godine organizovali sistem štampanja i prodaje duplih kartica za naplatu putarine.
Izvor: B92
Link: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=07&dd=12&nav_category=120&nav_id=254974
 
Tenderi za obnovu magistralnih puteva
Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je tendere za obnovu deonica od 14,5 kilometara magistaralnog puta Kraljevo-Raška i oko 18 kilometara magistralnog puta Kruševac-Kraljevo.

Planirano je da obnove deonica od Ušća do Biljanovca i od Čaira od Čitluka traju godinu dana. Najavljeno je da će se radovi obavljati bez obustave saobraćaja, a rok za dostavljanje ponuda je 18. septembar.

Projekti će biti finansirani iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) od 171 miliona evra, namenjenog rekonstrukciji 900 kilometara puteva u Srbiji, odobrenog 2002. godine.

Vlada SAD i Evropska agencija za rekonstrukciju finansiraju tehničku podršku za realizaciju projekta.
Izvor: Ekonomist
Link: http://www.ekonomist.co.yu/ekonews/...datey=2007&datem=07&dated=19&id=10991#id10991
 
Saradnja srpske i bugarske železnice - nova pruga dugačka 30 km
Srpske i bugarske železnice planiraju izgradnju nove pruge, dugačke oko 30 km, koja bi na području istočne Srbije spojila dve zemlje.

Ova pruga bi preko Zaječara, kako je navedeno u saopštenju "Železnice Srbije" , bila povezana sa međunarodnim Koridorom 10.
E-Kapija
 
^^ Ne znam da li ti ovo pomaze, ali evo!

Trasa novog autoputa je precizirana i ide od Ostružnice, preko Umke i Obrenovca, Uba, Lajkovca, Ljiga, Takova, Preljine, Trbušana do Požege.
 
Evo malo "novosti" o koridoru X.
Dinkic je rekao ...."da je nedopustivo da Koridor 10 kroz Srbiju i obilaznica oko Beograda još nisu završeni. "Jedan od mojih predloga biće da se formira nacionalni savet za završetak Koridora 10"!
Izvor: Danas
 
Super :rolleyes: Jos jedno administrativno telo sa milionskim platama koje ce nas obogatiti sa novim zakljuchcima... Ne trebaju nama saveti i savetnici nego rad i radnici!
 
Pa naravno. Znaci, nisu mi jasni ti politicari. Umesto da uzme neko da se zalozi konkretno da se zavrsi recimo autoput Nis-Bug. granica, odmah ce dobiti poene jer ce ljudima direktno i opipljivo doneti boljitak! Medjutim oni samo obecavaju i mole Boga da ce ih neka jaca stranka primiti u koaliciju, ne bi li onda time ucenjivali formiranje vlade da bi zadrzali fotelju.. i tako iz mandata u mandat, a narodu je dosta...
 
Evo jedan malo stariji clanak (Dec. 2006) o koncesiji i njenoj istoriji. Zanimljivo!

ZAŠTO JE AUTOPUT VEĆ DECENIJAMA KOST U GRLU VOJVODINE?
U sećanju su ostale izjave tadašnjih aktera da Vojvodina ne treba da ide na šalter federacije i da svoje razvojne potrebe može da rešava u okviru Srbije, optužbe da su pojedinci iz karijerističkih pobuda zapostavljali interese pokrajine i tužan osećaj nemoći koga se Vojvodina do danas nije oslobodila.

Konzorcijumu španske građevinske grupe FCC i austrijske “Alpine Majreder” dodeljena je koncesija za izgradnju autoputa Horgoš-Požega. Koncesionari su se obavezali da će završiti drugu traku na pravcu Horgoš-Novi Sad dugu 106 kilometara, održavati već izgrađenu deonicu između Novog Sada i Beograda od 68 kilometara i izgraditi pravac od Beograda do Požege dug 150 kilometara. Pri tom preuzimaju obavezu da drugu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada završe za godinu i po, dok bi se ukupna trasa pustila u saobraćaj za četiri godine. Vrednost posla procenjena je na 800 miliona evra, s tim da s kamatama i PDV-om dostiže svih 1,3 milijarde evra. Zauzvrat se koncesionarima prepušta da narednih 25 godina naplaćuju putarinu i da na taj način pokriju svoje troškove i nešto zarade.

