Razne gradske vesti, Topic II
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.185
- Pohvaljen
- 12.801
To znaci da ce da betoniraju deo ulice, ili da nabace asfalt.
Da se razumemo, apsolutno je porazno koliko je grad neprilagodjen osobama sa invaliditetom, ali poceti od Skadarlije!!!!!
Prisustvovao sam predavanju o potrebama osoba sa invaliditetom, i isla je prica o Lisabonu, koji bez obzira na veliku posvecenost resavanju problema osoba sa invaliditetom,jednostavno nece da se odreknu svoje kaldrme ni po koju cenu! Ceo grad je u kaldrmi.
Verovatno ce sto kaze Jovanovm nasi da prodaju tu kaldrmu Becu ili slicno.
Da se razumemo, apsolutno je porazno koliko je grad neprilagodjen osobama sa invaliditetom, ali poceti od Skadarlije!!!!!
Prisustvovao sam predavanju o potrebama osoba sa invaliditetom, i isla je prica o Lisabonu, koji bez obzira na veliku posvecenost resavanju problema osoba sa invaliditetom,jednostavno nece da se odreknu svoje kaldrme ni po koju cenu! Ceo grad je u kaldrmi.
Verovatno ce sto kaze Jovanovm nasi da prodaju tu kaldrmu Becu ili slicno.
U blicu jucer pominjase o karadjordjevoj,evo sumaruma,beton sala pripada gradu,pravice parking na krovu iste za 300 mesta,sine idu na sredinu,bice nezavisne,2+2 trake + sine,zicara ili sta god do kosancicevog venca od pristanica.Sirina trotoara blizu brankovogo mosta bice sa 80 cm podignuta na 4.5 metara i resice se svi problemi vlasnistva u zgradama u karadjorjdevoj.Takodje sredjivanje svih fasada u 2011,zivi bili pa videli 
Đilas razrešio Hrustanovićevu
26. mart 2010. | 12:35 | Izvor: Tanjug
Radmila Hrustanović (FoNet, arhiva)
Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas razrešio je Radmilu Hrustanović dužnosti pomoćnice gradonačelnika za međunarodnu saradnju, saopštila je Gradska uprava.
Hrustanovićeva je, kako se navodi, razrešena po Članu 67 Statuta grada Beograda, po kome gradonačelnik postavlja i razrešava dužnosti svoje pomoćnike.
Radmila Hrustanović obavljala je od 2000. godine više odgovornih funkcija u Skupštini grada Beograda i kabinetu gradonačelnika i dala veliki doprinos u razvoju međunarodnih i međugradskih odnosa, kao i unapređenju kvaliteta života u prestonici, navedeno je u saopštenju.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=26&nav_category=11&nav_id=420438
26. mart 2010. | 12:35 | Izvor: Tanjug
Radmila Hrustanović (FoNet, arhiva)
Beograd -- Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas razrešio je Radmilu Hrustanović dužnosti pomoćnice gradonačelnika za međunarodnu saradnju, saopštila je Gradska uprava.
Hrustanovićeva je, kako se navodi, razrešena po Članu 67 Statuta grada Beograda, po kome gradonačelnik postavlja i razrešava dužnosti svoje pomoćnike.
Radmila Hrustanović obavljala je od 2000. godine više odgovornih funkcija u Skupštini grada Beograda i kabinetu gradonačelnika i dala veliki doprinos u razvoju međunarodnih i međugradskih odnosa, kao i unapređenju kvaliteta života u prestonici, navedeno je u saopštenju.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2010&mm=03&dd=26&nav_category=11&nav_id=420438
relja
Professional
- Učlanjen(a)
- 13.12.2006.
- Poruke
- 16.503
- Pohvaljen
- 17.554
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182308/Nova-slika-za-dobrodoslicu
Uskoro počinje sređivanje gradskog jezgra oko pristaništa
Nova slika za dobrodošlicu
Boris Vuković | 25. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 8
Godišnje, više od 50.000 turista brodom stigne u Beograd. Prvo što vide je smeće, oronule zgrade, krš, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama, što sigurno ne ostavlja prijatan utisak po gosta. Međutim, uskoro će početi generalno sređivanje Karađorđeve ulice, što pokazuje da Beograd konačno ima nameru da brine o predelu oko reka.
Plan je da ove godine bude rešen problem parkiranja oko Beton hale i da se sredi sve ono što je trenutno neprijatno za oko gosta. Uništene zelene površine, parkirani automobili, smeće, građevinski otpad, to je slika koju zatekne najveći broj turista koji stigne u Beograd. Ove godine se očekuje da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
- Najpre ćemo da uredimo režim parkiranja u pristaništu. Konačno je Beton hala prešla u vlasništvo Grada i to je veliki korak. „Parking servis“ radi analizu tog područja, ali ćemo vrlo brzo krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta i to će rešiti problem parkiranja, jer trenutno od automobila ne može da se prođe. Međutim, to je privremeno rešenje, veliki parking će biti napravljen iza Beton hale, a na krovu ćemo napraviti druge atraktivne sadržaje. Takođe, ovim ćemo dobiti parking za autobuse, koji je ovde preko potreban - kaže Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda.
U međuvremenu, Grad će pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike, zbog čega su zapušteni, a od izuzetne su važnosti za prestonicu.
- Sledeće nedelje ponovo imamo sastanak, moramo da razmatramo promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Nakon toga, moći ćemo da uradimo jednu pasarelu, a nakon toga i uspinjaču dugačku 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo i atraktivno, mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu - dodaje Hrustanovićeva.
U međuvremenu, počeće uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe „Zelenila“, „Gradske čistoće“ i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
- Kad sam bila na prijemu prvog turističkog broda ove sezone, izašao je jedan stranac i pitao „Jel ovo Mađarska?“. Odgovorila sam mu da je u Srbiji. On me je upitao „Pa ja znam dosta o Beogradu, kad ćemo stići tamo?“. To je poražavajuće i shvatili smo da moramo što pre da rešimo ovaj problem i konačno sprovedemo u delo ideju da „Beograd spustimo na reke“ - objašnjava pomoćnik gradonačelnika.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza. Tramvajske šine bi išle sredinom i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Takođe, na nekim mestima trotoari su široki svega 80 centimetara, a rekonstrukcijom je predviđeno da budu najmanje 4,5 metra, dok bi u blizini Brankovog mosta pločnik bio širok i do deset metara.
Karađorđeva kroz istoriju
Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, oko 2.000 godina. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi, tadašnji Beograđani su kroz nju plovili čamcima. Zbog toga se i zvala Carska bara, a kasnije Bara Venecija. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja, Karađorđeva je postala glavna ulica, pa je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici, nekad je bilo nanizano 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Sređivanje fasada sledeće godine
Kako najavljuje Radmila Hrustanović, sledeća godina za Grad će biti godina sređivanja fasada, pa će tako biti osvežene i uređene oronule fasade i u Karađorđevoj. Neka zdanja su pod zaštitom države, nalaze se u sklopu Kosančićevog venca, pa će zadržati staru arhitekturu i radiće se minimalni zahvati.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182157/Spor-oko-vlasnistva-usporio-otvaranje
Muzej sporta tek u novembru
Spor oko vlasništva usporio otvaranje
M. Tašković - B. Vuković | 24. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 2
Iako je Muzej sporta i olimpizma trebalo već početkom godine da dobije „kuću“ u Beton hali u Karađorđevoj ulici, radovi na adaptaciji njegovog prostora biće završeni tek u novembru zbog prikupljanja neophodne dokumentacije, najavljuju u Fondu sporta i olimpizma. Ipak, sugrađani će sa istorijom sporta moći da se upoznaju već u „Noći muzeja“ 15. maja.
Muzej sporta biće premijerno predstavljen tokom „Noći muzeja“ 15. maja
Zastoji u pripremanju prvog objekta u gradu koji će isključivo biti namenjen čuvanju i izlaganju arhive Fakulteta sporta i fizičke kulture, kao i nasleđa Olimpijskog komiteta Srbije, nastali su pre svega usled spora Grada i republike oko vlasništva nad Beton halom.
- Vrhovni sud Srbije krajem prošle godine doneo je presudu na osnovu koje hala pripada Gradu. U toku je postupak sklapanja ugovora o korišćenju prostora između Grada i Muzeja sporta i olimpizma. Osim toga, neophodne su nam odgovarajuće saglasnosti i dozvole za projekte novog prostora. Na primer, saglasnost nadležnih organa za protivpožarnu zaštitu, kao i institucija za zaštitu spomenika kulture. Slavimo vek olimpizma u Srbiji pa nam je stalo da sve završimo do kraja godine, a trenutno su svi postupci u toku i nemamo više problema – priča Darko Mitrović, direktor Fonda sporta i olimpizma.
