http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182308/Nova-slika-za-dobrodoslicu
Uskoro počinje sređivanje gradskog jezgra oko pristaništa
Nova slika za dobrodošlicu
Boris Vuković | 25. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 8
Godišnje, više od 50.000 turista brodom stigne u Beograd. Prvo što vide je smeće, oronule zgrade, krš, automobile parkirane bez ikakvog reda, prodavce koje suvenire prodaju na klupama, što sigurno ne ostavlja prijatan utisak po gosta. Međutim, uskoro će početi generalno sređivanje Karađorđeve ulice, što pokazuje da Beograd konačno ima nameru da brine o predelu oko reka.
Plan je da ove godine bude rešen problem parkiranja oko Beton hale i da se sredi sve ono što je trenutno neprijatno za oko gosta. Uništene zelene površine, parkirani automobili, smeće, građevinski otpad, to je slika koju zatekne najveći broj turista koji stigne u Beograd. Ove godine se očekuje da čak 400 turističkih brodova stigne u prestonicu.
- Najpre ćemo da uredimo režim parkiranja u pristaništu. Konačno je Beton hala prešla u vlasništvo Grada i to je veliki korak. „Parking servis“ radi analizu tog područja, ali ćemo vrlo brzo krenuti sa adaptacijom parkinga na krovu Beton hale. Tu će biti više od 300 mesta i to će rešiti problem parkiranja, jer trenutno od automobila ne može da se prođe. Međutim, to je privremeno rešenje, veliki parking će biti napravljen iza Beton hale, a na krovu ćemo napraviti druge atraktivne sadržaje. Takođe, ovim ćemo dobiti parking za autobuse, koji je ovde preko potreban - kaže Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika Beograda.
U međuvremenu, Grad će pokušati da reši status svih objekata u Karađorđevoj ulici, koji su u nadležnosti Republike, zbog čega su zapušteni, a od izuzetne su važnosti za prestonicu.
- Sledeće nedelje ponovo imamo sastanak, moramo da razmatramo promenu Generalnog urbanističkog plana, koji obuhvata ovaj deo. Nakon toga, moći ćemo da uradimo jednu pasarelu, a nakon toga i uspinjaču dugačku 25 metara, sa dva lifta, kako bi svi gosti sa pristaništa, veoma brzo i atraktivno, mogli da stignu do Kosančićevog venca. To je planirano za sledeću godinu - dodaje Hrustanovićeva.
U međuvremenu, počeće uređenje priobalja u Karađorđevoj. Ekipe „Zelenila“, „Gradske čistoće“ i drugih javnih komunalnih preduzeća počeće uređivanje ograda, žardinjera, zelenih površina, čišćenje i popločavanje pristana. Biće sređene biciklističke i pešačke staze koje su u katastrofalnom stanju. Nelegalni prodavci, koji suvenire prodaju na klupama, biće sklonjeni, a Turistička organizacija Beograda postaviće dva prodajna pulta, sa originalnim proizvodima prestonice.
- Kad sam bila na prijemu prvog turističkog broda ove sezone, izašao je jedan stranac i pitao „Jel ovo Mađarska?“. Odgovorila sam mu da je u Srbiji. On me je upitao „Pa ja znam dosta o Beogradu, kad ćemo stići tamo?“. To je poražavajuće i shvatili smo da moramo što pre da rešimo ovaj problem i konačno sprovedemo u delo ideju da „Beograd spustimo na reke“ - objašnjava pomoćnik gradonačelnika.
Projekat uređenja cele Karađorđeve ulice podrazumeva i rekonstrukciju kolovoza. Tramvajske šine bi išle sredinom i bile bi potpuno odvojene od kolovoza. U oba smera za vozila predviđene su po dve saobraćajne trake, a celom dužinom planiran je drvored. Takođe, na nekim mestima trotoari su široki svega 80 centimetara, a rekonstrukcijom je predviđeno da budu najmanje 4,5 metra, dok bi u blizini Brankovog mosta pločnik bio širok i do deset metara.
