Rečni saobraćaj
- Začetnik teme Pendolino
- Datum pokretanja
Pendolino
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2012.
- Poruke
- 3.262
- Pohvaljen
- 5.750
Drama na Savi: Otkačio se poznati beogradski splav, reagovala Rečna policija
Pripadnici Rečne policije u saradnji sa građanima zaustavili su splav “Cunami” koji je se iznenada otkačio i nekontrolisano plutao rekom Savom na Novom Beogradu.
nova.rs
Da ovo je tačno. U toku tehnološkog procesa TE Savska voda se koristi za hlađenje TE koja se zatim zagrejana ispušta u Savu. Temperatura vode u Savi se nizvodo malo podiže manje od 1C, ali jo to ipak dovoljno da se Sava nizvodno od Obrenovca teže ledi.
Ipak te 2012. godine je i Sava kod Beograda bila dobrim delom pokrivena ledom.
Kada sam slikao ove brodove koje sam večeras okačio, slikao sam i zaleđenu Savu u Beogradu, samo ako nađem te fotografije.
Prisećam se da sam tada, tog istog februarskog dana 2012. god. bio i na parobrodu Žepa koji je godinama bio vezan uz Savski kej i fotografisao ga sa obale. Na brodu je tada živeo sredovečni beskućnik, pristojan čovek, koji me je, kada je video da se vrtim i slikam brod, pozvao na njega što sam i uradio. Napravio sam tada više fotografija unutrašnjosti broda Žepa. I pomenutu fotografiju broda Vatrogasac sam napravio sa krme Žepe. Jedina neprijatnost koju sam imao je što je taj stanovnik broda insistirao da me časti ručkom koji je taman dovršavao u šerpi na vatri, to je bila čorba od iznutrica, ja sam odbijao, a on je insistirao..... Bilo bi dobro kada bih pronašao te fotografije...
Evo Save tog februara 2012. god kod Šapca. Potpuno zaleđena Sava, opušteno se šeta po reci.
Sa druge strane ovako zaleđena reka ne predstavlja veliku opasnost. Opasnost bi nastala kada bi se ovaj led naglo otopio i pokrenuo u vidu santi. Tada bi bili neophodni ledolomci koji bi upravljali prtokom leda kako ne bi došlo do nastanka ledenih čepova i poplava kako sam to ranije opisivao.
I Beograd tada. U nedostatku ledolomaca tu funkciju su preizeli obični nemenski brodovi. To je bilo moguće jer je led bio tanak i oni su mu u stvari samo omogućavali protok i sprečavali da se ledi u veće sante.
Dunav se ledi obično u periodu januar - februar, kada u periodu od desetak dana temperatura bude niža od -5 C. Pogoduje nizak vodostaj u tom periodu i spor tok. Uvek se prvo ledi voda u Kanalima DTD, zatim Tisa i tek nakon toga Dunav. I ove godine smo se kockali bez ledolomca, po svemu imajući u vidu vremensku prognozu biće uspešno.
Nakon leda na rekama 2012. god, još gore i kritično stanje na Dunavu je bilo 2017. godine (pisao sam na prvoj strani teme), ledolomaca nije bilo i nema ih ni dalje. Jedini ledolomac Greben, je u vlasništvu EPS-a i brani HE Đerdap od leda.
Namenski ledolomci Čakor i Vučevo su bili bazirani u Novom Sadu. Bili su zaduženi za odbranu Dunava od Beograda do mađarske granice. Bili su u vlasništvu državne brodarske firme ,,Heroj Pinki" koja ih je van zimskog perioda koristila kao brodove tegljače barži i brodova. Heroj Pinki je nakon privatizacije preuzela firma ,,Dunav Grupa agregati" čiji je vlasnik bio Borovica. Tako su privatizovani i ledolomci. Dunav grupa agegati je propala, otišla u stečaj, a ledolomci su pušteni da propadaju na vezu uz Novosadski kej. Tako vezani, nesposobni za plovidbu su proveli i zimu 2012. i 2017. godine. Pre godinu ili dve, nakon što je došlo do prodora vode u jedan ledolomac uz delimično potonuće podigla su se ekološka udruženja (isticanje nafte i maziva iz broda). Problem je rešen tako što su ledolomci sklonjeni sa Novosadskog keja i očiju građana. Odvučeni su u Beograd, vezani uz Dunavsku obalu, sa banatske strane plaže Lido i tako uspešno sklonjeni sa očiju.
Najnovija vest je da je imovina (brodovi) ,,Dunav grupa agregati" prodata na licitaciji 08.07.2022. god i to trgovinskoj firmi iz Rume (valjda drže lanac piljara):
www.nshronika.rs
Trgovinska radnja “Greni” iz Rume kupila je za 16 miliona dinara 11 plovila koja su pripadala preduzeću “Dunav Grupa Agregati”, nekadašnjem gigantu “Heroj Pinki”.
“Greni”, koji se bavli proizvodnjom, kao i maloprodajom i veleprodajom voća i povrća u Rumi i Sremskoj Mitrovici, sada je postao vlasnik ledolomaca “Vučevo”, istovarivača “Jegrička”, skele “Požarevac”, teretnjaka “Zrenjanin”, tankera “Obnica”, kao i brodova tegljača “Osovlje”, “Jelica”, “Dilj”, “Zmajevac”, “Vlajna”, i jednog tanka.
Prema podacima iz stečajnog postupka, procenjena vrednost plovila je veća od 31,2 miliona dinara, a na doboš su došli za pola cene. Najvredniji je teretnjak “Zrenjanin”, čija je procenjena vrednost 11,1 milion dinara, a zatim sledi ledolovac “Vučevo” u vrednosti od 6,6 miliona dinara.
Kako saznajemo, postojala je mogućnost da se brodovi prodaju po većim cenama i to od firme iz Rume koja ih je na kraju i kupila po nižoj ceni, ali je odbor poverilaca odbio direktnu pogodbu.
Čakovo je nekim čudom nestao iz priče. Možda ga je neko drugi preuzeo? Da se nadamo da je bilo pameti pa da je to država.
Nakon problema sa ledom dolaze obećanja o nabavci ledolomaca, Ako je neko video ovog nevidljivog ledolomca iz priče ispod neka javi!
Vest iz januara 2019. godine, pre tačno 4 godine:
www.danas.rs
On je potvrdio da je obezbeđen novac za projektovanje broda ledolomca.
„Projektant, koji je izabran od strane Ministarstva poljoprivrede na javnom tenderu, pripremio je obimnu tehničku dokumentaciju za izgradnju ledolomca, na bazi koje je raspisan tender za izbor izvođača radova krajem 2018. godine, dok se završetak radova na izgradnji broda očekuje do početka 2020. godine“, objasnio je Kovačević.
Dodao je da je uslov na tenderu da ledolomac graditi jedno od domaćih brodogradilišta.
Vučevo, verovatno poslednja aktivnost broda 2012. godine. Moguće je da ga je angažovala Luka Novi Sad (na ulazu u Mali bački kanal gde se luka nalazi) na razbijanju leda.
Slika: Guza NS
Čakor i Vučevo na vezu u Novom Sadu, takođe autor GuzaNS
Odvlačenje ledolomaca
Nova lokacija Beograd, banatska obala kod plaže ,,Lido". Ovo je pre oko godinu dana. Nova slika na Google Earth (oktobar 2022. pokazuje samo jedan brod)
Nakon leda na rekama 2012. god, još gore i kritično stanje na Dunavu je bilo 2017. godine (pisao sam na prvoj strani teme), ledolomaca nije bilo i nema ih ni dalje. Jedini ledolomac Greben, je u vlasništvu EPS-a i brani HE Đerdap od leda.
Namenski ledolomci Čakor i Vučevo su bili bazirani u Novom Sadu. Bili su zaduženi za odbranu Dunava od Beograda do mađarske granice. Bili su u vlasništvu državne brodarske firme ,,Heroj Pinki" koja ih je van zimskog perioda koristila kao brodove tegljače barži i brodova. Heroj Pinki je nakon privatizacije preuzela firma ,,Dunav Grupa agregati" čiji je vlasnik bio Borovica. Tako su privatizovani i ledolomci. Dunav grupa agegati je propala, otišla u stečaj, a ledolomci su pušteni da propadaju na vezu uz Novosadski kej. Tako vezani, nesposobni za plovidbu su proveli i zimu 2012. i 2017. godine. Pre godinu ili dve, nakon što je došlo do prodora vode u jedan ledolomac uz delimično potonuće podigla su se ekološka udruženja (isticanje nafte i maziva iz broda). Problem je rešen tako što su ledolomci sklonjeni sa Novosadskog keja i očiju građana. Odvučeni su u Beograd, vezani uz Dunavsku obalu, sa banatske strane plaže Lido i tako uspešno sklonjeni sa očiju.