Bez obzira što se Muzej još nije skućio, znamenitosti beogradskog i srpskog sporta se već uveliko izlažu. Tako je, na primer, održana izložba 11. januara u Nišu povodom početka proslave jubileja sto godina olimpizma, a priprema se prezentacija i za „Noć muzeja“ 15. maja.
- Posetioci će po prvi put moći da razgledaju eksponate u za tu priliku posebno pripremljenom prostoru u „Beton“ hali. Nakon toga nastavićemo sa radovima na adaptaciji objekta, a izložbeni materijal čuvaćemo u renoviranim prostorijama Fakulteta sporta i fizičke kulture gde je bio i do sada. Na ovom fakultetu priprema se digitalna baza podataka eksponata Muzeja što će umnogome olakšati razgledanje posetiocima – ističe Mitrović.
Rekordna poseta tokom Univerzijade
U Fondu sporta i olimpizma ističu da su sugrađani od 2006. godine imali nekoliko prilika da se upoznaju sa istorijom sporta u gradu, ali da je najveća poseta zabeležena za vreme Univerzijade. Tada je 12.000 sportista i sportskih radnika razgledalo eksponate na izložbi na Aerodromu Nikola Tesla.
- Očekujemo da će baš prostor u „Beton“ hali privući najveći broj posetilaca jer pripremamo neuobičajenu interaktivnu postavku sa sportistima – priča Mitrović.
Uskoro počinje sređivanje gradskog jezgra oko pristaništa
Nova slika za dobrodošlicu
Boris Vuković | 25. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 8
Godišnje, više od 50.000 turista brodom stigne u Beograd. Prvo što vide je smeće, oronule zgrade, krš, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama, što sigurno ne ostavlja prijatan utisak po gosta. Međutim, uskoro će početi generalno sređivanje Karađorđeve ulice, što pokazuje da Beograd konačno ima nameru da brine o predelu oko reka.
Plan je da ove godine bude rešen problem parkiranja oko Beton hale i da se sredi sve ono što je trenutno neprijatno za oko gosta. Uništene zelene površine, parkirani automobili, smeće, građevinski otpad, to je slika koju zatekne najveći broj turista koji stigne u Beograd. Ove godine se očekuje da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
- Najpre ćemo da uredimo režim parkiranja u pristaništu. Konačno je Beton hala prešla u vlasništvo Grada i to je veliki korak. „Parking servis“ radi analizu tog područja, ali ćemo vrlo brzo krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta i to će rešiti problem parkiranja, jer trenutno od automobila ne može da se prođe. Međutim, to je privremeno rešenje, veliki parking će biti napravljen iza Beton hale, a na krovu ćemo napraviti druge atraktivne sadržaje. Takođe, ovim ćemo dobiti parking za autobuse, koji je ovde preko potreban - kaže Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda.
U međuvremenu, Grad će pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike, zbog čega su zapušteni, a od izuzetne su važnosti za prestonicu.
- Sledeće nedelje ponovo imamo sastanak, moramo da razmatramo promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Nakon toga, moći ćemo da uradimo jednu pasarelu, a nakon toga i uspinjaču dugačku 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo i atraktivno, mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu - dodaje Hrustanovićeva.
U međuvremenu, počeće uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe „Zelenila“, „Gradske čistoće“ i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
- Kad sam bila na prijemu prvog turističkog broda ove sezone, izašao je jedan stranac i pitao „Jel ovo Mađarska?“. Odgovorila sam mu da je u Srbiji. On me je upitao „Pa ja znam dosta o Beogradu, kad ćemo stići tamo?“. To je poražavajuće i shvatili smo da moramo što pre da rešimo ovaj problem i konačno sprovedemo u delo ideju da „Beograd spustimo na reke“ - objašnjava pomoćnik gradonačelnika.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza. Tramvajske šine bi išle sredinom i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Takođe, na nekim mestima trotoari su široki svega 80 centimetara, a rekonstrukcijom je predviđeno da budu najmanje 4,5 metra, dok bi u blizini Brankovog mosta pločnik bio širok i do deset metara.
Karađorđeva kroz istoriju
Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, oko 2.000 godina. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi, tadašnji Beograđani su kroz nju plovili čamcima. Zbog toga se i zvala Carska bara, a kasnije Bara Venecija. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja, Karađorđeva je postala glavna ulica, pa je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici, nekad je bilo nanizano 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Sređivanje fasada sledeće godine
Kako najavljuje Radmila Hrustanović, sledeća godina za Grad će biti godina sređivanja fasada, pa će tako biti osvežene i uređene oronule fasade i u Karađorđevoj. Neka zdanja su pod zaštitom države, nalaze se u sklopu Kosančićevog venca, pa će zadržati staru arhitekturu i radiće se minimalni zahvati.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182157/Spor-oko-vlasnistva-usporio-otvaranje
Muzej sporta tek u novembru
Spor oko vlasništva usporio otvaranje
M. Tašković - B. Vuković | 24. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 2
Iako je Muzej sporta i olimpizma trebalo već početkom godine da dobije „kuću“ u Beton hali u Karađorđevoj ulici, radovi na adaptaciji njegovog prostora biće završeni tek u novembru zbog prikupljanja neophodne dokumentacije, najavljuju u Fondu sporta i olimpizma. Ipak, sugrađani će sa istorijom sporta moći da se upoznaju već u „Noći muzeja“ 15. maja.
Muzej sporta biće premijerno predstavljen tokom „Noći muzeja“ 15. maja
Zastoji u pripremanju prvog objekta u gradu koji će isključivo biti namenjen čuvanju i izlaganju arhive Fakulteta sporta i fizičke kulture, kao i nasleđa Olimpijskog komiteta Srbije, nastali su pre svega usled spora Grada i republike oko vlasništva nad Beton halom.
- Vrhovni sud Srbije krajem prošle godine doneo je presudu na osnovu koje hala pripada Gradu. U toku je postupak sklapanja ugovora o korišćenju prostora između Grada i Muzeja sporta i olimpizma. Osim toga, neophodne su nam odgovarajuće saglasnosti i dozvole za projekte novog prostora. Na primer, saglasnost nadležnih organa za protivpožarnu zaštitu, kao i institucija za zaštitu spomenika kulture. Slavimo vek olimpizma u Srbiji pa nam je stalo da sve završimo do kraja godine, a trenutno su svi postupci u toku i nemamo više problema – priča Darko Mitrović, direktor Fonda sporta i olimpizma.
Bez obzira što se Muzej još nije skućio, znamenitosti beogradskog i srpskog sporta se već uveliko izlažu. Tako je, na primer, održana izložba 11. januara u Nišu povodom početka proslave jubileja sto godina olimpizma, a priprema se prezentacija i za „Noć muzeja“ 15. maja.
- Posetioci će po prvi put moći da razgledaju eksponate u za tu priliku posebno pripremljenom prostoru u „Beton“ hali. Nakon toga nastavićemo sa radovima na adaptaciji objekta, a izložbeni materijal čuvaćemo u renoviranim prostorijama Fakulteta sporta i fizičke kulture gde je bio i do sada. Na ovom fakultetu priprema se digitalna baza podataka eksponata Muzeja što će umnogome olakšati razgledanje posetiocima – ističe Mitrović.
Rekordna poseta tokom Univerzijade
U Fondu sporta i olimpizma ističu da su sugrađani od 2006. godine imali nekoliko prilika da se upoznaju sa istorijom sporta u gradu, ali da je najveća poseta zabeležena za vreme Univerzijade. Tada je 12.000 sportista i sportskih radnika razgledalo eksponate na izložbi na Aerodromu Nikola Tesla.
- Očekujemo da će baš prostor u „Beton“ hali privući najveći broj posetilaca jer pripremamo neuobičajenu interaktivnu postavku sa sportistima – priča Mitrović.
RAZREŠENA RADMILA HRUSTANOVIĆ
Smena posle svađe
L. Gedošević | 27. 03. 2010. - 00:02h | Foto: BETA | Komentara: 56
Radmila Hrustanović juče je razrešena dužnosti pomoćnice gradonačelnika za međunarodnu saradnju. Razlozi za smenu nisu poznati, a pretpostavlja se da je u pitanju lično neslaganje sa gradonačelnikom Draganom Đilasom.
Iz vremena kad su mogli zajedno: Đilas i Hrustanovićeva
Prema nezvaničnim informacijama, razrešenju Hrustanovićeve prethodila je žustra rasprava na kolegijumu između nje i gradonačelnika gde mu je ona, navodno, žestoko kontrirala.
