Šta je novo?

Rečni saobraćaj

Poruka u temi "Moravski koridor E-761 (Pojate - Preljina)" https://forum.beobuild.rs/threads/moravski-koridor-e-761-pojate-preljina.2589/post-1173896

Знам како се завршио покушај Томислава Николића и идеја прављења канала Дунав-Морава-Вардар.
Молио бих, за мене који ништа не зна о прављењу/продубљивању/проширивању/прокопавању канала, а воли реке и боравак на њима а све у вези са снимком са изградње аутопута Појате-Прељина и изградњи новог корита Мораве:
1. да ли Србија поседује стручни кадар који би могао да пројектује тако нешто (да ли је ово наш пројекат или су то пројектовали странци у склопу изградње аутопута)
2. колико би коштао или кошта израда 1км канала за пловидбу IV категорије бродова из табеле коју је објавио Vrlenija (лаички то је само копање ако не рачунамо бродске преводнице)
3. Докле би могло да се стигне( колико би могли да добијемо пловних км) само проширивањем/ продубљивањем без израде бродских преводница
4. да ли инжињеријске јединице ВС или они који полажу за руковаоце грађевинским машинама (средња школа и преобука) могу током обуке радити такве послове
5. да ли постоји нека студија/искуство наше или страно колико израда канала подиже (или не) квалитет живота (туризам, транспорт, риболов, наводњавање, заштита од поплава, индустрија...)
Хвала унапред
Баш се погодило да сам нешто истраживао на ову тему.
Овде можете наћи сажетак студија и везе ка њима. https://vreme.com/projekat/kineska-studija-kanal-morava-vardar/#Confidential а по мени главне одговоре можете наћи у студији https://www.grf.bg.ac.rs/~mjovanovic/papers-sr/MoravaBMJSistem.pdf

1. Да. Још постоји озбиљно знање из хидротехнике и хидроенергетике;
2. Не може цена само за део. Није трошак у радовима већ у експропријацији.

1721802121592.png


1721802585896.png


3. 20км. Преводнице нису проблем.
4. 200км канала би се радило другом технологијом, не тим малим машинама већ багерима дреглајнима, нпр. како је рађено измештање корита Колубаре
5. Студије су на горњем линку.

Укратко предности пловног канала поред Мораве до Ниша су:
1. Регулација високих вода Мораве;
2. Повећање нивоа подземних вода и олакшано водоснабдевање 3М људи;
3. 10х нижа цена транспорта робе у околини канала;
4. 180MW хидроелектрана (поменуте у новој Стратегији развоја енергетике, зато сам и истраживао).
 
Poslednja izmena:
16 ?
Malo je to.

Šta kad se izvade ?

Sobzorom da zub vremena je učino svoje, naj verovatnoje od cele flote za restaueiranje ce biti svega par komada.
Ali i to će biti dovoljno za otpremanje istih upravo investitoru.
Cena restauriranja tih par komada nije bitna jer vrednost uloženog se u desetostručuje
Vrednost takvih eksponata je dvojaka. Upravo kao naše muzej-topovnjace usidrene kod Brankovog mosta.
Jedna vrednost je merljiva u evrima a druga je ne procenjiva za samog investitora koj takvim eksponatima jača nacionalni duh i stanje svojih gradjana.

Nije slučajno da se pokretanje takavog poduhvata poklapa sa jačanjem nekih njihovih pokreta i stranaka , kojima je veoma bitno sečanje na svoje ,,heroje,, . A da li je je ondašnji taktički potez i samožrtvovanje bio genijalan i grandiozan ,to jeste bez sumlje.
Kakva crna restauracija? Imaš li ti predstavu na šta liči korito posle toliko godina u Dunavu? Biće dobro ako mogu da skinu bar deo naslaga, iseku i pretope kao staro gvožđe!
 
Imam 😛


Liči na dobar muzejski eksponat isto kao što već izvadjeni dr brodovi i avioni nakon 70 godina provedenih u Dunavskom mulju.


Neki ,,eksponati,, su odavno otputovali i u tišini , narvno ne za masne kolače. Ovaj poduhvat je srećom veliki, tako da ce biti vidljiv javnosti i vrlo interesantan za pracenje.😃
O ćemu ti pričaš?!? Pa nisu mogli da ga izvade u jednom komadu, morali da ga iseku i usisaju (bagerišu) mulj i pesak iz njega! Bio prisutan, gledao... I kom muzeju treba gomila trulog krša i šta sa njim?
 
