Prelaz zarasta u korov
Teretni saobraćaj na graničnom prelazu Horgoš smanjen za četvrtinu, a upućeni tvrde da su glavni razlog za to naše previsoke cene
Horgoš – U poslednjih godinu dana Horgoš, naš najfrekventniji granični prelaz za teretni saobraćaj prema Mađarskoj, prešlo je 10.000 kamiona manje nego u prethodnom periodu.Prema evidenciji carine 22. maja prošle godine kroz „kapiju” na Horgošu prošlo je 41.197 kamiona, a istog datuma ove 31.165 drumskih krstarica, rekao je sagovornik „Politike” iz Uprave carina koji je želeo da ostane anoniman.
U ovom periodu na Kelebiji, drugom graničnom prelazu ka Mađarskoji Evropskoj uniji, takođe beleže smanjenje tranzitnog i teretnog saobraćaja za oko dve hiljade vozila. Glavni razlog zbog kojeg nas teretni drumski saobraćaj sve više zaobilazi jesu visoki troškovi u našoj zemlji, kaže sagovornik naš sagovornik. Tako on izvodi računicu po kojoj teretni kamion iz Grčke ili Bugarske kada dođe na našu granicu treba da plati inspekcijski pregled, a ako ga zadesi noćna smena to košta 150 evra, izlazak na terminal plaća se oko 40 evra. Ako nema CE multilateralni sertifikat još dodatnih 45 do 50 evra, zadržavanja na parkingu na granici, što se inače ni u jednoj zemlji ne naplaćuje za strance, košta 3.000 dinara, plus putarina od Horgoša do Preševa od 158 evra.
Sve zajedno, stranog prevoznika jedan prolazak kroz našu zemlju košta 400 evra, a ukoliko tura ide ka severu i nazad, to je trošak koji ozbiljno utiče na zaradu. Zbog toga se teretni saobraćaj između severne i jugozapadne Evrope sve više usmerava prema Rumuniji i Bugarskoj, koje su, iako još nisu izgradile putnu infrastrukturu, za drumske prevoznike jeftinije. Budući da su ove zemlje od početka godine članice Evropske unije, te da se sa jednim dokumentom prelaze sve granice, do krajnjeg odredišta se stiže znatno brže. Međutim, uslovima na našoj granici nisu nezadovoljni samo stranci, već i domaći prevoznici, jer kada glavna arterija kroz koju se u Srbiju uliva teretni saobraćaj beleži minusni saldo, onda se posledice tog smanjenja kapilarno šire do svih koji su povezani sa granicom i teretnim saobraćajem. Tako je nedavno formirano udruženje koje okuplja dvadesetak pograničnih špeditera iz cele Srbije uputilo pismo vladi i Direkciji za imovinu da se preispitaju visoke cene zakupa poslovnog prostora na granici. Ukupno 14 špedicija na granici plaća mesečno budžetu Srbije 75.000 evra, kao da se radi o ekskluzivnom poslovnom prostoru, iako on to nije, kažu u Udruženju.
Naime, granični prelaz na Horgošu gotovo da zarasta u korov, jer država, preko svojih institucija, od početka godine, nikoga nije zadužila da održava zelene površine na granici. Takođe nije produžila ni privremeni ugovor sa kanjiškim preduzećem „Komunalac” za održavanje čistoće i odnošenje smeća, niti našla novog ko će da brine o čistoći. Ova mala lokalna firma, iako na to nije obavezna, nastavila je, da čisti spoljašnji prostor na granici i odnosi smeće. Jer, kako kaže Zoltan Kanjo, direktor „Komunalca”, bilo je sramota da tokom uskršnjih praznika prelaz ostane zatrpan smećem. Oni i dalje čiste granicu, a iz Direkcije su nedavno pozvali Kanjoa da donese ponudu za dalje održavanje granice.
– Zamenik direktora Direkcije Dragan Ivković saslušao je naše probleme, ali nam je rekao da ni Direkcija nije dobila saglasnost da upravlja graničnim prelazom na Horgošu, a takođe nema ni novca za plaćanje naših troškova – kaže Kanjo, direktor firme kojoj država duguje po milion dinara mesečno.
Granični prelaz na Horgošu je, nakon nekoliko odlaganja, konačno otvoren krajem jula prošle godine, a reč je o našem najmodernijem objektu na granici koji je izgradila Evropska unija ulaganjem 10 miliona evra. I pored toga, sve službe koje rade na ovom prelazu imaju mnogo primedaba na uslove u kojima rade.
Aleksandra Isakov
[objavljeno: 06.06.2007.]