Koliko je njeno razrešenje bilo iznenadno potvrđuju i izvori „Blica“ iz Skupštine grada koji kažu da su za smenu saznali iz medija.
- Iznenađenje je opšte. Ništa nije ukazivalo da bi to moglo da se desi, odnosno nije bilo ničega neuobičajenog da bi mogli da pretpostavimo tako nešto – kaže izvor „Blica“.
I drugi naš izvor kaže da je zatečen smenom, kao i da Hrustanovićeva nije bila na poslednjoj sednici Gradskog veća, koja je održana pre dva dana.
- To jeste bilo čudno, s obzirom na to da je zaista redovna na tim sastancima. Mislio sam da je sprečena nekim drugim poslom. Nije mi palo na pamet da je smena u pitanju – objašnjava naš izvor.
Tokom jučerašnjeg dana razrešena pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović saopštila je da je sa gradonačelnikom Đilasom „imala odličnu saradnju”, te da će javnost u narednom periodu dobiti više informacija o njenom budućem društvenom angažmanu.
- Imala sa izuzetnu čast i zadovoljstvo da skoro punih deset godina radim za Beograd. Trudila sam se da radim korektno, pošteno, najbolje što umem – navela je Hrustanovićeva u saopštenju.
Ni Gradska uprava nije bila rečitija pa je, takođe u saopštenju, navela da je Hrustanovićeva od 2000. godine obavljala više odgovornih funkcija.
Radmila Hrustanović je inače drugi pomoćnik gradonačelnika Đilasa, i jedan od 12 gradskih funkcionera i čelnika koji su smenjeni ili razrešeni dužnosti na inicijativu gradonačelnika. Prošle godine, nepunih mesec dana po dolasku na funkciju gradskog menadžera, dužnosti je razrešen i Saša Vlaisavljević. Osim njega, Đilas je smenio i bivše direktorke domova zdravlja „Zvezdara“ i „Palilula“ Branku Grujić i Jasminku Jelić, kao i direktore kliničko bolničkih centara „Zemun“, Bežanijska kosa“ i „Zvezdara“ Ivo Berisavac, Nikola Milinić i Zoran Ivanković (podneo ostavku). Tada je prihvaćena i ostavka Vladana Šubarevića, člana Gradskog veća zaduženog za zdravstvo. Na Đilasovu inicijativu bez fotelje ostali su i bivši direktor GSP „Beograd“ Slaven Tica, bivši direktor Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović , bivši sekretar za sport Igor Miklja, kao i bivša direktorka DZ „Novi Beograd“ Katarina Vekić.
Deset godina u gradskoj vlasti
Od 2000. godine do danas Radmila Hrustanović obavljala je važne funkcija u Skupštini grada Beograda. U periodu od 2001. do 2004. godine bila je gradonačelnik prestonice. Posle izbora 2004. godine, imenovana je za zamenika gradonačelnika Nenada Bogdanovića, a posle izbora 2008. godine postavljena je za pomoćnika gradonačelnika za međunarodnu saradnju.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182526/Smena-posle-svadje
Smena posle svađe
L. Gedošević | 27. 03. 2010. - 00:02h | Foto: BETA | Komentara: 56
Radmila Hrustanović juče je razrešena dužnosti pomoćnice gradonačelnika za međunarodnu saradnju. Razlozi za smenu nisu poznati, a pretpostavlja se da je u pitanju lično neslaganje sa gradonačelnikom Draganom Đilasom.
Iz vremena kad su mogli zajedno: Đilas i Hrustanovićeva
Prema nezvaničnim informacijama, razrešenju Hrustanovićeve prethodila je žustra rasprava na kolegijumu između nje i gradonačelnika gde mu je ona, navodno, žestoko kontrirala.
Koliko je njeno razrešenje bilo iznenadno potvrđuju i izvori „Blica“ iz Skupštine grada koji kažu da su za smenu saznali iz medija.
- Iznenađenje je opšte. Ništa nije ukazivalo da bi to moglo da se desi, odnosno nije bilo ničega neuobičajenog da bi mogli da pretpostavimo tako nešto – kaže izvor „Blica“.
I drugi naš izvor kaže da je zatečen smenom, kao i da Hrustanovićeva nije bila na poslednjoj sednici Gradskog veća, koja je održana pre dva dana.
- To jeste bilo čudno, s obzirom na to da je zaista redovna na tim sastancima. Mislio sam da je sprečena nekim drugim poslom. Nije mi palo na pamet da je smena u pitanju – objašnjava naš izvor.
Tokom jučerašnjeg dana razrešena pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović saopštila je da je sa gradonačelnikom Đilasom „imala odličnu saradnju”, te da će javnost u narednom periodu dobiti više informacija o njenom budućem društvenom angažmanu.
- Imala sa izuzetnu čast i zadovoljstvo da skoro punih deset godina radim za Beograd. Trudila sam se da radim korektno, pošteno, najbolje što umem – navela je Hrustanovićeva u saopštenju.
Ni Gradska uprava nije bila rečitija pa je, takođe u saopštenju, navela da je Hrustanovićeva od 2000. godine obavljala više odgovornih funkcija.
Radmila Hrustanović je inače drugi pomoćnik gradonačelnika Đilasa, i jedan od 12 gradskih funkcionera i čelnika koji su smenjeni ili razrešeni dužnosti na inicijativu gradonačelnika. Prošle godine, nepunih mesec dana po dolasku na funkciju gradskog menadžera, dužnosti je razrešen i Saša Vlaisavljević. Osim njega, Đilas je smenio i bivše direktorke domova zdravlja „Zvezdara“ i „Palilula“ Branku Grujić i Jasminku Jelić, kao i direktore kliničko bolničkih centara „Zemun“, Bežanijska kosa“ i „Zvezdara“ Ivo Berisavac, Nikola Milinić i Zoran Ivanković (podneo ostavku). Tada je prihvaćena i ostavka Vladana Šubarevića, člana Gradskog veća zaduženog za zdravstvo. Na Đilasovu inicijativu bez fotelje ostali su i bivši direktor GSP „Beograd“ Slaven Tica, bivši direktor Direkcije za javni prevoz Željko Đukanović , bivši sekretar za sport Igor Miklja, kao i bivša direktorka DZ „Novi Beograd“ Katarina Vekić.
Deset godina u gradskoj vlasti
Od 2000. godine do danas Radmila Hrustanović obavljala je važne funkcija u Skupštini grada Beograda. U periodu od 2001. do 2004. godine bila je gradonačelnik prestonice. Posle izbora 2004. godine, imenovana je za zamenika gradonačelnika Nenada Bogdanovića, a posle izbora 2008. godine postavljena je za pomoćnika gradonačelnika za međunarodnu saradnju.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182526/Smena-posle-svadje
ASTRONOMSKA OPSERVATORIJA
U iščekivanju zvezdane kiše FOTO
Ž. Antonijević | 28. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
Za samo deset minuta vožnje automobilom iz centra grada, strmim i krivudavim ulicama stigli smo na najvišu tačku grada gde se, skrivena u gustom parku u srcu Zvezdarske šume, nalazi Astronomska opservatorija Beograda.
Samo kada je vedro moguće je posmatrati Jupiter, Venera, Mars, Sirijus… Zvezde se najbolje vide sa visokih planina, pa će astronomska stanica biti izmeštena na Vidojevicu
Tek što smo prošli kroz veliku gvozdenu kapiju, naišli smo na radnike koji su posle duge zime pokušavali da očiste opalo granje, izbrišu staze, uklone raspalo lišće i park dovedu u pristojno stanje. Na prvi pogled kompleksom dominira upravna zgrada i velika kupola paviljona gde je smešten najveći teleskop koji opservatorija poseduje. Veliki reaktor, kako tele skop drugačije na zivaju, ima objektiv prečnika 65 centimetara i jedan je od najvećih teleskopa te vrste u svetu, u svojoj kategoriji četvrti ili peti.
Meteorski rojevi
Njime kada je vedro mogu da se vide Jupiter, Venera, Mars, najsjajnija zvezda Sirijus, Orionovo sazvežđe...
Saturn, posmatran ovim teleskopom, nije veći od veličine nokta, ali se zato na Mesecu može videti mnogo više detalja nego što to može golim okom. Postoji nekoliko meteorskih rojeva, poznatijih u narodu kao zvezdana kiša kroz koje zemlja prolazi svake godine u određeno vreme. Tako u avgustu mogu da se vide Leonidi, a u septembru Perseidi.