Najnovija vest je da je imovina (brodovi) ,,Dunav grupa agregati" prodata na licitaciji 08.07.2022. god i to trgovinskoj firmi iz Rume (valjda drže lanac piljara):
Brodovi propalog Borovičinog preduzeća prodati za 16 miliona dinara — Novosadska hronika
Trgovinska radnja “Greni” iz Rume kupila je za 16 miliona dinara 11 plovila koja su pripadala preduzeću “Dunav Grupa Agregati”, nekadašnjem gigantu “Heroj Pinki”. U zapisniku novosadskog Privrednog suda navodi se da je “Greni”, odnosno preduzetnik Bojan Perić, kupovinu ostvario po ceni koja je...
www.nshronika.rs
Trgovinska radnja “Greni” iz Rume kupila je za 16 miliona dinara 11 plovila koja su pripadala preduzeću “Dunav Grupa Agregati”, nekadašnjem gigantu “Heroj Pinki”.
“Greni”, koji se bavli proizvodnjom, kao i maloprodajom i veleprodajom voća i povrća u Rumi i Sremskoj Mitrovici, sada je postao vlasnik ledolomaca “Vučevo”, istovarivača “Jegrička”, skele “Požarevac”, teretnjaka “Zrenjanin”, tankera “Obnica”, kao i brodova tegljača “Osovlje”, “Jelica”, “Dilj”, “Zmajevac”, “Vlajna”, i jednog tanka.
Prema podacima iz stečajnog postupka, procenjena vrednost plovila je veća od 31,2 miliona dinara, a na doboš su došli za pola cene. Najvredniji je teretnjak “Zrenjanin”, čija je procenjena vrednost 11,1 milion dinara, a zatim sledi ledolovac “Vučevo” u vrednosti od 6,6 miliona dinara.
Kako saznajemo, postojala je mogućnost da se brodovi prodaju po većim cenama i to od firme iz Rume koja ih je na kraju i kupila po nižoj ceni, ali je odbor poverilaca odbio direktnu pogodbu.
Čakovo je nekim čudom nestao iz priče. Možda ga je neko drugi preuzeo? Da se nadamo da je bilo pameti pa da je to država.
Nakon problema sa ledom dolaze obećanja o nabavci ledolomaca, Ako je neko video ovog nevidljivog ledolomca iz priče ispod neka javi!
Vest iz januara 2019. godine, pre tačno 4 godine:
Ministarstvo saobraćaja: Bez leda na rekama, izgradnja ledolomca po planu
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture danas je negiralo navode iz izjave predsednice odbora za saobraćaj Narodne stranke Marine Lipovac-Tanasković da je Srbija nespremno dočekala čekala niske temperature jer nije obezbeđeno plovilo za razbijanje leda.
www.danas.rs
On je potvrdio da je obezbeđen novac za projektovanje broda ledolomca.
„Projektant, koji je izabran od strane Ministarstva poljoprivrede na javnom tenderu, pripremio je obimnu tehničku dokumentaciju za izgradnju ledolomca, na bazi koje je raspisan tender za izbor izvođača radova krajem 2018. godine, dok se završetak radova na izgradnji broda očekuje do početka 2020. godine“, objasnio je Kovačević.
Dodao je da je uslov na tenderu da ledolomac graditi jedno od domaćih brodogradilišta.
Vučevo, verovatno poslednja aktivnost broda 2012. godine. Moguće je da ga je angažovala Luka Novi Sad (na ulazu u Mali bački kanal gde se luka nalazi) na razbijanju leda.
Slika: Guza NS
Čakor i Vučevo na vezu u Novom Sadu, takođe autor GuzaNS
Odvlačenje ledolomaca
Nova lokacija Beograd, banatska obala kod plaže ,,Lido". Ovo je pre oko godinu dana. Nova slika na Google Earth (oktobar 2022. pokazuje samo jedan brod)
Poslednja izmena:
Дошљак
Professional
- Učlanjen(a)
- 31.10.2014.
- Poruke
- 33.483
- Pohvaljen
- 55.084
Сећам се овог леда у Шапцу одлично, и сам сам се усудио да закорачим преко њега до пола ширина у младости и лудости 
Зна ли се какво је стање са Жупом? Причало се да је код остружнице где су изместили ПИМова пловила и да је потонула
Зна ли се какво је стање са Жупом? Причало се да је код остружнице где су изместили ПИМова пловила и да је потонула
ČAKOR i VUČEVO
Brodovi ledolomci i tegljači. Sagrađeni su u Mađarskoj 1968. godine. u brodogradilištu Balatonfüred Unit of MHD (Hungarian Shipyard & Crane Factory) Balatonfüred. Predati Heroj Pinkiju na upotrebu valjda 1971. god.
Dužina: 40,7 m
Širina: 9,5 m
Gaz: 1,5 m
Deplasman: 351 t
Dva klatna ekscentra po 16 t za zanošenje broda pri razbijanju leda
12 kabina za smeštaj posade i osoblja sa 23 kreveta, kuhinja, kupatila, zajedničke prostorije....
Debljina lima trupa 38 mm
Obratite pažnju na ovo poslednje. Debljina trupa je paraktično kao kod dobrog oklopnog vozila, da ne kažem tenka! Ovo je ključni zahtev da bi se neki brod mogao proglasiti za ledolomca (mislim da je min 17 mm), jer to brod čini otpornim na udare santi leda i sprečava oštećenje trupa i prodor vode.
U Novom Sadu do potonuća nije došlo zbog oštećenja trupa jer je to praktično nemoguće da se desi. Pre odvlačenja brodova za Beograd, samo je pumpama ispumpana voda i brod je bio spreman za plutanje.
Ledolomac Vučevo je dakle, kupila firma koja prodaje povrće za polovinu procenjene vrednosti, a procenjen je na 6,6 miliona din (manje od 60 000 E). Odnosno kupljen je za manje od 30 000 E! E sada da li sam je blesav ili je nešto drugo u pitanju.
Svaki brod, pa i ovaj čini plovni trup i pogon, sve ostalo je u drugom planu. A trup ovih brodova je trajan!
Brodovi su mlađi od postojećeg ledolomca ,,Grebena", par godina stariji od broda ,,Vatrogasac". Ledolomci iz iste serije su aktivni i pouzdani u Mađarskoj.
Pa zar onda nije bilo logično da država otkupi brod - brodove za tih 30 000 ili 60 000 evra i uputi ga na ozbiljan remont i modernizaciju uz dodatni trošak od nekoliko stotina hiljada evra i za nekoliko meseci dobije nov brod koji bi služio narednih 30 godina?
To bi značilo da se sve izbaci sa broda, izvrši peskiranje do zdravog metala, eventualno neki limarski radovi na nadgrađu broda, ugrade novi motori, transmisija, propeleri, sistem za upravljanje, zameni sva hidraulika, ventili i cevovodi, novi tankovi za gorivo, vodu, otpadne vode, promeni stolarija, zamene elektroinstalacije, srede se prostorije za posadu, izvrši remont klatana za razbijanje leda, izvrši remont uređaja i vitla za tegljenje, nove pumpe, ugradi nova navigaciona oprema, izvrši farbanje,....
Dodatno: ugrade se pumpe i šmrkovi za gašenje požara, dizalice koje bi se mogle koristiti i za vađenje objekata sa dna reke (npr, vozila koja slete sa obale, mosta ili potonuli čamci,....)
- Ledolomac mora biti u Novom Sadu zbog kritičnog sektora za pojavu leda na Dunavu uzvodno od Novog Sada.
- Novom Sadu treba brod koji će imati vatrogasnu ulogu - velika luka i to u kojoj se vrši pretovar nafte za/iz rafinerije, velika stanica za tankovanje brodova pogonskom naftom, rafinerija i industrija uz obalu, ploveće pupno postrojenje za cisterne vodom iz Dunava,.....
- Potreban je jači brod tegljač koji bi kao dežurni vršio presretanje odlutalih barži, splavova i drugih objekata.