Koncesiono pravo špansko-austrijskog konzorcijuma još nije ozvaničeno, a nad tim činom neprestano lebdi senka oštrog sučeljavanja pokrajinske i republičke administracije. Suština sukoba je u zamerkama da se u Beogradu olako prelazi preko primedbi koje stižu iz Vojvodine i da se koncesionarima olako prepuštaju prihodi koje je pokrajina izgradila vlastitim zaduživanjem. Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš primetio je da će pokrajina, samo po osnovu drumarine na delu koji je sam izgradila, tokom sledećih 25 godina izgubiti oko 450 miliona evra. Kako se zna ko je u ovom trenutku jači i arogantniji, nije teško pretpostaviti kakav će biti ishod ovog političko-ekonomskog spora.

Na žalost, autoput između dva najveća grada u Srbiji već je bio uzrok ozbiljnih političkih sukobljavanja. Sporenja koja je izazvao početak njegove gradnje 1971. godine, ali i sve ono što je tome prethodilo, jedna su od najzagonetnijih političkih afera u posleratnoj istoriji Vojvodine. Mada se sukob političkih garnitura, uslovno rečeno “probeogradske” (Pokrajinski komitet, Skupština i Izvršno veće Vojvodine) i “autentično vojvođanske” (Opštinski komitet, Skupština Novog Sada i uticajna struktura starih vojvođanskih partizana) načelno sveo na protežiranje “Istočne”, odnosno “Fruškogorske” trase autoputa, on je, između ostalog, doveo do pada liberala, najavio nastupajuću “jogurt revoluciju”, ali i obnavljanje vojvođanske svesti posle sloma Miloševićevog režima u oktobru 2000. godine.

Suština sporenja bila je oko toga da li autoput treba da priđe Novom Sadu sa istočne ili sa zapadne strane. Urbanistički zavod Beograda napravio je 1968. godine skicu trase autoputa, kasnije nazvanu “beogradskim papirom”, koju je Izvršno veće Vojvodine, na čelu sa Stipanom Marušićem, prihvatilo kao istočnu varijantu. Polazna tačka bi bila Batajnica, gde bi se deonica, koju bi finansirala Vojvodina, spojio sa trasom koju bi od Beograda gradila Srbija. Autoput bi se završavao na Temerinskoj petlji, odnosno na severnoj kapiji Novog Sada i ta varijanta je, zbog neuklapanja u urbanističke planove glavnog grada Vojvodine izazvala podozrenje gradskih struktura i pokrenula politička razmimoilaženja.

Stručnjaci Zavoda za urbanizam Vojvodine i Novog Sada 1969. godine izlaze sa kraćom i za 20 milijardi tadašnjih dinara jeftinijom fruškogorskom varijantom. Predlaže se trasa koja bi vodila od crkve Marije Snežne na Tekijama kod Petrovaradina direktno na beogradsku Gazelu. Izvršno veće Vojvodine prihvata ovu varijantu i obe solucije jedno vreme ravnopravno figuriraju u političkim raspravama. Zastupnici suprostavljenih varijanti i dalje ostaju čvrsto ukopani na svojim pozicijama, pa se u martu 1970. nalazi kompromisno rešenje u takozvanoj izmenjenoj istočnoj varijanti sa priključkom kod Petrovaradina. Mada je već tada bilo primedbi da se pravi velika glupost, jer autoput kod Beške prelazi iz Srema u Bačku da bi se kod Petrovaradina vratio iz Bačke u Srem, kompromis donosi kratko političko zatišje. Međutim, stručnjaci Svetske banke, koja je svojim kreditom trebalo da finansira ceo projekat, zatežu s odlukom i u svom pismu iz novembra 1970. godine, traže skice i objašnjenje o ekonomskoj opravdanosti projekta sa petrovaradinskim priključkom. Mnoštvo dezinformacija o tome da Svetska banka neće finansirati izmenjeni projekat, čemu je svesrdno doprineo i deo savezne administracije, doveli su do toga da predsednik Izvršnog veća Stipan Marušić jula 1971. kod Beške otvori prvo gradilište i da Vojvodina dobije autoput čijoj su se trasi mnogi protivili.

Novi Sad nikada nije uspeo da svoje priključenje na najvažniju drumsku saobraćajnicu reši na najbolji mogući način. U međuvremenu je izgrađen moderni Most Slobode, koji vodi do Sremske Kamenice, i neobični aneks autoputa posle Inđije, koji gotovo da ne vodi nigde. U sećanju su ostale izjave tadašnjih aktera da Vojvodina ne treba da ide na šalter federacije i da svoje razvojne potrebe može da rešava u okviru Srbije, optužbe da su pojedinci iz karijerističkih pobuda zapostavljali interese pokrajine i tužan osećaj nemoći koga se Vojvodina do danas nije oslobodila.
V. Harak
Izvor: Dnevnik Online
Link: http://influenca.neobee.net/modules.php?name=News&file=article&sid=17471
 