Nažalost, ova opservatorija nije otvorena za javnost iz prostog razloga što zbog svetlosnog zagađenja nije više moguće posmatrati nebo.
– Grad nas je progutao. Iz tog teleskopa danas nisu moguća bilo kakva precizna posmatranja. Zvezde se najbolje vide sa visokih planina, pa smo mi već preduzeli korake da astronomsku stanicu izmestimo na planinu Vidojevica, udaljenu 20 kilometara od Prokuplja. U planu nam je nabavka i većeg teleskopa kroz koji će moći da se obavljaju astronomska posmatranja – priča Zoran Knežević, direktor opservatorije i naučni saradnik SANU.
Muzej u pripremi
Trenutno je, kaže on, u toku sređivanje prostora i postavke za astronomski muzej. U njemu bi trebalo da bude izložena
vredna kolekcija durbina, teleskopa i ostalih astronomskih instrumenata koji datiraju još iz vremena osnivanja ove naučne institucije, iz 1887. godine. Najveći broj ovih teleskopa i uređaja opservatorija je dobila posle Prvog svetskog rata kao ratnu reparaciju za žrtve koje je Srbija u tom ratu dala. Neki od tih vrednih eksponata izloženi su privremeno u biblioteci koja se nalazi u upravnoj zgradi.
Dok razgledamo teleskope s kraja 19. veka, naš sagovornik nam pokazuje jedan kojim je i on kao mlad naučnik posmatrao nebeska tela. Njega čuvaju u staklenoj kutiji kao jedan od vrednijih.
Astrograf
Među eksponatima koji će biti izloženi u muzeju nalazi se i jedan od prvih teleskopa koji je uveden u rad, takozvani astrograf, koji je služio za posmatranje malih tela Sunčevog sistema. Tim teleskopom otkriveno je oko 30 malih do tada nepoznatih planeta koje su bile dovoljno sjajne da je takav teleskop mogao da ih vidi.
– Posmatranjima sa Zvezdare naši naučnici su otkrili tridesetak malih planeta od kojih je petnaest kasnije ušlo u Međunarodni astronomski katalog. Onaj ko je napravio najviše otkrića je naučnik Milorad Protić koji je posle Drugog svetskog rata u nekoliko navrata bio i direktor opservatorije. Običaj je kada naučnik otkrije malu planetu da joj da ime po svojoj želji, ali ne po sebi. Tako danas u Međunarodnom astronomskom katalogu imamo planetu Srbiju, Jugoslaviju, Beograd, Tesla, Simonida, Zvezdara, pa čak i planetu Tito. Zanimljivo je da i ćerka Milorada Pro tića, koleginica Vojislava koja i danas radi kod nas, ima planetu sa svojim imenom koju je otkrila, a nazvana je po njoj na predlog jednog međuna rodnog centra sa kojom je sa rađivala – kaže Knežević, i dodaje da jedna mala planeta nosi i njegovo ime. U Međunarodnom katalogu ona je zavedena pod okruglim brojem 3.900, što se smatra posebnom počašću.
Vredni stari instrumenti i teleskopi, kao i slike malih planeta, naći će se na izložbi koja je planirana za Noć muzeja 16. maja.
Atomski časovnik
Iz biblioteke put nas dalje vodi u podrumske prostorije u koje je smešten atomski časovnik za precizno određivanje vremena, najnoviji instrument astronomske opservatorije.
Pre nekoliko nedelja časovnik je pušten u probni rad, a ekipa „Blica nedelje“ je dobila priliku da prva vidi kako on funkcioniše. Aparat je najsavremenije generacije, a svi oni koji žele da imaju tačno vreme, mogu svoje časovnike da sinhronizuju s atomskim satom jednostavnim upisivanjem adrese tacnovreme.aob.rs.
Merenje vremena kroz vekove
Želeći da vidimo kako se ranije merilo tačno vreme, zavirili smo i u bogatu kolekciju časovnika koji su se nekada koristili za precizno određivanje vremena. Četiri velika sata sa klatnom koje Astron omska opservatorija čuva koristila su se krajem 19. i početkom 20. veka. Svi oni izrađeni su tehnologijom sa polovine 19. veka. Njih su zamenili kvarcni satovi.
- Šezdesetih godina prošlog veka vojska nam je ostavila jednu bateriju takozvanih kvarcnih časovnika koji su u to vreme najpreciznije određivali vreme. Koristili smo ih dvadesetak godina sve dok Japanci nisu kvarcne satove prebacili u plastične kutijice i metnuli na ruku svakome ko je hteo da ih ima – priča direktor Knežević.
Kao kontrast satovima s klatnom i onim kvarcnim u kompleksu opservatorije, između paviljona pronašli smo i sunčani sat nalik onim satovima koje su za određivanje vremena koristili još u starom Rimu.
Kolekcija od 12.000 knjiga
Astronomska opservatorija na Zvezdari poseduje i veoma vrednu kolekciju od 12.000 knjiga, uglavnom iz oblasti astronomije, matematike i fizike. Najveći broj njih je iz vremena osnivanja opservatorije iz 1887. godine, a najstarija među njima je knjiga Zaharija Orfelina iz 1770. godine.
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/182682/U-iscekivanju-zvezdane-kise
U iščekivanju zvezdane kiše FOTO
Ž. Antonijević | 28. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 0
Za samo deset minuta vožnje automobilom iz centra grada, strmim i krivudavim ulicama stigli smo na najvišu tačku grada gde se, skrivena u gustom parku u srcu Zvezdarske šume, nalazi Astronomska opservatorija Beograda.
Samo kada je vedro moguće je posmatrati Jupiter, Venera, Mars, Sirijus… Zvezde se najbolje vide sa visokih planina, pa će astronomska stanica biti izmeštena na Vidojevicu
Tek što smo prošli kroz veliku gvozdenu kapiju, naišli smo na radnike koji su posle duge zime pokušavali da očiste opalo granje, izbrišu staze, uklone raspalo lišće i park dovedu u pristojno stanje. Na prvi pogled kompleksom dominira upravna zgrada i velika kupola paviljona gde je smešten najveći teleskop koji opservatorija poseduje. Veliki reaktor, kako tele skop drugačije na zivaju, ima objektiv prečnika 65 centimetara i jedan je od najvećih teleskopa te vrste u svetu, u svojoj kategoriji četvrti ili peti.
Meteorski rojevi
Njime kada je vedro mogu da se vide Jupiter, Venera, Mars, najsjajnija zvezda Sirijus, Orionovo sazvežđe...
Saturn, posmatran ovim teleskopom, nije veći od veličine nokta, ali se zato na Mesecu može videti mnogo više detalja nego što to može golim okom. Postoji nekoliko meteorskih rojeva, poznatijih u narodu kao zvezdana kiša kroz koje zemlja prolazi svake godine u određeno vreme. Tako u avgustu mogu da se vide Leonidi, a u septembru Perseidi.
Nažalost, ova opservatorija nije otvorena za javnost iz prostog razloga što zbog svetlosnog zagađenja nije više moguće posmatrati nebo.
– Grad nas je progutao. Iz tog teleskopa danas nisu moguća bilo kakva precizna posmatranja. Zvezde se najbolje vide sa visokih planina, pa smo mi već preduzeli korake da astronomsku stanicu izmestimo na planinu Vidojevica, udaljenu 20 kilometara od Prokuplja. U planu nam je nabavka i većeg teleskopa kroz koji će moći da se obavljaju astronomska posmatranja – priča Zoran Knežević, direktor opservatorije i naučni saradnik SANU.
Muzej u pripremi
Trenutno je, kaže on, u toku sređivanje prostora i postavke za astronomski muzej. U njemu bi trebalo da bude izložena
vredna kolekcija durbina, teleskopa i ostalih astronomskih instrumenata koji datiraju još iz vremena osnivanja ove naučne institucije, iz 1887. godine. Najveći broj ovih teleskopa i uređaja opservatorija je dobila posle Prvog svetskog rata kao ratnu reparaciju za žrtve koje je Srbija u tom ratu dala. Neki od tih vrednih eksponata izloženi su privremeno u biblioteci koja se nalazi u upravnoj zgradi.
Dok razgledamo teleskope s kraja 19. veka, naš sagovornik nam pokazuje jedan kojim je i on kao mlad naučnik posmatrao nebeska tela. Njega čuvaju u staklenoj kutiji kao jedan od vrednijih.