I onda se dolazi do pitanja kome poveriti brodove na korišćenje. Ja vidim sledeće kandidate u Novom Sadu:
- Vode Vojvodine koje gazduju sa hs DTD i imaju određena plovila i ljude, ali bi morali da zaposle nove posade (ako se organizuje stalno dežurstvo potrebno je 4 x više ljudi od broja potrebne posade zbog smenskih rotacija)
- Policija i vatrogasci
- Vojska Srbije - Rečna flotila: imaju svoje posade sa drugih ratnih brodova koji imaju stalno dežurstvo u kasarni, pa bi i brod bio dostupan po ceo dan i svaki dan, a bez dodatnog troška za posade. Kasarna - luka Rečne flotile je u gradu Novom Sadu. Poseduju svoju radionicu i tehničku službu koja održava brodove. Obučeni su za vatrogasne poslove (svaka kasarna ima dežurnog vatrogasca). Imaju ronioce koji bi mogli da budu uključeni za intervencijena vodi i ispod vode. U istoj kasarni i u sastavu RF je inženjerija - pontonjerija koji su obučeni za rad sa dizalicama, poseduju i drugi inženjersku opremu, plovne skele (članke pontonskih mostova). Ovakav brod bi dobro došao RF za brojne mirnodopske namene: vatrogasni brod u kasarni - luci. Brod baza za ronioce na terenu na plovnim putevima koji bi pružio uslove za sveštaj, opremu i dr. Mogao bi da nosi dodatno gumeni čamac koji bi im koristio na terenu. RF treba brod tegljač za tegljenje stambenih lađa koje poseduju, tegli brodove po potrebi, za tegljenje pontonirskih skela i segmenata pontonskih mostova. Obuka kadeta Vojne akademije za Rečne jedinice. Obuka stalnog sastava za dužu višedsnevnu plovidbu plovnim putevima uz upoznavanje navigacionih karakteristika plovnih puteva (ta navigaciona obuka i sticanje navigacionog iskustva se slabo radi ratnim brodovima) Brod baza za smeštaj komande na vežbama, terenima.... Treba li dalje?
Ledolomac Greben
Potiskivač - ledolomac Bor sa dodatnom baržom sa klatnom za razbijanje leda. Brod je u privatnim rukama. Nije jasno šta je sa ledolomnom baržom sa klatnom.
Brodovi ledolomci i tegljači. Sagrađeni su u Mađarskoj 1968. godine. u brodogradilištu Balatonfüred Unit of MHD (Hungarian Shipyard & Crane Factory) Balatonfüred. Predati Heroj Pinkiju na upotrebu valjda 1971. god.
Dužina: 40,7 m
Širina: 9,5 m
Gaz: 1,5 m
Deplasman: 351 t
Dva klatna ekscentra po 16 t za zanošenje broda pri razbijanju leda
12 kabina za smeštaj posade i osoblja sa 23 kreveta, kuhinja, kupatila, zajedničke prostorije....
Debljina lima trupa 38 mm
Obratite pažnju na ovo poslednje. Debljina trupa je paraktično kao kod dobrog oklopnog vozila, da ne kažem tenka! Ovo je ključni zahtev da bi se neki brod mogao proglasiti za ledolomca (mislim da je min 17 mm), jer to brod čini otpornim na udare santi leda i sprečava oštećenje trupa i prodor vode.
U Novom Sadu do potonuća nije došlo zbog oštećenja trupa jer je to praktično nemoguće da se desi. Pre odvlačenja brodova za Beograd, samo je pumpama ispumpana voda i brod je bio spreman za plutanje.
Ledolomac Vučevo je dakle, kupila firma koja prodaje povrće za polovinu procenjene vrednosti, a procenjen je na 6,6 miliona din (manje od 60 000 E). Odnosno kupljen je za manje od 30 000 E! E sada da li sam je blesav ili je nešto drugo u pitanju.
Svaki brod, pa i ovaj čini plovni trup i pogon, sve ostalo je u drugom planu. A trup ovih brodova je trajan!
Brodovi su mlađi od postojećeg ledolomca ,,Grebena", par godina stariji od broda ,,Vatrogasac". Ledolomci iz iste serije su aktivni i pouzdani u Mađarskoj.
Pa zar onda nije bilo logično da država otkupi brod - brodove za tih 30 000 ili 60 000 evra i uputi ga na ozbiljan remont i modernizaciju uz dodatni trošak od nekoliko stotina hiljada evra i za nekoliko meseci dobije nov brod koji bi služio narednih 30 godina?
To bi značilo da se sve izbaci sa broda, izvrši peskiranje do zdravog metala, eventualno neki limarski radovi na nadgrađu broda, ugrade novi motori, transmisija, propeleri, sistem za upravljanje, zameni sva hidraulika, ventili i cevovodi, novi tankovi za gorivo, vodu, otpadne vode, promeni stolarija, zamene elektroinstalacije, srede se prostorije za posadu, izvrši remont klatana za razbijanje leda, izvrši remont uređaja i vitla za tegljenje, nove pumpe, ugradi nova navigaciona oprema, izvrši farbanje,....
Dodatno: ugrade se pumpe i šmrkovi za gašenje požara, dizalice koje bi se mogle koristiti i za vađenje objekata sa dna reke (npr, vozila koja slete sa obale, mosta ili potonuli čamci,....)
- Ledolomac mora biti u Novom Sadu zbog kritičnog sektora za pojavu leda na Dunavu uzvodno od Novog Sada.
- Novom Sadu treba brod koji će imati vatrogasnu ulogu - velika luka i to u kojoj se vrši pretovar nafte za/iz rafinerije, velika stanica za tankovanje brodova pogonskom naftom, rafinerija i industrija uz obalu, ploveće pupno postrojenje za cisterne vodom iz Dunava,.....
- Potreban je jači brod tegljač koji bi kao dežurni vršio presretanje odlutalih barži, splavova i drugih objekata.
I onda se dolazi do pitanja kome poveriti brodove na korišćenje. Ja vidim sledeće kandidate u Novom Sadu:
- Vode Vojvodine koje gazduju sa hs DTD i imaju određena plovila i ljude, ali bi morali da zaposle nove posade (ako se organizuje stalno dežurstvo potrebno je 4 x više ljudi od broja potrebne posade zbog smenskih rotacija)
- Policija i vatrogasci
- Vojska Srbije - Rečna flotila: imaju svoje posade sa drugih ratnih brodova koji imaju stalno dežurstvo u kasarni, pa bi i brod bio dostupan po ceo dan i svaki dan, a bez dodatnog troška za posade. Kasarna - luka Rečne flotile je u gradu Novom Sadu. Poseduju svoju radionicu i tehničku službu koja održava brodove. Obučeni su za vatrogasne poslove (svaka kasarna ima dežurnog vatrogasca). Imaju ronioce koji bi mogli da budu uključeni za intervencijena vodi i ispod vode. U istoj kasarni i u sastavu RF je inženjerija - pontonjerija koji su obučeni za rad sa dizalicama, poseduju i drugi inženjersku opremu, plovne skele (članke pontonskih mostova). Ovakav brod bi dobro došao RF za brojne mirnodopske namene: vatrogasni brod u kasarni - luci. Brod baza za ronioce na terenu na plovnim putevima koji bi pružio uslove za sveštaj, opremu i dr. Mogao bi da nosi dodatno gumeni čamac koji bi im koristio na terenu. RF treba brod tegljač za tegljenje stambenih lađa koje poseduju, tegli brodove po potrebi, za tegljenje pontonirskih skela i segmenata pontonskih mostova. Obuka kadeta Vojne akademije za Rečne jedinice. Obuka stalnog sastava za dužu višedsnevnu plovidbu plovnim putevima uz upoznavanje navigacionih karakteristika plovnih puteva (ta navigaciona obuka i sticanje navigacionog iskustva se slabo radi ratnim brodovima) Brod baza za smeštaj komande na vežbama, terenima.... Treba li dalje?
Ledolomac Greben
Potiskivač - ledolomac Bor sa dodatnom baržom sa klatnom za razbijanje leda. Brod je u privatnim rukama. Nije jasno šta je sa ledolomnom baržom sa klatnom.
Poslednja izmena:
Pendolino
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2012.