Аха, немачка флотила потопљена након повлачења из Црног мора. Има ту и наших заробљених бродова.
 
Ovo sve pripada državi predlog doslajaka je vise nego dobar uklapa se u priču o muzeju rečnog brodarstva mislim da ove radove nadgleda gordana karovic iz mnt ovo je njena uza specjlanost
 
Jako zanimljivo pitanje, po kom osnovu mozemo da tvrdimo da to pripada nama? Realno se samo zateklo na našoj teritoriji? Ili kao ratni plen?
Mene je najvise fasciniralo da Francuzi u Luvru imaju mini Sfingu ukradenu iz Egipta. Izgleda da je to ratni plen :D
 
Jako zanimljivo pitanje, po kom osnovu mozemo da tvrdimo da to pripada nama? Realno se samo zateklo na našoj teritoriji? Ili kao ratni plen?
Чувени монитор Сава је током априлског рата 1941. потопљен од стране посаде војске краљевине Југославије. Након окупацује морнарица НДХ га вади са дна Саве, ремонтује и користи до 1944. када овај брод доживљава обрнуту судбину.
 
Jako zanimljivo pitanje, po kom osnovu mozemo da tvrdimo da to pripada nama? Realno se samo zateklo na našoj teritoriji? Ili kao ratni plen?
A da nećemo da ih vratimo trećem rajhu
Naravno da pripadaju državi srb i da treba da se odluči šta će sa njima raditi
Da li ih rezati u furdu ili sredjvati kao eksponate
 
Ако пронађу неког припадника флотиле нека им га врате, ово остало ће вероватно на резање.
Нама битнији споменици труле, Цар Никола, Добро Поље, Жупа, Драгор.. А сад надати се да ће држава улагати у рестаурацију ових бродова, тешко.
 
Poslednja izmena:
Ако пронађу неког припадника флотиле нека им га врате, ово остало ће вероватно на резање.
Нама битнији споменици труле, Цар Никола, Добро Поље, Жупа, Драгор.. А сад надати се да ће држава улагати у рестаурацију ових бродова, тешко.
Однос према техничком наслеђу нам је нажалост генерално лош, али опет не треба одбацити ни потенцијал ових олупина црноморске флоте. Било би довољно да се за сад изложе на обали у овом стању у каквом су. И олупине могу да буду туристичке атракције као нпр. чувена олупин брода Панагиотис на Закинтосу. А можда буде извучен и неки наш брод из Дунава. Опет, треба средити прво наше бродове који пропадају и изложити их прикладно. Пада ми на памет да се базен луке Београд кад се лука исели искористи за излагање наших музејских бродова.
 
Не кажем да не би требало, већ само указујем на реалност.

Пре двадесетак година покушавао сам са још неким људима спасити један пароброд у београдском акваторију који је био само делимично потопљен, међутим овде помињана госпођа из музеја ми је објаснила да објекти који нису под заштитом, сада сам мало заборавио, после одређеног времена у стању "подављености" могу бити откупљени као старо гвожђе и исечени. Дошли су из МНТ, скинули одређене делове и фирма која је тај посао изводила је машинеријом и радницима почела са радовима.


Нека ове заштићене изложе где хоће, може и по неки у градовима по Србији, само да се сачувају.

Сава је сређена и на томе свака част,

Monitor_Sava_-_05.jpg


али..


Жупа је под водом..
E-D93DaXEAYnXUZ.jpg



Драгор..
254884_164305616_DSC_1555.jpg



Цар Никола..
254884_68461095_40866_1443608884342_7660542_n.jpg



Добро Поље..
254884_102690315_13221571_1032510930118912_1984969796897311876_n.jpg



Србија..
254884_234720901_ptsrbija-01www.skyscrapercity.com_.jpg


Чекају.
 
Јесте. Судари са реалношћу од пре двадесетак година су били болни, не само по питању овога, већ и заштите уметничких дела, архитектонске баштине и сл. тако да једино ми преостаје да се сложим са тобом. Мислим да је то имало везе са законском регулативом, не толико са политиком музеја, али и они су деловали и радили некако аутоматски.
 
Poslednja izmena:
Има ти баш лоших критеријума. Нпр. возила која нису старија од 20 година нису вредна чувања. Зато имамо само 2 стара аутобуса сачувана и Србији у возном стању.
Са друге стране мислим да је монитор Сава исто био ван критеријума чувања и пре за фурду, па је у неку меру лична иницијатива била пресудна да се он сачува и среди. Исто је и са горе поменута два аутобуса.
 
Vrh