Astrograf
Među eksponatima koji će biti izloženi u muzeju nalazi se i jedan od prvih teleskopa koji je uveden u rad, takozvani astrograf, koji je služio za posmatranje malih tela Sunčevog sistema. Tim teleskopom otkriveno je oko 30 malih do tada nepoznatih planeta koje su bile dovoljno sjajne da je takav teleskop mogao da ih vidi.
– Posmatranjima sa Zvezdare naši naučnici su otkrili tridesetak malih planeta od kojih je petnaest kasnije ušlo u Međunarodni astronomski katalog. Onaj ko je napravio najviše otkrića je naučnik Milorad Protić koji je posle Drugog svetskog rata u nekoliko navrata bio i direktor opservatorije. Običaj je kada naučnik otkrije malu planetu da joj da ime po svojoj želji, ali ne po sebi. Tako danas u Međunarodnom astronomskom katalogu imamo planetu Srbiju, Jugoslaviju, Beograd, Tesla, Simonida, Zvezdara, pa čak i planetu Tito. Zanimljivo je da i ćerka Milorada Pro tića, koleginica Vojislava koja i danas radi kod nas, ima planetu sa svojim imenom koju je otkrila, a nazvana je po njoj na predlog jednog međuna rodnog centra sa kojom je sa rađivala – kaže Knežević, i dodaje da jedna mala planeta nosi i njegovo ime. U Međunarodnom katalogu ona je zavedena pod okruglim brojem 3.900, što se smatra posebnom počašću.
Vredni stari instrumenti i teleskopi, kao i slike malih planeta, naći će se na izložbi koja je planirana za Noć muzeja 16. maja.
Atomski časovnik
Iz biblioteke put nas dalje vodi u podrumske prostorije u koje je smešten atomski časovnik za precizno određivanje vremena, najnoviji instrument astronomske opservatorije.
Pre nekoliko nedelja časovnik je pušten u probni rad, a ekipa „Blica nedelje“ je dobila priliku da prva vidi kako on funkcioniše. Aparat je najsavremenije generacije, a svi oni koji žele da imaju tačno vreme, mogu svoje časovnike da sinhronizuju s atomskim satom jednostavnim upisivanjem adrese tacnovreme.aob.rs.
Merenje vremena kroz vekove
Želeći da vidimo kako se ranije merilo tačno vreme, zavirili smo i u bogatu kolekciju časovnika koji su se nekada koristili za precizno određivanje vremena. Četiri velika sata sa klatnom koje Astron omska opservatorija čuva koristila su se krajem 19. i početkom 20. veka. Svi oni izrađeni su tehnologijom sa polovine 19. veka. Njih su zamenili kvarcni satovi.
- Šezdesetih godina prošlog veka vojska nam je ostavila jednu bateriju takozvanih kvarcnih časovnika koji su u to vreme najpreciznije određivali vreme. Koristili smo ih dvadesetak godina sve dok Japanci nisu kvarcne satove prebacili u plastične kutijice i metnuli na ruku svakome ko je hteo da ih ima – priča direktor Knežević.
Kao kontrast satovima s klatnom i onim kvarcnim u kompleksu opservatorije, između paviljona pronašli smo i sunčani sat nalik onim satovima koje su za određivanje vremena koristili još u starom Rimu.
Kolekcija od 12.000 knjiga
Astronomska opservatorija na Zvezdari poseduje i veoma vrednu kolekciju od 12.000 knjiga, uglavnom iz oblasti astronomije, matematike i fizike. Najveći broj njih je iz vremena osnivanja opservatorije iz 1887. godine, a najstarija među njima je knjiga Zaharija Orfelina iz 1770. godine.
http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/182682/U-iscekivanju-zvezdane-kise
Nisam znao gde ovo da ubacim, skinuli su bilborde preko puta tržnog centra u 70 bloku 
opet se grafiti vide.. valjda su skapirali da nema poente da ih tu drže, jer im šta god stave tu, klinci ižvrljaju :kk:
opet se grafiti vide.. valjda su skapirali da nema poente da ih tu drže, jer im šta god stave tu, klinci ižvrljaju :kk:Kolapsi tek predstoje
N. V. BRKOVIĆ , 30.03.2010 20:35:04 Ocena: 3.50 (Glasova: 6) Komentara: 0
AMBICIOZNI planovi radova na beogradskim ulicama u predstojećim mesecima nagoveštavaju leto u kolapsu. Izgradnja pojedinih kapitalnih projekata već je potpuno izmestila saobraćaj sa mnogih lokacija, a uskoro bi trebalo da se otvore i nova gradilišta. Ne treba zaboraviti da s lepim vremenom stiže asfalt i sanacija kolovoza. Pod "opsadom" putara i ove sezone biće brojne ulice u svim gradskim opštinama. "Debeli živci" i strpljenje biće potrebni Beograđanina, ali i svim posetiocima za gužvu koja preti.
Na Carevoj ćupriji gde je u toku izgradnja petlje sve vri od radova. Deonicu Bulevara vojvode Mišića koja prolazi pored hipodroma, vozači već mesecima obilaze i to u širokom luku. Nekadašnja veza Rakovice, Senjaka i Banovog brda, preko pružnog prelaza je pokidana, i dok pešaci preko razrovanog gradilišta šipče nesmetano pored bagera i bušilica, automobili iznalaze alternativne pravce. Zbog radova je obustavljen i tramvajski saobraćaj, a žitelje ovog dela grada prevozi, kad naiđe, autobus "3A". Posao će biti obavljen do kraja novembra.
Ništa bolje nije ni u Bulevaru kralja Aleksandra. I tamo je kompletna rekonstrukcija u punom jeku. Iako je prohodno, zbog povremenog zatvaranja traka na određenim deonicama, često se vozila zaglave u "uskom grlu". Oni, poučeni iskustvom, deonicu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace nastoje da izbegnu. I ovaj potez je već duže vreme bez tramvaja, a tako će biti do septembra, kada je predviđen završetak posla.
Sa ovim radovima poklopiće se i rekonstrukcija dela autoputa od aerodroma prema Bubanj potoku, koja bi trebalo da krene odmah posle Uskrsa. A kad upeče najveća "zvezda", u avgustu, predviđen je početak prve faze radova na Gazeli. Mostograditelji će ovaj deo posla obaviti do kraja oktobra.
- Ovo leto rezervisano je za menjanje pruge i tramvajske mreže u Karađorđevoj ulici - najavio je Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP.- Predstoji nam i zamena šina u ulici Vojvode Stepe.
Samo zatvaranje Terazijskog tunela, kružnog toka na Novom Beogradu i "brze" trake na Gazeli, proteklog vikenda dovelo je do kolapsa, i nateralo i samog gradonačelnika Dragana Đilasa da reaguje. Međutim, ovi radovi su "mačiji kašalj" u odnosu na obiman posao zacrtan za ovu godinu. Čini se da će, gotovo istovremeno angažovanje putara na više "frontova", biti "krupan zalogaj", koji bi ne samo nadležnima već i sugrađanima mogao da "zapne" u grlu.
IZGRADNjA I DOGODINE
PO završetku nadvožnjaka kod "Careve ćuprije" trebalo bi da počne izgradnja petlji u Radničkoj i ulici Jurija Gagarina. S obzirom da je završetak saobraćajnog "čvora" kod hipodroma najavljen za kraj godine, radovi na pomenutim lokacijama sačekaće sledeću godinu. Takođe, dogodine najverovatnije predstoji zamena šina u Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Kraljice Marije i Beogradskoj.
Dakle sledece godine-Takođe, dogodine najverovatnije predstoji zamena šina u Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Kraljice Marije i Beogradskoj.
Znaci i tu ce ta seckaju platane u svim ulicama osim beogradske :bash:
http://www.novosti.rs/code/navigate..._add=rekonstrukcija ulica, saobracajni kolaps
N. V. BRKOVIĆ , 30.03.2010 20:35:04 Ocena: 3.50 (Glasova: 6) Komentara: 0
AMBICIOZNI planovi radova na beogradskim ulicama u predstojećim mesecima nagoveštavaju leto u kolapsu. Izgradnja pojedinih kapitalnih projekata već je potpuno izmestila saobraćaj sa mnogih lokacija, a uskoro bi trebalo da se otvore i nova gradilišta. Ne treba zaboraviti da s lepim vremenom stiže asfalt i sanacija kolovoza. Pod "opsadom" putara i ove sezone biće brojne ulice u svim gradskim opštinama. "Debeli živci" i strpljenje biće potrebni Beograđanina, ali i svim posetiocima za gužvu koja preti.