- Poruke
- 3.262
- Pohvaljen
- 5.750
Na reci nikad dosadno
www.blic.rs
PIJANI KAPETAN NAPRAVIO HAOS NA SAVI U BEOGRADU Upravljao neispravnim brodom, oštetio tri splava, i mornar bio mrtav pijan! (VIDEO)
Brod "Leget 3" koji je prevozio 600 tona peska udario je i oštetio tri splav-kućice na levoj obali reke Save, uzvodno od Ade Međice ka Ostružnici. O incidentu na reci obaveštena su Rečna policija, Inspekcija za bezbednost plovidbe i tužilastvo.
www.blic.rs
Vraćamo se na izgradnju plovne kanalske mreže.
Da se podsetitimo
Izgradnja plovnih kanala koji su prethodili hs DTD:
2. Izgradnja Malog bačkog kanala (Kanal Franca Jozefa, Kanal kralja Aleksandra) na relaciji Mali Stapar (spoj sa Velikim bačkim kanalom) – Novi Sad (Dunav)
3. Izgradnja Bajskog kanala na rerlaciji Bezdan (Veliki bački kanal) – Baja (Dunav)
Ovako izgrađena kanalska mreža prelazi pod nadležnost Kraljevine SHS. Održava se plovidba ali uz određene probleme, prvenstveno se postavlja pitanje snabdevanja kanalske mreže u Bačkoj sa vodom iz Dunava jer je nakon Trianonskog sporazuma glavno ulazno mesto za snabdevanje vodom iz Dunava (Baja sa delom Bajskog kanala) ostalo u Mađarskoj.
Postavlja se pitanje potrebe za rekonstrukcijom kanalske mreže.
Izgradnja brodske prevodnice u Novom Sadu 1872. godina (stara zatrpana prevodnica)
Kopanje kanala
Veliki _Bački kanal pedesetih godina
Zrenjanin
Da se podsetitimo
Izgradnja plovnih kanala koji su prethodili hs DTD:
- 1734. – 1755. - Izgradnja plovnog kanala Begej na trasi Temišvar – Srpski Itebej – Klek, nakon čega se uspostavlja plovidba na relaciji Temišvar – Klek – Zrenjanin – Titel (Tisa)
- 1783. - 1802. god. - Izgaradnja Velikog bačkog kanala (Francov kanal, Kanal kralja Petra I) po prvobitnoj trasi Bački Monoštor (Dunav) – Sombor –– Mali Stapar – Sivac –Vrbas – Srbobran – Bačko Gradište (Tisa)
- 1856. god. Izmeštanje prvobitnog ulaza/izlaza iz Dunava u Veliki Bački kanal iz Bačkog Monoštora u Bezdan sa izgradnjom nove prevodnice u Bezdanu
- 1871. – 1875. godina:
2. Izgradnja Malog bačkog kanala (Kanal Franca Jozefa, Kanal kralja Aleksandra) na relaciji Mali Stapar (spoj sa Velikim bačkim kanalom) – Novi Sad (Dunav)
3. Izgradnja Bajskog kanala na rerlaciji Bezdan (Veliki bački kanal) – Baja (Dunav)
- 1899. Izmeštanje prvobitnog ulaza/izlaza iz Tise u Veliki Bački kanal iz Bačkog Gradišta u Bečej sa izgradnjom nove prevodnice u Bečeju
- 1902. - 1914. god – rekonstrukcija kanala Plovni Begej sa izgradnjom brodskih prevodnica.
Ovako izgrađena kanalska mreža prelazi pod nadležnost Kraljevine SHS. Održava se plovidba ali uz određene probleme, prvenstveno se postavlja pitanje snabdevanja kanalske mreže u Bačkoj sa vodom iz Dunava jer je nakon Trianonskog sporazuma glavno ulazno mesto za snabdevanje vodom iz Dunava (Baja sa delom Bajskog kanala) ostalo u Mađarskoj.
Postavlja se pitanje potrebe za rekonstrukcijom kanalske mreže.
Izgradnja brodske prevodnice u Novom Sadu 1872. godina (stara zatrpana prevodnica)
Kopanje kanala
Veliki _Bački kanal pedesetih godina
Zrenjanin
Poslednja izmena:
Nikola Mirkov – idejni tvorac i projektant idejnog rešenja hs DTD
Nikola Mirkov (Novi Sad 1890. - Cirih 1957.)
„Naša javnost malo zna o radovima na uređenju režima voda u Vojvodini i nije svesna da naše blagostanje, naša materijalna i duhovna kultura izviru iz ogromnih radova na uređenju voda i stalne borbe sa vodama. U našoj širokoj javnosti vlada shvatanje da je to blagostanje priroda pružila čoveku, a ne zna se da je ovu zemlju čovek istrajnim radom oteo od prirode. Ne zna se da stotine i stotine kilometara moćnih nasipa preče ulazak rečnih voda u naša polja, da hiljade i hiljade kilometara kanala i stotinak crpnih stanica onemogućuju zamočvarivanje zemljišta. Nesreća bi bila za Vojvodinu i celu našu zemlju, ako bismo dozvolili da se to shvatanje ukoreni. Mi moramo iskoristiti svaku priliku i sva sredstva i sve puteve da upoznamo ne samo rukovodeće krugove i našu administraciju, nego i najšire slojeve naroda sa osnovnom istinom: da jedino stalnim i istrajnim radom i naporima možemo održati i razvijati naše vodno gazdinstvo koje nam nosi blagostanje.“
Već tokom dvadesetih godina 20. veka Nikola Mirkov, hidroinženjer, samoinicijativno je radio na ideji sveobuhvatne hidroregulacije na prostoru Vojvodine.
Plan je podrazumevao sveobuhvatno i kompleksno rešavanje hidrotehničkih i vodoprivrednih problelema primarno na prostoru Bačke i Banata. Predviđao je integraciju u jedinstveni sistem do tada izgrađenih kanala uz rekonstrukciju i izgradnju novih kanala, brodskih prevodnica, ustava, crpnih pumpi, mostova, sistema za navodnjavanje. Obuhvatio je i postojeće rečne tokove i može se reći da su Tisa, Begej, Tamiš i brojni drugi manji prirodni rečni tokovi nakon izgradnje hs DTD sastavni deo istog.
Nikola Mirkov - Osnovni podaci za idejni plan DTD i predložene trase
Tek nakon završetka Drugog svetskog rata, kada su se stekli uslovi, godine 1947. godine Nikola Mirkov je izložio plan o gradnji hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav koji je nastao kao rezultat opsežnog izučavanja režima voda u Vojvodini. O planu je najpre upoznata Narodna skupština AP Vojvodine prilikom majskog zasedanja 1947. god. Narodna skupština Republike Srbije je prihvatila plan na zasedanju 20. juna 1947. godine.
Idejni koncept Nikole Mirkova prihvaćen je već 5. septembra 1947. kada je uredbom Vlade NR Srbije osnovana je "Direkcija za izgradnju Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav"
Decembra 1947. godine, saradnjom stručnjaka Direkcije i inženjera Mirkova, izrađen je "Osnovni projekat Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav“.
Početkom 1948. godine počela je izrada Generalnog projekta DTD. Nosioci ovog rada su bili inženjeri Direkcije Žarko Šuput, Dimitrije Milovanov i Milenko Radonić.
Projektovanje kanala je trajalo od 1947. do 1957. godene kada se započelo sa izvođenjem radova na terenu.
Tokom projektovanja snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a oko 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 crteža.
Radovi na terenu su izvođeni u periodu od 1957. do 1977. godine. Za završetak radova se smatra trenutak puštanja brane sa brodskom prevodnicom na Tisi kod Bečeja ,,Brana na Tisi”
Izgradnja hs DTD je obuhvatila izgradnju ,,Osnovne kanalske mreže”, od koje je samo jedan deo plovan, kao i razgranate mreže sekundarnih kanala.
O elementima hs DTD, sastavnim kanalima, prevodnicama i drugim temama će biti reči naknadno.
Nikola Mirkov (Novi Sad 1890. - Cirih 1957.)
„Naša javnost malo zna o radovima na uređenju režima voda u Vojvodini i nije svesna da naše blagostanje, naša materijalna i duhovna kultura izviru iz ogromnih radova na uređenju voda i stalne borbe sa vodama. U našoj širokoj javnosti vlada shvatanje da je to blagostanje priroda pružila čoveku, a ne zna se da je ovu zemlju čovek istrajnim radom oteo od prirode. Ne zna se da stotine i stotine kilometara moćnih nasipa preče ulazak rečnih voda u naša polja, da hiljade i hiljade kilometara kanala i stotinak crpnih stanica onemogućuju zamočvarivanje zemljišta. Nesreća bi bila za Vojvodinu i celu našu zemlju, ako bismo dozvolili da se to shvatanje ukoreni. Mi moramo iskoristiti svaku priliku i sva sredstva i sve puteve da upoznamo ne samo rukovodeće krugove i našu administraciju, nego i najšire slojeve naroda sa osnovnom istinom: da jedino stalnim i istrajnim radom i naporima možemo održati i razvijati naše vodno gazdinstvo koje nam nosi blagostanje.“
Već tokom dvadesetih godina 20. veka Nikola Mirkov, hidroinženjer, samoinicijativno je radio na ideji sveobuhvatne hidroregulacije na prostoru Vojvodine.