Karađorđeva kroz istoriju
Karađorđeva ulica postoji od kad i prva naselja na Kalemegdanskoj tvrđavi, oko 2.000 godina. Nekad je bila pod vodom pa je nasipana više od 100 godina. Zbog toga se i saobraćaj odvijao po vodi, tadašnji Beograđani su kroz nju plovili čamcima. Zbog toga se i zvala Carska bara, a kasnije Bara Venecija. U 19. veku usledilo je ubrzano razvijanje ovog područja, Karađorđeva je postala glavna ulica, pa je kvadrat stana koštao pet puta više od onog u Knez Mihailovoj. U ovoj ulici, nekad je bilo nanizano 15 evropskih hotela, koji su zajedno sa juvelirnicama, dućanima i bankama činile centralnu trgovačku zonu.
Sređivanje fasada sledeće godine
Kako najavljuje Radmila Hrustanović, sledeća godina za Grad će biti godina sređivanja fasada, pa će tako biti osvežene i uređene oronule fasade i u Karađorđevoj. Neka zdanja su pod zaštitom države, nalaze se u sklopu Kosančićevog venca, pa će zadržati staru arhitekturu i radiće se minimalni zahvati.
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/182157/Spor-oko-vlasnistva-usporio-otvaranje
Muzej sporta tek u novembru
Spor oko vlasništva usporio otvaranje
M. Tašković - B. Vuković | 24. 03. 2010. - 00:02h | Foto: N. Marković | Komentara: 2
Iako je Muzej sporta i olimpizma trebalo već početkom godine da dobije „kuću“ u Beton hali u Karađorđevoj ulici, radovi na adaptaciji njegovog prostora biće završeni tek u novembru zbog prikupljanja neophodne dokumentacije, najavljuju u Fondu sporta i olimpizma. Ipak, sugrađani će sa istorijom sporta moći da se upoznaju već u „Noći muzeja“ 15. maja.
Muzej sporta biće premijerno predstavljen tokom „Noći muzeja“ 15. maja
Zastoji u pripremanju prvog objekta u gradu koji će isključivo biti namenjen čuvanju i izlaganju arhive Fakulteta sporta i fizičke kulture, kao i nasleđa Olimpijskog komiteta Srbije, nastali su pre svega usled spora Grada i republike oko vlasništva nad Beton halom.
- Vrhovni sud Srbije krajem prošle godine doneo je presudu na osnovu koje hala pripada Gradu. U toku je postupak sklapanja ugovora o korišćenju prostora između Grada i Muzeja sporta i olimpizma. Osim toga, neophodne su nam odgovarajuće saglasnosti i dozvole za projekte novog prostora. Na primer, saglasnost nadležnih organa za protivpožarnu zaštitu, kao i institucija za zaštitu spomenika kulture. Slavimo vek olimpizma u Srbiji pa nam je stalo da sve završimo do kraja godine, a trenutno su svi postupci u toku i nemamo više problema – priča Darko Mitrović, direktor Fonda sporta i olimpizma.
Bez obzira što se Muzej još nije skućio, znamenitosti beogradskog i srpskog sporta se već uveliko izlažu. Tako je, na primer, održana izložba 11. januara u Nišu povodom početka proslave jubileja sto godina olimpizma, a priprema se prezentacija i za „Noć muzeja“ 15. maja.
- Posetioci će po prvi put moći da razgledaju eksponate u za tu priliku posebno pripremljenom prostoru u „Beton“ hali. Nakon toga nastavićemo sa radovima na adaptaciji objekta, a izložbeni materijal čuvaćemo u renoviranim prostorijama Fakulteta sporta i fizičke kulture gde je bio i do sada. Na ovom fakultetu priprema se digitalna baza podataka eksponata Muzeja što će umnogome olakšati razgledanje posetiocima – ističe Mitrović.
Rekordna poseta tokom Univerzijade
U Fondu sporta i olimpizma ističu da su sugrađani od 2006. godine imali nekoliko prilika da se upoznaju sa istorijom sporta u gradu, ali da je najveća poseta zabeležena za vreme Univerzijade. Tada je 12.000 sportista i sportskih radnika razgledalo eksponate na izložbi na Aerodromu Nikola Tesla.
- Očekujemo da će baš prostor u „Beton“ hali privući najveći broj posetilaca jer pripremamo neuobičajenu interaktivnu postavku sa sportistima – priča Mitrović.