Na Carevoj ćupriji gde je u toku izgradnja petlje sve vri od radova. Deonicu Bulevara vojvode Mišića koja prolazi pored hipodroma, vozači već mesecima obilaze i to u širokom luku. Nekadašnja veza Rakovice, Senjaka i Banovog brda, preko pružnog prelaza je pokidana, i dok pešaci preko razrovanog gradilišta šipče nesmetano pored bagera i bušilica, automobili iznalaze alternativne pravce. Zbog radova je obustavljen i tramvajski saobraćaj, a žitelje ovog dela grada prevozi, kad naiđe, autobus "3A". Posao će biti obavljen do kraja novembra.
Ništa bolje nije ni u Bulevaru kralja Aleksandra. I tamo je kompletna rekonstrukcija u punom jeku. Iako je prohodno, zbog povremenog zatvaranja traka na određenim deonicama, često se vozila zaglave u "uskom grlu". Oni, poučeni iskustvom, deonicu od Vukovog spomenika do Cvetkove pijace nastoje da izbegnu. I ovaj potez je već duže vreme bez tramvaja, a tako će biti do septembra, kada je predviđen završetak posla.
Sa ovim radovima poklopiće se i rekonstrukcija dela autoputa od aerodroma prema Bubanj potoku, koja bi trebalo da krene odmah posle Uskrsa. A kad upeče najveća "zvezda", u avgustu, predviđen je početak prve faze radova na Gazeli. Mostograditelji će ovaj deo posla obaviti do kraja oktobra.
- Ovo leto rezervisano je za menjanje pruge i tramvajske mreže u Karađorđevoj ulici - najavio je Radoslav Nikolić, generalni direktor GSP.- Predstoji nam i zamena šina u ulici Vojvode Stepe.
Samo zatvaranje Terazijskog tunela, kružnog toka na Novom Beogradu i "brze" trake na Gazeli, proteklog vikenda dovelo je do kolapsa, i nateralo i samog gradonačelnika Dragana Đilasa da reaguje. Međutim, ovi radovi su "mačiji kašalj" u odnosu na obiman posao zacrtan za ovu godinu. Čini se da će, gotovo istovremeno angažovanje putara na više "frontova", biti "krupan zalogaj", koji bi ne samo nadležnima već i sugrađanima mogao da "zapne" u grlu.
IZGRADNjA I DOGODINE
PO završetku nadvožnjaka kod "Careve ćuprije" trebalo bi da počne izgradnja petlji u Radničkoj i ulici Jurija Gagarina. S obzirom da je završetak saobraćajnog "čvora" kod hipodroma najavljen za kraj godine, radovi na pomenutim lokacijama sačekaće sledeću godinu. Takođe, dogodine najverovatnije predstoji zamena šina u Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Kraljice Marije i Beogradskoj.
Dakle sledece godine-Takođe, dogodine najverovatnije predstoji zamena šina u Cara Dušana, Džordža Vašingtona, Kraljice Marije i Beogradskoj.
Znaci i tu ce ta seckaju platane u svim ulicama osim beogradske :bash:
http://www.novosti.rs/code/navigate..._add=rekonstrukcija ulica, saobracajni kolaps
Smeksi javljaj se,ja ne kontam sta sada rade
Лука окружена становима, трговима, парковима…
Око 170 хектара од дорћолске марине до Панчевачког моста, изузев робно-теретног пристаништа, мења намену – стамбене и пословне зграде, забавни и рекреативни садржаји замениће привредну зону
Промене су омогућене изменама Генералног плана, а у току је израда плана детаљне регулације (Фото Д. Јевремовић)
Простор између Улице дунавски кеј, обале Дунава, Панчевачког моста и Дунавске улице укупне површине 88 хектара промениће намену из производне зоне у градски центар предвиђен за пословање, становање, трговину, забаву, рекреацију. Претварање ове, такозване зоне В (наставак фазне планске разраде подручја Аде Хује око 450 хектара) у профитабилније садржаје омогућено је изменама Генералног плана, а у току је израда плана детаљне регулације.
На основу прелиминарног елабората о стању животне средине на подручју Аде Хује утврђено је да су објекти и активности извор загађења. Планирано је да се у тој зони задрже пре свега саобраћајне и робно-транспортне активности за потребе функционисања Луке Београд, а да део ослобођеног простора сада заузет производним, складишним и саобраћајним садржајима прерасте у комерцијалне.
Како су урбанисти поделили потес од дорћолске марине до шпица Аде Хује, од 6,5 километара, у три целине – А, Б и В – најпре ће се позабавити зоном А за коју је одлука о изради плана детаљне регулације донесена у новембру прошле године. Она се простире од марине до Вишњичке улице и заузима 85 хектара не укључујући луку. Промениће намену из индустрије у градски центар. Урбанисти сматрају да испуњава услове за израду планског документа као што су дефинисана саобраћајна мрежа и могућност прикључења на постојећу инфраструктуру и да нема еколошких проблема. Новом наменом у зони А као урбаном делу Дорћола биће обухваћени блокови који нису повезани са лучким пословима. Према речима Жаклине Глигоријевић, директорке Урбанистичког завода Београда, израда плана детаљне регулације зоне А биће једноставнија од зона В и Б, која се простире од Панчевачког моста до шпица Аде Хује због дивљих депонија и шљункара.
– Од марине Дорћол до Вишњичке улице блокови су формирани и развијена је улична мрежа. За то подручје имамо највише података и мање непознаница тако да неће бити много проблема око одређивања урбанистичких услова – објашњава Глигоријевићева.
Без обзира на бројне захтеве појединаца,али и предузећа која послују на десној обали Дунава да се садашња привредна зона Луке Београд пренамени у комерцијалну и стамбену, потписници измена и допуна Генералног плана одбили су такве приговоре. У предлогу текста наводи се да део територије београдске луке и делови који су повезани са делатношћулукеостају привредна зона, а њихова трансформација планирана је за касније и зависи од одлука града и републике.
Урбанисти су сагласнида је Лука Београд привредни локалитет од великог значаја за град,али да је у супротности са осталим градским функцијама јер је смештена у најужем центру.
„У овом тренутку није могуће прецизирати време изградње, активирања и инфраструктурног опремања нове луке на Дунаву, на већој површини. Оставља се могућност да ту улогу преузме нека од постојећих лука у региону Београда. До доношења тих важних одлука и њиховог утврђивања кроз друге правне и планске инструменте, подручје задржане данашње луке може бити разматрано, анализирано и пројектовано у сусрет новим наменама, али се делатност не може угасити,нити намена променити у овој фази измена”, пише у усвојеним изменамаи допунамаГенералног планаБеограда.
Д. Мучибабић
[објављено: 08/04/2010]
Лука окружена становима, трговима, парковима…
Око 170 хектара од дорћолске марине до Панчевачког моста, изузев робно-теретног пристаништа, мења намену – стамбене и пословне зграде, забавни и рекреативни садржаји замениће привредну зону
Промене су омогућене изменама Генералног плана, а у току је израда плана детаљне регулације (Фото Д. Јевремовић)
Простор између Улице дунавски кеј, обале Дунава, Панчевачког моста и Дунавске улице укупне површине 88 хектара промениће намену из производне зоне у градски центар предвиђен за пословање, становање, трговину, забаву, рекреацију. Претварање ове, такозване зоне В (наставак фазне планске разраде подручја Аде Хује око 450 хектара) у профитабилније садржаје омогућено је изменама Генералног плана, а у току је израда плана детаљне регулације.
На основу прелиминарног елабората о стању животне средине на подручју Аде Хује утврђено је да су објекти и активности извор загађења. Планирано је да се у тој зони задрже пре свега саобраћајне и робно-транспортне активности за потребе функционисања Луке Београд, а да део ослобођеног простора сада заузет производним, складишним и саобраћајним садржајима прерасте у комерцијалне.
Како су урбанисти поделили потес од дорћолске марине до шпица Аде Хује, од 6,5 километара, у три целине – А, Б и В – најпре ће се позабавити зоном А за коју је одлука о изради плана детаљне регулације донесена у новембру прошле године. Она се простире од марине до Вишњичке улице и заузима 85 хектара не укључујући луку. Промениће намену из индустрије у градски центар. Урбанисти сматрају да испуњава услове за израду планског документа као што су дефинисана саобраћајна мрежа и могућност прикључења на постојећу инфраструктуру и да нема еколошких проблема. Новом наменом у зони А као урбаном делу Дорћола биће обухваћени блокови који нису повезани са лучким пословима. Према речима Жаклине Глигоријевић, директорке Урбанистичког завода Београда, израда плана детаљне регулације зоне А биће једноставнија од зона В и Б, која се простире од Панчевачког моста до шпица Аде Хује због дивљих депонија и шљункара.