Plan je podrazumevao sveobuhvatno i kompleksno rešavanje hidrotehničkih i vodoprivrednih problelema primarno na prostoru Bačke i Banata. Predviđao je integraciju u jedinstveni sistem do tada izgrađenih kanala uz rekonstrukciju i izgradnju novih kanala, brodskih prevodnica, ustava, crpnih pumpi, mostova, sistema za navodnjavanje. Obuhvatio je i postojeće rečne tokove i može se reći da su Tisa, Begej, Tamiš i brojni drugi manji prirodni rečni tokovi nakon izgradnje hs DTD sastavni deo istog.
Nikola Mirkov - Osnovni podaci za idejni plan DTD i predložene trase
Tek nakon završetka Drugog svetskog rata, kada su se stekli uslovi, godine 1947. godine Nikola Mirkov je izložio plan o gradnji hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav koji je nastao kao rezultat opsežnog izučavanja režima voda u Vojvodini. O planu je najpre upoznata Narodna skupština AP Vojvodine prilikom majskog zasedanja 1947. god. Narodna skupština Republike Srbije je prihvatila plan na zasedanju 20. juna 1947. godine.
Idejni koncept Nikole Mirkova prihvaćen je već 5. septembra 1947. kada je uredbom Vlade NR Srbije osnovana je "Direkcija za izgradnju Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav"
Decembra 1947. godine, saradnjom stručnjaka Direkcije i inženjera Mirkova, izrađen je "Osnovni projekat Velikog kanala Dunav-Tisa-Dunav“.
Početkom 1948. godine počela je izrada Generalnog projekta DTD. Nosioci ovog rada su bili inženjeri Direkcije Žarko Šuput, Dimitrije Milovanov i Milenko Radonić.
Projektovanje kanala je trajalo od 1947. do 1957. godene kada se započelo sa izvođenjem radova na terenu.
Tokom projektovanja snimljeno je 1,7 miliona hektara teritorije Vojvodine, a oko 400 inženjera uradio 1.300 elaborata na 135.000 kucanih strana i više od 35.000 crteža.
Radovi na terenu su izvođeni u periodu od 1957. do 1977. godine. Za završetak radova se smatra trenutak puštanja brane sa brodskom prevodnicom na Tisi kod Bečeja ,,Brana na Tisi”
Izgradnja hs DTD je obuhvatila izgradnju ,,Osnovne kanalske mreže”, od koje je samo jedan deo plovan, kao i razgranate mreže sekundarnih kanala.
O elementima hs DTD, sastavnim kanalima, prevodnicama i drugim temama će biti reči naknadno.
Poslednja izmena:
Sledeće specifičnosti treba imati u vidu za kalale DTD
- Kanali DTD nisu jedan kanal, već je reč o složenom sistemu koji sačinjavaju pojedinačni kanali (neki su plovni, a neki ne), ustave, sigurnosne ustave, crpne pumpe, brodske prevodnice.
- Kanale u praksi možemo posmatrati kao ,,paralelnu mrežu kanala“ toku Dunava. Ulazno mesto vode u kanalsku mrežu je u najuzvodnijoj tački Dunava u Srbiji (Bezdan), što je istovremeno i mesto na najvišom nadmorskom visinom kanalske mreže. Izlazno mesto kanalske mreže je Banatska Palanka, najnizvodnija tačka Dunava u sastavu Srbije, što je istovremeno i mesto sa najnižom nadmorskom visinom kanalske mreže. Ovo omogućava, da se u uobičajenim uslovima vodostaja i dotoka vode na rekama, voda može gravitaciono, prirodnim padom, upuštati u kanalsku mrežu, da protiče iz samera severozapada ka jugoistoku. U periodu kada vodostaji na rekama nisu uobičajeni (visoke poplavne vode, ili niske sušne) uspostavlja se poseban režim voda.
- Gradnjom ,,Brane na Tisi“ kod Bečeja, uzvodno od brane Tisa postaje deo hidrosistema gde se održava relativno stalni vodostaj. Neposredno uzvodno od ,,Brane na Tisi“ je izlazna (nizvodna) tačka bačkih kanala preko ustave i prevodnice ,,Bečej“ (tj. jedna od izlaznih tačaka). Istovremeno preko ustave i prevodnice ,,Novi Bečej“ je ulazna (uzvodna) tačka Banatskih kanala.
- Mrežu kanala presecaju tokovi reka Tise, Begeja, Tamiša i drugih manjih vodotokova, samim tim i ove reke uzvodno od poslednje ustave (prevodnice) pre ušća ulaze u sastav ovog hidrosistema. Ustavama se na delovima njihovog uzvodnog rečnog toka održava relativo stalan vodostaj, kako bi se stalan vodostaj održavao i na segmentu kanala koji te reke presecaju. Praktično formira se ,,bazen“ sa istim nivoom vode koji ograničavaju ustave (prevodnice) na deonici kanala i na na segmentima reka koje presecaju deonicu kanala. Na mestu ukrštanja reke sa kanalom, u zavisnosti od potrebe i hidrološke situacije, voda koja dotiče rekom se može dalje propuštati rečnim tokom da teče ka prirodnom ušću reke ili se može preusmeriti da teče kanalom.
- Iz prethodnog se može zaključiti da kanali nisu samo pasivni bazeni (odnosno vodene stepenice) između graničnih ustava, već kroz njih voda protiče. Količinom vode koja protiče kanalom se upravlja zavisno od potreba i hidrološke situacije.
- Dalje proističe da vodostaj (bolje reći nadmorska visina površine vodenog ogledala) na pojedinim deonicama kanala (,,bazenima“, odnosno ,,vodenim stepenicama“) nije stalan, već može varirati zavisno od količine vode koja se propušta da teče kanalom (kako bi voda mogla da protiče). Maksimalno variranje vodostaja na kanalima između maksimalnog i minimalnog vodostaja pojedine deonice kanala (stepenice) je projektovano na oko 0,5m.
- Smer proticanja vode u pojedinim kanalima se može menjati u zavisnosti od hidrološke situacije.
- Zbog proticanja vode kanali hs DTD i nisu kanali u pravom smislu reči (,,stajaća voda“) već ih možemo posmatrati kao vodotok.
- Zahvaljujući protoku vode i stalnom upuštanju sveže, čiste rečne vode u kanalsku mrežu, voda u kanalima je relativno čista i sveža što omogućava da se u njemu razvija biljni i životinjski svet, a kanali su bogati ribom.
- Hidrosistemom DTD upravlja javno preduzeće ,,Vode Vojvodine"
Hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav (hs DTD), karta sa objektima. Izvor: Vode Vojvodine
Primer: Banat, kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
Kanal počinje na Tisi (uzvodno, gde se upušta voda u kanal) i ide ka Banatskoj Palanci (nizvodno, gde se ispušta voda iz kanala). Presecaju ga Begej i Tamiš koji se u kanal ,,ulivaju“ , a zatim se iz kanala ,,izlivaju“. Količina vode koje se propušta u izlivanje u odeđenom smeru (nizvodno Begejom, Tamišom ili kanalom) se reguliše ustavama.
Pri uobičajenim vodostajima reka voda u kanal ulazi u Novom Bečeju, a dolazi i Begejom i Tamišom. Voda tada teče nizvodno u smeru Banatske Palanke, ali i tokom Tamiša i Begeja.
U slučaju da Begej ili Tamiš iz Rumunije donose veliku količinu poplavne vode, voda se iz kanala usmerava takođe nizvodno ka Banatskoj Palanci, Tamišom i Begejom, ali i uzvodno ka Novom Bečeju (tok vode menja smer), što je omogućeno radom crpnih stanica. Na ovaj način se sprečava poplava jer se voda poplavnog talasa raspoređuje ka različitim izlazima: Novi Bečej (kanalom uzvodno u Tisu), Titel (Begejom u Tisu), Pančevo (Tamišom ka Dunavu), Banatska Palanka (kanalom nizvodno u Dunav).