Nenad":95ez71gn je napisao(la):
Pa naravno. Znaci, nisu mi jasni ti politicari. Umesto da uzme neko da se zalozi konkretno da se zavrsi recimo autoput Nis-Bug. granica, odmah ce dobiti poene jer ce ljudima direktno i opipljivo doneti boljitak! Medjutim oni samo obecavaju i mole Boga da ce ih neka jaca stranka primiti u koaliciju, ne bi li onda time ucenjivali formiranje vlade da bi zadrzali fotelju.. i tako iz mandata u mandat, a narodu je dosta...
Ocigledno nisi razumeo kako nasi politicarti razmisljaju. Mozda bi i pokupili neke poene kada bi autoput bio brzo i dobro izgradjen, medjutim, umesto da konacno bude zavrsen, oni ga razvlace od izbora do izbora tako da svake 4 godine mogu da pricaju o velikim i kapitalnim projektima koji se budi receno nikad ne zavrse. A da ne govorimo o svom keshu koji se na takvim projektima pokrade :mad:
 
Неће магистралу, траже аутопут
Правцем од Руме до Шапца 2027. године пролазиће 24.873 возила дневно, показују резултати експертизе
Шабац – Новоименовани начелник Мачванског управног округа Михаило Пурић затражио је од директора ЈП „Путеви Србије” Бранка Јоцића да још једном размотри могућност да се уместо магистрале Нови Сад – Ириг–Рума–Шабац–Лозница гради аутопут. Истоветан захтев Влади Србије и ресорном министарству упутила је и општина Шабац, која је од београдског Центра за планирање урбаног развоја (ЦЕП) наручила експертизу постојећег Генералног пројекта. Стручњаци сматрају да изградња магистралног пута није право, а поготово дугорочно решење!

Већ на својој првој конференцији за новинаре Пурић је истакао да је Генерални пројекат магистрале М-19 и М-21 неприхватљив, имајући у виду значај квалитетне путне везе за развој привреде читаве западне Србије. Он је затражио да ЈП „Путеви Србије” утврди термин састанка на којем би надлежнима у републичком предузећу били предочени закључци експертизе ЦЕП-а. Нагласио је да, поред Шапца, овакав став имају и у општини Владимирци и најавио да ће наредних дана обићи остале општине округа.– Анализа саобраћаја, на бази које је предложено актуелно решење, не одговара стварном стању. Основаност нашег захтева потврдила је и недавно завршена експертиза – рекао је Пурић.

Генерални пројекат магистралног пута М-21 и М-19, који је почетком године на Фрушкој гори представило ЈП „Путеви Србије”, одмах је оспорила општина Шабац. Локалне власти су код ЦЕП-а наручиле експертизу пројекта, а документ који је представио познати саобраћајни стручњак др Владимир Деполо показао је да саобраћајно оптерећење између Руме и Шапца у овом тренутку износи 10.192 возила дневно, а не 5.150, колико је приказано у пројекту.– Истом деоницом већ 2012. године пролазиће 13.086 возила дневно, 2017. године – 16.503, 2022. године – 20.444, а 2027. године чак 24.873. Закључили смо да пут мора у континуитету имати две саобраћајне траке у једном смеру. Прогноза просечног годишњег дневног саобраћаја, која је дата у пројекту, није прихватљива јер је као меродавна дефинисана потражња на путу 2007. и 2027. године, али без иједног резултата између – истакао је др Владимир Деполо, образлажући експертизу у Градској кући у Шапцу.

Према његовим речима, приликом израде пројекта прогнозиран је такозвани нормални саобраћај, без привученог, индукованог и саобраћаја насталог прерасподелом, што би дало већи резултат за 50–60 одсто.

Спорним пројектом предложене су две алтернативе за трасе магистралног пута, по ценама од 120 и 200 милиона евра. Скупља варијанта заобилазила би сва села, а мост преко Саве налазио би се код Шапца, на километар и по узводно од старог железничког моста. Друга предвиђа мост код Јарка, а ишла би петнаестак километара кроз Мачву. Постоји и могућност ревитализације постојећег пута, што би коштало 175 милиона евра. У ове цене, иначе, није укључена градња тунела и моста.

Експертизом пројекта, коју је наручила шабачка локална самоуправа, утврђено је и да ЈП „Путеви Србије” није у потпуности испоштовало законску процедуру и урадило Студију оправданости. На основу овог документа могао би се са сигурношћу извести закључак да ли се инвестиција исплати. У ЦЕП-у још сматрају да би пре доношења коначне одлуке о градњи и траси пута требало да постоји консензус општина које му гравитирају.
М. Мијушковић
[објављено: 24.07.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=35449
 
Vrh