– Од марине Дорћол до Вишњичке улице блокови су формирани и развијена је улична мрежа. За то подручје имамо највише података и мање непознаница тако да неће бити много проблема око одређивања урбанистичких услова – објашњава Глигоријевићева.
Без обзира на бројне захтеве појединаца,али и предузећа која послују на десној обали Дунава да се садашња привредна зона Луке Београд пренамени у комерцијалну и стамбену, потписници измена и допуна Генералног плана одбили су такве приговоре. У предлогу текста наводи се да део територије београдске луке и делови који су повезани са делатношћулукеостају привредна зона, а њихова трансформација планирана је за касније и зависи од одлука града и републике.
Урбанисти су сагласнида је Лука Београд привредни локалитет од великог значаја за град,али да је у супротности са осталим градским функцијама јер је смештена у најужем центру.
„У овом тренутку није могуће прецизирати време изградње, активирања и инфраструктурног опремања нове луке на Дунаву, на већој површини. Оставља се могућност да ту улогу преузме нека од постојећих лука у региону Београда. До доношења тих важних одлука и њиховог утврђивања кроз друге правне и планске инструменте, подручје задржане данашње луке може бити разматрано, анализирано и пројектовано у сусрет новим наменама, али се делатност не може угасити,нити намена променити у овој фази измена”, пише у усвојеним изменамаи допунамаГенералног планаБеограда.
Д. Мучибабић
[објављено: 08/04/2010]
zhaba
Higher intermediate
a izvor???
Evo i ono sto sam pominjao,umesto 2 terena za fudbal i jednog za basket napravice balon i obnoviti mali teren za odbojku kao kompenzaciju :lol:
09. 04. 2010
PRESS
Građani ne daju igralište!
Stanari ulice Milana Rakića na Zvezdari zatražili sastanak sa predstavnicima opštine strahujući da će podizanjem zatvorene sportske hale pored OŠ „Veljko Dugošević" nestati tri otvorena igrališta. Sekretar za obrazovanje Vladimir Todić kaže da je za tu školu planirana izgradnja novog terena
Komšije zabrinuti... Tereni ispred Osnovne škole „Veljko Dugošević"
Građani Zvezdare koji žive u blizini Osnovne škole „Veljko Dugošević" u ulici Milana Rakića, pobunili su se protiv najavljenog podizanja zatvorene sportske hale na mestu gde se nalaze školski tereni! Oni tvrde da će, ukoliko se objekat tu izgradi, nestati tri otvorena školska igrališta za fudbal i košarku. Kako kažu, na placu koji pripada ovoj ustanovi ima još slobodnog mesta za gradnju, kojom tereni ne bi bili ugroženi.
Zabrinuti stanari čija se deca igraju na ovim terenima zakazali su juče i sastanak sa predstavnicima opštine Zvezdara kako bi se uverili da gradnjom neće biti ugroženi tereni za rekreaciju. Na drugoj strani, gradski sekretar za obrazovanje Vladimir Todić kaže da je za tu školu planirana izgradnja nove fiskulturne sale i otvorenih sportskih terena, koja bi trebalo da počne u narednih nekoliko nedelja. Prema njegovim rečima, škola neće ostati bez igrališta na otvorenom!
Najbezbedniji u gradu
Stanovnici ovog dela Zvezdare navode kako će hala zauzeti prostor na kome se nalaze tri sportska terena, i da zbog toga deca, ali i stariji, neće više imati mesto za igru i rekreaciju na otvorenom.
- Ako treba, mi ćemo im pokazati neupotrebljena mesta školskog prostora gde mogu da naprave salu. Međutim, njima ne treba sala, već komercijalni prostor gde će naplaćivati sport, i gde će time moći da se bave samo oni koji imaju para da plaćaju skupe časove fudbala, odbojke ili košarke - ističu ogorčeni građani Zvezdare.
Oni, takođe, pričaju da su tereni u ovoj školi jedni od najsigurnijih u Beogradu, jer se tačno preko puta nalazi policijska stanica.
- Nekome smeta bezbedna i dobra atmosfera na ovom igralištu, pošto su deca tu stalno pred okom policije i komšija. Ti žele da se mladi okupljaju na mestima za koje niko ne zna, da su u mraku, da se ne bave sportom i da ih lakše vrbuju za sumnjive poslove. Svako ko je makar jednom prošao pored tih terena, bilo da škola radi ili ne, mogao je videti stotine dece koja bezbrižno provode sate i sate na rolerima, sa loptama i biciklima. Oni su bez bojazni da će na njih neko naleteti automobilom, ponuditi im narkotike ili ih oteti, jer smo mi roditelji stalno tu i vodimo računa da se tako nešto ne dogodi - kažu stanovnici ovog kraja.
Otpor izgradnji i na „Fejsbuku"
Na internet društvenoj mreži „Fejsbuk" pojavila se i grupa pod nazivom „Ne damo školsko", čiji korisnici traže da igralište u ovoj školi i dalje ostane otvoreno, ali i da se prekine bilo kakva aktivnost izgradnje na školskom igralištu gde se nalaze tri sportska terena. Ova grupa trenutno broji više od 500 članova.
Kako bismo proverili njihove tvrdnje, pozvali smo i direktorku OŠ „Veljko Dugošević" Vesnu Ćirović, ali su nam u njenoj kancelariji rekli da ona nije tu, i da se za sve potrebne informacije obratimo Sekretarijatu za obrazovanje ili gradonačelniku Beograda.
Radovi uskoro počinju
- Početak izgradnje nove fiskulturne sale planiran je za nekoliko nedelja, i u nadležnosti je Sekretarijata i Agencije za investicije. Projektna dokumentacija urađena je na osnovu izvoda iz Urbanističkog plana, a uz saglasnost Sekretarijata za urbanizam - priča Vladimir Todić.
Ipak, on dodaje i da je potpuno netačna informacija da škola ostaje bez otvorenih igrališta.
- Gradnja te sale planirana je na delu sportskih terena, ali je važno napomenuti da se pored toga izgrađuje nov, otvoreni teren sa višestrukom namenom, za rukomet, mali fudbal i košarku. Takođe, biće obnovljen i postojeći teren za odbojku - rekao je Todić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/111040/GraÄani+ne+daju+igraliÅ¡te!.html
09. 04. 2010
PRESS
Građani ne daju igralište!
Stanari ulice Milana Rakića na Zvezdari zatražili sastanak sa predstavnicima opštine strahujući da će podizanjem zatvorene sportske hale pored OŠ „Veljko Dugošević" nestati tri otvorena igrališta. Sekretar za obrazovanje Vladimir Todić kaže da je za tu školu planirana izgradnja novog terena
Komšije zabrinuti... Tereni ispred Osnovne škole „Veljko Dugošević"
Građani Zvezdare koji žive u blizini Osnovne škole „Veljko Dugošević" u ulici Milana Rakića, pobunili su se protiv najavljenog podizanja zatvorene sportske hale na mestu gde se nalaze školski tereni! Oni tvrde da će, ukoliko se objekat tu izgradi, nestati tri otvorena školska igrališta za fudbal i košarku. Kako kažu, na placu koji pripada ovoj ustanovi ima još slobodnog mesta za gradnju, kojom tereni ne bi bili ugroženi.
Zabrinuti stanari čija se deca igraju na ovim terenima zakazali su juče i sastanak sa predstavnicima opštine Zvezdara kako bi se uverili da gradnjom neće biti ugroženi tereni za rekreaciju. Na drugoj strani, gradski sekretar za obrazovanje Vladimir Todić kaže da je za tu školu planirana izgradnja nove fiskulturne sale i otvorenih sportskih terena, koja bi trebalo da počne u narednih nekoliko nedelja. Prema njegovim rečima, škola neće ostati bez igrališta na otvorenom!
Najbezbedniji u gradu
Stanovnici ovog dela Zvezdare navode kako će hala zauzeti prostor na kome se nalaze tri sportska terena, i da zbog toga deca, ali i stariji, neće više imati mesto za igru i rekreaciju na otvorenom.
- Ako treba, mi ćemo im pokazati neupotrebljena mesta školskog prostora gde mogu da naprave salu. Međutim, njima ne treba sala, već komercijalni prostor gde će naplaćivati sport, i gde će time moći da se bave samo oni koji imaju para da plaćaju skupe časove fudbala, odbojke ili košarke - ističu ogorčeni građani Zvezdare.
Oni, takođe, pričaju da su tereni u ovoj školi jedni od najsigurnijih u Beogradu, jer se tačno preko puta nalazi policijska stanica.