Stvarno upravljanje vodama je još komplikovanije od navedenog, npr. kanal Karašac koji preko ustave i crpne stanice vezuje Tamiš i Dunav kod Surduka (Čente) ili Kikindski kanal i njegova veza preko uastave sa Tisom.
O tome šta su i gde su ustave, sigurnosne ustave, prevodnice, crpne pumpe,.... biće reči naknadno.
Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej, Banat kod Potpornja
- Kanali DTD nisu jedan kanal, već je reč o složenom sistemu koji sačinjavaju pojedinačni kanali (neki su plovni, a neki ne), ustave, sigurnosne ustave, crpne pumpe, brodske prevodnice.
- Kanale u praksi možemo posmatrati kao ,,paralelnu mrežu kanala“ toku Dunava. Ulazno mesto vode u kanalsku mrežu je u najuzvodnijoj tački Dunava u Srbiji (Bezdan), što je istovremeno i mesto na najvišom nadmorskom visinom kanalske mreže. Izlazno mesto kanalske mreže je Banatska Palanka, najnizvodnija tačka Dunava u sastavu Srbije, što je istovremeno i mesto sa najnižom nadmorskom visinom kanalske mreže. Ovo omogućava, da se u uobičajenim uslovima vodostaja i dotoka vode na rekama, voda može gravitaciono, prirodnim padom, upuštati u kanalsku mrežu, da protiče iz samera severozapada ka jugoistoku. U periodu kada vodostaji na rekama nisu uobičajeni (visoke poplavne vode, ili niske sušne) uspostavlja se poseban režim voda.
- Gradnjom ,,Brane na Tisi“ kod Bečeja, uzvodno od brane Tisa postaje deo hidrosistema gde se održava relativno stalni vodostaj. Neposredno uzvodno od ,,Brane na Tisi“ je izlazna (nizvodna) tačka bačkih kanala preko ustave i prevodnice ,,Bečej“ (tj. jedna od izlaznih tačaka). Istovremeno preko ustave i prevodnice ,,Novi Bečej“ je ulazna (uzvodna) tačka Banatskih kanala.
- Mrežu kanala presecaju tokovi reka Tise, Begeja, Tamiša i drugih manjih vodotokova, samim tim i ove reke uzvodno od poslednje ustave (prevodnice) pre ušća ulaze u sastav ovog hidrosistema. Ustavama se na delovima njihovog uzvodnog rečnog toka održava relativo stalan vodostaj, kako bi se stalan vodostaj održavao i na segmentu kanala koji te reke presecaju. Praktično formira se ,,bazen“ sa istim nivoom vode koji ograničavaju ustave (prevodnice) na deonici kanala i na na segmentima reka koje presecaju deonicu kanala. Na mestu ukrštanja reke sa kanalom, u zavisnosti od potrebe i hidrološke situacije, voda koja dotiče rekom se može dalje propuštati rečnim tokom da teče ka prirodnom ušću reke ili se može preusmeriti da teče kanalom.
- Iz prethodnog se može zaključiti da kanali nisu samo pasivni bazeni (odnosno vodene stepenice) između graničnih ustava, već kroz njih voda protiče. Količinom vode koja protiče kanalom se upravlja zavisno od potreba i hidrološke situacije.
- Dalje proističe da vodostaj (bolje reći nadmorska visina površine vodenog ogledala) na pojedinim deonicama kanala (,,bazenima“, odnosno ,,vodenim stepenicama“) nije stalan, već može varirati zavisno od količine vode koja se propušta da teče kanalom (kako bi voda mogla da protiče). Maksimalno variranje vodostaja na kanalima između maksimalnog i minimalnog vodostaja pojedine deonice kanala (stepenice) je projektovano na oko 0,5m.
- Smer proticanja vode u pojedinim kanalima se može menjati u zavisnosti od hidrološke situacije.
- Zbog proticanja vode kanali hs DTD i nisu kanali u pravom smislu reči (,,stajaća voda“) već ih možemo posmatrati kao vodotok.
- Zahvaljujući protoku vode i stalnom upuštanju sveže, čiste rečne vode u kanalsku mrežu, voda u kanalima je relativno čista i sveža što omogućava da se u njemu razvija biljni i životinjski svet, a kanali su bogati ribom.
- Hidrosistemom DTD upravlja javno preduzeće ,,Vode Vojvodine"
Hidrosistem Dunav - Tisa - Dunav (hs DTD), karta sa objektima. Izvor: Vode Vojvodine
Primer: Banat, kanal Banatska Palanka - Novi Bečej
Kanal počinje na Tisi (uzvodno, gde se upušta voda u kanal) i ide ka Banatskoj Palanci (nizvodno, gde se ispušta voda iz kanala). Presecaju ga Begej i Tamiš koji se u kanal ,,ulivaju“ , a zatim se iz kanala ,,izlivaju“. Količina vode koje se propušta u izlivanje u odeđenom smeru (nizvodno Begejom, Tamišom ili kanalom) se reguliše ustavama.
Pri uobičajenim vodostajima reka voda u kanal ulazi u Novom Bečeju, a dolazi i Begejom i Tamišom. Voda tada teče nizvodno u smeru Banatske Palanke, ali i tokom Tamiša i Begeja.
U slučaju da Begej ili Tamiš iz Rumunije donose veliku količinu poplavne vode, voda se iz kanala usmerava takođe nizvodno ka Banatskoj Palanci, Tamišom i Begejom, ali i uzvodno ka Novom Bečeju (tok vode menja smer), što je omogućeno radom crpnih stanica. Na ovaj način se sprečava poplava jer se voda poplavnog talasa raspoređuje ka različitim izlazima: Novi Bečej (kanalom uzvodno u Tisu), Titel (Begejom u Tisu), Pančevo (Tamišom ka Dunavu), Banatska Palanka (kanalom nizvodno u Dunav).
Stvarno upravljanje vodama je još komplikovanije od navedenog, npr. kanal Karašac koji preko ustave i crpne stanice vezuje Tamiš i Dunav kod Surduka (Čente) ili Kikindski kanal i njegova veza preko uastave sa Tisom.
O tome šta su i gde su ustave, sigurnosne ustave, prevodnice, crpne pumpe,.... biće reči naknadno.
Kanal Banatska Palanka - Novi Bečej, Banat kod Potpornja
Poslednja izmena:
Prethodno postavljena karta nije od Voda Vojvodine, greškom sam postavio drugu (koju sam planirao da postavim naknadno).
Mapa osnovne kanalske mreže hs DTD sa objektima. Vode Vojvodine
USTAVE – su mesta kojima se na kanalima održava razlika u nivou vode, odnosno prave se stepenice. Istovremeno postoji mogućnost doziranog propuštanja vode. Drugim rečima ovo su brane na kanalu koje regulišu razliku u vodostaju (prave vodene stepenice) i mogu da regulišu protok vode.
SIGURNOSNE USTAVE – mesta na kanalu koja su opremljena mehanizmom za zatvaranje protoka vode i formiranje novog stepenika, ali su u redovnim okolnostima (praktično uvek) otvorena i slobodna za protok vode i plovidbu. Samo u retkim slučajevima odbrane od poplava se zatvaraju i formiraju rezervnu liniju odbrane od poplava formirajući dodatni stepenik vode u kanalu.
Sigurnosna ustava Kupusina. Dva plovna otvora omogućavaju nesmetanu plovidbu. U slučaju potrebe (poplavne vode) klizna vrata se iz kućica pored kanala izvlače i zatvaraju protok vode praveći novi stepenik
BRODSKE PREVODNICE – mesta sa komorama za prevođenje brodova koja se grade uz ustave (brane) na plovnom putu kako bi se omogućila plovidba prevođenjem broda između višeg i nižeg nivoa vode sa dve strane ustave (brane).
Brod u prevodnici ,,Brana na Tisi"
U prevodnici Novi Sad
CRPNE PUMPE (STANICE) – vodene pumpe kojima se voda prevodi (upumpava) sa nižeg nivoa vode ka višem. Služe da se u slučaju niskog vodostaja reke, koji padne ispod nivoa kanala (koji se održava relativno stalnim) voda ubaci u kanal, odnosno da se u slučaju višeg nivoa reke voda iz kanala ispumpa u reku.
HIDROČVOR – mesto na kanalu gde se vrši više navedenih funkcija. Praktično, sve brodske prevodnice su u sklopu hidročvora. Ustava održava razliku u nivou vode, a uz nju se nalazi brodska prevodnica koja prevodi brodove između dva različita nivoa vode.
Klek. Levo je ustava. Desno komora brodske prevodnice
Mapa osnovne kanalske mreže hs DTD sa objektima. Vode Vojvodine
USTAVE – su mesta kojima se na kanalima održava razlika u nivou vode, odnosno prave se stepenice. Istovremeno postoji mogućnost doziranog propuštanja vode. Drugim rečima ovo su brane na kanalu koje regulišu razliku u vodostaju (prave vodene stepenice) i mogu da regulišu protok vode.
SIGURNOSNE USTAVE – mesta na kanalu koja su opremljena mehanizmom za zatvaranje protoka vode i formiranje novog stepenika, ali su u redovnim okolnostima (praktično uvek) otvorena i slobodna za protok vode i plovidbu. Samo u retkim slučajevima odbrane od poplava se zatvaraju i formiraju rezervnu liniju odbrane od poplava formirajući dodatni stepenik vode u kanalu.
Sigurnosna ustava Kupusina. Dva plovna otvora omogućavaju nesmetanu plovidbu. U slučaju potrebe (poplavne vode) klizna vrata se iz kućica pored kanala izvlače i zatvaraju protok vode praveći novi stepenik
BRODSKE PREVODNICE – mesta sa komorama za prevođenje brodova koja se grade uz ustave (brane) na plovnom putu kako bi se omogućila plovidba prevođenjem broda između višeg i nižeg nivoa vode sa dve strane ustave (brane).
Brod u prevodnici ,,Brana na Tisi"
U prevodnici Novi Sad
CRPNE PUMPE (STANICE) – vodene pumpe kojima se voda prevodi (upumpava) sa nižeg nivoa vode ka višem. Služe da se u slučaju niskog vodostaja reke, koji padne ispod nivoa kanala (koji se održava relativno stalnim) voda ubaci u kanal, odnosno da se u slučaju višeg nivoa reke voda iz kanala ispumpa u reku.
HIDROČVOR – mesto na kanalu gde se vrši više navedenih funkcija. Praktično, sve brodske prevodnice su u sklopu hidročvora. Ustava održava razliku u nivou vode, a uz nju se nalazi brodska prevodnica koja prevodi brodove između dva različita nivoa vode.
Klek. Levo je ustava. Desno komora brodske prevodnice
Poslednja izmena:
Ne verujem da je ikada planirana izgradnja prevodnica na Tamišu, ni u Opovu, ni u Tomaševcu, t.j. na dva mesta na kojima se prekida plovidba.
Tamiš se vodio kao plovni put sve do izgradnje hs DTD, da bi se tokom izgradnje hs DTD izgradile i dve pomenute ustave u Opovu i Tomaševcu. Verovatno se tada smatralo da ne postoji potreba za plovidbom Tamišem imajući u vidu da je oko Tamiša uspostavljena plovidba Begejom i kanalom Banatska Palanka - Novi Bečej.
Nakon izgradnje hs DTD, Tamiš je postao zvanični plovni put samo oko 3 km od ušća u Dunav, tj. do Pančeva.
Državnim pravilnikom za kategorizaciju vodnih puteva za plovila za rekreaciju godine 2019, a zatim revizijom 2021. godine, Tamiš je ponovo dobio status plovnog puta kategorije RC za plovila maksimalne dužine 15 m, maks. širine 4 m, maks gaza 1,5 m i maks visine 4 m i to na relaciji od Ušća (0 km) do 27,5 km i od 28,5 km do 39,5 km (Opovo). Nije mi jasno zašto postoji ovaj prekid od 27,5 do 28,5 km (trebalo bi da je to kod Glogonja) jer je tu plovidba moguća. Takođe nije jasno zašto Tamiš nije kategorisan uzvodno od ustave u Tomaševcu do granice sa Rumunijom (plovna veza se ostvaruje preko kanala Banatska Palanka - Novi Bečej koji Tamiš preseca) gde je takođe moguća plovidba.
Sa Voda Vojvodine:
Устава Томашевац
Устава на Тамишу код Томашевца изграђена је 1973. године. Заједно са уставама на каналу ДТД код Ботоша и Новог Бечеја и уставом код Стајићева на Бегеју регулише проток и ниво воде у каналској мрежи ДТД средњег и северног Баната. Устава служи за пропуштање великих вода Тамиша према Панчеву. Има три отвора, два су ширине по 12 m и један 24 m. Ниво се регулише помоћу три сегментна затварача.Устава Опово
Устава Опово је изграђена на Тамишу 1971. године. У периоду малих вода Тамиша и Дунава потпуно је затворена и служи за упућивање вода Тамиша у Дунав кроз Карашац и уставу Чента чиме се обезбеђује диригован водостај на Тамишу између устава Опово и Панчево. Велике воде Тамиша пропушта према Панчеву. Има једно проточно поље ширине 24,5 m са сегментним затварачем.Tamiš je veoma astraktivan za nautičare, jer je reč o naizgled prirodnom ,,divljem" rečnom toku i vrlo atraktivnom za ribolov.
Sa regate 2016. god od Ušća do Opova
Tamiš kod Opova iz vazduha sa ustavom, marinom
Ustava u Opovu, ribe same iskaču
Pecanje na ustavi u Opovu
Poslednja izmena:
Neposredno pre ušća Tamiša u Dunav, na Tamišu se nalazi sigurnosna ustava ,,Pančevo". Ona je projektovana kao brodska prevodnica, ali se sada korist samo kao sigurnosna ustava. To znači da su obe kapije otvorene praktično sve vreme sem u slučaju ekstremne hidrološke situacije. Ona ne ometa plovidbu.
Ova ustava se nalazi između grada Pančeva i ušća u Dunav. Uzvodno na Tamišu se nalazi JRB ,,Brodoremont"
Snimak Brod - potiskivač Kumanovo u prolazu kroz sigurnosnu ustavu ,,Pančevo" tj. kroz komoru projektovane brodske prevodnice, kao i na ušću Tamiša u Dunav.
Kumanovo je izgrađeno 70-tih godina u brodogradilištu ,,Tito" Beograd. Sveže je rekonstruisan, modernizovan i remotorizovan u sklopu projekta obnove flote JRB-a, o kojoj se dugo govorilo ali je tek skoro počelo na tome da se konkretno radi. Dugo se čekala odluka o sudbini JRB-a. Izgleda da je donesena definitivna odluka da ostane u državnom vlasništvu, verovatno u istom statusu kao i ,,Srbija Kargo" na železnici. Posebno su značajni poslednji događaji na svetskoj i domaćoj sceni kada se uvidelo da država mora imati pod svojom kontrolom pouzdanog i dovoljno velikog brodskog prevoznika za transport velikih količina strateške robe (žitarice, nafta, ugalj,...).
Potiskivač Kumanovo 1974. godine u Đerdapu sa 16 barži - potisnica i oko 20 000 tona tereta. Slike: JRB
Ova ustava se nalazi između grada Pančeva i ušća u Dunav. Uzvodno na Tamišu se nalazi JRB ,,Brodoremont"
Snimak Brod - potiskivač Kumanovo u prolazu kroz sigurnosnu ustavu ,,Pančevo" tj. kroz komoru projektovane brodske prevodnice, kao i na ušću Tamiša u Dunav.
Kumanovo je izgrađeno 70-tih godina u brodogradilištu ,,Tito" Beograd. Sveže je rekonstruisan, modernizovan i remotorizovan u sklopu projekta obnove flote JRB-a, o kojoj se dugo govorilo ali je tek skoro počelo na tome da se konkretno radi. Dugo se čekala odluka o sudbini JRB-a. Izgleda da je donesena definitivna odluka da ostane u državnom vlasništvu, verovatno u istom statusu kao i ,,Srbija Kargo" na železnici. Posebno su značajni poslednji događaji na svetskoj i domaćoj sceni kada se uvidelo da država mora imati pod svojom kontrolom pouzdanog i dovoljno velikog brodskog prevoznika za transport velikih količina strateške robe (žitarice, nafta, ugalj,...).
Potiskivač Kumanovo 1974. godine u Đerdapu sa 16 barži - potisnica i oko 20 000 tona tereta. Slike: JRB
Poslednja izmena:
Sa navedenim teretom, tj. brojem barži na slici nije moguće ploviti kroz đerdapske prevodnice. Ovaj potiskivani sastav se pre ulaska u komoru prevodnice morao rastaviti.