- Nekome smeta bezbedna i dobra atmosfera na ovom igralištu, pošto su deca tu stalno pred okom policije i komšija. Ti žele da se mladi okupljaju na mestima za koje niko ne zna, da su u mraku, da se ne bave sportom i da ih lakše vrbuju za sumnjive poslove. Svako ko je makar jednom prošao pored tih terena, bilo da škola radi ili ne, mogao je videti stotine dece koja bezbrižno provode sate i sate na rolerima, sa loptama i biciklima. Oni su bez bojazni da će na njih neko naleteti automobilom, ponuditi im narkotike ili ih oteti, jer smo mi roditelji stalno tu i vodimo računa da se tako nešto ne dogodi - kažu stanovnici ovog kraja.
Otpor izgradnji i na „Fejsbuku"
Na internet društvenoj mreži „Fejsbuk" pojavila se i grupa pod nazivom „Ne damo školsko", čiji korisnici traže da igralište u ovoj školi i dalje ostane otvoreno, ali i da se prekine bilo kakva aktivnost izgradnje na školskom igralištu gde se nalaze tri sportska terena. Ova grupa trenutno broji više od 500 članova.
Kako bismo proverili njihove tvrdnje, pozvali smo i direktorku OŠ „Veljko Dugošević" Vesnu Ćirović, ali su nam u njenoj kancelariji rekli da ona nije tu, i da se za sve potrebne informacije obratimo Sekretarijatu za obrazovanje ili gradonačelniku Beograda.
Radovi uskoro počinju
- Početak izgradnje nove fiskulturne sale planiran je za nekoliko nedelja, i u nadležnosti je Sekretarijata i Agencije za investicije. Projektna dokumentacija urađena je na osnovu izvoda iz Urbanističkog plana, a uz saglasnost Sekretarijata za urbanizam - priča Vladimir Todić.
Ipak, on dodaje i da je potpuno netačna informacija da škola ostaje bez otvorenih igrališta.
- Gradnja te sale planirana je na delu sportskih terena, ali je važno napomenuti da se pored toga izgrađuje nov, otvoreni teren sa višestrukom namenom, za rukomet, mali fudbal i košarku. Takođe, biće obnovljen i postojeći teren za odbojku - rekao je Todić.
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/beograd/story/111040/GraÄani+ne+daju+igraliÅ¡te!.html
Vučko, ovde ima ljudi koji mnogo, mnogo, mnogo više znaju o generalno gledano svim stvarima o kojima pišemo tako da stvarno nema potrebe da me izdvajaš i tražiš moje mišljenje/objašnjenje.vucko":12563vfq je napisao(la):Smeksi javljaj se,ja ne kontam sta sada rade
Što se tiče same vesti, više je gledam kao neku polu-naručenu vest/objavu koja priprema ili ispitava teren za neke dalje akcije.
Je l' to vas dvojica (smeksi & vucko) o Luci Beograd, ili je u pitanju neka interna "zaje*******avancija", sto bi rekao Hidajet Turkuoglu!?
Cisto da se zna, promena namena zemljista o Luci ne bi trebalo da ima nikakve direktne veze sa privatizacijom tog preduzeca i sporom koji vode Grad i Vorldfin. O prenameni se odavno prica i novi DUP ne moze da steti. Ako Vorldfin dobije spor, OK mogu da iskoriste dobar deo zemljista za gradnju, ali ce morati da zadrze i Luku na sadasnjoj lokaciji. Ako grad dobije spor, novim DUP-om dobija i gomilu zemlje koju za veliku kintu moze jednog dana da uvali privatnim investitorima. I tu je kljucna fraza "jednog dana", jer po signalima na trzistu nekretnina, nikakve izgradnje na obalama nece biti u skorije vreme.
Cisto da se zna, promena namena zemljista o Luci ne bi trebalo da ima nikakve direktne veze sa privatizacijom tog preduzeca i sporom koji vode Grad i Vorldfin. O prenameni se odavno prica i novi DUP ne moze da steti. Ako Vorldfin dobije spor, OK mogu da iskoriste dobar deo zemljista za gradnju, ali ce morati da zadrze i Luku na sadasnjoj lokaciji. Ako grad dobije spor, novim DUP-om dobija i gomilu zemlje koju za veliku kintu moze jednog dana da uvali privatnim investitorima. I tu je kljucna fraza "jednog dana", jer po signalima na trzistu nekretnina, nikakve izgradnje na obalama nece biti u skorije vreme.
To me i najvise nekako rastuzuje, Beograd je opet propustio priliku da sidje na reke. Prokop nije zavrsen, dakle savski amfiteatar je i dalje zauzet, a sto se tice Luke Beograd, meni zaista nije jasno kome je 1961. godine palo na pamet da na 15 minuta od Kalemegdana pravi luku? Zar tada neko nije razmisljao o buducem razvoju grada, zar nije ta luka mogla da bude nekoliko kilometara nizvodno?Homer Jay":17dnggdi je napisao(la):
Tako da cemo jednog dana cak i kada se SA ocisti a Luka izmesti, a to ce se desiti ne zbog prodavanja zemljista vec zbog toga sto ce ozbiljno smetati gradu i gradjanima na toj lokaciji pa ce se kad-tad pomeriti, imati dve rupe uz reke, na sred grada, jer nece biti zainteresovanih da tu grade. Vec sam par puta zamisljao npr. SA kao neki veliki park...hm, to i mozda ne bi bilo toliko lose...pa da cekamo 2050. ili 2060. godinu.
Karađorđevu ulicu čeka generalno sređivanje
Da se ne brukamo pred svetom
AUTOR: B. S.
Uskoro bi trebalo da počne generalno sređivanje Karađorđeve ulice,što znači da Beograd konačno ima nameru da se pobrine i o zapuštenom priobalju. U glavni grad godišnje doputuje brodom više od 50.000 turista,i prvo što vide je smeće, oronule zgrade, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama.
Ukratko,nedopustivo za grad koji mnogo očekuje od razvoja turističke privrede. Ove godine očekuje se da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
Inače,Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi,a tadašnji Beograđani kroz nju su plovili - čamcima. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja,a Karađorđeva je postala glavna gradska ulica.Tu je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici bilo je 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Od tih vremena, pa do današnjih dana, u ovu ulicu gotovo da ništa nije ulagano. Karađorđeva je već godinama gradsko ruglo,ulica zapuštenih i urušenih fasada,kojom tutnje šleperi i tramvaji.
Grad je napokon rešio da nešto preduzme. Predviđeno je da se najpre uredi režim parkiranja u pristaništu. „Parking servis“ već radi analizu tog područja, a vrlo brzo će se krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta.Takođe, planira se i veliki parking za autobuse.
Grad će u međuvremenu, pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike.To iziskuje i promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Predviđena je i izgradnja uspinjače dugačke 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu.
Istovremeno, počeće i uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe Zelenila, Gradske čistoće i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza.Tramvajske šine bi išle sredinom ulice i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Sledeće godine predstoji i sređivanje fasada.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/da_se_ne_brukamo_pred_svetom_.39.html?news_id=187955
Da se ne brukamo pred svetom
AUTOR: B. S.
Uskoro bi trebalo da počne generalno sređivanje Karađorđeve ulice,što znači da Beograd konačno ima nameru da se pobrine i o zapuštenom priobalju. U glavni grad godišnje doputuje brodom više od 50.000 turista,i prvo što vide je smeće, oronule zgrade, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama.
Ukratko,nedopustivo za grad koji mnogo očekuje od razvoja turističke privrede. Ove godine očekuje se da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
Inače,Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi,a tadašnji Beograđani kroz nju su plovili - čamcima. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja,a Karađorđeva je postala glavna gradska ulica.Tu je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici bilo je 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Od tih vremena, pa do današnjih dana, u ovu ulicu gotovo da ništa nije ulagano. Karađorđeva je već godinama gradsko ruglo,ulica zapuštenih i urušenih fasada,kojom tutnje šleperi i tramvaji.
Grad je napokon rešio da nešto preduzme. Predviđeno je da se najpre uredi režim parkiranja u pristaništu. „Parking servis“ već radi analizu tog područja, a vrlo brzo će se krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta.Takođe, planira se i veliki parking za autobuse.
Grad će u međuvremenu, pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike.To iziskuje i promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Predviđena je i izgradnja uspinjače dugačke 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu.
Istovremeno, počeće i uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe Zelenila, Gradske čistoće i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza.Tramvajske šine bi išle sredinom ulice i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Sledeće godine predstoji i sređivanje fasada.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beograd/da_se_ne_brukamo_pred_svetom_.39.html?news_id=187955