Treba imati u vidu da je slika nastala 1974. god, a da je brodska prevodnica u Đerdapu 1 puštena je u rad 1972. god. kada su se značajno unapredili uslovi za plovidbu kroz sektor Đerdapa. Tako da je na prethodnim slikama reč o probnoj, pokaznoj plovidbi, kojom se oborio dotadašnji rekord veličine maksimalnog plovnog sastava na Dunavu. Takođe treba imati na umu da je JRB malo pre toga, kao prvi na Dunavu, uveo potiskivače i sistem potiskivanih konvoja, koji na Dunavu pre toga nije bilo.
Komore Đerdapskih prevodnica su velike, dimenzija:
Dužina - 310 m (Đerdap 1), odnosno 340 m (Đerdap 2)
Širine - 34 m
Maksimalna visine plovidbenog otvora u Đerdapu 1 je 10,5 m, a on se u slučaju potrebe može povećati na 13,5 m. Za Đerdap 2 je maks visina plovila iznad vodene linije 12,5 m.
Maksimalni gaz - obe prevodnice do 5 m.
U prevodnici Đerdap 1 se savladava se visinska razlika gornje i donje vode od 21 do 34 m, zavisno od hidroloških uslova na Dunavu.
Trajanje prevođenja je oko 90 min (Đerdap 1), odnosno 40 do 60 min (Đerdap 2).
I u Đerdapu 1 i u Đerdapu 2 postoje po dve prevodnice, jedna sa rumunske i jedna sa srpske strane. Prevodnica Đerdap 1 se satoji od dve komore.
Maksimalna veličina poptiskivanog sastava koji se može prevoditi kroz đerdapske prevodnice je potiskivač + 9 barži potisnisnica u konfiguraciji 3 x 3
Kada se procenjuje količina tereta, treba imati u vidu da svaka barža potisnica nosi tereta kao jedna puna železnička kompozicija.
Đerdap 1, Prevodnica sa 4 rečna kruzera, Slika: EPS. Slikano je sa kontrolnog tornja prevodnice.
Maksimalna veličina potiskivanog sastava
Prevođenje kroz Đerdap 1 i Đerdap 2 - ubrzani snimak
Đerdap 1, ubrzano
Đerdap 2, ubrzano, potiskivani sastav 6 barži u konfiguraciji 2 x 3
Đerdap 1, potiskivani sastav maksimalne širine, može se steći utisak o radu posade u prevodnici
Poslednja izmena:
Postoji više rezličitih tipova brodskih prevodnica i brodskih liftova.
Najimpozantnije su novoizgrađene u Kini Brana Tri klisure.
Izgradnja brane je započela 1994. godine, a završena je 2012. godine kada je i hidroelektrana puštena u rad.
Turbine hidroelektrane: 32 × 700 MW i 2 × 50 MW
Godine 2016. je završena izgradnja Brodskog lifta i prevodnica.
Prevodnice:
Dve paralelne grupe petostepenih komora. Za brodove maksimalne nosivosti 10 000 tona. Dimenzije su 280 m dužine, 35 m širine, i 5 m gaz. Vreme prevođenja oko 4 h.
Brodski lift:
Paralelno uz seriju prevodnica je izgrađen brodski lift za brodove maks. nosivosti do 3 000 tona. Dimenzije komore 120 m × 18 m × 3.5 m. Vreme prevođenja 30 -40 min.
Vertikalna razlika je 113 m
Serija prevodnica
Brodski lift
Uticaj izgradnje na razvoj
Najimpozantnije su novoizgrađene u Kini Brana Tri klisure.
Izgradnja brane je započela 1994. godine, a završena je 2012. godine kada je i hidroelektrana puštena u rad.
Turbine hidroelektrane: 32 × 700 MW i 2 × 50 MW
Godine 2016. je završena izgradnja Brodskog lifta i prevodnica.
Prevodnice:
Dve paralelne grupe petostepenih komora. Za brodove maksimalne nosivosti 10 000 tona. Dimenzije su 280 m dužine, 35 m širine, i 5 m gaz. Vreme prevođenja oko 4 h.
Brodski lift:
Paralelno uz seriju prevodnica je izgrađen brodski lift za brodove maks. nosivosti do 3 000 tona. Dimenzije komore 120 m × 18 m × 3.5 m. Vreme prevođenja 30 -40 min.
Vertikalna razlika je 113 m
Serija prevodnica
Brodski lift
Uticaj izgradnje na razvoj
Poslednja izmena:
Železnička skela Bogojevo - Erdut
Pre izgradnje železničkog mosta preko Dunava, između Bogojeva i Erduta se odvijao jedinstveni skelski železnički saobraćaj preko reke.
U periodu između 1871. i 1911. godine postojala je železnička skela kojom su se železničke kompozicije prevozile između dve dunavske obale.
Novembra 1911. godine, nakon što je otvoren novoizgrađeni železnički most Bogojevo - Erdut, skelski prevoz železničkih kompozicija je obustavljen nakon 40 godina uspešnog korišćenja.
Dobra reportaža RTS-a o navedenoj skeli. Sa dosta starih slika i opisa. Preporučujem da se pogleda.
Pre izgradnje železničkog mosta preko Dunava, između Bogojeva i Erduta se odvijao jedinstveni skelski železnički saobraćaj preko reke.
U periodu između 1871. i 1911. godine postojala je železnička skela kojom su se železničke kompozicije prevozile između dve dunavske obale.
Novembra 1911. godine, nakon što je otvoren novoizgrađeni železnički most Bogojevo - Erdut, skelski prevoz železničkih kompozicija je obustavljen nakon 40 godina uspešnog korišćenja.
Dobra reportaža RTS-a o navedenoj skeli. Sa dosta starih slika i opisa. Preporučujem da se pogleda.
Rekordi su tu da se obaraju. Prethodni rekord Kumanova, obara Karlovac.
JRB, 1984. godina. Potiskivač Karlovac sa 20 barži i oko 29 000 tona tereta (ekvivalent oko 20 železničkih kompozicija), u sektoru Đerdapa.
Slike: JRB
Isti brod - potiskivač Karlovac, 2022. godine, tj. skoro 40 godina nakon prethodno nastalih fotografija. Remontovan, modernizovan, remotoirizovan.
Kada se vide prethodne fotografije potiskivača Kumanova i Karlovca kako su radili pre 50, odnosno 40 godina i kako sada izgledaju, jednodtavno se nameće pitanje - što se ne remontiju vršnjaci ovih brodova o kjojima sam, ranije pisao, ledolomci - tegljači Čakor i Vučevo? Dva broda vitalna za državu, sa 38 mm debelim limom trupa (kao tenk) koji je prtaktično neuništiv.
Podsećam da još uvek nismo završili ni kanale DTD. Biće naknadno, ali se sada već pojavljuje problem slobodnog vremena za pisanje.
Hvala svima koje je ova tematika zainteresovala!
JRB, 1984. godina. Potiskivač Karlovac sa 20 barži i oko 29 000 tona tereta (ekvivalent oko 20 železničkih kompozicija), u sektoru Đerdapa.
Slike: JRB
Isti brod - potiskivač Karlovac, 2022. godine, tj. skoro 40 godina nakon prethodno nastalih fotografija. Remontovan, modernizovan, remotoirizovan.
Kada se vide prethodne fotografije potiskivača Kumanova i Karlovca kako su radili pre 50, odnosno 40 godina i kako sada izgledaju, jednodtavno se nameće pitanje - što se ne remontiju vršnjaci ovih brodova o kjojima sam, ranije pisao, ledolomci - tegljači Čakor i Vučevo? Dva broda vitalna za državu, sa 38 mm debelim limom trupa (kao tenk) koji je prtaktično neuništiv.
Podsećam da još uvek nismo završili ni kanale DTD. Biće naknadno, ali se sada već pojavljuje problem slobodnog vremena za pisanje.
Hvala svima koje je ova tematika zainteresovala!
Poslednja izmena:
Pendolino
Advanced
- Učlanjen(a)
- 15.11.2012.
- Poruke
- 3.262
- Pohvaljen
- 5.750
Propali pristan i plovila kod Bezdana ponuđeni na prodaju za 5,7 miliona dinara
Grad Sombor objavio je javnu licitaciju za prodaju pristanišnog pontona i plovila na Dunavu kod Bezdana, koji su postavljeni 2006. godine u sklopu planova za izgradnju pristana za turističke brodove.
n1info.rs